Šta je novo?
Od:
Filteri

Srbija - zlatna strana medalje

Pa da, malo sam sad skrenuo temu na to jer je to ocito neceg iz cega ovi "drugi" crpu moc, iz tog sinkretizma pravoslavlje-srpstvo-rusoljublje koji je valjda kao neka kontra Zapadu-sodomiji-neortodoksiji u njihovim glavama, i kako je dosta samo na jednom popisu da se svi koji ne idu nikad u crkvu ne izjasne kao verujuci i odmah ce ta moc postati fiktivna. Da je u zemlji Srbiji 40% ne-srpskog stanovnista, 50% ne-pravoslavnog, da li bi imali na cemu da stoje zaista? O kakvoj vecini bismo onda pricali... Naravno, procenti su manji, ali opet ne i beznacajni.

A zapravo, dovoljno je samo reci da je Kosovo Srbija i to je vec 20% stanovnistva koje nije ni jedno ni drugo. Ali koji je to sudar u glavi...
Zapravo sam otvorio upravo brojeve, i video da su Srbi "samo" ~70% stanovnistva u Srbiji sa Kosovom... A nekih ~83.3% bez Kosova, prema poslednjem popisu. Zamisli da to kazes onim majmunima juce...
 
Poslednja izmena:
Koliko ja znam, ne postoji jasno definisana granica dokle je neko samo tradicionalan, odakle je neko duhovan, a gde neko počinje da bude pravi punokrvni pravoslavac. Zato u Srbiji mnogi za sebe po automatizmu kažu da su pravoslavci kada se postavi jedno jedino pitanje (npr anketa ili popis). Kada se pak povede diskusija o tome (na ručku, u društvu, u intervjuu...) onda se često detaljnije iznese da li osoba samo poštuje pravoslavne tradicije ili sebe smatra punokrvnim pravoslavcem, praktikantom pravoslavne vere i učenja.

Uostalom, zato što pravoslavlje i jeste nastalo kombinovanjem hrišćanstva i paganskih običaja.

Ovo kažem kao običnu izjavu, meni ni iz džepa ni u džep. Razumem one koji imaju problem sa SPC i sa pravoslavnim ekstremima, kao što ih imam i ja. Ne razumem one koji imaju problem što neko za sebe kaže da je većinski pravoslavac a ne pridržava se baš 100% svega. Jer da bi se pridržavao 100% svega, morao bi da posveti godine učenja teologiji odnosno pravoslavlju. A to je malo nerealno očekivati od običnog čoveka. Šta, hoće li običan čovek sada da posveti godine života da pored svog primarnog obrazovanja i karijere, čita Bibliju u sto verzija, pa da čita sva Jevanđelja, pa sve spise, pa sve stare jezike, pa ovo pa ono... Pa neće, naravno. Pogotovu, kažem, u kulturi i religiji gde se više ni ne zna šta potiče iz samog Hrišćanstva a šta iz tadicija i običaja paganizma.

I na zapadu nije mnogo drugačije, jer i tamo će mnogi reći da su Luteranci, Katolici, Anglikanska crkva... a da ne znaju sve o svojoj veri, ili da čak i ne veruju u pravog Boga, ali veruju i pridržavaju se nekih načela koje njihova religija zastupa. I isto, mogu da ne veruju u Boga kao biće, ali da budu duhovni ili da veruju u neke zakonitosti i pravila prirode.

Zato su meni pokušaji kvantifikacije u takvim temama i sferama (ko je koliko duhovan, ko je koliki Hrišćanin i slično) besmislene. Zato što se radi o nečemu društvenom, što znači da je svaka osoba promenljiva za sebe, i pritom se radi o nečemu što se ne posmatra kroz jednu dimenziju (jesi vernik nisi vernik), nego kroz više dimenzija.

Takođe je primetno kako danas neke od glavnih svetskih religija se stalno stavljaju pod budno oko i kritiku, dok se nekim drugim, takođe svetski poznatim, za mnogo toga gleda kroz prste.
 
Poznati pisac i srpski pesnik Nedeljko Popadić zabeležio je jednu priču o časti, poštenju i viteštvu.

Navikli smo da uz reč “vitez” stoje redovi ispisani o hrabrosti i junaštvu, a Milovan, kako se zove jedan od junaka priče o čoveku velikog srca, imao je razumevanja i bio je daleko ispred svog vremena. Kako je napisao Popović, sve se navodno dogodilo u mestu u okolini Plava u Crnoj Gori.

– Bila jednom jedna Stana. Bio jednom jedan Petar. Bilo je to pre sto godina. Ali Stanu nisu namenili Petru. Namenili su je njeni drugom. Milovan se zvao i dođe dan da se Stana uda za Milovana. Puče puška. Natoči se vino. Zapevaše svatovi, pojedoše, popiše i pade noć. Ona prva, bračna, najlepša.

