Šta je novo?

Srbija - zlatna strana medalje

Mark Dramond u poseti Beogradu


CEO kompanije WOWD, Mark Dramond, dolazi u Srbiju u okviru globalne promocije novog pretraživača , koji je pre godinu dana prvi put javno predstavljen upravo u našoj zemlji.

O pretraživaču, čiji se celokupan razvojni tim nalazi u Srbiji, javnost je već imala priliku da čita ili da se preko zvaničnog sajta upozna o njegovom funkcionisanju. Ono što ga čini drugačijim od ostalih je što se zasniva na povezivanju velikog broja korisničkih računara koji na taj način formiraju P2P mrežu (peer-to-peer).

Da bi se koristio ovaj pretraživač potrebno je preuzeti i instalirati aplikaciju, i tako grade, kako iz ove kompanije navode, "distribuirani" pretraživač.

Mark Dramond, koji je pre ove pozicije radio u NASI, gde je bio zadužen za tehnologiju površinskih misija na Marsu, a pre toga bio osnivač i CEO kompanije Enviz, smatra da “klasični pretraživači nisu u mogućnosti da u realnom vremenu prikažu rezultate veoma brzog komuniciranja između korisnika", te da upravo zbog toga Wowd unosi novinu, jer je on više "istraživač koji u realnom vremenu otkriva nove trendove, najnovije vesti, vruće teme socijalnih medija i najpopularnije web strane“ .


Izvor: B92
http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&nav_id=391677
 
10. novembar 2009.
Nove tehnologije
Prvi srpski vejv robot


Prvi vejv robot koji dolazi iz naše zemlje zove se CirBot (cirbot@appspot.com) razvijen u Laboratoriji za gasnu elektroniku Instituta za fiziku u Zemunu i služi za konvertovanje (promenu pisma) ćirilice u latinicu.

Gugl vejv (Google Wave) je projekat predstavljen od strane Gugla 27. maja 2009. na konferenciji "Google I/O". U osnovi to je veb aplikacija, računarska platforma i protokol, koji ima za cilj da pomogne u komunikaciji i saradnji posredstvom interneta.

21262602104af920e5db2da499366804_orig.png


Projekat koristi najnovije tehnologije i trenutno je u ranoj razvojnoj fazi sa ograničenim brojem korisnika. Jedna od novina su tzv roboti tj račinarski programi koji interaguju sa vejvom (pandan mejlu u ovom konceptu) na isti način kao i ljudi samo preciznije i brže.

Njihova primena može biti raznovrsna, od zamene smajli znakova sa slikama smajlija, preko rešavanja matematičkih problema, pa do automatskog prevođenja. Gugl vejv API (application programming interface) je otvoren i programeri sa raznih strana su pozvani da pišu robote za Vejv.

Prvi vejv robot koji dolazi iz naše zemlje zove se CirBot (cirbot@appspot.com) razvijen u Laboratoriji za gasnu elektroniku Instituta za fiziku u Zemunu i služi za konvertovanje (promenu pisma) ćirilice u latinicu.

18571072914af920e5de14c232807653_200x133.png


"Naš vejv robot može biti koristan prilikom komunikacije (saradnje) sa kolegama iz susednih zemalja koji ne znaju ćirilicu, a govore naš jezik. Zamislite situaciju u kojoj je potrebno da u radu na nekom dokumentu uključimo recimo kolegu iz Zagreba, a ne predvidevši to unapred koristili smo ćirilicu. CirBot tada omogućava da prethodni tekst bude preveden na latinicu ali i da nastavimo da koristimo ćirilicu pošto će on nastaviti da menja pismo ne dirajući orginalni tekst." - objašnjava Milovan Šuvakov autor ovog robota.

"Ovaj robot, još uvek u razvojnoj fazi, u potpunosti je funkcionalan uz male propuste, ali kako je i sam gugl vejv još uvek u fazi razvoja, očekivani su problemi u pogledu brzine. Kako se cela vejv platforma usavršava, poboljšavaće se i performanse robota." kaže Srđan Marjanović koji radi na testiranju robota.

15825306004af920e5ed486331458225_orig.png


U Laboratoriji dodaju da je uz Guglov API vrlo jednostavno pisati robote koji mogu biti korisni i apeluju na domaće programere da pišu svoje robote i time pomognu razvoj informatičkog društva.

Više o CirBot-u: http://wave-samples-gallery.appspot.com/about_app?app_id=68027


Izvor: B92
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&nav_id=391629
 
11. novembar 2009. | 20:44 | Izvor: B92, zvanični sajt
Nađi Higl zlato na Svetskom kupu!


