Privatizacija klubova
Grad Beograd vlasnik stadiona, Zvezda i Partizan kao zakupci
Autor: B. Marković | Foto: M. Đ., J. V., D. D. | 11.11.2009. - 05:00
Da li će privatizacijom klubova, najavljenom za iduću godinu, u ruke akcionara preći i „Marakana“, odnosno stadion u Humskoj? Pitanje naizgled apsurdno kad se zna da ih je gradila država, moglo bi da postane bespredmetno ako Nacrt zakona o sportu bude usaglašen među ministarstvima, a zatim usvojen i u Skupštini Srbije.
Dilema je oživela najavom direktora Agencije za privatizaciju Vladislava Cvetkovića da će 2010. biti u znaku transformacije fudbalskih klubova. Oglasio se i državni sekretar za sport Slaviša Zlatanović izjavom da će proces početi posle evidentiranja imovine klubova, odnosno utvrđivanja šta sve čini njihov kapital.
Ideja da stadioni pripadnu lokalnoj samoupravi, dakle Beogradu na čijem su zemljištu izgrađeni, dobija sve više pristalica.
- Svi znamo da je država podigla stadione Crvene zvezde i Partizana, pa bi bilo normalno da u transformaciji pripadnu njoj. Sa aspekta običnog građanina Beograda, to je jedino racionalno - kaže konsultant za privatizaciju Branko Pavlović.
Stadion Crvene zvezde
Nadimak: „Marakana“
Izgradnja: 1960-1963.
Otvoren: 1. septembar, 1963.
Kapacitet: 55.000
Teren: 110 x 73 m
U tom slučaju objekti bi bili izuzeti od privatizacije klubova:
- Onaj ko hoće da kupi stadion pristao bi i da ga zakupi, a država bi uzimala prihod od rente. Jasno je koliko vredi samo zemljište na kojem se prostiru objekti koje su ova dva kluba uknjižila kao vlasništvo - 16, odnosno 10,4 hektara! Umesto da se bavi procenom šta je čije, Zakon o sportu polazi od toga da je to već rešeno. Čim se prodaja poveri pojedincima, stvara se prostor za zloupotrebu!
Generalni sekretar Partizana Darko Grubor, inače član radne grupe za izradu zakona, ima suprotan stav:
- Naš stadion je vlasništvo Sportskog društva, ali nije sporno da ga je gradila država. Izgrađen je pre 60 godina, a država je odavno prestala da ulaže u njega i održava ga isključivo fudbalski klub. Logično je da joj pripadne i određeni procenat akcija prema ulaganju, ali to treba precizno utvrditi. Zato je Sportski centar „Teleoptik“ sto posto u našem vlasništvu.
Operativac crno-belih smatra da privatizacija mora da obuhvati i postojeći stadion.
Stadion Partizana
Nadimak: JNA
Izgradnja: 1946-1949.
Otvoren: 9. oktobra 1949.
Kapacitet: 32.710
Teren: 105 x 68 m
- U okviru Sportskog društva tačno se zna koji deo pripada fudbalskom, koji ostalim klubovima, ali naše investicije nisu valorizovane kroz vlasnički udeo na stadionu. Zauzvrat, skupština Društva je odlučila da novi stadion koji će biti izgrađen bude samo naš - objašnjava Grubor.
Gradski sekretar za sport Beograda Aca Kovačević kaže da je na tvorcima novog zakona o sportu velika odgovornost:
- Gledajući samo sa aspekta troškova, objekti poput „Marakane“ ili stadiona Partizana bili bi veliki balast za gradsku kasu. Iz iskustva znam da imamo probleme i sa održavanjem mnogo manjih objekata, da ne pominjem „Arenu“. Druga je stvar ako se iznađe model po kome bi grad ili država mogli stadione da rentiraju i na taj način ostvaruju prihod. U tom slučaju korist bi imali i oni koji su ih gradili i oni koji ih održavaju. Tako bi bila izbegnuta zamka u koju su upala neka preduzeća pri privatizaciji kada su se okoristili samo pojedinci.
Bukvalno shvaćena privatizacija, po Kovačeviću, mogla bi da ugrozi suštinski cilj sporta - masovnost.
- U saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Srbije, upravo razrađujemo plan izgradnje jeftinih sportskih hala kako bi bavljenje sportom postalo jeftinije i za aktere i za grad. Zato ponavljam, od zakona mnogo zavisi - zaključuje Kovačević.
Cepter hoće da zna šta kupuje
Ugledni biznismen Filip Cepter ostaje pri nameri da postane većinski akcionar Crvene zvezde kad za to dođe vreme, kaže direktor „Cepter fonda“ u Srbiji Siniša Krajčinović.
Po njegovim rečima, kupovina deonica crveno-belih dolazi u obzir samo u potpuno jasnim uslovima.
- Ako gospodin Cepter reši da uđe u Zvezdu, logično je da želi i objekte. Ne da bi iselio klub i igrao, recimo, na Karaburmi ili u Zemunu, nego da učestvuje i u održavanju i unapređivanju stadiona. U tom slučaju morao bi da se pita i odlučuje o svemu, a ne da bude jedan od nekolicine sa pravom glasa. Ne odbacujemo unapred ni rešenje da stadion pripadne nekome drugom, ali onda taj mora i da kreči zidove, sređuje prilaze i stazu, menja sedišta… Naravno, sve mora da bude zakonski precizirano.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/sport.php?id=120061
Stvarno, da li je loše da grad bude vlasnik stadiona? Da li Arena sada posluje pozitivno i može da se sama izdržava?
) moramo da se naviknemo na činjenicu da će takvih utakmica biti sve više.