Milovan se skinuo i legao. Legao je i čeka Stanu koja još uvek sedi na stolici.

– Dođi – reče.

Ali Stana gleda u pod. Tišina.

– Možda je s nekim zgrešila – pomislio je Milovan.

– Ali ću joj oprostiti. Niko neće ni znati.

– Dođi slobodno – ponovio je.

– Ne mogu – odgovori mlada.

– Bila si već s nekim?

– Ne, ne.

– U čemu je onda problem – upita mladoženja.

– Ja volim drugog – poče da plače

– Al ništa nisam imala s njim. Oprosti. Molim te, oprosti, morala sam da ti to kažem ranije. Ali sam mislila da ću moći. Sada vidim da ne mogu. Ne mogu. Srce neće.

– Da dođem k sebi – rekao je Milovan.

– Kada si ga upoznala?

– Nikad nismo ni reč prozborili – odgovorila je nevesta.

– Ne razumem.

– Znam samo da se zove Petar i da živi u susednom selu. Svake nedelje dođe na konju na pijac, a pijac je ispod mog prozora. Već nedeljama, u isto vreme, izađem na balkon i mi se gledamo.

– Samo to?

– Dovoljno – uzdahnu Stana i zaplaka još jače.

– Dobro – rekao je nesrećni Milovan.

– Spavaj, pričaćemo kad svane. Razumem te. Sve je u redu.

U zoru, kad je prvi petao najavio dan, Milovan je već uzjahao konja. Krenuo je u susedno selo, tog srećnika Petra da potraži.

– Uđi, sedi, samo da se umijem – rekao je čovek koga Stana voli, visok, crn i naočit.

Sedeli su jedan preko puta drugog. Kucnuše se dve čašice.

– Kojim dobrom, prijatelju – upita Petar.

– Dobro nije za mene, al za tebe jeste i jesam ti prijatelj – reče Milovan, ispi, pa nastavi.

– Ja sam, kao što si možda čuo, juče oženio Stanu.

– Čuo sam – pogleda Petar kroz prozor u krošnje, niz koje se slivala kiša.

– Ali otkud ovako rano, po ovom nevremenu, kod mene?

– Voliš li je – upita Milovan.

Petar uzdahnu. Još jednu nasu.

– Ne mogu da odgovorim na to pitanje. To je tvoja žena i gotovo je sad.

– Ništa nije gotovo – rekao je Milovan.

– Nisam je ni poljubio. Kao ni ti. Ako je voliš, pođi sa mnom i vodi je, netaknutu.

-Čoveče – reče Petar koji oseti kako ga obliva znoj.

– Kako da je vodim? Nije pošteno. Šta će reći svet iz oba sela?

– Pošteno je, a svet nek priča šta hoće. Ne bi bilo pošteno da ona pati. Ni ti da patiš. Ni ja da ljubim što mi Bog namenio nije. To ne bi bilo pošteno. Nego, voliš li je?

-Volim.

Nakon sat vremena, dva čoveka su se na konjima probijala kroz pljusak i stigla pred kuću Milovana, a nakon dva sata, Stana je ušla u novi dom.

– Ko je ovo sine – pitala je majka Petra, gledajući u lepu Stanu, pokislu, nenaspavanu, zbunjenu i srećnu.

– Sedite – rekao je Petar zaprepašćenim roditeljima i polako ispričao sve. Svi su ćutali. Majka je kršila ruke.

– Taj čovek, taj Milovan, on nije čovek. On je vitez, sine moj – na kraju prozbori.
– Jeste, majko.

– E sada i ti budi.

– Kako, majko – upita srećni Petar.

– Imam li ja tri kćeri? Imaš li ti tri sestre? Hajd’ ponovo na konja, sine moj. Greh je da takav vitez ostane bez žene. Idi i dovedi ga. Nek’ bira koju će.

Nakon dva sata, dva čoveka, od kojih jedan vitez beše, jahala su po suncu koje je granulo iznenada. Tako je Milovan izabrao lepu Božicu i odveo je u dom, u kom je još uvek mirisala posteljina, neizgužvana i čista i jedni i drugi su živeli srećno, do kraja života.

