Просторни план темељ развоја
Темељ развоја Србије биће њен просторни план, поручено са презентације Националног плана за просторно планирање. Председник Тадић истакао да у будуће не сме бити импровизације планова. Доношење тог плана најважнији корак у увођењу реда у грађевини и урбанизам у Србији, истакао Оливер Дулић.
На представљању Нацрта Просторног плана Републике Србије за период од 2010. до 2021. године, председник Србије Борис Тадић истакао је више не сме да буде импровизација планова, већ подаци доступни инвеститорима и грађанима.
Председник Тадић је поручио да чланство Србије у Европској унији и њена кључна улога на Западном Балкану конципирана је у Нацрту просторног плана Србије, који је важан политички документ.
"Србија се, у протеклих двадесет година, развијала на начин који је одликовала импровизација, а не јасан план. Није постојала чврста органска веза између политике и реалности земље у којој живимо. Доношење оваквог документа је предуслов за спуштање политике у реалност, на земљу и зато је ово и политички документ", рекао је Тадић.
Председник Србије Борис Тадић рекао је да до сада није постојала политичка сагласност за израду плана и додао да тај документ има свој социјални, безбедносни и економски значај.
Према речима Тадића, планом је одређена стратегија изградње аутопутева кроз Србију како би зауставило исељавање становништа из појединих области и поспешио економски и равномеран регионални развој.
Председник Србије је нагласио да ће тај документ бити основ за све будуће развојне планове и да без њега ниједна политичка ни економска идеја не може бити утемељена у стварности.
"Без просторног плана не можемо кренути у решавање ниједног проблема. Морамо учинити напор да надокнадимо оно што је пропуштено у протеклих 20 година, да направимо интервенцију у простор и изградимо инфраструктуру", рекао је Тадић.
Председник Србије је истакао да су депопулација и миграције становништва из села у град највећи проблеми са којима се држава суочава, а који се морају решавати одговорном популационом политиком и озбиљним стратешким плановима.
Представљању тог документа присуствовали су и премијер Мирко Цветковић, министар за животну средину и просторно планирање Оливер Дулић и представници стручне јавности.
Увођење реда у грађевини
Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић је изјавио да ће до краја следеће године целокупна територија Србије бити покривена потребним документима, који ће омогућити да се брзо добије грађевинска дозвола и да се тачно зна где и шта може да се гради.
Министар Дулић рекао је агенцији Бета да ће Влада Србије у наредне две седмице да усвоји тај нацрт, а да би у Скупштини Србије требало да буде усвојен на неком од заседања у јуну или јулу.
Дулић је истакао да је доношење тог плана најважнији корак у увођењу реда у грађевини и урбанзиму у Србији, после усвајања Закона о планирању и изградњи.
"Тиме ће се омогућити да сваки град и општина знају где може да се гради пут, болница, парк, индустријска зона, који региони су подсени за пољопривредну или хемијску производњу, односно сва кључна стартешка питања неоппхода да би смо од Србије направили нормалну и уређену земљу", истакао је Дулић.
Учињен је корак ка покривању Србије стратешким и планским документима, који ће омогућити да се зна где и шта у Србији може да се гради, рекао је Дулић и нагласио да просторни план представља велики цивилизацијски искорак у односу на приступ статешком планирању до сада.
Према Дулићевим речима, урбанистички неред у свим земљама света јесте последица политичке нестабилности, а Србија има ниво политичке стабилности и озбиљности да покаже да може да уведе ред у ту област.
Директор Републичке агенције за просторно планирање Борислав Стојков рекао је да је Просторним планом постављена дугорочна визија развоја Србије и отворен пут ка развоју уређеног простора наше земље.
Стојков је истакао да Просторни план има пет основних циљева, међу којима су уравнотежен регионални развој и унапређена социјална кохезија, регионална конкурентност и приступачност и одрживо коришћење ресурса и заштићена и унапређена животна средина.
"Ова слика која показује неравнотезу регионалног развоја Србије треба у перспективи да се ублази , никада се неце елиминисати , али треба да се ублази, јер разлике иду до драстицних размера 1 према 10", рекао је Стојков.
Циљеви плана су и заштићено, уређено и одрживо коришћење природног и културног наслеђа и просторно функционална интегрисаност земље у окружење. На изради просторног плана Србије радили су стручњаци Републичке агенције за просторно планирање, представници 17 министарстава и грађани.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Србија/719142/Просторни+план+темељ+развоја.html