Srbija - zlatna strana medalje

[jovanovm]

E ovo je strava, gledao sam na Top Gearu kako to rade u Engleskoj. Nisam nikad isprobao, ali mislim da ću na leto najverovatnije biti korisnik ove usluge

 

[Goldstein]

Дипломирала права у двадесетој години
Скромна, а невероватно успешна Нина Кршљанин, дипломирала је са десетком и жели да се бави научним радом и професуром. – За одлично образовање које јој је пружено намерава да се одужи друштву

Нина Кршљанин је постала правник са само 20 година. Дипломирала је са просечном оценом десет. Ове године уписала се на мастер студије, а одабрала је државноправни модул. Са шест година пошла је у школу при амбасади Руске Федерације у Београду, која траје 11 година. Из свих предмета имала је највишу оцену, а седми разред прошла је убрзано.

Са 16 година уписала се на Правни факултет, недалеко од општине Звездара где је рођена. Сваку годину студија „чистила” је у јуну. На програм убрзаног студирања, иако је могла, није желела да пређе. За будући позив, каже, хтела је да се спрема темељно.

– Ишла сам на вежбе из свих предмета, чак и оних који нису били обавезни. За четири године изостала сам само са неколико предавања. Контакт са професорима је ненадокнадив. Од њих се учи много боље него из књига – каже најмлађа српска правница.

За право се одлучила јер јој од свих животних тешкоћа неправда највише смета.

– За борбу са неправдом најбоље се наоружава на Правном факултету – рекла је Нина.

Желела је, каже, да постане адвокат или судија. Али, временом се заљубила у позив предавача. Томе су допринела инспиративна предавања њених професора, као и све већа заинтересованост за научни рад.

– Надам се да није нескромна моја жеља да једног дана и сама будем инспирација будућим генерацијама – каже Кршљанинова.

Студентских дана сећаће се целог живота и то заједно са многим пријатељима које је стекла на факултету.

Посебно је захвална професорима који су се студентима обраћали са уважавањем. У академцима су видели будуће колеге, а не ученике. Они су, каже, увек били спремни да помогну.

– Спремање испита је напорно, али не превише ако се редовно учи. Уписала сам оно што волим, па ми савест налаже да увек радим најбоље што могу – каже Кршљанинова која је десеткама пунила индекс увек из првог покушаја.

Култ учења, знања и рада би у нашој земљи, према њеном мишљењу, требало брижније гајити, а не подстицати бесмислену и испразну забаву, као што то медији све чешће чине.

Слободно време проводи играјући „Фантазипол плејинг” и „Ворхамер”, друштвене и компјутерске игрице. Обожава да чита, слуша рок, метал и класичну музику, а ужива и док прави колекције готово свега и свачега.

– Пре пет година и сама сам написала једну књигу. Људи који су је прочитали кажу да је добра. Можда ће нека издавачка кућа хтети да је објави – нада се Нина.

Ноћни клубови и кафићи уопште јој нису интересантни, а оних који уживају у шопингу се гнуша. Још од детињства Нина редовно посећује Астрономску опсерваторију у Звездарској шуми, у њеном комшилуку. Док посматра звезде, увек јој навиру интересантне идеје.

– Прилику да се стручно усавршавам у иностранству не бих одбила, али остаћу да живим у Србији. Мислим да је дужност сваке образоване особе да ради у интересу државе – каже Кршљанинова.

Нину је срамота кад чује да студенти на питање да ли ће отићи или остати у домовини одговарају са „Зависи шта ми се понуди”, а не виде да им је дато најбоље образовање и да је на њих ред да се одуже друштву.

Ивана Јешић
[објављено: 02/02/2009]

Izvor: Pilitika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Diplomirala-prava-u-dvadesetoj-godini.sr.html

 

[shabanajzer]

Мислим да је дужност сваке образоване особе да ради у интересу државе – каже Кршљанинова.
Нину је срамота кад чује да студенти на питање да ли ће отићи или остати у домовини одговарају са „Зависи шта ми се понуди”, а не виде да им је дато најбоље образовање и да је на њих ред да се одуже друштву.

ako mene pitate, ovo treba pre da ide u 'crnu stranu'. ako obrazovanje treba necemu da te uci, onda je to kriticko razmisljanje i zdrava skepsa prema autoritetima, a ne slepo postovanje 'drzave' i 'drustva'.

 

[Влада]

“Đavoli“ se razigrali

A. KRSMANOVIĆ, 02.02.2009

Đavolja varoš
ĐAVOLjA varoš ponovo je na prvom mestu u izboru za sedam svetskih čuda prirode! Kandidat Srbije nalazi se ispred Kapadokije, Gibraltara, Uluru (crvene stene u Australiji), pa čak i Grand kanjona!
Ukoliko nastave ovim tempom, „đavoli“ će ući i u najuži izbor kada organizatori dolaze u posetu, čime Srbija dobija besplatnu svetsku promociju!

Prvu fazu glasanja, tokom koje se kristalisao po jedan kandidat iz svake zemlje, naš predstavnik je završio na fantastičnom 11. mestu i od početka je bio najbolje plasirani iz Evrope. Sada je počela druga faza glasanja u kojoj svi mogu ponovo da glasaju.
- Organizatori izbora za sedam svetskih čuda prirode kažu da nije dovoljno da neki kandidat dobije najveći broj glasova, već da je značajno i to koliko se narod kojem pripada angažovao oko njegove promocije - podseća Zlatko Veljović, direktor „Prolom banje“. - Zbog toga smo sigurni u pobedu, jer se Francuska nije mnogo angažovala oko Monblana, kao ni Italija oko Vezuva. Takođe, jedino je iza Đavolje varoši stala država, za razliku od ostalih balkanskih protivkandidata poput Plitvica, kanjona Tare, Ohrida, Vlašića, pa i Kapadokije...

Od kada je pre godinu dana Đavolja varoš postala kandidat za sedam svetskih čuda prirode - u kuršumlijskom kraju sve se promenilo. Samo zahvaljujući kandidaturi, ovaj siromašan kraj našao se na mapi turističkih odredišta Evrope. „Đavoli“ su postali srpski brend, stekli su svetsku slavu, kraj je dobio put. Turisti se broje na desetine hiljada, a u okolnim hotelima sobe se rezervišu mesecima unapred.
- Sa Ministarstvom dijaspore pripremamo nagradnu igru za naše iseljenike - kaže Veljović. - Dogovaramo se sa školama i vojskom da se uključe u masovno glasanje. Na rok koncertima i drugim manifestacijama, delimo propagandni materijal. Pripremamo izložbu fotografija, a na proleće i veliki koncert.

KAKO GLASATI?
ZA Đavolju varoš treba ponovo glasati (njnjnj.djavoljavaros.com) do jula ove godine kada panel eksperata bira favorite. Preporuka je da se ne glasa za ostale kandidate iz Evrope i kamene formacije, poput Kapadokije, jer su nam direktni konkurenti.

извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=137044

 

[Влада]

Не знам колико је ово баш "златна" вест, али рекох сигурно није црна

Позови 112 за све невоље

Јединствени центар обједињаваће све активности заштите било да је у питању пожар, поплава, саобраћајна несрећа, епидемија, болест

За све хитне случајеве грађани Србије ће ускоро позивати само један број – 112, који ће заменити досадашња три – 92, 93 и 94. Значи, било да је реч о позиву за помоћ полиције, ватрогасаца, лекара, или све три ове службе, црвена лампица светлеће на једном броју телефона који ће се налазити у јединственом оперативно-командном центру. Овај центар, у који ће се сливати сви подаци у вези с ванредним ситуацијама, практично ће обједињавати све активности заштите било да је реч о пожарима, поплавама, хемијским акцидентима, саобраћајним несрећама, епидемијама. Број 112 као и дежурни мобилни тимови за помоћ биће грађанима на располагању 24 часа.