4095259184afb177e013e3090828192_big.jpg

Najbolja srpska plivačica Nađa Higl pobedila je u finalu Svetskug kupa u malim bazenima u Stokholmu u disciplini 200 metara prsno.

Svetska prvakinja iz Rima do zlatne medalje stigla je vremenom 2:18:54 minuta - što je i novi rekord Srbije, ispred Dankinje Rike-Meler Pedersen i Japanke Rije Kaneto.

Nađa Higl je prvih 50m isplivala kao peta, na 100m već je bila treća, dok je na 150m bila druga. Trku je završila kao najbrža – 19 stotinki iza nje stigla je Rike-Meler Pedersen, dok je Japanka Rie Kaneto, koja je bila najbrža u kvalifikacijama, do trećeg mesta stigla sa 2:18:80 minuta.


Izvor: B92
http://www.b92.net/sport/na_vodi/plivanje.php?yyyy=2009&mm=11&dd=11&nav_id=392099
 
haha i ja isto ;) uglavnom vezano za neke poznate albance, međutim tekstovi mi je tako "nacionalno" iskorigovani, da više i ne liči na moje tekstove. A najinteresantnije mi je što je svaka reč Kosovo, zamenjena sa pokrajna Kosovo i Metohija.... blah
 
Pa kad se srbi loze na vesti ko baba na penziju,internet je zamenio dvevnik 2 :)
 
Beograd- prestonica nocnog provoda!!!

1. Belgrade, Serbia
The long years of bad press that kept Serbia off the map have now passed, and foreigners are now realizing what locals always knew — that Belgrade really rocks. With an exuberant population and its legacy as an intellectual hangout, Belgrade offers varied nightlife, ranging from eclectic watering holes for those in the know, to the busy restaurants and bars of the Skadarlija district and the summer clubs in barges on the Sava and Danube Rivers.

http://www.msnbc.msn.com/id/33907762/ns/travel-destinations/
 
Ja bih voleo da smo prvi u necemu sto se ne svodi na prostakluk,buku,pijanstvo i.t.d...Al jbg kad nismo za bolje
 
Prijem u italijanskoj rezidenciji
Kusturici u čast
Autor: E. B. | Foto:D. Milenković | 18.11.2009. - 09:46


kusta-v.jpg

Emiru Kustustici će 21. novembra u Torinu biti uručena prestižna filmska nagrada „Osam i po“, koja nosi naziv po istoimenom filmu proslavljenog italijanskog reditelja Federika Felinija. Tim povodom sinoć je Kusturici u čast pripređen prijem u Rezidenciji italijanskog ambasadora.

Italijanski ambasador u Srbiji Armando Verikio istakao je da je nagrada koju će Kusturica primiti u subotu u Torinu još jedan izraz poštovanja koji Italija ima prema ovom velikom umetniku i izraz prijateljstva koji italijanski narod gaji prema srpskom. Prisutnima se obratio i ministar kulture Nebojša Bradić koji je naglasio da je ovaj trenutak veoma bitan za kulturu Srbije.
- Emir Kusturica kao jedan od najmlađih predstavnika Češke škole jugoslovenskog i srpskog filma ostavio je neizbrisiv trag u našoj kulturi i on je već sad jedan od arhitekata filma - rekao je Bradić. Kusturica je zabavio prisutne svojom anegdotom o Felinijevom filmu „Amarkord“ koji je pokušao da pogleda čak sedam puta dok je bio student filma u Pragu. Međutim, svaki put bi iscrpljen dolaskom do Sarajeva, gde se davao film, zaspao na projekciji. Naš proslavljeni reditelj nije skrivao divljenje prema Felinijevom stvaralaštvu. Na koktelu koji je usledio Kusturici su čestitali između ostalih i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, Matija Bećković, Nele Karajlić, Goran Marković, Ivan Tasovac, Zoran Cvijanović.


Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=121209
 
20. novembar 2009. | Tanjug
Paskaljeviću "Zlatni Aleksandar"


Na 50. međunarodnom filmskom festivalu u Solunu reditelju Goranu Paskaljeviću je uručena nagrada „Zlatni Aleksandar" za doprinos svetskoj kinematografiji.

410041764b0680d701693053304572_extreme.jpg


U centralnoj festivalskoj dvorani "Olimpion", nagradu su mu predali direktorka najuglednije filmske smotre u regionu Despina Muzaki i predsednik festivala Jorgos Horafas.

Zahvaljujući na nagradi, Paskaljević je istakao da je posvećuje glumcima sa kojima je radio tokom dosadašnje karijere. On je dodao da su glumci, zajedno sa njim, oblikovali i gradili junake njegovih filmova, male ljude u velikim-malim pričama.