– Ovu priču mi je pričao moj brat, treće koleno, Boro Bošković iz Tivta. Događaj se zbio u jednom selu kod Plava, na severu Crne Gore, odakle je Borov i moj pradeda, a vi, koji u ljubav ne verujete, znajte da ipak postoji. Lutaju ovim svetom unuci i unuke junaka ove priče i možda traže vas – napisao je Nedeljko Popadić.
objektiv.rs

Prve bračne noći Stana mu PRIZNALA da voli Petra: Ono što je Milovan zatim uradio i danas se prepričava - Objektiv

Poznati pisac i srpski pesnik Nedeljko Popadić zabeležio je jednu priču o časti, poštenju i viteštvu. Navikli smo da uz reč “vitez” stoje redovi ispisani o hrabrosti i junaštvu, a Milovan, kako se zove jedan od junaka priče o čoveku velikog srca, imao je razumevanja i bio je daleko ispred svog...
objektiv.rs objektiv.rs
 
Evo da ne bude da pisemo samo o ruznim stvarima:

www.politika.rs

Ana Brnabić otvorila Razvojni centar svetski poznate kompanije Luksoft

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić otvorila je danas u Beogradu Razvojni centar svetski poznate kompanije za softverska rešenja Luksoft.
www.politika.rs www.politika.rs

www.ekapija.com

Još jedan ruski IT gigant najavio otvaranje razvojnog centra - Yandex će u Srbiji zaposliti više od 800 inženjera

Još jedan ruski IT gigant najavio otvaranje razvojnog centra - Yandex će u Srbiji zaposliti više od 800 inženjera
www.ekapija.com www.ekapija.com

Oko 3000 IT inzenjera, nije lose za malu zemlju. Imace i odlicne plate samim tim ce i da trose novac ovde. Na kraju to su i mladi ljudi, mnogi imaju i porodice pa eto i malog ali bitnog poboljsanja nataliteta.
 
Бројке су мало искривљене јер ту ће радити и јако велики број људи из РФ. Нпр. GridDynamics је пребацио буквл сваког из Русије за Београд, ~340 људи.

А какви ће бити шефови нзм, у том гриду су имали пара за све те Русе (станови, превоз), а почетно као "јуниор" сте преко задруге за 40к.
 
доста људи превиди да је сад већ у Београду за ИТ инжењера минимална плата око 1000е, што за 1000 радника значи 12 милиона евра потрошених годишње

за пар година ће то бити више хиљада радника, за вишу плату

када би власт имала мозга да укине порезе фриленсерима и крене јаче у масивну ИТ едукацију младих Београд би се препородио до 2030. године
 
Ne rade ti Rusi što dođu ovde za 1.000 evra... nego za dosta više.

IT-jem se u Brbabićkinom kabinetu zanima moj drug iz gimnazije Nenad Paunović. On nije stranački, ali jeste veoma kvalitetan kadar. Ni za Mihaila Jovanovića se ne priča loše.Tu nemamo problem.
 
Poslednja izmena:
9985F153-D421-4546-89DB-A72B77F88225.jpeg
 
Kailan je napisao(la):
доста људи превиди да је сад већ у Београду за ИТ инжењера минимална плата око 1000е, што за 1000 радника значи 12 милиона евра потрошених годишње

за пар година ће то бити више хиљада радника, за вишу плату

када би власт имала мозга да укине порезе фриленсерима и крене јаче у масивну ИТ едукацију младих Београд би се препородио до 2030. године
Kliknite za proširenje...
Зашто би држава укинула порезе тзв. фриленсерима, а друге делатности оставила под оптерећењем? Зашто неки пекар, столар, возач или варилац не би били ослобођени од пореза? Сваки дан се жалимо како нам недостаје средњи кадар, а са друге стране не подстичемо људе да се баве тим пословима. Зашто пољопривредници, сточари, воћари, малинари или млекари не би били ослобођени пореза? Зашто се власници пољопривредних машина не ослободе од дела намета или свих намета?
 
Uh nemoj da počinješ. Sad će opet krenuti priča kako kasirke u maksiju bolje prolaze nego frilenseri.
 
Назови то како хоћеш... Зашто да не ослободимо и друге људе?
 
Vidi, ja sam prilično upoznat i sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o porezu na dobit itd… Podržavam podjednako/srazmerno/razumno poresko opterećenje ali za razliku od tebe komentarišem samo ako imam validan argument.
 
A validan argument je da i da je frilenser delatnost jer sama reč delatnost znači rad, posao, delanje za nekog... Svaki frilenser se nečim bavi i radi uslugu za nekog za šta biva plaćen. Ne treba ih preopteretiti porezima ali ne i osloboditi, ako i kod drugih ne postoji srazmerno/razumno/progresivno oporezivanje.
 
TheGray je napisao(la):
Vidi, ja sam prilično upoznat i sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o porezu na dobit itd… Podržavam podjednako/srazmerno/razumno poresko opterećenje ali za razliku od tebe komentarišem samo ako imam validan argument.
Kliknite za proširenje...
Још увек ми није јасно шта је твоја замисао.
 
Brate, vi ste zaista ubeđeni da je frilenser titula, zvanje ili zanimanje :).
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh