Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.171
Kada namena zgrade izgubi smisao ona se ne rusi, vec joj je pronalazi novi smisao tj. namena. Naravno ne sa svakom zgradom, ali marsalat jeste bila posebna zgrada i ako nije bila prekicena kao neke u Parizu ili u Becu. Meni se dopada ovakva kakava je bila. Stil je tipican za Beograd.relja":1ufkispb je napisao(la):
Kada se malo bolje zagledaju detalji, i nije bila baš tako impresivna.
Koliko sam ja razumeo, to je bila pomoćna zgrada za gardu, poslugu dvora, garaža...
Zgradu ne čini samo fasada, već i namena, a dogradjom Starog dvora i promenom namene, izgubila se potreba za ovakvom zgradom. Srušena je i ograda ka Bulevaru i dobili smo park i pešačku vezu, prostor je prodisao.
Ne treba igubiti iz vida i da je Maršalat bio podignut na mestu dvorca u kojem su ubijeni kralj Aleksandar i Draga Mašin, a koji je takođe srušen posle promene vlasti.
Treba se čuvati prilikom davanja vrednosnih sudova o nekim odlukama iz prošlosti, pogotovo kada ne znamo pouzdano sve činjenice.
Rusenjem zgrade prostor je ipak vise izgubio nego sto je dobio. Prohodnost od kralja Milana do savezne skupstine ne bi bila znatno manja da marsalat jos stoji, niti bi zaklanjala vizuru prema skupstini posto se sada i ovako vidi samo kupola zbog drveca u parku.
plus za slike
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
BEOGRADSKE PRIČE Kako je kalfa Manojlo pokušao da preleti Savu
Zoran Nikolić | 25. april 2014. 10:12 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... eleti-Savu
Neslavan pokušaj „prvog srpskog Ikara“ još 1841. godineđ. Švaba, kako su ga zvali, skočio sa Đumrukane, sa zakačenim krilima poput šišmiša, ali ga spaslo što je pao u snežni smet
NIKADA mi nismo kasnili za razvijenim svetom, pa tako ni u ambicijama da se vinemo u nebo. Prvi piloti s našeg podneblja poleteli su nedugo posle braće Rajt, ali ovo je priča o nekome drugom. Nekome ko je imao slične snove kao i oni koji su, na kraju, uspeli da se popnu u plavetne visine.
Kako je svojevremeno zabeležio istoričar avijacije Čedomir Janić, prvi neuspešan pokušaj letenja u Beogradu bio je delo izvesnog kalfe Manojla. Precizniji podaci ostali su zabeleženi u Istorijskom arhivu Beograda, gde se čuva akt Upraviteljstva varoši, u kojem je nesrećni Manojlo morao da iskaže zvaničnu izjavu o svom pokušaju.
Kako je ostalo zabeleženo, kalfa je bio zaposlen u kovačkoj radnji izvesnog Antanasa Tihova, a ostalo je zapamćeno da je imao nadimak Švaba, jer je došao „iz preka“ odnosno odnekud sa vojvođanske strane, iz tadašnje Austrije.
Sve se zbivalo 1841. godine, kada je Švaba ili Manojlo hteo da preleti Savu, tako što je osmislio nekakvu skalameriju koja je bila nalik krilima, a u poduhvat je hteo da se upusti tako što bi se odrazio ni manje ni više nego - sa zvonika Saborne crkve. U Janićevim zapisima ostalo je opisano kako je Manojlo osmislio krila sa kojima je planirao „da klepeta“ i da će tako preleteti reku.
Navodno je policija oštro reagovala na ovu Manojlovu zamisao i sprečila ga da se odrazi sa crkve, pa je on odlučio da se na ovaj „letački podvig“ upusti sa ondašnjeg zdanja Đumrukane. To je bila zgrada na obali Save koja je imala ulogu carinarnice, ali, istini za volju, osim što je bila najviša u ovom delu grada, bila je i znatno bliža reci.
Ukratko, posle obavljenih priprema, Manojlo se krišom, bez dozvole, ukačio na krov Đumrukane, zakačio na sebe krila, za koja kažu da su bila nalik na ona od slepog miša - i vinuo se ka nebu.
Sreća je bila da se sve odvijalo u zimsko doba, a da je tada, za razliku od sadašnjih zima, u Beogradu bilo mnogo snega. Pred Đumrukanom se stvorio pogolem smet u koji se survao nesrećni Manojlo u svom ikarovskom pokušaju, ostavivši veliku rupu i fleku za sobom.
To je, kažu, bio razlog što se nije ozbiljnije povredio. Ipak, ugruvani Manojlo je ušao u istoriju kao prvi čovek koji se u našem gradu odvažio na pokušaj leta „spravom koja je teža od vazduha“.
Vazduhoplovci takve sprave više uvažavaju, dok one koje su, poput balona, lakše od vazduha, ubrajaju u manje važne vrste letelica.
LEGENDE I SABORNA CRKVA
Istini za volju, Manojlovu ideju nije lako ispratiti, jer prvobitna zamisao da skoči sa Saborne crkve možda nije bila lako izvodljiva.
Saborni hram, kakav danas poznajemo, napravljen je u periodu između 1837. i 1845. godine. Njegova „pilotska“ zamisao trebalo je da bude realizovana 1841. godine. Izvesno je da su najznačajniji radovi na izradi zvonika do tada bili okončani, jer su tek predstojali oni na izradi unutrašnjosti crkve, ali moguće je da je Manojlo hteo da se vine put nebesa i sa zvonika koji je bio samo donekle završen. Bilo kako bilo, sreća pa je na kraju ipak skakao sa Đumrukane u sneg.
Zoran Nikolić | 25. april 2014. 10:12 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... eleti-Savu
Neslavan pokušaj „prvog srpskog Ikara“ još 1841. godineđ. Švaba, kako su ga zvali, skočio sa Đumrukane, sa zakačenim krilima poput šišmiša, ali ga spaslo što je pao u snežni smet
NIKADA mi nismo kasnili za razvijenim svetom, pa tako ni u ambicijama da se vinemo u nebo. Prvi piloti s našeg podneblja poleteli su nedugo posle braće Rajt, ali ovo je priča o nekome drugom. Nekome ko je imao slične snove kao i oni koji su, na kraju, uspeli da se popnu u plavetne visine.
Kako je svojevremeno zabeležio istoričar avijacije Čedomir Janić, prvi neuspešan pokušaj letenja u Beogradu bio je delo izvesnog kalfe Manojla. Precizniji podaci ostali su zabeleženi u Istorijskom arhivu Beograda, gde se čuva akt Upraviteljstva varoši, u kojem je nesrećni Manojlo morao da iskaže zvaničnu izjavu o svom pokušaju.
Kako je ostalo zabeleženo, kalfa je bio zaposlen u kovačkoj radnji izvesnog Antanasa Tihova, a ostalo je zapamćeno da je imao nadimak Švaba, jer je došao „iz preka“ odnosno odnekud sa vojvođanske strane, iz tadašnje Austrije.
Sve se zbivalo 1841. godine, kada je Švaba ili Manojlo hteo da preleti Savu, tako što je osmislio nekakvu skalameriju koja je bila nalik krilima, a u poduhvat je hteo da se upusti tako što bi se odrazio ni manje ni više nego - sa zvonika Saborne crkve. U Janićevim zapisima ostalo je opisano kako je Manojlo osmislio krila sa kojima je planirao „da klepeta“ i da će tako preleteti reku.
Navodno je policija oštro reagovala na ovu Manojlovu zamisao i sprečila ga da se odrazi sa crkve, pa je on odlučio da se na ovaj „letački podvig“ upusti sa ondašnjeg zdanja Đumrukane. To je bila zgrada na obali Save koja je imala ulogu carinarnice, ali, istini za volju, osim što je bila najviša u ovom delu grada, bila je i znatno bliža reci.
Ukratko, posle obavljenih priprema, Manojlo se krišom, bez dozvole, ukačio na krov Đumrukane, zakačio na sebe krila, za koja kažu da su bila nalik na ona od slepog miša - i vinuo se ka nebu.
Sreća je bila da se sve odvijalo u zimsko doba, a da je tada, za razliku od sadašnjih zima, u Beogradu bilo mnogo snega. Pred Đumrukanom se stvorio pogolem smet u koji se survao nesrećni Manojlo u svom ikarovskom pokušaju, ostavivši veliku rupu i fleku za sobom.
To je, kažu, bio razlog što se nije ozbiljnije povredio. Ipak, ugruvani Manojlo je ušao u istoriju kao prvi čovek koji se u našem gradu odvažio na pokušaj leta „spravom koja je teža od vazduha“.
Vazduhoplovci takve sprave više uvažavaju, dok one koje su, poput balona, lakše od vazduha, ubrajaju u manje važne vrste letelica.
LEGENDE I SABORNA CRKVA
Istini za volju, Manojlovu ideju nije lako ispratiti, jer prvobitna zamisao da skoči sa Saborne crkve možda nije bila lako izvodljiva.
Saborni hram, kakav danas poznajemo, napravljen je u periodu između 1837. i 1845. godine. Njegova „pilotska“ zamisao trebalo je da bude realizovana 1841. godine. Izvesno je da su najznačajniji radovi na izradi zvonika do tada bili okončani, jer su tek predstojali oni na izradi unutrašnjosti crkve, ali moguće je da je Manojlo hteo da se vine put nebesa i sa zvonika koji je bio samo donekle završen. Bilo kako bilo, sreća pa je na kraju ipak skakao sa Đumrukane u sneg.
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.171
milos.tro":2xmy1egw je napisao(la):Позоришни трг, 1935.г
Kad smo kod pozorisnog trga...
Narodno pozorste je nekada bilo 'krace' i, rekao bih, kompaktnije kao na ovoj fotografiji:
Kao da je planirano da narodno pozoriste bude takoreci u centru pozorisnog trga, sto je slucaj sa vecinom starih evropskih opera...
...kao i sa starim narodnim pozoristem:
http://www.dodaj.rs/f/K/u6/4aewGSX7/pozoriste.jpg
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.152
- Pohvaljen
- 46.139
