Srbija - zlatna strana medalje

[sizif]

Погледајте време у које се одвијала акција спасавања - лето/јесен 2004. А још имаш 50 посто људи који говоре "сарадници окупатора".

Несрећа је само што су ти људи већ били продани на тројном састанку у Јалти. Ми смо додељени Совјетској зони и пар месеци након овог изузетног подухвата његови извођачи су осетили шта значи "ослобођење". Америка и Енглеска нису ни прстом мрднуле.

 

[Goldstein]

Погледајте време у које се одвијала акција спасавања - лето/јесен 2004. А још имаш 50 посто људи који говоре "сарадници окупатора".

Несрећа је само што су ти људи већ били продани на тројном састанку у Јалти. Ми смо додељени Совјетској зони и пар месеци након овог изузетног подухвата његови извођачи су осетили шта значи "ослобођење". Америка и Енглеска нису ни прстом мрднуле.

Misliš 1944?

Pa sad, ako su sarađivali i sa okupatorima, uvek će biti i to - saradnici okupatora, ne vidim u čemu je problem.

 

[relja]

Ovo sam postavio pod "zlatnu stranu" jer je i kod nas konačno odato priznanje onima koji su vratili u borbu stotine savezničkih avijatičara. Ovde se ne radi o danas toliko prisutnoj reviziji istorije, ovo se stvarno desilo.

 

[sizif]

@ Голдштајн

Па, побогу, ако су били сарадници окупатора, што су им влада и краљ били у Лондону? Што нису седели у Београду са Александером фон Лером? Што су обијали опанке по планинчинама и шумама? Што нису уживали у србијанским варошима где је било неупоредиво удобније? Што су убијали недићевце и љотићевце где год би их затекли? Што је и Холивуд о њима снимао филмове као о првим герилцима у окупираној Европи? Што су главне савезничке мисије биле код њих све док 1943. није одлучено да Југославија постаје део совјетске интересне зоне? Што су САД пре пар година њиховом ратном команданту постхумно доделили своје највише признање?

Наравно, ако питаш да ли је међу равногорцима било зликоваца и кољача, одговор је - да. Да ли их је красила наша пословична дезорганизованост и недисциплина - да. Да ли су поражена страна - да. Да ли то поништава чињеницу да су били антифашистички покрет - не. То им признају сви објективни светски истраживачи, а на крају крајева то можеш прочитати и у Енциклопедији Британици.

Мислим да је крајње време да се схвати да међу устаницима против окупатора нису били само они који су се залагали за заједничку имовину и заједничке жене, већ и они који су то постали из класичних патриотских побуда. Ако ће помоћи, препоручујем да се прочитају два одлична романа Бранка Ћопића - "Пролом" и "Глуви барут".

И, наравно, у праву си да је у питању друга половина 1944. године.

 

[relja]

http://sh.wikipedia.org/wiki/Drugi_svetski_rat

Drugari, Drugi svetski rat se završio mnogo pre nego što smo se rodili

 

[sizif]

У праву си. Оф.

 

[Shifty]

On
Run Crogram FilesActivisionCall of Duty

 

[bigvlada]

Majkrosoft inovacioni centar u Srbiji u 2010. godini

09. avgust 2009. | 19:39

Izvor: Beta


Informatička kompanija Majkrosoft planira da u Srbiji sledeće godine otvori inovacioni centar, izjavio je direktor Kancelarije Majkrosofta u Srbiji Vladan Živanović.


On je izjavio da je osnivanje inovacionog centra za izradu informatičkih rešenja velika investicija i "zahtevna u tehnološkom smislu" i dodao da zbog toga ne može biti realizovana ove godine, kada uslovi na tržištu nisu dobri.

U inovacionim centrima Majkrosoftovi partneri na osnovu platforme te kompanije prave specifična rešenja, za potrebe korisnika poput banaka i radnji.

"Mislim da će se uslovi steći do kraja ove kalendarske godine i da možemo očekivati da se sledeće kalendarske godine otvori inovacioni centar u Srbiji", kazao je Živanović.

Inovacioni centar se, kako je naveo Živanović, po pravilu osniva van glavnog grada, u nekom od centara čiji razvoj Majkrosoft želi da podstakne, a ne osniva ga Majkrosoft sam već u saradnji sa Američkom organizacijom za međunarodni razvoj USAID i drugim organizacijama.

U svetu ima više od 60 inovacionih centara.

Živanović je kazao da Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji trenutno radi pet projekata, među kojima su prepoznavanje rukopisa za ćirlični tekst i neka pisma koja imaju specifične simbole, poput baskijskog i arapskih, kao i za prepoznavanje mapa i razvoj baze podataka SQL.

U svetu ima pet razvojnih centara, kazao je Živanović i dodao da oni funkcionišu kao "laboratorije Majkrosofta van centrale u Redmondu", u kojima se razvijaju stvari koje će biti primenjene u budućnosti, uglavnom u operativnim sistemima Majkrosofta i bazama podataka.

Kako je naveo, Srbija je prijavljena za još dva projekta, ali "zbog ekonomske situacije nije izvesno kako će se ti projekti dalje odvijati".

"Razvojni centar u Beogradu nastao je sticajem srećnih i dobrih okolnosti, što je Srbija imala veterane koji rade u Majkrosoftu" i koji su bili spremni da dođu u Srbiju da bi tu pokrenuli neke projekte.

"Enklava srpskog kadra koji radi u Majkrosoftu je prilično velika, jedna od bogatijih i većih unutar Majkrosoftove strukture i sticaj je srećnih okolnosti što smo imali priliku da dva naša veterana imaju ambiciju da dođu ovde i donesu neku novu tehnologiju ovde", rekao je Živanović u intervjuu agenciji Beta.

Izvor:Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/95997.html

 

[bigvlada]

U Srbiji prva baza „Vikipedije“ van SAD
Beograd centar najveće internet enciklopedije
Autor: Boris Vuković | Foto:vladimir jerić | 14.08.2009. - 05:00

Beograd će uskoro biti jedini grad van Amerike čiji će građani imati priliku da u potpunosti preuzmu sadržaje “Vikipedije”, jedne od najvećih i najkvalitetnijih internet enciklopedija. Rezervnu bazu podataka od čak sedam terabajta moći će u naučne, informativne ili edukativne svrhe besplatno da kopiraju i koriste svi zainteresovani građani.

Podatke “Vikipedije”, jednog od deset najposećenijih internet sajtova, svakog dana poseti više od 35 miliona ljudi. Osim Beograda, privilegiju da koriste i kopiraju sadržaje ovog sajta imaju samo još stanovnici američkih gradova San Franciska, Bostona i Tampe.
- Ovo je velika prednost za domaće naučne i kulturne radnike. Za razliku od većine kolega iz sveta, oni će moći efikasno i besplatno da kopiraju sadržaje. Svako ko bude imao koristan razlog za kopiranje podataka, može doći i kopirati koliko hoće. To znači da im je svakodnevno na usluzi jedna od najvećih enciklopediji na svetu, sa oko 700 miliona stranica teksta - priča Miloš Rančić, urednik “Vikipedije”.
Rezervna baza podataka u Beogradu u potpunosti će proraditi za deset dana, kad bi trebalo da bude završena sinhronizacija sa glavnim serverom u Americi. Predstavnici “Vikimedije” u Srbiji najzaslužniji su što je Beograd dobio bazu “Vikipedije”, jer su svojom stručnošću i zalaganjem doprineli da se internet gigant odluči da bazu smesti u glavni grad Srbije.
- Stvar je na određen način i sled slučajnosti, ali i deo zasluge srpskih predstavnika u “Vikimediji”. Od 30 svetskih predstavnika, čak dva su iz Srbije, i to je u znatnoj meri doprinelo da Beograd postane baza koju će u velikoj meri koristiti ljudi koji će samo zbog toga doći u Srbiju - objašnjava Rančić.

Miloš Rančić


Čak deset odsto internet surfovanja završi na “Vikipediji”, odnosno, svakog dana ima oko 355 miliona “pogodaka”. Prednost kopiranja podataka iz baze u odnosu na internet jeste što je pretraga po radnoj memoriji dosta brža, što su svi podaci kompletni, provereni i stalno dostupni.
- Ovo je zaista velika pobeda za Srbiju i nadam se da će biti korisna za naše građane. Građani Srbije su poznati kao veoma dobro internet obrazovani ljudi i nadam se da će ovo biti samo jedan u nizu velikih projekata koje će Srbija dobiti - dodaje Miloš Rančić.

Enciklopedija na 236 jezika
“Vikipedija” je enciklopedija slobodnog sadržaja na internetu koju razvijaju dobrovoljci. Članke na “Vikipediji” može menjati svako sa pristupom internetu, a njihovo menjanje kontrolišu urednici. “Vikipedija” ima više od 12 miliona članaka na 236 jezika, od čega je više od 2,7 miliona članaka u verziji pisanoj engleskim jezikom i preko 76.000 članaka napisanih srpskim jezikom. Nalazi se među deset najposećenijih sajtova, a sada je već uobičajeno citiranje “Vikipedije” u sredstvima masovnog informisanja, kao i u akademskim krugovima. Osnivači ove internet enciklopedije su Džimi Vels i Lari Senger.


Besplatno uz e-mail zahtev
Svi koji žele da kopiraju sadržaje “Vikipedije”, prvo moraju da pošalju zahtev na e-mail adresu: it@arhiv.rs, gde će navesti razlog korišćenja podataka. Ukoliko im zahtev bude odobren, dovoljno je da sa prenosivom memorijom dođu u firmu “Ebart” u Ulici Svetozara Markovića 89 i kopiraju podatke.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/blic_it.php?id=106089

 

[bigvlada]

U Poljskoj počelo 37. EP u košarci
Ubedljiva pobeda Srbije nad Španijom!
Autor: Blic online | Foto:AP | 08.09.2009. - 06:00

Najbolji košarkaši Srbije pobedili su sinoć u 1. kolu EP u Poljskoj selekciju Španije sa 66:57 (38:23). "Orlovi" sutra u drugom kolu od 18.15 časova igraju sa Slovenijom.

Malo je reći da su izabranici selektora Dušana Ivkovića sinoć samo pobedili Španiju. Najveći favorit za osvajanje zlata u Poljskoj, našao se u nokdaunu još početkom druge četvrtine, a kada je kod rezultata 32:20 dva minuta pre kraja poluvremena NBA zvezda Pau Gasol sa gotovo uplakanim licem otišao na klupu, dalo se naslutiti da će srpski David srušiti Golijata.

Ivkovićevi puleni došli su u Poljsku bez kakvih pritisaka i očekivanja nacije, što je, čini se uz odlične pripreme između njih samih stvorilo optimalnu klimu za postizanje dobrih rezultata. Kako drugačije objasniti fantastičnu igru Srbije protiv Španije koju dugo nismo pobedili?
"Orlovi", od kojih su mnogi od njih dojučerašnji "orlići", poleteli su neustrašivo još u prvoj četvrtini, pokazavši Špancima da se neće naigrati. Granitna odbrana protiv koje braća Gasol, Mumbru i Felipe Rejes nisu mogli ništa, raznovrsni i na momente lucidni napadi Tepića, Tripkovića, Mačvana i fenomenalnog Paunića, više su nego jasna poruka ostalim reprezentacijama da vreme Bodiroge, Divca i Đorđevića jeste prošlo, ali da Srbija u košarci ponovo ima šta da kaže.
Prvo poluvreme dobili smo sa neočekivano ubedljivih 38:23, ali još više je imponovalo videti naše momke kako od prvog minuta drugog dela igre nastavljaju gde su stali. Čak i bolje od toga. Španci su menjali petorku, pravili su rotacije, igrali zone, čak i gurali plejmejkera Rikija Rubija pod koš ali tamo su ga po pravilu čekali Novica Veličković i Nenad Krstić lupajući mu rampe kao na treningu. Prednost Srbije se samo uvećavala, pa je tako na semaforu sedam minuta pre kraja treće četvrtine pisalo divnih 42:25. Finiš treće četvrtine doneo je bolju igru Španaca, pa su smanjili na 44:32, međutim, tada sa klupe ulaze Raduljica, Teodosić i Mačvan i Srbija u finišu četvrtine brzo dolazi do ogromne prednosti – 56:37.
Logično je bilo očekivati izvestan pad u igri Srbije, i to se i dogodilo u poslednjih deset minuta meča. Španci su tek tada pokazali svoje pravo lice igrajući presing i veoma jaku odbranu pa su na četiri minuta pre kraja imali samo minus devet, odnosno 59:50. Međutim, "orlovi" se nisu uplašili pa su oprezno išli u naredne napade vodeći računa prevashodno o skokovima u odbrani. Tada kreće igra koš za koš gde se uz pregršt faulova sa obe strane, sporo menja razultat što nama ide u prilog. Tek kada je na 35 sekundi pre kraja Rejes ubacio dva slobodna bacanja, i kada su se Španci povukli u odbrani slavlje je definitivno moglo da počne.

Evo i pregleda ostalih rezultata prvog dana. Grčka je savladala Makedoniju sa 86:54. Ekipa Jonasa Kazlauskasa rešila je pitanje pobednika već posle prvog poluvremena kada je stekla 24 poena razlike (52:28) i sada na miru čeka utorak i veovatno najteži ispit u grupi u duelu sa Hrvatskom.
Najefikasniji u ekipi Grčke bio je Vasileos Spanulis sa 17 poena, Buruzis je dodao 11 i zabeležio osam skokova, a dvocifreni su bili i Perperoglu i Skorcanitis.
U ekipi Makedonije koja se sutra sastaje sa Izraelom bolji od ostalih bio je Džeremaja Mejsi sa 12 poena, a on je i jedini igrač u ekipi Jovice Arsića koji je ubacio preko deset poena.
Hrvatska će u derbi protiv Grčke ući dobro raspoložena pošto je egal meč protiv Izraela rešila u svoju korist u poslednjoj deonici – 86:79.
Hrvatska je posle vrlo dobre partije u prvoj deonici vodila sa pet razlike na poluvremenu (42:37), ali je Izrael u poslednju deonicu ušao sa nerešenim rezultatom (59:59) i u finišu ispiustio priliku da zabeleži pobedu.
Najefikasniji u ekipi Jasmina Repeše bio je Nikola Vujčić sa 21 poenom, a Kus, Ukić i Popović postigli su po 13 čime je u drugi plan pao sjajan učinak Liora Elijahua. Košarkaš Makabija meč je završio sa 31 poenom, a podrška je stigla od Mekela koji je ubacio 16 i Kozikara koji je meč završio sa 12 poena.

U grupi B zvanični šampion Evrope Rusija takođe je uspešno startovao pošto je u prvom kolu savladao Letoniju sa 81:68.
Šou program program priredio je centar "baćuški", inače momak rođen u Čikagu Keli Mekarti koji je meč završio sa 24 poena i devet skokova, dok mu je sa 22 poena dosta pomogao bek Dinama Sergej Bikov.
U ekpi Letonije istakli su se Kasparas Kambala sa 22 i Kristapas Janičenkos sa 14 poena.
U vrlo interesantnom meču i jednom od derbija prvog kola, ekipa Francuske savladala je Nemačku sa 70:65, uz 19 poena i šest asistncija Tonija Parkera.

U prvom meču C grupe Slovenija je savladala Veliku Britaniju sa 72:59, a ekipa Jurija Zdovca prelomila je meč u svoju korist u poslednjoj deonici koju je rešila u svoju korist rezultatom 21:12. Pre toga "zmajčeki" su na počeku krenuli silovito i poveli sa 27:15, ali su na poluvreme otišli sa tek dva poena prednosti (37:35) posle sjane druge četvrtine košarkaša Velike Britanije. Mensah Bonzu sa 18 i Robert Arčibald sa 12 poena predvodili su Ostrvljane, ali to ipak nije bilo dovoljno za prvenac na EP.
U ekipi Slovenije koja u uotrak igra sa Srbijom najefikasniji su bili Lorbek sa 19 i Lakovič sa 11 poena.
Inače, navijači Slovenije kojih je u Poljsku stiglo oko dve hiljade danas su iskoristili priliku da obiđu Varšavu, a neki od njih najavili su da će ostati u dvorani i u drugom terminu (21:15) kako bi navijali za Srbiju u meču protiv Španije.

U grupi D pobedom je startovala Poljska koja je na otvaranju dosta lako izašla na kraj sa selekcijom Bugarske - 90:78.
Meč je počeo minutom ćutanja zbog tragične nesreće bugarskih turista na Ohridu, ali na terenu domaćin nije imao milosti. Poljaci su za prvih 20 minuta stekli 15 poena prednosti (52:37), a Bugari su u poslednjih deset minuta uspeli da samo ublaže poraz.
U ekipi Poljske istakli su se Logan sa 23, i Ignerski sa 22 poena, dok je u ekipi Bugarske odskočio Roulend koji je meč završio sa 20 ubačenih poena.

Rezultati do sada završenih mečeva 1. kola EP
Grupa A
Makedonija – Grčka 54:86 (13:28, 15:24, 9:17, 17:17)
Hrvatska – Izrael 86:79 (25:17, 17:20, 17:22, 27:20)
Tabela: Grčka 1/0, Hrvatska 1/0, Izrael 0/1, Makedonija 0/1
Grupa B
Rusija – Letonija 81:68 (28:21, 11:15, 19:16, 23:16)
Francuska – Nemačka 70:65 (14:17, 19:20, 17:11, 20:17)
Tabela:Rusija 1/0, Francuska 1/0, Nemačka 0/1, Letonija 0/1
Grupa C
Velika Britanija – Slovenija 59:72 (15:27, 20:10, 12:14, 12:21)
Srbija – Španija 66:57 (38:25)
Tabela: Srbija 1/0, Slovenija 1/0, Velika Britanija 0/1, Španija 0/1
Grupa D
Poljska – Bugarska 90:78 (32:21, 20:16, 23:21, 15:20)
Turska – Livanija 21:15

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/sport.php?id=109768

Uhhhh, koja je ovo bila šamarčina. Ivković je podsetio špance gde im je mesto zadnjih pedeset godina

 

[shmeksi]

Dudin niz pobeda se nastavlja, 20:0 na EP.

Iskreno, posle ove pobede nad Špancima mi je nebitno šta će dalje da urade, mada se potajno nadam zlatnoj medalji.

 

[relja]

Odlična igra, doduše malo su zbunjeno odigrali u poslednju četvrtinu. Španci su bili jako loši (što zbog naše odbrane što zbog povređenog P.Gasola)....
Sve u svemu, nije loše, igraju kao tim, ujednačeni smo na svim pozicijama, klupa je odlična, momci su ovo shvatili veoma ozbiljno...
Igra me podseća me na EP u Zagrebu 89....brzo, lepršavo, nesebično, potez više na slobodnog čoveka...

 

[hazard]

Prvi put posle 2002. (a mozda i 2001.) sam gledao utakmicu nase kos. reprezentacije gde je izgledalo da imamo igru, koncepciju, da svako zna manje-vise svoj zadatak i sta treba da radi, da se ne izvlacimo samo na talenat i poteze pojedinaca. Drugim recima - mi imamo trenera - Duda, Duda! - mi imamo trenera - o duda-dej Bice od ovog tima nesto, ne znam da li da se nadam medalji sada, ali plasman na SP 2010. nam sledi i tu vec mozemo da uradimo nesto.

 

[Archangel]

aaaa buđenje u 3 sata ujutru, Indijanapolis 2002, da li postoji lepše vreme

 

[shmeksi]

Odlična igra, doduše malo su zbunjeno odigrali u poslednju četvrtinu. Španci su bili jako loši (što zbog naše odbrane što zbog povređenog P.Gasola)....
Sve u svemu, nije loše, igraju kao tim, ujednačeni smo na svim pozicijama, klupa je odlična, momci su ovo shvatili veoma ozbiljno...
Igra me podseća me na EP u Zagrebu 89....brzo, lepršavo, nesebično, potez više na slobodnog čoveka...

Mnogo smo bili loši u kontrama i nismo se baš najbolje snalazili sa probijanjem njihove zone, ali je zato odbrana sa konstantnim udvajanjem i pripomaganjem odigrala glavnu ulogu.

 

[bigvlada]

Ovo ne izgleda kao spektakularna vest, ali ona to jeste jer se nadam da će se sada konačno revitalizovati stočarstvo i prateća industrija.

Srbija ponovo izvozi prerađevine od svinjskog mesa u EU

08. septembar 2009. | 18:19




Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da Srbija, posle 20 godina, može ponovo da izvozi prerađevine od svinjskog mesa na tržište Evropske unije.


Izvozne dozvole dobile su klanice Topola (Bačka Topola), Big Bul (Bačinci), Juhor (Jagodina) i Kolbis (Novi Sad), a očekuju se izvozne dozvole za još tri klanice iz centralne i južne Srbije.

Kako se navodi, od 3. septembra, kada je doneta odluka o ponovnom izvozu svinjskog mesa u EU, dobijena je velika šansa za razvoj stočarstva i industrije za preradu mesa ali i mogućnost za plasman robnih viškova svinjskog mesa.

Robni viškovi mesa, ističe se, proteklih godina dovodili su do pada cene tovljenika i smanjenja stočnog fonda.

Donošenjem Zakona o bezbednosti hrane, regulisanjem svih aspekata proizvodnje, prometa i kontrole industrije mesa, nizom akcija sprečavanja nelegalnog uvoza i prometa proizvoda od mesa, kao i ulaganjem u standarde kvaliteta, dokazali smo da se u Srbiji proizvode kvalitetne prerađevine od svinjskog mesa dostojne plasmana u EU, navodi se u saopštenju.

Izvor: EMportal
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/98223.html

Dakle može da krene invazija slanine, kobasica, švargli, hurki, čvaraka, krvavica, šunki i pršuta na EU. Ima da im dignemo holesterol i tlak u sledećih par godina.

 

[bigvlada]

Osnivač "Vikipedije" uskoro u Srbiji
Autor: Tanjug | Foto:ilustracija | 12.09.2009. - 16:45

Osnivač "Vikipedije" Džimi Vejsl, najavio je danas u razgovoru s ministrom za nauku i tehnološki razvoj Božidarom Đelićem u kineskom gradu Dalianu da će uskoro posetiti Srbiju kako bi podržao inovativne internet projekte.

Potpredsednik Đelić u Dalianu učestvuje na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma. Vejls je pohvalio veoma aktivnu "Vikipedija" zajednicu u Srbiji koja je obezbedila da Beograd u avgustu ove godine postane regionalna baza svih podataka najpopularnije online enciklopedije, što korisnicima u Srbiji olakšava pristup tim podacima, saopšteno je iz kabineta potpredsednika Đelića.
Vejls je prihvatio poziv Đelića da uskoro poseti Srbiju i da zajednički rade na podršci inovativnih internet projekata u zemlji. "Izuzetno sam srećan što je Vejls, jedan od najkreativnijih svetskih lidera interneta, prihvatio naš poziv da poseti Srbiju i pomogne u afirmaciji inovativnosti i tehnologije u našoj zemlji", izjavio je potpredsednik Đelić.
Projekat "Vikipedija" započet je 2001, a danas je to jedan od 10 najposećenijih sajtova na internetu sa više od 12 miliona članaka na preko 236 jezika.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=110500

 

[bigvlada]

Terapija umesto zatvora
Autor: ANA LALIĆ | Foto:j. lukić | 03.10.2009. - 09:39

Novi Sad - Radionice nenasilne komunikacije „Kluba 8” pohađa 47 maloletnika osuđenih zbog krađa, razbojništva ili tuča. Svakog dana mladići od 16 do 18 godina dolaze u prostorije Centra za socijalni rad, sede u krug i sa psiholozima, ali i jedni sa drugima razgovaraju o nasilju, druženju, delima koja su počinili... Iako im nije drago što moraju da dolaze na grupnu terapiju, bolje im je i to, kažu, nego da dane provode u zatvoru na Klisi.

