^^^ Narodno pozorište na Trgu republike, građeno je od 18. avgusta 1868. godine (maloletni knez Milan Obrenović je tog datuma položio kamen temeljac) do 30. oktobra 1869. kada je i otvoreno. Izgrađeno je po zamisli Aleksandra Bugarskog i uz pomoć beogradskog preduzimača i izvođača Josifa Štajnlehnera.
Prvobitan plan da se ono izgradi na Zelenom vencu je propao pa je sazidano na Trgu. Današnja fasada se razlikuje od prvobitne koja je bila u maniru neorenesanse.
Izgled po ideji Bugarskog iz 1869.
Ovaj izgled se nije dugo sačuvao. Prva rekonstrukcija je usledila u dva navrata: 1911-12. (ometena balkanskim I Prvim sv. ratom) i 1919-22. po projektu Josifa Bukavca iz 1911. godine (taj izgled ima I danas).
Izgled po prvoj rekonstrukciji, 1922.
Sledeći plan rekonstrukcije iz 1940. isprva je poveren Gojku Tadiću a potom je predate u ruke Dragutinu Gudoviću, arhitekti Ministarstva građevina. Zbog aprilskog bombardovanja 1941. kada je bomba uništila pozornicu I gledalište, ova rekonstrukcija koja je trebalo da bude izvedena u duhu ‘’monumentalnog neoklasicizma’’ nije izvršena.
Međutim, već krajem iste godine, pozorište je dobilo novu scensku opremu, električne instalacije a bina je još jednom I to znatno proširena. Sa pročelja (tj. glavna fasada, ka Trgu) izbrisana je gotovo sva dotadašnja dekorativna plastika. U drugoj fazi ove rekonstrukcije,odmah posle rata, dograđen je modernistički oblikovan aneks radnih i upravnih prostorija objekata, sve do Ulice braće Jugovića, što je povećalo dužinu zgrade za 48.5 metara.
Izgled treće rekonstrukcije sa dograđenim delom
Rekonstrukcija enterijera je opet izvršena 1965. pod rukovodstvom Nikole Šercera.
U razdoblju 1986-89. preduzeta je najobuhvatnija i najcelovitija od svih dotadašnjih intervencija. Uprkos zalaganju stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada da se pozorištu vrati izgled iz 1869. obnovljen je Bukavčev model iz 1922. po meni – nažalost!