Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.832
- Pohvaljen
- 18.939
Verovatno oštećenje papira ili fotografije pre skeniranja.
...i da je cev fi 1000 taj hipotetički mlaz vode se ne bi tako jasno video iz ove daljine, niti na tom mestu postoji takav neki cevovod.
Da je vodeni top sa vatrogasnog broda, brod bi morao da se nalazi negde u Brankovoj, ne na Savi.
U svakom slučaju, da je to bio mlaz (mlazovi) vode, postojalo bi i mnoštvo fotografija napravljenih izbliza i događaj bi se pamtio, zar ne?
...i da je cev fi 1000 taj hipotetički mlaz vode se ne bi tako jasno video iz ove daljine, niti na tom mestu postoji takav neki cevovod.
Da je vodeni top sa vatrogasnog broda, brod bi morao da se nalazi negde u Brankovoj, ne na Savi.
U svakom slučaju, da je to bio mlaz (mlazovi) vode, postojalo bi i mnoštvo fotografija napravljenih izbliza i događaj bi se pamtio, zar ne?
E кад би диша стављао локације, датуме, бар годину на слике које поставља :lol: многе би ствари биле јасније 8)
Позиција је само дно из Бранкове, овакав млаз би морао да буде близу 100тинак метара. То је ваљда могуће и из неког камионског топа?
Али чему све то :?
Позиција је само дно из Бранкове, овакав млаз би морао да буде близу 100тинак метара. То је ваљда могуће и из неког камионског топа?
Али чему све то :?
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
BEOGRADSKE PRIČE „Albanija“ na čudnim temeljima
Zoran NIKOLIĆ | 25. jun 2014. 14:50 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -temeljima
Do danas nisu razrešene sve nedoumice oko reprezentativne beogradske zgrade. Na mestu neugledne, ali vrlo prometne kafane, nikla palata koja je svojevremeno bila najviša na Balkanu
GRADNjA Palate Albanija izazvala je mnogo više pažnje među ondašnjim Beograđanima, nego što to ovi, današnji, mogu i da naslute. Zdanje koje dobro poznaje svaki stanovnik glavnog grada podignuto je 1939. godine, na mestu gde je nekada stajala istoimena kafana, sa kojom su se mnogi oprostili teška srca.
Još Branislav Nušić beleži detalje vezane za naizgled neugledan, prizemni bircuz, slikovito ga opisujući. Bolje je da pustimo njegovim redovima da vas uvedu u priču, jer je upravo Nušić bio svedok tog vremena, večito vešt na rečima.
Ruglo i „eldorado“
- Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (današnja Kolarčeva ulica i Trg republike), nastaje niz kafana od kojih su mnoge već ranije izumrle - beleži Nušić, 1929. godine. - Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda - vekovima, kafana „Albanija“, ruglo Beograda, ali „eldorado“ svih zakupaca. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa. Niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika, i tako mešovita publika.
Jedan od hroničara starog Beograda, Dragan Perić, koji je autor časopisa „Dživdžan“, ali i drugih listova koji su se bavili istorijom grada, objasnio nam je kako niko precizno nije znao kada je „Albanija“ izgrađena, jedino je bilo sigurno da je poticala iz 19. veka. Dok su jedni nagađali da je napravljena početkom stoleća, drugi su njeno „rođenje“ videli bliže sredini veka. Prizemna zgrada napravljena je u turskom stilu, i pamtila je oficire i vojnike obe srpske dinastije, ali i Turke pre nego što su konačno napustili varoš. Perić nam je ispripovedao neobičnu priču o tome kako je kafana srušena oktobra 1936. godine.
- Beograđani su se nerado odricali svojih omiljenih okupljališta, pa je „Albanija“ i pred rušenje bila puna, iako su joj ukinuli struju i vodu - objašnjava Perić. - Gosti su počeli da se povlače tek kada su vatrogasci počeli da skidaju crep sa krova.
Perić nam je ustupio fotografije na kojima se jasno vidi kako su vatrogasci počeli sa rasturanjem stare „Albanije“, a posebno nam je skrenuo pažnju na snimak na kojem se vidi kamion.
- U to vreme na beogradskim ulicama su mogla da se vide i „hibridna“ vozila, kao ovaj kamion - objašnjava Perić. - Iza vozačke kabine nalazio se kazan - aparatura za suvu destilaciju drveta. Tako se dobijao gas koji je dalje korišćen za pogon vozila kao što danas koristimo plin.
ZBRKA HIPOTEKARNE BANKE Zdanje je finansirala Hitotekarna banka, ali je njen odnos prema autorima bio čudan. Kako beleži Milica Tasovac, prvo je postignut dogovor između Hipotekarne banke, zagrebačkih arhitekata Bona i Grakalića, kao i beogradskog arhitekte Prljevića.