U prostoriji Centra za socijalni rad desetak maloletnih momaka sedi razgovora sa vođom radionice o navijačkom nasilju. Većina njih otvoreno priznaje da bi se pridružili prijateljima u tuči sa navijačima suparničkog kluba. Čini se da to ne bi radili iz uverenja, koliko iz potrebe da budu lojalni prijateljima i grupi kojoj žele da pripadaju.
- Većina maloletnika je nesigurna u sebe i zbog toga ima potrebu da pripada nekoj grupi. Uglavnom se radi o deci koja potiču iz nesređenih porodica, vanredno pohađaju školu i žive po principu „sve i odmah”. Oni su socijalno i emotivno nezreli, zbog čega i reaguju impulsivno - kaže Jelena Zorić, psiholog u timu koji radi sa maloletnim prekršiocima zakona.
Prema njenom iskustvu, većina maloletnika sa kojima radi kriminalom se bavi zbog impulsivnosti i nezrelosti.
- Imamo ovde maloletnike koji su obili trafiku da bi ukrali žvake ili su učestvovali u nekim sitnim krađama koje su počinili pre iz hira nego iz namere da zarade - dodaje Zorićeva, napominjući da su u grupi sa kojom radi ima veoma mali broj maloletnika koji su osuđeni za teška krivična dela.
Zadatak psihologa je da u njima razviju osećaj odgovornosti i da ih nauče da svaki postupak ima posledice. Ali i da ih nauče da otvoreno pričaju o sebi, o emocijama i problemima koji ih muče. Nažalost, psiholozi često dođu do zaključka da se većina roditelja maloletnih prestupnika uopšte ne bavi emocijama te dece. Agresivnost i potreba da se pripada grupi ma koliko ona nasilna bila, tvrde stručnjaci, neretko su rezultat klasičnog nedostatka ljubavi u krugu porodice.
Dok otvoreno brane stavove da se zbog prijatelja vredi uplesti i u nasilje i bezakonje, posetioci „Kluba 8” sve vreme gledaju video-bim na kojem piše: „Za ovo krivično delo propisna je zakonska kazna od 40 godina zatvora”. Kazna se odnosi na krivično delo teškog ubistva, za koje su sve češće krivi njihovi vršnjaci. Iako radi tek od jula, „Klub 8” već beleži rezultate, što potvrđuje i činjenica da polovina maloletnih prestupnika tu dolazi svojevoljno.
- Bolje i tu, nego u Proleterskoj 16 - kaže jedan od polaznika, dok ostali klimaju glavom, znajući da je navedena ulica adresa zatvora na Klisi. Prva lekcija je, izgleda, dobro naučena.

Veliki broj prestupa
U Novom Sadu ima oko 650 registrovanih maloletnih prestupnika kojima je sud izrekao neku vaspitnu meru, a čak 87 odsto njih su prestupnici sa teškim krivičnim delima.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=113680

 

[bigvlada]

U Petnici pripremaju novi svemirski program
Projektuju svemirski brod za 500 Zemljana
Autor: PREDRAG VUJANAC | 15.10.2009. - 05:00

Valjevo - Posle seminara “Arhitektura u svemiru”, dvadesetak studenata druge godine master studija beogradskog Arhitektonskog fakulteta u Istraživačkoj stanici Petnica priprema se za još jedan neobičan projekat. Naime, oni imaju ideju da organizuju slične programe i za studente drugih fakulteta, od elektrotehnike i mašinstva do poljoprivrede i psihologije, gde bi budući polaznici “svemirskog programa” imali zadatak da projektuju svemirski brod za 500 Zemljana koji treba da krene ka svemiru.

Tako bi studenti poljoprivrede predvideli koje biljke treba poneti i gajiti u kosmosu, mašinci i elektrotehničari bi osmislili pogon i habitat, dok bi psiholozi razmatrali kako da na najbolji način, u miru i slozi, funkcioniše buduća pokretna ljudska naseobina u svemiru.
- Mi smo i dalje veoma raspoloženi i spremni da budemo domaćini jednog takvog multidisciplinarnog programa, s obzirom na to da je februarska konferencija “Arhitektura u svemiru” bila više nego uspešna. Ostalo je, međutim, da se beogradski fakulteti, od građevinskog preko mašinskog i elektrotehničkog do poljoprivrednog, čiji bi studenti učestvovali u projektovanju budućeg svemirskog broda sa kolonizatorima, dogovore između sebe kada i kako da se taj program realizuje. Koliko je meni poznato, problem kod pojedinih fakulteta je u tome što u okviru svog nastavnog programa nemaju predviđenu terensku praksu studenata u vreme školske godine, kao što je to slučaj sa Arhitektonskim fakultetom. Pošto dobra volja ipak postoji, moguće je da se u toku jednog od zimskih seminara u Istraživačkoj stanici, kada se fakulteti dogovore, taj program i organizuje - kaže za “Blic” direktor Istraživačke stanice Vigor Majić.


