Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.870
BEOGRADSKE PRIČE Kako je nekada izgledala okolina Pionirskog parka
Z. Nikolić | 16. april 2014. 11:00 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... skog-parka
Delovi ograde koja je opasavala Skupštinu danas su u Ohridu, oko vile „Biljana“
DOM naroda, odnosno Skupština, zdanje koje i danas krasi samo srce Beograda, nekada je izgledao drugačije, okružen raskošnom ogradom. Slično je bilo i sa zdanjem Novog dvora, koji je, baš kao i svaki drugi dvorac u Evropi bio opasan elegantnom ogradom, u ovom slučaju od kovanog gvožđa.
Međutim, posleratno vreme i burna promena političkog uređenja izmenila je ovo viđenje načina uređenja prostora oko palata, pa je taj deo dekoracije oko monumentalnih zdanja izgubio dotadašnji značaj, posebno „poguran“ ideološkim parolama onog vremena.
Kako nam je objasnila istoričar umetnosti Gordana Gordić, zdanje Skupštine bilo je ograđeno lepom, kovanom ogradom, ali tada je odlučeno da ona bude uklonjena.
- Ograda koja je opasavala Skupštinu nije uništena - objašnjava Gordić. - Ona je demontirana, a njeni delovi su ipak upotrebljeni u druge svrhe.
Tako je jedan deo upotrebljen za ukrašavanje, odnosno opasavanje vile „Biljana“ u Skoplju, dok je značajan deo upotrebljen kako bi bio ograđen Beli dvor na Dedinju.
Oko zdanja Novog dvora, odnosno današnje Skupštine grada takođe je postojala graciozna ograda, koja je imala sličnu sudbinu. Njeno demontiranje uklonilo je „prepreku između vlasti i naroda“, zbog čega su, navodno, ograde i uklonjene, ali je jedan njen značajan deo „ostao u životu“ sa drugom namenom.
Danas oko poslovne zgrade „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ u Lješkoj ulici na Banovom brdu postoji ograda koja i dalje veoma pristojno i dostojanstveno izgleda.
Upravo ta ograda nekada se nalazila u današnjem Pionirskom parku.
Z. Nikolić | 16. april 2014. 11:00 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... skog-parka
Delovi ograde koja je opasavala Skupštinu danas su u Ohridu, oko vile „Biljana“
DOM naroda, odnosno Skupština, zdanje koje i danas krasi samo srce Beograda, nekada je izgledao drugačije, okružen raskošnom ogradom. Slično je bilo i sa zdanjem Novog dvora, koji je, baš kao i svaki drugi dvorac u Evropi bio opasan elegantnom ogradom, u ovom slučaju od kovanog gvožđa.
Međutim, posleratno vreme i burna promena političkog uređenja izmenila je ovo viđenje načina uređenja prostora oko palata, pa je taj deo dekoracije oko monumentalnih zdanja izgubio dotadašnji značaj, posebno „poguran“ ideološkim parolama onog vremena.
Kako nam je objasnila istoričar umetnosti Gordana Gordić, zdanje Skupštine bilo je ograđeno lepom, kovanom ogradom, ali tada je odlučeno da ona bude uklonjena.
- Ograda koja je opasavala Skupštinu nije uništena - objašnjava Gordić. - Ona je demontirana, a njeni delovi su ipak upotrebljeni u druge svrhe.
Tako je jedan deo upotrebljen za ukrašavanje, odnosno opasavanje vile „Biljana“ u Skoplju, dok je značajan deo upotrebljen kako bi bio ograđen Beli dvor na Dedinju.
Oko zdanja Novog dvora, odnosno današnje Skupštine grada takođe je postojala graciozna ograda, koja je imala sličnu sudbinu. Njeno demontiranje uklonilo je „prepreku između vlasti i naroda“, zbog čega su, navodno, ograde i uklonjene, ali je jedan njen značajan deo „ostao u životu“ sa drugom namenom.
Danas oko poslovne zgrade „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ u Lješkoj ulici na Banovom brdu postoji ograda koja i dalje veoma pristojno i dostojanstveno izgleda.
Upravo ta ograda nekada se nalazila u današnjem Pionirskom parku.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.895
- Pohvaljen
- 19.117
milos.tro":3uopcwew je napisao(la):
Do sada nisam video ni jednu fotografiju ograde vile Biljana (OK, mogu da razumem da je fotografisanje bilo zabranjeno).