- Međutim, prilikom preuzimanja projektne dokumentacije Hipotekarna banka Trgovačkog fonda (HBTF) saopštila je mladim arhitektama da će odustati od gradnje. Razlog za to je bila opšta situacija u Evropi. Ipak, ovaj razlog nije zaustavio rapidan tok gradnje palate, tako da je u roku od godinu dana na mestu nekadašnje kafane stajala velelepna višespratnica.
Strpljenje i nedoumice
Kada je prestala da postoji jedna od straćara koju su mnogi voleli, na njenom mestu nikao je prvi varoški soliter. Ni taj posao nije prošao bez burnih komentara, strepnji i nedoumica...
- U vreme kada je napravljena Palata Albanija, 1939. godine, to je bila najviša zgrada na Balkanu - objasnila nam je istoričar umetnosti mr Milica Tasovac. - Početak izgradnje oblakodera kod mnogih Beograđana probudio je nevericu i sumnje. S obzirom na njegove dimenzije - visinu od 45 metara i 12 spratova, kao i još dva sprata ispod zemlje i površinu od 7.000 kvadrata, sasvim je logično da je na građevinu gledano kao čudo, neviđeno do tada.
Mnogi ondašnji hroničari beleže kako su građevinci, prilikom kopanja temelja pronašli kosti mamuta, što je samo potvrdilo da su ove preistorijske životinje nastanjivale prostor današnjeg grada, a navodno su i podzemne vode uticale na sleganje temelja, pa hroničar Marinko Paunović piše kako su žitelji prestonice bili uspaničeni da će se započeta konstrukcija zgrade survati na prolaznike. Dabome, bilo je potpuno drugačije.
Kako kaže mr Milica Tasovac, tokom Drugog svetskog rata i savezničkog bombardovanja 1944. godine, na ovo zdanje survala se bomba teška pola tone.
- U palati se tada nalazio štab nacističke radne organizacije TOT - kaže Tasovac. - Njeno podzemlje pretvoreno je u sklonište za visoke nemačke oficire i funkcionere. Međutim, i nakon što je eksplodirala bomba u unutrašnjosti zgrade, palata nije srušena, uprkos potpunom uništenju jednog fasadnog stuba. Armiranobetonska konstrukcija tada je doživela pravu probu, i to više nego uspešno.
NEDOUMICE OKO AUTORSTVA
Mada je prošlo više od sedam decenija od kada je napravljena „Albanija“, pitanje autorstva ostalo je do danas nerazjašnjeno. Boreći se kroz šumu podataka, dokumenata i stručnu prepisku, mr Milica Tasovac zaključuje da „su izvori koji su se bavili ovim problemom više bili zaintrigirani razvijanjem teorija o tome koje nacionalnosti jeste, ili bi trebalo da bude idejni tvorac i kolika zasluga pripada hrvatskim arhitektima Branku Bonu i Milanu Grakaliću, a kolika srpskom arhitekti Miladinu Prljeviću, nego što ih je zanimala arhitektonska vrednost palate“.
Posle obimnih istraživanja, ova istoričarka umetnosti, među tri pomenuta imena dodaje i sjajnog konstruktora Đorđa Lazarevića, i njih četvoricu označava kao tvorce Palate Albanija.
Zoran NIKOLIĆ | 25. jun 2014. 14:50 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -temeljima
Do danas nisu razrešene sve nedoumice oko reprezentativne beogradske zgrade. Na mestu neugledne, ali vrlo prometne kafane, nikla palata koja je svojevremeno bila najviša na Balkanu
GRADNjA Palate Albanija izazvala je mnogo više pažnje među ondašnjim Beograđanima, nego što to ovi, današnji, mogu i da naslute. Zdanje koje dobro poznaje svaki stanovnik glavnog grada podignuto je 1939. godine, na mestu gde je nekada stajala istoimena kafana, sa kojom su se mnogi oprostili teška srca.
Još Branislav Nušić beleži detalje vezane za naizgled neugledan, prizemni bircuz, slikovito ga opisujući. Bolje je da pustimo njegovim redovima da vas uvedu u priču, jer je upravo Nušić bio svedok tog vremena, večito vešt na rečima.
Ruglo i „eldorado“
- Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (današnja Kolarčeva ulica i Trg republike), nastaje niz kafana od kojih su mnoge već ranije izumrle - beleži Nušić, 1929. godine. - Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda - vekovima, kafana „Albanija“, ruglo Beograda, ali „eldorado“ svih zakupaca. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa. Niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika, i tako mešovita publika.