Buduće arhitekte, još u februaru su predstavile svoje originalne ideje ljudskih naseobina van Zemlje, kao i vizije bolnice za lečenje raka u svemiru, fabrike za pravljenje kapija za putovanje kroz kosmos, sferni zatvor koji se kreće pod okeanom neke druge planete i čitav grad koji sa hotelima, prodavnicama, školama i sistemima za reciklažu vode i vazduha kolonizuje druge svetove. Pre toga, u Istraživačkoj stanici Petnica su zajednički projektovali naučnoistraživački centar na Mesecu, veličine 10.000 kvadratnih metara, za potrebe grupe od 100 naučnika i članova njihovih porodica.
Polaznici tog petničkog seminara, između ostalog, predstavili su projekat mobilne svemirske jedinice koja je budućem kosmonautu bukvalno sve, od stana, preko radnog mesta, supermarketa, trim-staze i automobila do saune. U Istraživačkoj stanici promovisan je i arhitektonski projekat pokretnog grada-satelita sa avenijama, hotelima, drvoredima i stadionima, koji bi u budućnosti bio zadužen za kolonizaciju drugih planeta sa uslovima za ljudski život.
Studentkinja arhitekture Sonja Stojisavljević je inspiraciju za svoj projekat koji je nazvala “Podvodno skrovište”, svojevrsni sferni zatvor, smešten u duboki okean neke planete, pronašla u SF filmovima i na internetu, dok je njena koleginica Aleksandra Rešić projektovala svemirsku bolnicu za lečenje raka koja je, kako kaže, zaista zasnovana na tekovinama savremene nauke.
- Kanadska svemirska industrija, naime, otkrila je aparate koji kosmičko zračenje kanališu na ljudski organizam i njime leče ćelije raka. Na oko 3.000 kvadrata prostora u svemiru za 150 pacijenata bez lekara, tehničara i ostalog osoblja, projektovala sam sve što ima svaka klasična onkološka bolnica - navela je Aleksandra.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=115669

Uh, kako je ovo dobro.

Neko od izdavača bi pod hitno trebalo da ovaj i prethodni projekat objedini (zajedno sa svim predloženim rešenjima) u bogato ilustrovanu knjigu. Svaka bi se prodala.

 

[bigvlada]

Niški stručnjaci uspeli da unaprede uređaj za stomatologiju
Prvi srpski skener za snimanje zuba
Autor: Branko Janačković | 03.11.2009. - 05:00

Niško preduzeće „Medica system & products“ proizvelo je prvi srpski dentalni skener za kompjuterizovanu tomografiju kojim je osim zuba moguće snimati i sve kosti glave. Ovaj trijumf naše pameti na polju tehnologije usledio je nakon skoro dve godine planiranja i istraživanja, a u poduhvatu je učestvovalo još nekoliko srpskih firmi iz ove oblasti.

- „Medica 3DCT“ skener ima veće vidno polje od većine sličnih uređaja koji se proizvode u svetu, pa se osim za potrebe moderne hirurške stomatologije može koristiti i u maksilofacijalnoj i ORL hirurgiji. Uređaj daje jasne i pouzdane trodimenzionalne snimke uz minimalno zračenje pacijenata, što mu je dodatna prednost. Zauzima jako malo prostora, tako da može da stane u svaku lekarsku ordinaciju - s ponosom objašnjava direktor ove niške firme Nikola Drezgić, po struci mašinski inženjer.
On ističe da je primenom ovakvog trodimenzionalnog skenera hirurška ugradnja zubnih implanta lakša, brža i preciznija.
- Sam proces skeniranja na ovom uređaju traje od 10 do 40 sekundi, u zavisnosti od toga kakav je kvalitet snimka potreban, tako da ukupna procedura sa pripremom pacijenta ne traje duže od tri do četiri minuta. Pacijent se tako izlaže i do 15 puta manjoj dozi zračenja nego kod velikih CT skenera - kaže Drezgić i dodaje da se korišćenjem ovog skenera za snimanje zuba i kostiju glave rasterućuju veliki CT skeneri na kojima je moguće snimati celo telo.

Pouzdani trodimenzionalni snimci: Proces skeniranja na ovom uređaju traje od 10 do 40 sekundi, u zavisnosti od toga kakav je kvalitet snimka potreban

Skener je malih dimenzija i može da se smesti na površinu od 1,5 puta 1,5 metara, što ga čini dostupnim i u manjim ambulantama. Još jedna pogodnost je cena od 149.000 evra, što je i do 50 odsto niže od sličnih uređaja koji se proizvode u svetu.
Prvi srpski zubni skener privukao je veliku pažnju na nedavno održanom Sajmu medicinske i stomatološke opreme „Medident“ u Beogradu, gde je nagrađen specijalnim priznanjem, jednom od četiri nagrade koje dodeljuje ovaj sajam. Drezgić ne krije da je već bilo interesovanja partnera iz inostranstva za uvoz opreme.
- Osim sa institucijama iz naše zemlje, imali smo do sada kontakte sa klijentima iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Bugarske, Hrvatske… Strani partneri su jako zadovoljni onim što su videli i izrazili su veliko interesovanje i želju za saradnjom, a sa nekima su se kontakti već intenzivirali. Trenutno smo u procesu sertifikacije i očekujemo da ćemo do marta 2010. godine uspeti da dobijemo svu potrebnu dokumentaciju da bismo na naš uređaj mogli da stavimo oznaku CE koja je „pasoš“ za tržište Evrope - veli Drezgić.

Servis za 24 časa
Direktor Nikola Drezgić kaže da bi ustanovama, klinikama i ambulantama u Srbiji mogli da ponude najbolje uslove pre svega što se tiče servisa.
- Spremni smo da za srpsko tržište ponudimo servis u roku od 24 časa od prijavljivanja kvara.

Snimci visoke rezolucije
- U savremenoj stomatologiji sve je veća potreba za hirurškom ugradnjom zubnih implanta, kao i za prethodnim planiranjem i vizuelizacijom. Dvodimenzionalni radiografski i panoramski snimci više nisu dovoljni da bi se u potpunosti eliminisala mogućnost nastanka bilo kakve greške tokom hirurškog zahvata. Skeniranje pomoću kompjuterizovane aksijalne tomografije (CT) obezbeđuje dovoljno podataka, ali veliki CT skeneri izlažu pacijente velikoj količini zračenja i zauzimaju dosta prostora. Takvi veliki uređaji su neophodni u nekim medicinskim oblastima, ali to nije slučaj sa stomatologijom. Zato je naš uređaj pravo rešenje. Dobijeni podaci su u 3D formatu u visokoj rezoluciji. Na slikama se mogu praviti preseci u bilo kojoj ravni, što omogućava izbor pogleda sa najviše bitnih podataka, napominje Drezgić.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=118690

Respect. :kk:

 

[shmeksi]

pogrešna strana medalje, ups

 

[NenoN]

Beograd domaćin Svetskog kongresa PEN-a 2011. godine

---

Beograd će na jesen 2011. godine biti domaćin Svetskog kongresa PEN centra, saopštila je juče Vida Ognjenović, književnica i predsednica srpskog PEN-a. Odluka je doneta na ovogodišnjem kongresu koji je održan u Lincu, evropskoj prestonici kulture, na kojem je za novog predsednika međunarodnog PEN-a izabran Džon Ralstol Sol, kanadski pisac, esejista i sociolog.

– Nekoliko godina radili smo na tome da svetski kongres bude održan u Beogradu. To će biti prilika, ali i ozbiljan izazov, da se pokažemo kao dobar domaćin svim ostalim književnostima sveta, da ugostimo najuticajnije svetske pisce, ali i ukažemo na činjenicu da je naša literatura nesrazmerna veličini naše zemlje – rekla je Vida Ognjenović dodajući da će za sedam dana trajanja kongresa pisci iz sveta i regiona posetiti Beograd ali i ostale gradove Srbije.

Ispred Udruženja književnih prevodilaca Srbije, prevodilac Neda Bobić naglasila je da će se i ova ustanova uključiti u organizaciju kongresa, i to prevođenjem knjiga onih pisaca koji će učestvovati na manifestaciji. Zvanični jezici skupa biće engleski, francuski i španski, a u rad kongresa biće uključeno i 250 studenata volontera sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Pored ovog događaja, 2011. godine biće obeleženo i 50 godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću, a Srbija će iste godine biti počasni gost na sajmovima knjiga u Lajpcigu i Moskvi.

M. S.

---

Izvor: Politika
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Beograd-domacin-Svetskog-kongresa-PEN-a-2011-godine.lt.html

 

[NenoN]

9. novembar 2009. | Tamara Kuzmanović
„Tamo i ovde“ nagrađen u Ženevi

---

Film „Tamo i ovde“ reditelja Darka Lungulova osvojio je čak tri nagrade na petnaestom Međunarodnom Festivalu u Ženevi „Cinema Tous Ecrans“.

Pored nagrade međunarodne kritike „Fipresci“, film „Tamo i ovde“ dobitnik je i nagrade "Zlatni odraz" (Reflet d’Or) za najbolju režiju, kao i nagrade "Titra Film" za ohrabrenje pri filmskoj distribuciji, saopštili su danas organizatori.

„Žiri je bio zaveden originalnošću i humorom koje oslobađa film, koji balansira između nade i beznađa“, navodi se u odluci nagrade za najbolju režiju, koja autoru Darku Lungalovu donosi i 15.000 švajcarskih franaka od strane ženevskih vlasti.

Međunarodne kritika, koja je filmu dodelila nagradu "Fipresci", ocenila je da film „Tamo i ovde“ odražava „dobar brak između jednostavnosti naracije, realizacije i ljudske dubine“.

Darko Lungulov je domaći reditelj koji je filmske studije završio u Njujorku, a u filmu „Tamo i ovde“ igraju Mirjana Karanović i David Thornton.

Na istom festivalu, to delo srpsko-američke producije dobilo je i specijalnu napomenu žirija mladih.

Festival u Ženevi i ove godine zabeležio je 30.000 gledalaca, a za najbolji film proglašen je „Lost Persons Area“, Karolin Štube (Caroline Stubbe), koji je urađen u holandsko -belgijsko-mađarskoj koprodukciji.

---

Izvor: B92
http://www.b92.net/kultura/film/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=09&nav_id=391435

 

[NenoN]

Jasmina Vujić, prva žena dekan na Berkliju
Srpska Marija Kiri
Autor: Jovana Subotić | 10.05.2009. - 00:01


http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/05_maj/10/reportaza/vujic-ver.jpg
Jasmina Vujić karijeru započela u Vinči

Jasmina Vujić, rođena Lozničanka, od jula će biti na čelu Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. Ova Srpkinja je inače prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku, pri čuvenom američkom Univerzitetu Berkli.


Rođena je u Loznici, 25. decembra 1953. Roditelji su bili učitelji u selu Zavlaka, u Rađevini, ali su dobili premeštaj za Šabac, tako da je tamo odrasla i završila osnovnu školu i gimnaziju. Bila je vukovac, učenje joj je bilo „mačji kašalj“. Bavila se aktivno i sportom – atletikom, rukometom, malim fudbalom.

– Mogla sam da upišem bilo koji fakultet bez prijemnog, ali sam htela matematiku, dok je moja mama navijala za medicinu. Na kraju sam sistemom eliminacije i iz inata upisala fakultet za koji su govorili da je najteži – Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek tehničke fizike. Od nas stotinak iz klase, samo je desetak završilo na vreme. Bila sam među najboljim studentima sa prosekom preko devet – priča Jasmina.

Pošto je na ETF-u završila nuklearnu tehniku, odmah je dobila posao u Institutu Vinča. Nakon što je magistrirala, udala se za kolegu sa fakulteta Nenada Vujića i ubrzo rodila ćerku Nevenu.

Život sa 700 dolara
– Moja tadašnja direktorka u Vinči, Olga Mladenović najviše je kriva što sam otišla u Ameriku. Ta vredna i pametna žena zbog obaveza oko porodice nije uspela da doktorira, ali je mlađe kolege uvek podsticala. Pod njenim uticajem sam se i prijavila za doktorske studije na dva američka univerziteta i bila odmah primljena na oba. Neverovatno, ali dobila sam odmah i stipendiju iako strani studenti u SAD imaju male šanse da dobiju stipendije odmah. Prvo moraju da se pokažu i zasluže – kaže Jasmina.
Pored stipendije, radila je i na istraživačkim projektima, jer je trebalo preživeti sa 700 dolara mesečno, od čega je samo za stan odlazilo više od pola. A bilo ih je troje. Studentska viza koju su dobili nije dozvoljavala da Nenad radi.
– Nije bilo lako. Zato sam žurila da završim studije i za oko četiri godine sam magistrirala i doktorirala iz oblasti nuklearnih nauka na Mičigenskom univerzitetu – dodaje ona.
Kada je 1989. godine završila studije, već je bilo jasno da su bezbrižni dani u Jugoslaviji gotovi, inflacija je počela da galopira, a ekonomski i drugi problemi počeli da se gomilaju.
– Nismo otišli u SAD da se ne vratimo, ali smo ipak odlučili da potražimo posao u Americi, pa ako ga nađemo ostajemo, ako ne – vraćamo se. Ubrzo sam dobila posao u državnom institutu sličnom Vinči kod Čikaga, na razvoju softverskih paketa za analizu kompleksnih reaktorskih jezgara i vrlo brzo razvila metodu za koju sam dobila američki patent. Drugi paketi su nagrađeni i otkupljeni od velikih kompanija kao što su „Dženeral elektrik“ i „Tošiba“. Moj istraživački rad privukao je pažnju, tako da sam 1992. godine dobila ponudu od čuvenog Kalifornijskog univerziteta Berkli za mesto docenta. Prihvatila sam ponudu i počela da radim na jesen – priča naša sagovornica.
Put do mesta dekana bio je dug i naporan, kaže Jasmina. Prvo je morala da se izbori da dobije stalni posao i unapređenje u vanrednog profesora. A sve to s malom ćerkom i uz istraživački i obrazovni rad, i to na stranom jeziku. U redovnog profesora unapređena je tek 2003, a 2005. godine su je kolege izabrale za dekana Fakulteta za nuklearnu tehniku, koji je među pet najboljih u SAD.
– Da biste uspeli na nekom od vodećih istraživačkih univerziteta u SAD, morate biti potpuno posvećeni radu. Reizbor je na svake dve, tri godine, a nekoliko komisija vrlo ozbiljno analizira vaša dostignuća u nastavi, istraživačkom radu, broju objavljenih radova u stručnim časopisima, broju magistranata i doktoranata kojima ste bili mentor. Zato uvek kažem da mi nemamo jedan, nego tri posla i tri puna radna vremena – priča Jasmina.
U poslednje četiri godine glavobolje joj zadaju univerzitetska administracija i birokratija. Nelogična pravila koja usporavaju ili sprečavaju razvoj nastave i istraživačkog rada veoma je iritiraju.
– Budžet fakulteta je bio jedan od najvećih problema, jer je Berkli državni univerzitet, a Kalifornija odavno ima velikih problema s budžetom. Manje od 30 odsto univerzitetskog budžeta puni država, a za ostalo se sami snalazimo. To znači da sam morala da nabavljam dodatna sredstva od industrije, inostranih partnera, sponzora, što je dodatno opterećenje, uz predavanja i istraživački rad, kojim ne prestajem da se bavim – kaže ona.
Međutim, s kolegama ima odličan odnos. Iako rade u različitim oblastima nuklearne tehnike, vrlo brzo prave timove kada treba da se konkuriše za finansiranje projekata.
– Od jula ću čak biti na čelu Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. Trenutno sam u Upravnom odboru Američkog nuklearnog društva, a i predsednik sam Sekcije za matematiku i računarstvo – dodaje.

Penzija u Šumadiji
Vujići se dosta druže sa sunarodnicima kojih, kako kažu, nema puno u San Francisko zalivu. Jasmina je član mnogih srpskih udruženja u dijaspori i jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja elektroinženjera našeg porekla u SAD. Do sada su poslali veliki broj kompjutera i opreme ETF-u u Beogradu, a preko njihovog udruženja je sagrađen i laboratorijski blok pri ETF-u.
– Početkom maja uvek pravimo Đurđevdanski uranak u nekom od parkova u Zalivu. Prošlog maja nam je došlo oko 200 kolega sa decom. Uglavnom se družimo po našim crkvama, za slave i praznike – kaže ona.
Život u Americi nije lak, nastavlja Jasmina. Mora puno da se radi da bi se uspelo, te retko ostane vremena za druženje.
– To nam najviše nedostaje, jer Amerikanci nisu tako prisni i otvoreni kao mi. Pitanje da li ćemo se vratiti nikad nije postavljano. Samo ne znamo kada? Muž je odlučio da se penzioniše pre koju godinu i posveti održavanju imanja, koje imamo u centru Šumadije. Koze, ovce, svinje i pilići, učimo sve iz početka – kako se pravi sir, peče rakija, sprema zimnica. Do sada sam imala samo mesec dana slobodno da tu dotrčim, ali uskoro uzimam šest meseci odmora i sve ću provesti na imanju u Šumadiji. Srbija je prelepa, a Šumadija – raj na zemlji!

I ćerka Nevena živi u Americi
U martu ove godine Jasmina i Nenad su u Beogradu proslavili 30-godišnjicu braka, sa kumovima, rodbinom i najbližim prijateljima. Ćerka Nevena sada ima 29 godina, udata je i živi na sat vremena vožnje od roditelja, u Silicijumskoj dolini. Završila je Gra-đevinski fakultet i radi u kompaniji koja gradi pos-lovne i privatne zgrade.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=91778

Da nosim šešir, sada bih ga skinuo. Ova žena je verovatno napravila podjednako pozitivan stav o Srbiji među fizičarima kao što su teniseri uradili u sportu.

Svaka cast, njezina karijera i angazman potice motivaciju. Bravo :kk:

 

[jovanovm]

Hm, sad je neko treba pozvati i pitati zašto su prećutno ukinuli stipendije za doktorat ljudima iz Srbije (i regiona)...?