Da li neko sa BB može da fotografiše tu ogradu koja stoji u Lješkoj? Kako danas izgleda?
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.895
- Pohvaljen
- 19.117
Alal vera majstore!
Ovim si otvorio novu "pitalicu":
ograda dvorskog kompleksa, bar onaj deo prema Kralja Milana, nije tako izgledao.
Evo kako je izgledao, nije imao obruče, nego:
Ovako je izgledala strana prema Bulevaru, tj skupštini:
Ova ograda oko Vodovoda pre podseća na ogradu koja je stajala oko Skupštine:
(na brzinu nisam uspeo da nađem neku bolju)
Jedino što dimenzije profila ne odgovaraju.
BTW, slična ograda se nalazi između parkinga Sajma i pruge, kod biciklističke staze ispred most ana Adi.
Neko je nešto pomešao, ovo nije ograda iz Kralja Milana.
Ovim si otvorio novu "pitalicu":
ograda dvorskog kompleksa, bar onaj deo prema Kralja Milana, nije tako izgledao.
Evo kako je izgledao, nije imao obruče, nego:
Ovako je izgledala strana prema Bulevaru, tj skupštini:
Ova ograda oko Vodovoda pre podseća na ogradu koja je stajala oko Skupštine:
(na brzinu nisam uspeo da nađem neku bolju)
Jedino što dimenzije profila ne odgovaraju.
BTW, slična ograda se nalazi između parkinga Sajma i pruge, kod biciklističke staze ispred most ana Adi.
Neko je nešto pomešao, ovo nije ograda iz Kralja Milana.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.870
Kultura je rođena - u kafani
Z. Nikolić | 18. april 2014. 11:20 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... --u-kafani
Stručnjaci Turističke organizacije Beograda pokrenuli akciju povratka tradicije u ugostiteljstvo. Svi beogradski boemi, umetnici, a ako hoćete i političke stranke, rođeni su u ovoj instituciji
BEOGRADSKI turizam valjalo bi obeležiti sa velikim „T“. Danas su sve brojniji gosti iz inostranstva koji dolaze u našu prestonicu, sa željom da vide najčešće rušen grad u istoriji Evrope, ali i varoš koja je, nesumnjivo, neprikosnovena po svojoj gostoljubivosti.
Jedan segment sećanja na zaboravljeni Beograd sasvim sigurno su - kafane.
O njima razgovaramo sa direktorom Turističke organizacije Beograda Miodragom Popovićem, koji, uz posebno poštovanje prema ovoj gradskoj instituciji, ima želju da nas vrati među kafanske stolove i sećanja naših predaka...
DUH GRADA
- Naša želja je da se prave, tradicionalne kafane vrate Beogradu - izričit je Popović na početku razgovora. - One su manifestacija duha glavnog grada. Morate znati da su se nekada majke onih koji su živeli u glavnom gradu posebno radovale vikendu, jer su ozbiljni očevi familije celu porodicu vodili u kafanu na ručak tokom subote i nedelje. Nije to bilo nikakvo pijančenje niti loše shvatanje porodičnog izlaska, to je bilo poštovanje prema majci koja brine o kući, i koja zaslužuje poštovanje i odmor. Šta mi danas znamo o tome?
Namera Turističke organizacije Beograda jeste da barem upola vrati beogradsku tradiciju u kafane prestonog grada.
- Svi varoški boemi, umetnici, a, ako hoćete i sve političke stranke - rođeni su u kafani - dodaje Popović. - Recite mi gde su legendarni Mihiz ili Kapor prvi put obelodanili svoje mudrosti? Ako su današnja vremena tu veliku tradiciju kafana izobličila, mi moramo da je vratimo!
Popović i stručnjaci TOB pokreću akciju vraćanja beogradskog duha, pričajući priču ispočetka, od „Bermudskog trogula“ pa naovamo. Nekada su kafane „Šumatovac“, „Pod lipom“ i „Grmeč“ bila stecišta ljudi od pera i reči. Danas toga više nema, ali je suština da makar nešto „vratimo“ iz „dobrih, starih vremena“.
- Prva namera nam je da kafansku tradiciju vratimo Beogradu, a onda da nju predočimo svetu - izričit je naš sagovornik.- To ima i svoju materijalnu i duhovnu putanju ka poštovanju predaka. Hoćemo da obnovimo beogradski kafanski duh kroz ovu akciju Turističke organizacije Beograda, ali i putem saradnje sa „Večernjim novostima“, i sa svim ostalima koji žele da nam povrate priču o gastronomiji i restoraterstvu strarog grada.
NACIONALNA KUHINjA
Kako bi mogao da izgleda „vremeplov“ u koji hoće da nas „ubace“ stučnjaci TOB?
- U beogradskim kafanama mora da dominira nacionalna kuhinja sa učešćem od najmanje 50 odsto, ali tako da se namirnice nabavljaju u najširem dozvoljenom dijapazonu od 100 kilometara van Beograda - kaže Popović. - Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića mora da bude, u najmanjem slučaju takav da makar polovinu ponuđenih pića predstavlja ponuda domaćih proizvođača. Ambijent usluge mora da bude potpuno autentičan, prema dobrim običajima starih beogradskih kafana.
Kako objašnjava direktor Turističke organizacije Beograda, ova akcija je potpuno dobrovoljna.
- Mi ćemo, kao organizacija, maksimalno da podržavamo sve koji nam se priključe. Suština je u tome da se vratimo u doba koje smo zaboravili, a to nije smelo da nam se dogodi. Mi želimo da se vratimo u vreme nekih dragocenih ljudi koji su svojevremeno dosegnuli veliki ugled i preneli ga u instituciju koja se zove - kafana.
Z. Nikolić | 18. april 2014. 11:20 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... --u-kafani
Stručnjaci Turističke organizacije Beograda pokrenuli akciju povratka tradicije u ugostiteljstvo. Svi beogradski boemi, umetnici, a ako hoćete i političke stranke, rođeni su u ovoj instituciji
BEOGRADSKI turizam valjalo bi obeležiti sa velikim „T“. Danas su sve brojniji gosti iz inostranstva koji dolaze u našu prestonicu, sa željom da vide najčešće rušen grad u istoriji Evrope, ali i varoš koja je, nesumnjivo, neprikosnovena po svojoj gostoljubivosti.
Jedan segment sećanja na zaboravljeni Beograd sasvim sigurno su - kafane.
O njima razgovaramo sa direktorom Turističke organizacije Beograda Miodragom Popovićem, koji, uz posebno poštovanje prema ovoj gradskoj instituciji, ima želju da nas vrati među kafanske stolove i sećanja naših predaka...
DUH GRADA
- Naša želja je da se prave, tradicionalne kafane vrate Beogradu - izričit je Popović na početku razgovora. - One su manifestacija duha glavnog grada. Morate znati da su se nekada majke onih koji su živeli u glavnom gradu posebno radovale vikendu, jer su ozbiljni očevi familije celu porodicu vodili u kafanu na ručak tokom subote i nedelje. Nije to bilo nikakvo pijančenje niti loše shvatanje porodičnog izlaska, to je bilo poštovanje prema majci koja brine o kući, i koja zaslužuje poštovanje i odmor. Šta mi danas znamo o tome?
Namera Turističke organizacije Beograda jeste da barem upola vrati beogradsku tradiciju u kafane prestonog grada.
- Svi varoški boemi, umetnici, a, ako hoćete i sve političke stranke - rođeni su u kafani - dodaje Popović. - Recite mi gde su legendarni Mihiz ili Kapor prvi put obelodanili svoje mudrosti? Ako su današnja vremena tu veliku tradiciju kafana izobličila, mi moramo da je vratimo!
Popović i stručnjaci TOB pokreću akciju vraćanja beogradskog duha, pričajući priču ispočetka, od „Bermudskog trogula“ pa naovamo. Nekada su kafane „Šumatovac“, „Pod lipom“ i „Grmeč“ bila stecišta ljudi od pera i reči. Danas toga više nema, ali je suština da makar nešto „vratimo“ iz „dobrih, starih vremena“.
- Prva namera nam je da kafansku tradiciju vratimo Beogradu, a onda da nju predočimo svetu - izričit je naš sagovornik.- To ima i svoju materijalnu i duhovnu putanju ka poštovanju predaka. Hoćemo da obnovimo beogradski kafanski duh kroz ovu akciju Turističke organizacije Beograda, ali i putem saradnje sa „Večernjim novostima“, i sa svim ostalima koji žele da nam povrate priču o gastronomiji i restoraterstvu strarog grada.
NACIONALNA KUHINjA
Kako bi mogao da izgleda „vremeplov“ u koji hoće da nas „ubace“ stučnjaci TOB?