Jedan od hroničara starog Beograda, Dragan Perić, koji je autor časopisa „Dživdžan“, ali i drugih listova koji su se bavili istorijom grada, objasnio nam je kako niko precizno nije znao kada je „Albanija“ izgrađena, jedino je bilo sigurno da je poticala iz 19. veka. Dok su jedni nagađali da je napravljena početkom stoleća, drugi su njeno „rođenje“ videli bliže sredini veka. Prizemna zgrada napravljena je u turskom stilu, i pamtila je oficire i vojnike obe srpske dinastije, ali i Turke pre nego što su konačno napustili varoš. Perić nam je ispripovedao neobičnu priču o tome kako je kafana srušena oktobra 1936. godine.
- Beograđani su se nerado odricali svojih omiljenih okupljališta, pa je „Albanija“ i pred rušenje bila puna, iako su joj ukinuli struju i vodu - objašnjava Perić. - Gosti su počeli da se povlače tek kada su vatrogasci počeli da skidaju crep sa krova.
Perić nam je ustupio fotografije na kojima se jasno vidi kako su vatrogasci počeli sa rasturanjem stare „Albanije“, a posebno nam je skrenuo pažnju na snimak na kojem se vidi kamion.
- U to vreme na beogradskim ulicama su mogla da se vide i „hibridna“ vozila, kao ovaj kamion - objašnjava Perić. - Iza vozačke kabine nalazio se kazan - aparatura za suvu destilaciju drveta. Tako se dobijao gas koji je dalje korišćen za pogon vozila kao što danas koristimo plin.
ZBRKA HIPOTEKARNE BANKE Zdanje je finansirala Hitotekarna banka, ali je njen odnos prema autorima bio čudan. Kako beleži Milica Tasovac, prvo je postignut dogovor između Hipotekarne banke, zagrebačkih arhitekata Bona i Grakalića, kao i beogradskog arhitekte Prljevića.
- Međutim, prilikom preuzimanja projektne dokumentacije Hipotekarna banka Trgovačkog fonda (HBTF) saopštila je mladim arhitektama da će odustati od gradnje. Razlog za to je bila opšta situacija u Evropi. Ipak, ovaj razlog nije zaustavio rapidan tok gradnje palate, tako da je u roku od godinu dana na mestu nekadašnje kafane stajala velelepna višespratnica.
Strpljenje i nedoumice
Kada je prestala da postoji jedna od straćara koju su mnogi voleli, na njenom mestu nikao je prvi varoški soliter. Ni taj posao nije prošao bez burnih komentara, strepnji i nedoumica...
- U vreme kada je napravljena Palata Albanija, 1939. godine, to je bila najviša zgrada na Balkanu - objasnila nam je istoričar umetnosti mr Milica Tasovac. - Početak izgradnje oblakodera kod mnogih Beograđana probudio je nevericu i sumnje. S obzirom na njegove dimenzije - visinu od 45 metara i 12 spratova, kao i još dva sprata ispod zemlje i površinu od 7.000 kvadrata, sasvim je logično da je na građevinu gledano kao čudo, neviđeno do tada.
Mnogi ondašnji hroničari beleže kako su građevinci, prilikom kopanja temelja pronašli kosti mamuta, što je samo potvrdilo da su ove preistorijske životinje nastanjivale prostor današnjeg grada, a navodno su i podzemne vode uticale na sleganje temelja, pa hroničar Marinko Paunović piše kako su žitelji prestonice bili uspaničeni da će se započeta konstrukcija zgrade survati na prolaznike. Dabome, bilo je potpuno drugačije.
Kako kaže mr Milica Tasovac, tokom Drugog svetskog rata i savezničkog bombardovanja 1944. godine, na ovo zdanje survala se bomba teška pola tone.
- U palati se tada nalazio štab nacističke radne organizacije TOT - kaže Tasovac. - Njeno podzemlje pretvoreno je u sklonište za visoke nemačke oficire i funkcionere. Međutim, i nakon što je eksplodirala bomba u unutrašnjosti zgrade, palata nije srušena, uprkos potpunom uništenju jednog fasadnog stuba. Armiranobetonska konstrukcija tada je doživela pravu probu, i to više nego uspešno.
NEDOUMICE OKO AUTORSTVA
Mada je prošlo više od sedam decenija od kada je napravljena „Albanija“, pitanje autorstva ostalo je do danas nerazjašnjeno. Boreći se kroz šumu podataka, dokumenata i stručnu prepisku, mr Milica Tasovac zaključuje da „su izvori koji su se bavili ovim problemom više bili zaintrigirani razvijanjem teorija o tome koje nacionalnosti jeste, ili bi trebalo da bude idejni tvorac i kolika zasluga pripada hrvatskim arhitektima Branku Bonu i Milanu Grakaliću, a kolika srpskom arhitekti Miladinu Prljeviću, nego što ih je zanimala arhitektonska vrednost palate“.