Први корак ка постизању овако јединственог система управљања у ванредним ситуацијама учињен је недавно, постизањем неформалног договора МУП-а Србије и Министарства одбране. Ова два министарства, која већ неколико година нису могла да се споразумеју о томе како би требало да буде организована служба која би реаговала у ванредним ситуацијама, начелно су постигла сагласност о формирању јединственог сектора за ванредне ситуације.

Како незванично сазнајемо, у наредних неколико дана биће постигнут договор о преосталим техничким питањима, која су остала неразрешена, после чега ће сагласност бити и озваничена.

Основа за успостављање свеобухватног система заштите у ванредним ситуацијама биће усвајање закона о заштити и спасавању, који је још у фази нацрта и чека на улазак у скупштинску процедуру. Законом је до детаља дефинисано ко, шта, где, када и како обавља у случају проглашавања ванредне ситуације. Идеја је да кичма система буде сектор за заштиту и спасавање, односно сектор за ванредне ситуације који би се налазио у оквиру МУП-а Србије.

Према речима наших саговорника из полиције, функционисање овог система у оквиру МУП-а би, бар у почетку, било јевтиније и оперативније.

– МУП има систем радио и телефонских веза, хеликоптерску јединицу, жандармерију с рониоцима, алпинистима, има објекте за смештај... То би дало основу за увођење јединственог телефонског броја за све ситуације када је грађанима потребна помоћ. Такав модел омогућава ангажовање одговарајућих спасилачких тимова за два минута. Мобилне тимове ће чинити ватрогасци, спасиоци, лекари, рониоци, алпинисти и они ће грађанима бити на располагању 24 часа – напомињу у МУП-у Србије.

Овакав концепт заштите грађана у ванредним ситуацијама, како кажу наши саговорници, по форми је идентичан постојећим моделима у 22 европске земље.

У новом концепту заштите и спасавања у ванредним ситуацијама значајна особеност је ланац командовања. Предвиђено је да буду успостављени кризни центри, који ће у одређеним ситуацијама наређивати да се сви учесници у заштити и спасавању ставе на располагање сектору. Сектор за заштиту и спасавање непосредно ће учествовати у акцији и преузети руковођење и наређивати предузимање одговарајућих мера. Кризни центри би требало да међусобно сарађују тако што би нижи извештавали више о укупном стању и предузетим мерама.

Да је Србији више него потребна јединствена служба која ће моћи да на одговарајући начин реагује у случајевима ванредних ситуација, довољно је сетити се шумских пожара у лето 2007. године, поплава у селу Јаша Томић, као и аутобуса који се са око 25 путника сурвао са Жабаљског моста у Тису.

Данијела Вукосављевић
[објављено: 03/02/2009]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Pozovi-112-za-sve-nevolje.sr.html

 

[jovanovm]

Super, posebno jer je ovo jedan od uslova za ulazak na beli Sengen!!! (cudno, ali istinito...)

 

[praguc]

čekaj, na koju foru bi to bio ulazak na beli schengen? Nekako mi to deluje totalno irelevantno

 

[jovanovm]

I meni jeste - koliko mi je objasnila jedna devojka koja studira European Studies, logika je da slobodno kretanje zahteva i jedinstveni broj za hitne sluzbe na celoj teritoriji... tako da valjda ljudi ako predju granicu i nije im dobro, uvek mogu da se pozovu na isti broj... sto po meni apsolutno nema nikakve veze sa tom pricom, ali tako mi je receno. Ne razumem evrokrate niti se pretvaram da ih razumem.

 

[Milance]

Nagrada Intela učeniku iz Beograda

Beograd -- Učenik Računarske gimnazije Momčilo Stojković je pobednik prvog svetskog takmičenja "Intel Digital Dreg Rejs" u pravljenu specijalnih efekata.