Pred punom salom je nakon toga prikazan njegov najnoviji film "Medeni mesec".

Tokom festivala, u čast našeg reditelja, traje retrospektiva 15 Paskaljevićevih filmova, koja je propraćena knjigom o njegovom stvaralaštvu, na engleskom i grčkom jeziku.

Paskaljević će održati i majstorsku radionicu na festivalu, koji će 22. novembra biti završen ostvarenjem filmske legende Alena Renea „Divlja trava".


Izvor: B92
http://www.b92.net/kultura/film/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=20&nav_id=393728
 
18. decembar 2009. | Tanjug
Ralph Fiennes će snimati u Beogradu


Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je na sastanku sa američkim glumcem i režiserom Ralfphom Fiennesom, da će MUP podržati njegov film "Koriolan".

Dačić je naglasio da je to, pored ostalog, "odlična prilika za promovisanje Srbije na međunarodnom filmskom tržištu".

Fiennes planira da "Koriolan" snima u Beogradu, a kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na sastanku je zatražio "iznajmljivanje opreme, vozila, ljudstva i oružja srpskih specijalnih jedinica" za potrebe filmske produkcije.

Razgovaralo se, takođe, i o "korišćenju Doma narodne skupštine gde bi trebalo da bude snimljena glavna scena".

Fiennes je rekao da je planirano da snimanje filma počne u martu 2010. godine i da traje od 8 do 12 nedelja. Budžet za "Koriolan" je 20 miliona dolara od čega je predviđeno da u Srbiji bude potrošeno četiri miliona.

"Koriolan" je moderna verzija Šekspirovog dela, o životu poznatog rimskog vođe Gaja Marcija Koriolana, u kojem je Ralph Fiennes režiser i tumač glavne uloge.


Izvor: B92
http://www.b92.net/kultura/film/vesti.php?yyyy=2009&mm=12&dd=18&nav_id=399059
 
Rezultati akcije „Očistimo Srbiju“
Uklonjeno 2.427 divljih deponija
23/12/2009 19:44 | Beograd
AUTOR: K. Ž.
Beograd - Tokom ove godine u Srbiji je uklonjeno 56 odsto divljih deponija, odnosno 2.427 od 4.318 koliko ih je identifikovano - rekao je juče ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Predstavljajući rezultate akcije „Očistimo Srbiju“ on je naglasio da su na teritoriji 61 opštine u Srbiji uklonjene sve divlje deponije i da je nekoliko hiljada građana učestvovalo u akcijama čišćenja obala reka i jezera, kao i u sanaciji divljih deponija. Prema Dulićevim rečima, za radove na uklanjanju divljih deponija u ovoj godini uloženo je 605,7 miliona dinara.

Programski direktor CeSID Đorđe Vuković napomenuo je da kao najveće ekološke probleme, građani navode zagađenje voda, vazduha i smeće. Sa druge strane, kao dobar element životne sredine navode kvalitet hrane. Kada je reč o divljim deponijama, građani smatraju da je stanje poboljšano u odnosu na početak godine, ali je zato poraslo nezadovoljstvo kvalitetom vazduha.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/drustvo/uklonjeno_2427_divljih_deponija_.55.html?news_id=179855
 
Srbinu nagrada za eko-semafor
R. Bulatović - 05.01.2010. - 02:59
On ističe da će ovakav semafor smanjiti stres kod vozača, ali i da će uticati na zaštitu životne sredine i bezbednost saobraćaja...
Koliko ste samo puta nervozno sedeći u automobilu razmišljali kada će se na semaforu upaliti zeleno svetlo? Takve „stresne” situacije imao je i industrijski dizajner Damjan Stanković (25), koji je zbog toga izmislio eko-semafor koji će odbrojavati sekunde do spasonosne promene boje. Za taj i još tri izuma Damjan je prošle godine dobio četiri internacionalne nagrade za dizajn proizvoda.