Posle obimnih istraživanja, ova istoričarka umetnosti, među tri pomenuta imena dodaje i sjajnog konstruktora Đorđa Lazarevića, i njih četvoricu označava kao tvorce Palate Albanija.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
BEOGRADSKE PRIČE Od Balkanske ulice ostala samo uzbrdica
Zoran Nikolić | 26. jun 2014. 12:25 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... o-uzbrdica
Zanati i zanatlije koji su nekada bili simbol grada. Ovde se nalazio prvi uspon koji je novopridošlicu čekao na putu ka centru grada, na ovom mestu su najduže bili očuvani tradicionalni, stari zanati
PONOS nekadašnjeg Beograda i mesto u kojem je zainteresovani kupac mogao da pazari skoro sve što poželi, decenijama je bila Balkanska ulica.
Pored bezbroj zanatskih radnji, ova ulica je bila i „ozbiljno iskušenje“ za one koji su prvi put došli u Beograd. Nekada se u grad mahom stizalo vozom, a sa Železničke stanice pridošlicu bi prvo čekao uspon ka Terazijama - dabome, uz Balkansku.
Nekada su svi novinari početnici u gradskim rubrikama imali uobičajen zadatak da opišu stare, zaboravljene ili zapostavljene zanate, a urednici bi ih redovno slali da obiđu izloge dućana i radnji naslaganih na ovoj beogradskoj padini.
Put ka Zelenjaku
Sakupljajući različite materijale za „Beogradske priče“ imali smo priliku da se setimo i onih, starih Beograđana koji su nekada ovom ulicom donosili robu na pijacu Zeleni venac. Tako nam je, svojevremeno, Slobodan Ilić, stanovnik tadašnjeg sela Bežanija, ispričao kako je neposredno posle Drugog svetskog rata, kao mališan, vozio lubenice ka popularnom Zelenjaku.
Posle rata Ilić je ostao jedina muška glava u kući, a pijaca na koju bi valjalo izneti bostan bila je daleko, na Zelenom vencu. Tada nije postojao Novi Beograd, pa je dečaku ostao fenjer da škiljavim svetlom obasjava prašnjave staze koje su tada pokrivale Dojno polje, kako se zvala oblast gde danas stoje novobeogradski blokovi.
Dugo pešačenje okončao bi stižući do jedinog mosta kojim je mogao preko Save, a to je današnji Stari savski, Tramvajski, odnosno nekadašnji Nemački most.
Preko mosta bi konji prevukli zapregu punu lubenica, ali onda je dolazio deo zbog kojeg bi i odraslom čoveku izbile graške znoja, a mališanu se ježila koža i dizala kosa na glavi: Trebalo je proći uzbrdicu Balkanske ulice i tako se uzverati na Zeleni venac.
Ispod kopita prštale varnice
Konji bi zapeli iz sve snage, a Ilić se sećao kako ga je najveći strah prožimao kada bi se pojavila opasnost da životinje zastanu, jer bi na tako ozbiljnoj uzbrdici bilo veoma teško nanovo ih pokrenuti. Štaviše, postojala je opasnost da ih težina zaprege povuče unatrag, a tada bi svi bili u ozbiljnoj nevolji.
Ispod potkovanih kopita izbijale su varnice kada bi konji snažno zapeli po kaldrmi Balkanske ulice, a svaki put kada bi se, konačno, domogao pijace, Iliću bi silno laknulo.
To je samo jedna od slika koje su nam predočili Beograđani „osuđeni“ da posle Drugog svetskog rata često savladavaju ovaj uspon.
I da nikada ne zaborave Balkansku ulicu.
PORODIČNA TRADICIJA
Balkanska ulica bila je mesto koje su krasile zanatske radnje, a valjda se ovde najviše videla porodična tradicija. Zanatlije, čiji dućani su bili nanizani jedan do drugog, po pravilu su do danas iščezli, poput saračkog, kovačkog, abadžijskog i sličnih.
Osnova višedecenijskog održanja ovih radnji bila je u tome što su se zanat i umeće prenosili sa oca na sina, sa kolena na koleno, i to je trajalo generacijama.
MODA SE UVEK VRAĆA
Šetajući Balkanskom ulicom ušli smo u jednu od malobrojnih originalnih radnji iz dobrih, starih vremena. Tamo je Slavko Milosavljević, tašner, koji nastavlja tradiciju koju je započeo još njegov stric Vlatko još 1946. godine.
Na zidu njegove radnje stoji poster, koji nas je iznenadio, a do njega natpis, koji zbunjuje još više. Na zidnom plakatu je reklama za tašne za koju vlasnik kaže da je napravljena 1968. godine. Svi detalji koje vidimo na slici porodice i danas bi bili modno aktuelni.
- Ne menja se moda, ona se uvek vraća - iskusno komentariše Milosavljević. - Tako da su garderoba čoveka na slici, njegov sako, ženina frizura ili ranci koje nose mališani potpuno u skladu sa današnjim trendovima. Kada bi, tako obučeni danas prošetali ulicom, potpuno bi se uklopili u sadašnji ambijent.
Odmah pored je i natpis koji nas je zbunio. Na njemu piše: „Usluge ne naplaćujemo unapred“. Ovo je deo nekog viteškog doba trgovine, kada bi zanatlije prvo okončale posao, pa ga tek onda naplatile od zadovoljnog klijenta.
Stari zanati se ipak, ne vraćaju. Naš sagovornik kaže da se proizvođači kapa jedino dobro drže. Oni imaju stariju klijentelu, Beograđane koji nikada ne bi gologlavi izašli na ulicu. Sa druge strane, danas sve više mladih ljudi obavezno leti nosi kape, zbog meteoroloških promena i letnjih vrućina praćenih zračenjem zbog globalnog otopljenja.
Zoran Nikolić | 26. jun 2014. 12:25 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... o-uzbrdica
Zanati i zanatlije koji su nekada bili simbol grada. Ovde se nalazio prvi uspon koji je novopridošlicu čekao na putu ka centru grada, na ovom mestu su najduže bili očuvani tradicionalni, stari zanati
PONOS nekadašnjeg Beograda i mesto u kojem je zainteresovani kupac mogao da pazari skoro sve što poželi, decenijama je bila Balkanska ulica.
Pored bezbroj zanatskih radnji, ova ulica je bila i „ozbiljno iskušenje“ za one koji su prvi put došli u Beograd. Nekada se u grad mahom stizalo vozom, a sa Železničke stanice pridošlicu bi prvo čekao uspon ka Terazijama - dabome, uz Balkansku.
Nekada su svi novinari početnici u gradskim rubrikama imali uobičajen zadatak da opišu stare, zaboravljene ili zapostavljene zanate, a urednici bi ih redovno slali da obiđu izloge dućana i radnji naslaganih na ovoj beogradskoj padini.
Put ka Zelenjaku
Sakupljajući različite materijale za „Beogradske priče“ imali smo priliku da se setimo i onih, starih Beograđana koji su nekada ovom ulicom donosili robu na pijacu Zeleni venac. Tako nam je, svojevremeno, Slobodan Ilić, stanovnik tadašnjeg sela Bežanija, ispričao kako je neposredno posle Drugog svetskog rata, kao mališan, vozio lubenice ka popularnom Zelenjaku.
Posle rata Ilić je ostao jedina muška glava u kući, a pijaca na koju bi valjalo izneti bostan bila je daleko, na Zelenom vencu. Tada nije postojao Novi Beograd, pa je dečaku ostao fenjer da škiljavim svetlom obasjava prašnjave staze koje su tada pokrivale Dojno polje, kako se zvala oblast gde danas stoje novobeogradski blokovi.
Dugo pešačenje okončao bi stižući do jedinog mosta kojim je mogao preko Save, a to je današnji Stari savski, Tramvajski, odnosno nekadašnji Nemački most.
Preko mosta bi konji prevukli zapregu punu lubenica, ali onda je dolazio deo zbog kojeg bi i odraslom čoveku izbile graške znoja, a mališanu se ježila koža i dizala kosa na glavi: Trebalo je proći uzbrdicu Balkanske ulice i tako se uzverati na Zeleni venac.
Ispod kopita prštale varnice
Konji bi zapeli iz sve snage, a Ilić se sećao kako ga je najveći strah prožimao kada bi se pojavila opasnost da životinje zastanu, jer bi na tako ozbiljnoj uzbrdici bilo veoma teško nanovo ih pokrenuti. Štaviše, postojala je opasnost da ih težina zaprege povuče unatrag, a tada bi svi bili u ozbiljnoj nevolji.
Ispod potkovanih kopita izbijale su varnice kada bi konji snažno zapeli po kaldrmi Balkanske ulice, a svaki put kada bi se, konačno, domogao pijace, Iliću bi silno laknulo.
To je samo jedna od slika koje su nam predočili Beograđani „osuđeni“ da posle Drugog svetskog rata često savladavaju ovaj uspon.
I da nikada ne zaborave Balkansku ulicu.
PORODIČNA TRADICIJA
Balkanska ulica bila je mesto koje su krasile zanatske radnje, a valjda se ovde najviše videla porodična tradicija. Zanatlije, čiji dućani su bili nanizani jedan do drugog, po pravilu su do danas iščezli, poput saračkog, kovačkog, abadžijskog i sličnih.
Osnova višedecenijskog održanja ovih radnji bila je u tome što su se zanat i umeće prenosili sa oca na sina, sa kolena na koleno, i to je trajalo generacijama.
MODA SE UVEK VRAĆA
Šetajući Balkanskom ulicom ušli smo u jednu od malobrojnih originalnih radnji iz dobrih, starih vremena. Tamo je Slavko Milosavljević, tašner, koji nastavlja tradiciju koju je započeo još njegov stric Vlatko još 1946. godine.
Na zidu njegove radnje stoji poster, koji nas je iznenadio, a do njega natpis, koji zbunjuje još više. Na zidnom plakatu je reklama za tašne za koju vlasnik kaže da je napravljena 1968. godine. Svi detalji koje vidimo na slici porodice i danas bi bili modno aktuelni.
- Ne menja se moda, ona se uvek vraća - iskusno komentariše Milosavljević. - Tako da su garderoba čoveka na slici, njegov sako, ženina frizura ili ranci koje nose mališani potpuno u skladu sa današnjim trendovima. Kada bi, tako obučeni danas prošetali ulicom, potpuno bi se uklopili u sadašnji ambijent.
Odmah pored je i natpis koji nas je zbunio. Na njemu piše: „Usluge ne naplaćujemo unapred“. Ovo je deo nekog viteškog doba trgovine, kada bi zanatlije prvo okončale posao, pa ga tek onda naplatile od zadovoljnog klijenta.
Stari zanati se ipak, ne vraćaju. Naš sagovornik kaže da se proizvođači kapa jedino dobro drže. Oni imaju stariju klijentelu, Beograđane koji nikada ne bi gologlavi izašli na ulicu. Sa druge strane, danas sve više mladih ljudi obavezno leti nosi kape, zbog meteoroloških promena i letnjih vrućina praćenih zračenjem zbog globalnog otopljenja.
Гага
Professional
И они су део старог Београда. Шта мислите ко су, а сви их знате ?
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
Moj Beograd dušu ima: Pogledajte kako su nekad izgledali Terazije, Slavija, Studentski trg...
Blic | 02. 07. 2014. - 17:05h | Foto: Facebook Moj Beograd dušu ima | Komentara: 5
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/477881 ... entski-trg
Dragi Beograđani, ali i vi koji ne živite u Beogradu ali volite ovaj grad, na Fejsbuku postoji stranica “Moj Beograd dušu ima” na kojoj su objavljene fotografije starog, ali i modernog Beograda, sa detaljima koji će vam zagrejati dušu i pokazati zašto je srpska prestonica divan grad. Pogledajte dobro kako je Beograd izgledao 1901. godine, 1910. godine...
Među fotografijama se nalazi i 18 razglednica starog Beograda.
Evo kako je nekada izgledao Bulevar kralja Aleksandra...
Ulica kralja Aleksandra
... a kako današnji Studentski trg, na kojem je 1901. godine bila Velika pijaca.
Sadašnji Studentski trg, na kojem se nalazila Velika pijaca
Pogledajte kako je izgledao plato ispred hotel "Moskva" i kako je u centralnoj gradskoj ulici saobraćaj funkcionisao pre 97 godina.
Terazije, 1917.
Sigurno ne biste pogodili o kom delu grada je reč kada bi vam neko pokazao razglednicu na kojoj je Trg Slavija iz 1910. godine.
Slavija, 1910.
... ili savska obala iz 1900. godine
Savska obala, 1910.
- Razglednice Beograda predstavljaju značajan izvor dokumentarne vrednosti koji omogućava proučavanje urbanog razvoja grada, praćenje promena izgleda njegovih delova i promene u pojedinim ambijentalnim celinama od kraja 19. do prve polovine 20. veka - piše u opisu fotografija.
Donji grad sa pogledom na pogledom na Ušće i Ratno ostrvo
Blic | 02. 07. 2014. - 17:05h | Foto: Facebook Moj Beograd dušu ima | Komentara: 5
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/477881 ... entski-trg
Dragi Beograđani, ali i vi koji ne živite u Beogradu ali volite ovaj grad, na Fejsbuku postoji stranica “Moj Beograd dušu ima” na kojoj su objavljene fotografije starog, ali i modernog Beograda, sa detaljima koji će vam zagrejati dušu i pokazati zašto je srpska prestonica divan grad. Pogledajte dobro kako je Beograd izgledao 1901. godine, 1910. godine...
Među fotografijama se nalazi i 18 razglednica starog Beograda.
Evo kako je nekada izgledao Bulevar kralja Aleksandra...
Ulica kralja Aleksandra
... a kako današnji Studentski trg, na kojem je 1901. godine bila Velika pijaca.
Sadašnji Studentski trg, na kojem se nalazila Velika pijaca
Pogledajte kako je izgledao plato ispred hotel "Moskva" i kako je u centralnoj gradskoj ulici saobraćaj funkcionisao pre 97 godina.
Terazije, 1917.
Sigurno ne biste pogodili o kom delu grada je reč kada bi vam neko pokazao razglednicu na kojoj je Trg Slavija iz 1910. godine.
Slavija, 1910.
... ili savska obala iz 1900. godine
Savska obala, 1910.
- Razglednice Beograda predstavljaju značajan izvor dokumentarne vrednosti koji omogućava proučavanje urbanog razvoja grada, praćenje promena izgleda njegovih delova i promene u pojedinim ambijentalnim celinama od kraja 19. do prve polovine 20. veka - piše u opisu fotografija.
Donji grad sa pogledom na pogledom na Ušće i Ratno ostrvo
Гага
Professional
Их како знате добро новију историју 
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
BEOGRADSKE PRIČE „Beograđanka“ nikla na vodi
Z. Nikolić | 06. jul 2014. 10:13 | Komentara: 2
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... la-na-vodi
Muke su imali i graditelji ogromnog solitera, a svukud naokolo nekad bili varoški bunari, duboki i po nekoliko desetina metara. Iste pretnje iz podzemlja mučile su i neimare čuvene Palate „Beograd“
Izgradnja Beograđanke
NA Terazijama su nekada bile bare, sve dok knez Miloš nije naredio da se ovaj deo grada prvo naspe, a zatim naseli. Isušivanje i nasipanje bili su nužni, jer Terazije leže na krečnjaku, koji je pucao, a voda je prodirala kroz pukotine, stvarajući podzemna jezerca. Zato su vlasnici svih građevina sagrađenih na ovom prostoru imali probleme sa podzemnim vodama.
Od slične strukture je podloga koja je „sačekala“ graditelje Palate „Beograd“, popularne „Beograđanke“, koji su naleteli na obilje podzemnih voda kopajući temelje za soliter koji i danas dominira centrom grada.
Tako je istraživač Vojislav Dučić svojevremeno vrlo temeljno skupio podatke o prirodnim izvorima vode, pogotovo beležeći one koji su bili poznati u 19. veku, kao i za vreme prve dve decenije 20. stoleća.
- U Ulici kneza Miloša kod broja 35 postojao je izvor, kao i kod „Beograđanke“ i zgradama koje je okružuju - beleži Dučić. - Kada su počeli radovi kod Vaznesenske crkve 1861. godine odmah se videlo da je zemljište bogato podzemnim vodama.
Istraživač dalje beleži kako „od svih bunara iskopanih u Beogradu, najbolja voda za piće bila je u M. Mitića na Vračaru, koji je kopao do kamena, probio ga, i došao do prave planinske vode. Ovo potvrđuje i bunar u staroj zgradi Vojne akademije (srušena 1941. godine), na uglu Miloševe i Nemanjine ulice, gde su se pojili konji tokom cele godine. S druge strane, na uglu Birčaninove i Kneza Miloša, u kući državnika Stevče Mihajlovića, takođe se nalazio bunar sa dobrom pitkom vodom, koja je po opštem mišljenju bila od iste žice“.
Zatim Dučić nastavlja da iznosi podatke, i pominje da se bunar pitke vode nalazio u dvorištu nekadašnjeg Hotela „London“, kao i u blizini gornjeg dela Miloševe ulice, pored Ambasade Republike Turske. Takođe, podzemne vode su česte na platou kod Svetosavskog hrama, gde je u Karađorđevom parku bio pominjan jak izvor pijaće vode, ali i dalje prema Slaviji, kao i u Ulici Svetog Save. Čak i na samoj Slaviji, a uz nju i u Ulici prote Mateje, bilo je bunara, pa je Matejina ulica dugo nosila ime Bunarska.
Teško je danas nabrojati sve izvore starog Beograda, ali hroničari pamte i bunare u Kosovskoj, Kolarčevoj, Nušićevoj, Vlajkovićevoj, Kondinoj, Uzun Mirkovoj, Siminoj, Vuka Karadžića, Brankovoj, Zmaja od Noćaja, Studentskom trgu, Dečanskoj, Kraljice Natalije...
OD TAKOVSKE DO CVIJIĆEVE...
VODAMA je posebno bogat ugao Takovske i Cvijićeve. Nekada se i u Ulici kraljice Marije nalazilo mnogo izvora. U Takovskoj, kod nekadašnjeg broja 51 postojao je bunar dubok 26 metara, na imanju dr Vladislava Bogdanovića. Drugi bunar se nalazio na mestu gde se ova ulica završava kod Bulevara despota Stefana, a još jedan na uglu Despota Stefana i Vojvode Dobrnjca. Odatle, beleži Dučić, pa do Bajlonijeve pijace bilo je još sedam jakih izvora hladne vode.