- U beogradskim kafanama mora da dominira nacionalna kuhinja sa učešćem od najmanje 50 odsto, ali tako da se namirnice nabavljaju u najširem dozvoljenom dijapazonu od 100 kilometara van Beograda - kaže Popović. - Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića mora da bude, u najmanjem slučaju takav da makar polovinu ponuđenih pića predstavlja ponuda domaćih proizvođača. Ambijent usluge mora da bude potpuno autentičan, prema dobrim običajima starih beogradskih kafana.
Kako objašnjava direktor Turističke organizacije Beograda, ova akcija je potpuno dobrovoljna.
- Mi ćemo, kao organizacija, maksimalno da podržavamo sve koji nam se priključe. Suština je u tome da se vratimo u doba koje smo zaboravili, a to nije smelo da nam se dogodi. Mi želimo da se vratimo u vreme nekih dragocenih ljudi koji su svojevremeno dosegnuli veliki ugled i preneli ga u instituciju koja se zove - kafana.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.870
Kratki film (Fotografije Starog Beograda) 
Belgrade 1920's-1930's
http://www.youtube.com/watch?v=EQnachNA6yU
Belgrade 1920's-1930's
http://www.youtube.com/watch?v=EQnachNA6yU
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.175
relja":1aguplqa je napisao(la):
Ah, konacno jedna pristojna fotka ove zgrade koja nije iz pticje perspektive.
Koji su to mozgovi odlucili da je sruse nikad mi nece biti jasno.
Dobro da nisu srusili stari dvor i saveznu skupstinu zajedno sa njom.
:bash:
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.504
- Pohvaljen
- 17.733
Zgrada srusena 50tih, a taj Penezic Krcun je id*** nad idiotima...
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.504
- Pohvaljen
- 17.733
To znaci da je sad prakticno nemoguce izgraditi ponovo tu zgradu na tom mestu jer jedan deo temelja bi se nalazio na mestu podzemne garaze.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.895
- Pohvaljen
- 19.117
Drakche":21mxrxmm je napisao(la):relja":21mxrxmm je napisao(la):
Ah, konacno jedna pristojna fotka ove zgrade koja nije iz pticje perspektive.
Koji su to mozgovi odlucili da je sruse nikad mi nece biti jasno.
Dobro da nisu srusili stari dvor i saveznu skupstinu zajedno sa njom.
:bash:
Više Fotografija je objavljeno na SSC forumu, ali nemam vremena da ih tražim.
Kada se malo bolje zagledaju detalji, i nije bila baš tako impresivna.
Koliko sam ja razumeo, to je bila pomoćna zgrada za gardu, poslugu dvora, garaža...
Zgradu ne čini samo fasada, već i namena, a dogradjom Starog dvora i promenom namene, izgubila se potreba za ovakvom zgradom. Srušena je i ograda ka Bulevaru i dobili smo park i pešačku vezu, prostor je prodisao.
Ne treba igubiti iz vida i da je Maršalat bio podignut na mestu dvorca u kojem su ubijeni kralj Aleksandar i Draga Mašin, a koji je takođe srušen posle promene vlasti.
Treba se čuvati prilikom davanja vrednosnih sudova o nekim odlukama iz prošlosti, pogotovo kada ne znamo pouzdano sve činjenice.
Ja mislim da bi tu trebalo postaviti spomen ploču koja bi obeležavala mesto na kojem je ubijen kralj Srbije (kakav god on bio kao vladar i osoba).
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.594
- Pohvaljen
- 47.781
Naravno da treba postaviti plocu ,o dogadjaju pogotovo sa ove vremenske distance , inace zgrade se nis bas nalazile na istom mjestu zgrada u kojo su ubijeni obrenovici i marsalat
Mene tu vise fascinira da je zgrada srusena kada i nije bilo dovoljno prostora za sve drzavne potrebe , ti rusis zgradu koja je ostala upotrebljiva , mogli su u istu useliti bilo koje cinovnike , muzej , a i garaze su mogli koristiti
Mene tu vise fascinira da je zgrada srusena kada i nije bilo dovoljno prostora za sve drzavne potrebe , ti rusis zgradu koja je ostala upotrebljiva , mogli su u istu useliti bilo koje cinovnike , muzej , a i garaze su mogli koristiti
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.504
- Pohvaljen
- 17.733
Steta sto je srusena zgrada jedine te vrste u Beogradu a jos strasnije je sto su to radili nasi ljudi a ne neki okupator.