STRPLJENJE - Nagrade na takmičenju „Red Dot”, koje je okupilo oko 3.000 učesnika iz 56 zemalja, spadaju u red najpriznatijih svetskih nagrada u oblasti dizajna. Stanković se već devet godina bavi grafičkim dizajnom, a pre osam meseci odlučio je da se posveti i novoj ljubavi – industrijskom dizajnu.
- Eko-semafor je izazvao najviše komentara. Bio sam podstaknut time što ljude umara kad ne znaju koliko će morati da čekaju na zeleno. To nije potpuno nov proizvod jer već postoje semafori s brojevima, ali zamislite koliko bi bilo naporno kada bi na svim semaforima bili postavljeni brojevi. Gledanje u njih je zahtevno, a krug kakav sam smislio je logično rešenje - kaže za „24 sata” Stanković.
On ističe da će ovakav semafor smanjiti stres kod vozača, ali i da će uticati na zaštitu životne sredine i bezbednost saobraćaja.
- Dok čekaju na semaforu, vozači mogu da isključe motor ako je ostalo mnogo vremena do promene boje, ili da ga ne gase ako je u pitanju nekoliko sekundi - kaže Stanković.
On napominje da zbog sigurnosti saobraćaja neće biti odbrojavanja i za zeleno svetlo.
- Tada bi mnogi bili u iskušenju da projure kroz raskrsnicu u želji da uhvate poslednju sekundu pre nego što se svetlo promeni - napominje Stanković.
Damjan je pre ovih nagrada dobio još jedno priznaje.
- Jedna švajcarska kompanija koja se bavi proizvodnjom satova zainteresovana je da joj napravim potpuno drugačiji satni mehanizam - kaže on.
Izum koji je zadivio žiri još nije naišao na reakciju u Srbiji, a naš sagovornik ističe da bi bilo dobro ako bi neko bio zainteresovan da se realizuje ideja o eko-semaforima. O ovom uspehu izvestili su i engleski mediji, a tekst o eko-semaforu izazvao je brojne komentare na internetu. On je nagrade dobio i za držač za špagete, superutičnicu i magične čaše.

Utičnica
Na prvi pogled u pitanju je jednostavna utičnica u zidu. Ipak, samo jednim pritiskom ona izlazi iz zida pretvorena u kocku. Umesto jedne, tada dobijate pet mesta za priključak na struju.

Magične čaše
Čaše imaju formu mozaika koji je sastavljen od šarenih i providnih kockica. Svako piće ima svoju boju, tako da kad se sipa, npr. mleko, koje je bele boje, čaša je tako dizajnirana da se bele kockice sabiraju i na čaši ostaje napisana reč „mleko”.

Hvataljka za špagete
Hvataljka za špagete u isto vreme meri porcije, odnosno tačno određuje istu količinu špageta koju treba da skuvate, a služi i za posluženje zbog čega jedan kraj ima zupce, dok je drugi u obliku kašike i sa njim može da se sipa sos.

Čigra
Imate problem da ohladite piće? Ne brinite, Damjan je i za to našao rešenje. U čašu toplog napitka stavite ovu čigru, duvajte u nju, ona će se okretati i za tili čas ohladiti vaše piće.

Lampa
Dizajnirana je tako da kada vas san savlada, knjigu spustite na nju i ona će se automatski ugasiti. U isto vreme ne morate da brinete da ćete zaboraviti na kojoj ste strani prekinuli čitanje, jer lampa služi i kao buk-mark.

Držač za ubruse
Držač za ubruse dizajniran je po uzoru na krivi toranj u Pizi. Ubrus će se mnogo lakše koristiti i cepati ako se rukom povlači nagore, a to je moguće samo ako mu je osnova na kojoj stoji nakrivljena.

Viljuška za špagete
Za razliku od običnog pribora za jelo, špagete ćete mnogo lakše savladati s ovim izumom jer ima uvrnuti prednji deo tako da bez problema možete uživati u hrani.

USB flash drive
Drajv karakterišu neobičan oblik i boje koje podsećaju na pčelu. Poenta je u tome da fleš drajv bude savitljiv i fleksibilan da ne bi mogao da se polomi dok stoji u računaru.
Izvor: 24 sata

Zaboravio sam na kojoj je temi bilo reci o ovom momku i njegovom eko-semaforu. Ali svakako vest pripada i u ovu temu ;)
Na sajtu, u PDF verziji postoje i slike ovih predmeta.
 
Vrhovni sud je poništio presudu generalu Trifunoviću, i vratio je prvostepenom sudu, a general Trifunović je osuđen jer nije hteo da žrtvuje 220 vojnika, niti da "od Varaždina napravi Vukovar" (B. Pavićević). Osuđen je i u Hrvatskoj i u Srbiji zato što je bio čovek.


Крај голготе генерала Трифуновића
Молио сам пролазнике да нам купе млеко за унуче јер су кћер и мене терали из продавнице у центру Београда, називајући ме издајицом и усташом, са уздахом говори Владимир Трифуновић
Владимир Трифуновић у хотелском собичку (Фото Д. Ћирков)

Пензионисани генерал Владимир Трифуновић животари и даље, сам у војном хотелу надомак београдске аутобуске станице. Сам спрема храну у соби уместо да силази у кантину. Пензија му толико дозвољава. Тачно 43 године је служио држави, уплаћивао доприносе, али није, каже, дочекао да му војска додели смештај. Стан у Загребу формално му је одузет пре више година на основу „почињеног ратног злочина”.

– Нас четворо живело је у овој соби у коју једва стају два кревета. Лети се она угреје тако да човек не може да издржи чак и да скине све са себе. Док сам чекао пресуду, медији су ми жену називали Албанком, Словенком, Хрватицом, „Туђмановом рођаком”... Кћер су ми малтретирали на улици, у продавници. Слао сам је по млеко, а продавци нису хтели да јој продају намирнице за дете. Покушавао сам да уђем у пиљарницу, и затицао се у ситуацији да ми огромни мушкарац из магацина прети речима: „Губи се код Туђмана, да не би полизао патос!” – прича Трифуновић.

У тој истој хотелској собици нису постојали телевизор, шпорет и фрижидер. Један решо донела им је генералова сестра из Вршца како би на њему справљали храну. Трифуновићева кћер, која је такође радила у војсци, убрзо је добила отказ.

– Рекао сам јој да нема друге сем да покуша да оде у Загреб, где је, надао сам се, могла да збрине дете. Оно је тамо имало оца, бабу и деду, и веровао сам да ће се ти људи смиловати да је приме. Радник на шалтеру „Путника” успео је да ми „прошверцује” јефтину карту за Загреб, преко Мађарске и Аустрије, и стигли смо да је укрцамо на воз. Неколико година касније, срео сам кћер која ми је испричала како је у нападу на улици телом чувала дете од удараца – рекао је генерал, последњих година видно болестан. Мучи га све, а највише висок притисак.

По повратку са ратишта у Вараждину где је, спасавајући живот 220 војника и 60 официра, после преговора, напустио касарну окружену хрватским паравојним јединицама и непријатељски настројеним становништвом, пензионисани генерал ЈНА Владимир Трифуновић обрео се са породицом у собици београдског хотела „Бристол” где и данас живи, плаћа кирију и кува ручак на решоу. Бившем официру савезне армије пре два дана укинута је пресуда по којој је осуђен зато што је повлачењем 1991. године „подрио одбрамбену моћ земље”, а сем осуде која га је сачекала по доласку са фронта, Трифуновић је од тог дана, па деценију даље носио етикету „издајника” и „усташе”.

Провео је годину и по дана у истражном затвору, пожаревачкој „Забели” и болници Централног затвора, а 1996. године, одлуком тадашњег председника СРЈ Зорана Лилића, аболиран је. Процес од тада није разрешен, а прекјучерашњим укидањем пресуде, Врховни суд Србије вратио је поступак у првостепену процедуру.

Трифуновић је својевремено у Хрватској осуђен на 15 година затвора због разарања Вараждина, иако, како његови саборци и он тврде, офанзиве на град није било нити је могло бити „са 220 војника усамљених у „истуреној” касарни”. Тако је истовремено у Србији постао „издајник” који се повукао без наредбе, а у Хрватској злочинац.

Извештаје са тадашњих суђења пред Војним судом читао је, уплашен за живот чланова породице, присећајући се руке која би у више наврата за време претреса провиривала иза врата суднице, дајући знак судији да изађе. Овај би напуштао дискусију и одлазио на састанак са непознатим човеком, а адвокати тужилаштва су слегали раменима на његове упите.

– Политика се умешала у све то. Људи који су тада одлучивали у држави, суду и војсци као да ништа нису разумели. Од новог процеса очекујем да ће се исправити неправда коју трпим готово две деценије – истакао је Трифуновић.

М. Л.

-------------------------------------------------------

Оптужен да је оставио тенкове Хрватима

Повлачење из Вараждина 1991. пратила је афера око ратне опреме и механизације која је за Трифуновићевом војском остала у касарни. Генерал је у Београду оптужен да је хрватској паравојсци „поклонио” неколико десетина тенкова који су касније коришћени у јуришима на српско становништво у Хрватској. Генерал је у ранијим иступима тврдио да механизацију није могао уништити уз изазивање буке или експлозије, јер у том случају војници „не би били пуштени да се живи врате”. Јединицама је зато наложио да онеспособе делове оружја и технику, знајући да хрватска војска нема капацитета да их ремонтује.
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kraj-golgote-generala-Trifunovica.sr.html
 
Pravda ce biti zadovoljena,to je pravi general kojem je stalo do ljudi a ne ovi djenerali u koje se kunu.
Makar ce da mu vrate nesto ako je moguce jer su mu sve uzeli sto je imao.
 
HaLyl":yxejddd4 je napisao(la):
Srbinu nagrada za eko-semafor
R. Bulatović - 05.01.2010. - 02:59
On ističe da će ovakav semafor smanjiti stres kod vozača, ali i da će uticati na zaštitu životne sredine i bezbednost saobraćaja...
Koliko ste samo puta nervozno sedeći u automobilu razmišljali kada će se na semaforu upaliti zeleno svetlo? Takve „stresne” situacije imao je i industrijski dizajner Damjan Stanković (25), koji je zbog toga izmislio eko-semafor koji će odbrojavati sekunde do spasonosne promene boje. Za taj i još tri izuma Damjan je prošle godine dobio četiri internacionalne nagrade za dizajn proizvoda.

STRPLJENJE - Nagrade na takmičenju „Red Dot”, koje je okupilo oko 3.000 učesnika iz 56 zemalja, spadaju u red najpriznatijih svetskih nagrada u oblasti dizajna. Stanković se već devet godina bavi grafičkim dizajnom, a pre osam meseci odlučio je da se posveti i novoj ljubavi – industrijskom dizajnu.
- Eko-semafor je izazvao najviše komentara. Bio sam podstaknut time što ljude umara kad ne znaju koliko će morati da čekaju na zeleno. To nije potpuno nov proizvod jer već postoje semafori s brojevima, ali zamislite koliko bi bilo naporno kada bi na svim semaforima bili postavljeni brojevi. Gledanje u njih je zahtevno, a krug kakav sam smislio je logično rešenje - kaže za „24 sata” Stanković.
On ističe da će ovakav semafor smanjiti stres kod vozača, ali i da će uticati na zaštitu životne sredine i bezbednost saobraćaja.
- Dok čekaju na semaforu, vozači mogu da isključe motor ako je ostalo mnogo vremena do promene boje, ili da ga ne gase ako je u pitanju nekoliko sekundi - kaže Stanković.
On napominje da zbog sigurnosti saobraćaja neće biti odbrojavanja i za zeleno svetlo.
- Tada bi mnogi bili u iskušenju da projure kroz raskrsnicu u želji da uhvate poslednju sekundu pre nego što se svetlo promeni - napominje Stanković.
Damjan je pre ovih nagrada dobio još jedno priznaje.
- Jedna švajcarska kompanija koja se bavi proizvodnjom satova zainteresovana je da joj napravim potpuno drugačiji satni mehanizam - kaže on.
Izum koji je zadivio žiri još nije naišao na reakciju u Srbiji, a naš sagovornik ističe da bi bilo dobro ako bi neko bio zainteresovan da se realizuje ideja o eko-semaforima. O ovom uspehu izvestili su i engleski mediji, a tekst o eko-semaforu izazvao je brojne komentare na internetu. On je nagrade dobio i za držač za špagete, superutičnicu i magične čaše.

Utičnica
Na prvi pogled u pitanju je jednostavna utičnica u zidu. Ipak, samo jednim pritiskom ona izlazi iz zida pretvorena u kocku. Umesto jedne, tada dobijate pet mesta za priključak na struju.

Magične čaše
Čaše imaju formu mozaika koji je sastavljen od šarenih i providnih kockica. Svako piće ima svoju boju, tako da kad se sipa, npr. mleko, koje je bele boje, čaša je tako dizajnirana da se bele kockice sabiraju i na čaši ostaje napisana reč „mleko”.

Hvataljka za špagete
Hvataljka za špagete u isto vreme meri porcije, odnosno tačno određuje istu količinu špageta koju treba da skuvate, a služi i za posluženje zbog čega jedan kraj ima zupce, dok je drugi u obliku kašike i sa njim može da se sipa sos.

Čigra
Imate problem da ohladite piće? Ne brinite, Damjan je i za to našao rešenje. U čašu toplog napitka stavite ovu čigru, duvajte u nju, ona će se okretati i za tili čas ohladiti vaše piće.

Lampa
Dizajnirana je tako da kada vas san savlada, knjigu spustite na nju i ona će se automatski ugasiti. U isto vreme ne morate da brinete da ćete zaboraviti na kojoj ste strani prekinuli čitanje, jer lampa služi i kao buk-mark.

Držač za ubruse
Držač za ubruse dizajniran je po uzoru na krivi toranj u Pizi. Ubrus će se mnogo lakše koristiti i cepati ako se rukom povlači nagore, a to je moguće samo ako mu je osnova na kojoj stoji nakrivljena.

Viljuška za špagete
Za razliku od običnog pribora za jelo, špagete ćete mnogo lakše savladati s ovim izumom jer ima uvrnuti prednji deo tako da bez problema možete uživati u hrani.

USB flash drive
Drajv karakterišu neobičan oblik i boje koje podsećaju na pčelu. Poenta je u tome da fleš drajv bude savitljiv i fleksibilan da ne bi mogao da se polomi dok stoji u računaru.
Izvor: 24 sata

Zaboravio sam na kojoj je temi bilo reci o ovom momku i njegovom eko-semaforu. Ali svakako vest pripada i u ovu temu ;)
Na sajtu, u PDF verziji postoje i slike ovih predmeta.
Evo te teme. Pozdrav
 
BBC: Industrijalizacija je započela u Vinči


Magazin BBC Histori na naslovnoj strani martovskog izdanja, u tekstu pod naslovom "Prva industrijska revolucija", piše da su naučnici iz Srbije, Velike Britanije i Nemačke u arheološkom području Vinča otkrili dokaze najranije do sada registrovane industrijske obrade metala pre 7.000 godina.

17950_vinca-blic_f.jpg


Istraživanje tima naučnika, u kojem je i mladi arheolog iz Srbije Miljana Radivojević, koja se nalazi na doktorskim studijama na Univerzitetu Koledž u Londonu, pokazalo je da je u to doba u Vinči prvi put industrijski topljen i obrađivan bakar.

Tim naučnika je uspeo da locira najstariju industrijsku topionicu bakra na svetu, u Belovodama, praistorijskoj naseobini Vinčanske kulture, oko 112 kilometara jugoistočno od Beograda, piše BBC Histori.

Mada peći za topljenje bakra nisu nađene, naučnici su otkrili dokaze topljenja, piše magazin i precizira da je naučni tim pronašao fragmente odlivaka. Smatra se da ovo otkriće obara značajne arheološke teorije koje se decenijama predaju na univerzitetima.

Pored Miljane Radivojević, u ovom timu arheologa su i profesor londonskog Univerziteta Koledž Thilo Rehren, zatim Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu i profesor Univerziteta Tibigen iz Nemačke Ernts Pernička.


Izvor: Blic
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/179197/BBC-Industrijalizacija-je-zapocela-u-Vinci
 
Srbija - zvezda u usponu


Srpska nauka dobila status "zvezde u usponu" zbog postignutih najboljih rezultata u 10 naučnih oblasti. U Ministarstvu nauke kažu da je to rezultat dosledne politike koja se vodi u poslednjih šest godina.

Na osnovu rezultata postignutih u više naučnih oblasti, Srbija je dobila status "Zvezde u usponu". Zabeležila je najbolje rezultate u svetu u 10 naučnih oblasti, navodi agencija Tomson Rojters. U Ministarstvu nauke kažu da je to rezultat dosledne politike koja se vodi u poslednjih šest godina.
Na Tomsonovom sajtu Sajent voč možete da nađete da su srpski hemičari još od 2008. godine stalno na prvom mestu.

Kao što su naši teniseri uspeli da postignu svetske rezultate trenirajući i na neadekvatnim terenima, tako su i naučnici uspeli da postignu svetske rezultate i bez odgovarajućih uslova u praksi provere svoje teorije.

"Hemija traži mnogo ulaganja u infrastrukturu, zgrade, opremu, praćenje naučne literature što je danas jako skupo. Najveći problem u ovom trenutku su nam nabavka hemikalija koje su i dva puta skuplje nego u inostranstvu", rekao je profesor Živoslav Tešić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Na međunarodnim listama koje se rade svaka dva meseca, Srbija je bila najbolje plasirana u matematici.

Prorektor Beogradskog univerziteta Neda Bokan smatra da su fundamentalna istraživanja u nekom smislu delikatna, jer, kako kaže, može da prođe veliki broj godina, nekad i decenije, da se neki rezultat prepozna.

U ovom trenutku Srbija za nauku izdvaja 0,3 odsto bruto- domaćeg proizvoda, jedva 100 miliona evra. To je deset puta manje od Mađarske ili šest puta manje od Hrvatske, podsećaju u Ministarstvu nauke. Ipak, i u takvim uslovima, naši inženjeri postižu rezultate koji su cenjeni u svetu.

"Daleko je to od dobrog, naravno, gleda se apsolutan rezultat i tu morate da se takmičite sa onima koji su mnogo bogatiji i jači od vas, a za to morate sa njima da sarađujete, da biste mogli da držite korak", rekao je rektor Branko Kovačević.

U svetu osim toga za jedan dinar, evro ili dolar koji daje država, još dva daju korisnici naučnih istraživanja, uglavnom privreda.

U ovom trenutku potrebna je popravka postojećih zgrada, pre svega PMF-a u Beogradu, rektorata u Novom Sadu, centara za istraživačke delatnosti u Nišu i biomedicinu u Kragujevcu, novi Inkubatori za Informacione tehnologije, stvaranje Kampusa za Matematičku gimnaziju i infrasrtukture za Petnicu.

U tu svrhu će se iskoristiti sredstva iz budžeta Evropske unije i iz kredita Evropske investicione banke vredna 200 miliona evra. Dvadeset miliona evra planirano je za povratak mladih u zemlju.


Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/548471/Srbija+-+zvezda+u+usponu.html
 
Dnevnik 2 u evropskom vrhu
Podaci Grupe evropskih istraživača auditorijuma, koja radi pri Evropskoj radiodifuznoj uniji pokazuju da je Dnevnik 2 RTS-a na trećem mestu po gledanosti glavnih emisija vesti na kanalima javnih servisa u Evropi.


Dnevnik 2 Radio- televizije Srbije je na trećem mestu po gledanosti glavnih emisija vesti na kanalima javnih servisa u Evropi. To pokazuju podaci Grupe evropskih istraživača auditorijuma, koja radi pri Evropskoj radiodifuznoj uniji. Podaci se odnose na 19 kanala javnih servisa iz 17 evropskih zemalja, za period od 1. maja 2005. do 30. novembra 2009. godine.

Samo u 2009. godini do 30. novembra, Dnevnik 2 u Srbiji gledala je gotovo svaka peta osoba, što ga čini trećom najgledanijom glavnom informativnom emisijom na evropskim javnim servisima, obuhvaćenim ovim istraživanjem.

Među zemljama centralne i istočne Evrope je na neprikosnovenoj liderskoj poziciji. Drugi Dnevnik može da se pohvali i kada je reč o stalnom rastu gledanosti.

"Gledanost naše glavne info emisije je među malobrojnima u Evropi koja može da se pohvali da ima tendenciju rasta. Ostale zemlje koje smo posmatrali u ovom istraživanju pokazuju ili tendencije pada ili stagnacije dok je gledanost našeg programa u stalnom porastu od 2005", rekla je Danica Dobrosavljević, član Grupe evropskih istraživača auditorijuma.

Dnevnik 2 se u 2009. godini nalazi na četvrtom mestu u Evropi kada je reč o udelu u gledanosti, takozvanom šeru, koji proteklih godina takođe kontinuirano raste.

To znači da je, prema podacima Agencije AGB Nielsen Media Research, u proseku skoro svaki drugi gledalac u vreme trajanja Drugog dnevnika kanal prebacio na prvi program RTS-a.

Najgledanije glavne vesti u Evropi jesu one na norveškom javnom servisu NRK 1, a na drugom mestu su vesti švajcarskog kanala SF 1.

Najlošiji rejting u tom periodu ima informativna emisija nemačkog kanala ZDF.


Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/548511/Dnevnik+2+u+evropskom+vrhu
 
I grad i dalje nista ne cini da zastiti nalaziste, dok opstina Grocka za to nema novca. Tako ce ibiti, dok god Grocka dobija manje novca u budzet od daleko manjeg npr. Vracara.... :bash:
 
Тадић добитник Штајгер награде


Председник Србије Борис Тадић добитник је Штајгер награде која се додељује за поштење, отвореност, људскост и толеранцију. Тадић ће примити награду у суботу у Бохуму.

Награда Штајгер која се додељује за поштење, отвореност, људскост и толеранцију биће уручена председнику Србије Борису Тадићу у Бохуму, у немачкој покрајини Северна Рајна-Вестфалија.

tadic-tekst.jpg


У образложењу награде се наводи да је "Штајгер (један од појмова за рудара или надзорника рудника) синоним за поштење и отвореност рудара, симбол поузданости, верности и привржености у добрим као и у тешким временима".

Награда се "додељује личностима из Немачке и иностранства које својим радом исказују управо наведене особине, које доследно и поштено иду својим путем, које се ангажују и дају све од себе".

Поред Тадића, награду ће у суботу примити и амерички позоришни редитељ Боб Вилсон, супруга председника Немачке ангажована у више хуманитарних организација Ева-Луизе Келер и немачки глумац Армин Милер-Штал.

Добитници су и британски глумац Кристофер Ли, произвођач здраве хране за бебе Клаус Хип, немачки композитор и певач Маријус Милер-Вестернхаген и јорданска принцеза Хаја.

Додели награде присуствоваће низ личности из немачког политичког и привредног живота, између осталих и Јирген Ритгерс, председник владе покрајине Северна Рајна-Вестфалија, која је са 18 милиона становника најмногољуднија немачка федерална јединица.


Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/558071/Тадић+добитник+Штајгер+награде
 
Vrh