Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
Sto su dobre fotke @direktor
Послато са GT-I9105P уз помоћ Тапатока
Послато са GT-I9105P уз помоћ Тапатока
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.833
- Pohvaljen
- 18.948
milos.tro":3amz39me je napisao(la):Ulica Kralja Petra 1903g
1903. (Majski prevrat) godine ova ulica se zvala Dubrovačka.
Petar Karađorđević je krunisan za kralja 1904 u Sabornoj ckvi, i posle toga je ulica preimenovana u Kralja Petra.
Kralj je izašao iz crkve u Bogojavljensku (današnju Kneza Sime Markovića), i procesija je skrenula u Dubrovačku (valjda ime bilo glupo da Bogojavljenskoj promene naziv da nosi ime novokrunisanog kralja...).
Deo ulica ispod Cara Dušana, na donjem Dorćolu, je zadržao naziv Dubrovačka, i tako se zove i danas.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.164
- Pohvaljen
- 46.168
Koloko vodimo racuna o onome sto cini bg lijepim
isto mjesto danas sramota
moguci izgled nakon obnove
Restauracija skida zaborav sa velikog dobrotvora. Rekonstruisana pjaceta koristiće se i kao pozorišna i likovna scena
VELIKI srpski i beogradski trgovac i dobrotvor Nikola Spasić danas bi sigurno doživeo šok kada bi mogao da vidi kroz šta su prošle i dokle su stigle neke od njegovih zadužbina. Propadanje ne bi toliko bolelo kao zaborav, kao u slučaju pasaža u Knez Mihailovoj 33.
Prošlo je tačno sto godina otkako su završeni svi dekorativni radovi u pasažu zgrade koju je projektovao čuveni arhitekta Kosta Jovanović.
- Fond Nikole Spasića svojevremeno je imao više sredstava nego Nobelov fond - kaže Saša Filipović, profesor Akademije lepih umetnosti i glavni izvođač restauratorskih radova.
- Neverovatno je da danas imamo potpuno nepoznat kulturno-istorijski spomenik, i to u veoma lošem stanju. Zgrada u kojoj se nalazi izgrađena je u stilu secesije 1889. godine. Na početku Balkanskih ratova stalo se sa ukrašavanjem pasaža. Nikola Spasić je umro 1916. na Krfu, a briga o zadužbini dodeljena je njegovoj trećoj supruzi, Anastasiji Spasić.
- Cela ideja oko pasaža, zajedno uz onaj u Knez Mihailovoj 19, čiji je autor Nikola Nestorović, jeste da spoji stari orijentalni deo Beograda oko Zelenog venca sa modernim evropskim centrom - objašnjava Filipović. - Preko drugog pasaža povezan je sa Obilićevim vencem i nekada je zaista mogla da se oseti promena kada biste tim putem prešli iz jednog kraja grada u drugi. Iako je fizička razdaljina beznačajna, prelazak iz istočnjačke kulture u zapadnu je upravo najznačajniji detalj, jer najbolje opisuje duh Beograda tog vremena.
Konzervacija i restauracija pasaža ne znači samo obnovu starog sjaja umetnosti secesije sa početka XX veka u Beogradu, već i oživljavanje prostora Zadužbine. Rekonstuisana pjaceta biće i pozornica za muzičke i likovne sadržaje, iz koje se dalje može ući u radionice starih zanata i drugi prolaz koji će se adaptirati u galeriju. Sadašnji klub privrednika biće mala galerija i prostor za prezentacije, a zajedno svi ovi prostori činiće spoj različitih kultura i sadržaja
AUSTRIJANCI
PROFESOR Filipović navodi i jedan kuriozitet u vezi sa pasažem. Naime, vihori istorije i sudbine su učinili da graditelji ruše svoje delo.
- Arhitektonski biro Koste Jovanovića se nalazio u Beču. Većina materijala i majstora su upravo odatle i pravi je paradoks da je ova Zadužbina pretrpela najveća oštećenja upravo za vreme austrijskog bombardovanja Beograda 1914. godine.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura....sicevog-pasaza
isto mjesto danas sramota
moguci izgled nakon obnove
Restauracija skida zaborav sa velikog dobrotvora. Rekonstruisana pjaceta koristiće se i kao pozorišna i likovna scena
VELIKI srpski i beogradski trgovac i dobrotvor Nikola Spasić danas bi sigurno doživeo šok kada bi mogao da vidi kroz šta su prošle i dokle su stigle neke od njegovih zadužbina. Propadanje ne bi toliko bolelo kao zaborav, kao u slučaju pasaža u Knez Mihailovoj 33.
Prošlo je tačno sto godina otkako su završeni svi dekorativni radovi u pasažu zgrade koju je projektovao čuveni arhitekta Kosta Jovanović.
- Fond Nikole Spasića svojevremeno je imao više sredstava nego Nobelov fond - kaže Saša Filipović, profesor Akademije lepih umetnosti i glavni izvođač restauratorskih radova.
- Neverovatno je da danas imamo potpuno nepoznat kulturno-istorijski spomenik, i to u veoma lošem stanju. Zgrada u kojoj se nalazi izgrađena je u stilu secesije 1889. godine. Na početku Balkanskih ratova stalo se sa ukrašavanjem pasaža. Nikola Spasić je umro 1916. na Krfu, a briga o zadužbini dodeljena je njegovoj trećoj supruzi, Anastasiji Spasić.
- Cela ideja oko pasaža, zajedno uz onaj u Knez Mihailovoj 19, čiji je autor Nikola Nestorović, jeste da spoji stari orijentalni deo Beograda oko Zelenog venca sa modernim evropskim centrom - objašnjava Filipović. - Preko drugog pasaža povezan je sa Obilićevim vencem i nekada je zaista mogla da se oseti promena kada biste tim putem prešli iz jednog kraja grada u drugi. Iako je fizička razdaljina beznačajna, prelazak iz istočnjačke kulture u zapadnu je upravo najznačajniji detalj, jer najbolje opisuje duh Beograda tog vremena.
Konzervacija i restauracija pasaža ne znači samo obnovu starog sjaja umetnosti secesije sa početka XX veka u Beogradu, već i oživljavanje prostora Zadužbine. Rekonstuisana pjaceta biće i pozornica za muzičke i likovne sadržaje, iz koje se dalje može ući u radionice starih zanata i drugi prolaz koji će se adaptirati u galeriju. Sadašnji klub privrednika biće mala galerija i prostor za prezentacije, a zajedno svi ovi prostori činiće spoj različitih kultura i sadržaja
AUSTRIJANCI
PROFESOR Filipović navodi i jedan kuriozitet u vezi sa pasažem. Naime, vihori istorije i sudbine su učinili da graditelji ruše svoje delo.
- Arhitektonski biro Koste Jovanovića se nalazio u Beču. Većina materijala i majstora su upravo odatle i pravi je paradoks da je ova Zadužbina pretrpela najveća oštećenja upravo za vreme austrijskog bombardovanja Beograda 1914. godine.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura....sicevog-pasaza
uknjižen plusić
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Хвала на сликама, Директоре, Реља, Зум