Z. Nikolić | 06. jul 2014. 10:13 | Komentara: 2
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... la-na-vodi
Muke su imali i graditelji ogromnog solitera, a svukud naokolo nekad bili varoški bunari, duboki i po nekoliko desetina metara. Iste pretnje iz podzemlja mučile su i neimare čuvene Palate „Beograd“
Izgradnja Beograđanke
NA Terazijama su nekada bile bare, sve dok knez Miloš nije naredio da se ovaj deo grada prvo naspe, a zatim naseli. Isušivanje i nasipanje bili su nužni, jer Terazije leže na krečnjaku, koji je pucao, a voda je prodirala kroz pukotine, stvarajući podzemna jezerca. Zato su vlasnici svih građevina sagrađenih na ovom prostoru imali probleme sa podzemnim vodama.
Od slične strukture je podloga koja je „sačekala“ graditelje Palate „Beograd“, popularne „Beograđanke“, koji su naleteli na obilje podzemnih voda kopajući temelje za soliter koji i danas dominira centrom grada.
Tako je istraživač Vojislav Dučić svojevremeno vrlo temeljno skupio podatke o prirodnim izvorima vode, pogotovo beležeći one koji su bili poznati u 19. veku, kao i za vreme prve dve decenije 20. stoleća.
- U Ulici kneza Miloša kod broja 35 postojao je izvor, kao i kod „Beograđanke“ i zgradama koje je okružuju - beleži Dučić. - Kada su počeli radovi kod Vaznesenske crkve 1861. godine odmah se videlo da je zemljište bogato podzemnim vodama.
Istraživač dalje beleži kako „od svih bunara iskopanih u Beogradu, najbolja voda za piće bila je u M. Mitića na Vračaru, koji je kopao do kamena, probio ga, i došao do prave planinske vode. Ovo potvrđuje i bunar u staroj zgradi Vojne akademije (srušena 1941. godine), na uglu Miloševe i Nemanjine ulice, gde su se pojili konji tokom cele godine. S druge strane, na uglu Birčaninove i Kneza Miloša, u kući državnika Stevče Mihajlovića, takođe se nalazio bunar sa dobrom pitkom vodom, koja je po opštem mišljenju bila od iste žice“.
Zatim Dučić nastavlja da iznosi podatke, i pominje da se bunar pitke vode nalazio u dvorištu nekadašnjeg Hotela „London“, kao i u blizini gornjeg dela Miloševe ulice, pored Ambasade Republike Turske. Takođe, podzemne vode su česte na platou kod Svetosavskog hrama, gde je u Karađorđevom parku bio pominjan jak izvor pijaće vode, ali i dalje prema Slaviji, kao i u Ulici Svetog Save. Čak i na samoj Slaviji, a uz nju i u Ulici prote Mateje, bilo je bunara, pa je Matejina ulica dugo nosila ime Bunarska.
Teško je danas nabrojati sve izvore starog Beograda, ali hroničari pamte i bunare u Kosovskoj, Kolarčevoj, Nušićevoj, Vlajkovićevoj, Kondinoj, Uzun Mirkovoj, Siminoj, Vuka Karadžića, Brankovoj, Zmaja od Noćaja, Studentskom trgu, Dečanskoj, Kraljice Natalije...
OD TAKOVSKE DO CVIJIĆEVE...
VODAMA je posebno bogat ugao Takovske i Cvijićeve. Nekada se i u Ulici kraljice Marije nalazilo mnogo izvora. U Takovskoj, kod nekadašnjeg broja 51 postojao je bunar dubok 26 metara, na imanju dr Vladislava Bogdanovića. Drugi bunar se nalazio na mestu gde se ova ulica završava kod Bulevara despota Stefana, a još jedan na uglu Despota Stefana i Vojvode Dobrnjca. Odatle, beleži Dučić, pa do Bajlonijeve pijace bilo je još sedam jakih izvora hladne vode.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398
Na ovom linku imaš slike starog Beograda od 1850godine, koliko se sećam imaš i mapa, pročešljaj malo temu
Na ovom linku imaš slike starog Beograda od 1850godine, koliko se sećam imaš i mapa, pročešljaj malo temu
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.832
- Pohvaljen
- 18.939
"Slajdšou" karata Beograda:
http://www.staribeograd.com/galerija/ma ... _itemId=28
Ima i plan Emilijana Josimovića iz 1867, ispod karte je i legenda sa objektima.
Samo - treba upravljati galerijom pomoću komandi na vrhu strane.
http://www.staribeograd.com/galerija/ma ... _itemId=28
Ima i plan Emilijana Josimovića iz 1867, ispod karte je i legenda sa objektima.
Samo - treba upravljati galerijom pomoću komandi na vrhu strane.