Tema takmičenja bila je moć, a Momčilo je kroz film od sedamnaest sekundi pokazao svoje viđenje snage. Momčilo Stojković iz Beograda, učenik treće godine Računarske gimnazije pobedio je na Intelovom takmičenju u pravljenju specijalnih efekata.

Glavni protivnik mu je bio sedam godina stariji student sa Oksfordskog univerziteta, a Momčilo je sa 26 odsto više internet glasova odneo pobedu.

“Oni su mene kontaktirali preko mog sajta. Međutim, pošto meni tamo piše da imam 21 godinu i da sam amerikanac, mislili su da dođem u San Francisko. Ja sam im rekao da sam iz Srbije i ipak su pristali. Imali smo dva dana da snimimo materijal i 70 minuta da napravimo video. Zadovoljan sam, dobro sam prošao”, kaže Momčilo Stojković.

Ostali takmičari su se odlučili za animaciju teksta, dok je Momčilo u filmu od sedamnaest sekundi u prvi plan stavio sebe i ovaj potez smatra presudnim za pobedu.



“Sniman je u Bloku 64 kod moje stare garaže, jer je to urban kraj, pa mi je izgledalo zanimljivo. Moj stric je snimio, niko nije hteo da ide po ulici i da se glupira sa mnom i skače po ulici, a on je malo detinjast, pa mu se zato svidelo”, kaže Momčilo.

U Računarskoj gimnaziji, koja naglasak u obrazovanju stavlja na informatiku i računarske predmete, kažu da podržavaju Momčila, koji često učestvuje na takmičenjima i da se nadaju da će biti uzor mlađim učenicima.

“Računarska gimnazija je veoma ponosna na Momčila i ovo je odlična preporuka za dalje za učenike naše gimnazije. Ovo nije prvi put da Momčilo učestvuje na nekom takmičenju, a uskoro ga čekaju druga takmičenja”, rekla je Ljiljana Bjeličić iz Računarske gimnazije.

Momčilo nakon srednje škole planira da upiše računarski fakultet i da nastavi da se bavi programiranjem.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=04&nav_id=343212

 

[shmeksi]

Sad sam izvalio da je Facebook preveo svoj sajt na srpski, i to cirlicu, pa ko hoce neka proba kako izgleda. Idite na dno strane i tamo gde pise english izaberite srpski. Nisam imao pojma da se na tome tako ozbiljno radilo. :kafa:

 

[bigvlada]

Da li si siguran da ovu vest treba staviti u zlatnu stranu medalje? Ja bih je pre stavio u crnu.

 

[shmeksi]

Zasto? Ma sta god ja mislio globalno o fb i prevodjenju softvera na srpski, mislim da svakako treba pozdraviti to sto nas je fb prepoznao i pruzio priliku ljudima koji zele da ga koriste na srpskom. Mislim da je to odradila grupa domacih entuzijasta pomocu aplikacije translate ili tako nesto.

 

[Milance]

Reko da budemo malo optimisti. Stalno slusamo negativne vesti pa da gledamo ovu iz pozitivnog ugla.

 

[Goldstein]

Jedna divna vest:

Knjižara „Geca Kon” proglašena za spomenik kulture
Zauvek ostaje prodavnica knjiga
Autor: A. B., M. G. | Foto:Z. Šafar | 07.02.2009. - 00:05

Knjižara „Geca Kon“, koja više od sto godina postoji na početku Knez Mihailove ulice, prema odluci Vlade Srbije, a na inicijativu Ministarstva kulture, proglašena je za značajno kulturno dobro. Kupac „Prosvete“ koja je vlasnik ove knjižare, neće nikada moći da joj menja ime i namenu, da je pretvori u parfimeriju ili prodavnicu odeće, što su nakon privatizacije postali „Nolit“ i „Jugoslovenska knjiga“.
Ne tako davno, Beograđani su se sastajali „kod knjižare Nolit“ (ugao Resavske i Kralja Milana) ili „ispred Jugoslovenske knjige“ (prizemlje palate „Albanija“), jednako kao što su se susretali „kod konja“ ili „kod Vuka“. Beogradskih toponima, kao što su ove dve knjižare nekad bile, nažalost, više nema. „Nolit“ je postao „Zekstra“, a Jugoslovenska knjiga je odavno parfimerija. Takvu sudbinu izbegla je knjižara „Geca Kon“, koja više od sto godina postoji na početku Knez Mihailove ulice. Predlog Ministarstva kulture, da se ova knjižara proglasi značajnim kulturnim dobrom, usvojen je pre dva dana na sednici Vlade Srbije.

- Ovo je značajan dan za sve nas. Tu smo dolazili kao klinci, tu sada dolaze naša deca, a dolaziće i unuci. Ovo, već kultno mesto, uvek će ostati knjižara, a privatizacija će samo da poboljša uslove za rad - kaže Nebojša Bradić, ministar kulture.
Krajnje je vreme bilo da se neko seti i sačuva poslednji kultni beogradski dom knjige „Geca Kon“, komentarišu sada mnogi ovaj potez Ministarstva.
- Knez Mihailova je zaštićena kao trgovački i kulturni centar od izuzetnog značaja i ako počnemo da gubimo kulturne institucije izgubićemo njenu osnovnu vrednost. Stoga je ideja da se zaštiti objekat i ime „Geca Kon“ zaista odlična - kaže Gorica Mojović, poslanik Skupštine Srbije i donedavno pomoćnik gradonačelnika Beograda za kulturu.
Tenderska dokumentacija za prodaju “Prosvete” već je otkupljena, a potencijalni kupci će biti upoznati sa odlukom Vlade.
- Ne mislimo da će odluka o proglašenju knjižare „Geca Kon“ za kulturno dobro bitno uticati na prodaju „Prosvete“, jer već u konkursu stoji da kupac mora biti iz branše, da se bavi izdavanjem knjiga najmanje tri godine i da ostvaruje poslovni prihod od bar dva miliona evra - kaže u izjavi za “Blic” Dušan Belanović, direktor Agencije za privatizaciju i dodaje da kupac “Prosvetinih” knjižara neće moći da menja delatnost objekata samo u narednih pet godina, dok će „Geca Kon”, trajno zadržati namenu i ime.
Do 12. februara znaće se ko želi da kupi “Prosvetu” pa time i kultnu knjižaru. Kao potencijalni vlasnici pominju se „Media d.o.o“ (IPS), „Evro-Đunti“, „Stilos grup“, „Cepter buk“ zajedno sa jednom poljskom izdavačkom kućom.

---

Početak 1901. godine
Geca Kon (1873-1941), knjižar i izdavač, otvara u Beogradu 1901. godine knjižaru za srpsku i stranu književnost u Knez Mihailovoj ulici. Oko njega se okupljaju istaknuti književnici i drugi intelektualci tog doba, poput Branislava Nušića i Miloša Crnjanskog. Objavio je veliki broj knjiga, po 200 naslova godišnje, i 1934. godine osniva Izdavačko preduzeće „Geca Kon“. Stekao je veliko bogatstvo, sagradio vilu u Dobračinoj 30, posedovao prvi luksuzni automobil u Beogradu, koji je čak pozajmljivao Vladi Srbije u reprezentativne svrhe. Geca Kon je sa porodicom streljan 1941. godine. Mesto njegovog stradanja nije poznato. Posle rata njegovo preduzeće je pretvoreno u Izdavačko preduzeće „Prosveta“ i zahvaljujući preko pet hiljada izdatih naslova Geca Kon je još prisutan na našem tržištu knjiga.

---

Dinkić najavio finansijsku injekciju
- U “Prosveti” je vrlo teška finansijska situacija, pa ćemo pre privatizacije da ubrizgamo jednu finansijsku injekciju - najavio je juče prilikom posete knjižari ministar ekonomije Mlađen Dinkić i dodao da privatizacija neće promeniti duh i tradiciju koju “Prosveta” neguje već sto godina. Novi vlasnik ove kuće, a time i “Geca Kona”, biće poznat u maju.

---

---

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=77674

Ukoliko nekoga interesuje više o Geci Konu, postavio sam jedan članak na
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=131

 

[Homer Jay]

Izvini, ali ne mogu da odlomim, a da ne citiram Dejana Ilica iz izdavacke kuce Fabrika knjiga. Deo gostovanja u Pescaniku o knjizari Geca Kon:

Evo primera. Prosvetina knjižara Geca Kon u Beogradu. Prosveta treba da se proda, ali, zaboga, šta će biti sa knjižarom Geca Kon? Stigao je genijalan predlog Gorice Mojović da ko god da kupi Prosvetu, taj prostor mora ostati knjižara i mora se zvati Geca Kon. Molim ljude koji nisu bili u toj knjižari, neka odu i neka mi kažu da li im to liči na knjižaru. To je kulturno ruglo. Broj naslova je minimalan, knjige se tretiraju bez ikakve pažnje, prosute su po onim stolovima i nabacane po onim rafovima. To nije knjižara, ali Gorica Mojović kaže da jeste i da moramo da je čuvamo. Bolje da su u toj knjižari napravili neku banku, jer je ovako to bruka, i za Gecu Kona i za knjižarstvo. Pazi, BIGZ-ova knjižara na Terazijama je sada banka, a to je bio najbolji knjižarski prostor u gradu. Od takve brige o kulturi, što bi rekla moja majka, i konji crkavaju. Nemojte brinuti na taj način, najlepše vas molim.

Vise o drugim stvarima mozete procitati ovde: http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2009&mm=01&nav_id=341896

Ne bih zeleo da me neko shvati pokresno, nemam nista protiv knjizara i ne smatram da bi bilo bolje da tu bude banka, cak naprotiv. Ali, covek je u pravu u jednom, ne moze da to bude knjizara samo imenom. To je kao sto se Slavija zove Trg Slavija, a ni "T" od trga nije. Lici, naravno, tezi to da bude, ali trg, je*******i ga, nije.

Ustvari, ja imam generalno problem sa kulturom u Srbiji. Najvise volim da baljezgam o filmovima i za to imam Cinebuild Ali situacija nije svetlija ni u drugim oblastima. Meni zapravo nije jasno zasto kultura u Srbiji ima potrebu da bude toliko hermeticna. Cim vidim prilog iz kulture na RTS-u mene zapece zeludac jerbo mi je muka od potrebe novinara da se dokazu da su prepametni time sto ce im prilozi biti nerazumljivi za 95 % populacije. Normalno bi bilo da se kultura priblizi puku, a ne obratno.

Imam jednu naivnu teoriju zavere da se kultura v Serba namerno driz zatvorenom i nerazumljivom jer je to jedini nacin da se kulturna elita oseca posebnom. a, buduci da nem je kulturna elita, kao i sve ostalo u drzavi, jadno, njima odgovara da to obican narod ne primeti. Zatvorenoscu i krijuci se iza komplikovane terminologije oni naravno odisu utisak da su posebni, a ustvari su prosek.

I da se vratimo na ono sto je povod ove poruke, a to je Geca Kon. Knjizara u koju, uz svo duzno postovanje, nemam nikada zelju da udjem. Ali zato, uvke kada imam vremena ulazim rado i u Plato, i u Akademiju, i u Mamut. Da, moze se reci da su to trendi knjizare, da je to komercijala, da je to literalni McDonald's, ali znaju boga mi znaju da privuku klijentel;u i za njih niko ne mora da pise peticije i donosi propise da bi opstale, iako se sve tri nalaze u Knez Mihailovoj ulici.

 

[boris73]

Meni zapravo nije jasno zasto kultura u Srbiji ima potrebu da bude toliko hermeticna. Cim vidim prilog iz kulture na RTS-u mene zapece zeludac jerbo mi je muka od potrebe novinara da se dokazu da su prepametni time sto ce im prilozi biti nerazumljivi za 95 % populacije. Normalno bi bilo da se kultura priblizi puku, a ne obratno.

ево лепог објашњења тог феномена на вукајлији.

http://vukajlija.com/kultura u dnevniku RTS-a

 

[sizif]

@bigvlada

Nisam razumeo zasto bi vest o facebooku na srpskom trebalo staviti u rubriku "crna strana medalje".

 

[bgexplorer]

Ni ja ?

 

[relja]

24. februar 2009. | Izvor: B92
OKS: Divac izabran za predsednika

Vlade Divac izabran je za novog predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.

Proslavljeni košarkaš pobedio je pošto je njegov protivkandidat, dosadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Ivan Ćurković, povukao kandidaturu iz protesta zbog odluke da glasanje bude javno. Ćurković je posle čitanja svog programa objavio da povlači svoju kandidaturu, čestitao Divcu i poželeo mu uspeh.

"Sport me je izgradio kao čoveka i naučio me je ne samo da se nadmećem, već i da vodim tim. Spreman sam da pokrenem, motivišem i mobilišem sve činioce u društvu u cilju promocije univerzalnog cilja kakav je sport. Vrhunski sport ne sme više da traži svoje mesto u društvu", rekao je Divac nakon što je dobio podršku 76 od 82 prisutna delegata za četvorogodišnji mandat.

Proslavljeni košarkaš rekao je da vrhunski sport u Srbiji mora da zauzme još značajnije mesto, da će posebnu pažnju posvetiti individualnim sportovima i dodao: "Radićemo na stimulisanju juniorskog sporta i smanjivanju rizika od odliva talenata. Primenjivaćemo naučno-tehnička dostignuća i boriti se za unapređenje statusa našeg nacionalnog olimpijskog komiteta."

Izborna skupština, održana u beogradskom hotelu "Zira", počela je višečasovnom raspravom o tome da li bi glasanje trebalo da bude javno ili tajno.

Predlog da glasanje bude javno, što do sada nije bila praksa, iznela je grupa delegata koja podržava Divca. Predlog je usvojen, a za takav vid izjašnjavanja odlučilo se 48 članova, uz šest glasova protiv i 11 uzdržanih, dok su ostali bili neopredeljeni.

Oba kandidata iznela su zatim svoj program. Najpre je Divac predstavio svoje viđenje budućnosti Olimpijskog komiteta Srbije i srpskog sporta, dok je Ćurković nakon predstavljanja svog programa, na opšte iznenađenje svih prisutnih, saopštio da se povlači iz trke iz protesta zbog odluke da glasanje bude javno.

Dosadašnji predsednik Olimpijskog komiteta istakao je da je odluka o javnom glasanju protivna Statutu Olimpijskog komiteta Srbije, a kao razloge povlačenja iz trke naveo je i pritiske "ljudi koji su naklonjeni Divcu". Ćurković je zatim čestitao novom predsedniku OKS i napustio sednicu.

Divac je tako ostao jedini kandidat, a na javnom glasanju podržala ga je velika većina prisutnih delegata.


"Odlukom da glasanje o predsedniku bude javno iznevereno je načelo Međunarodnog olimpijskog komiteta o slobodi izbora. Tvrdoglavo insistiranje na poštovanju zakonitosti dovelo bi do odlaganja i zakazivanja nove izborne Skupštine. To bi stvorilo problem svima, tako da sam odlučio da omogućim da se ne krši Statut OKS, odnosno da ne bude ni tajnog, ni javnog glasanja, već da se aklamacijom izabere jedini kandidat", izjavio je Ćurković, da bi se zatim osvrnuo na svoj mandat koji je počeo u martu 2006. godine.

"Tadašnji potresi unutar OKS izazvani su ličnim interesima koji su izbili u prvi plan. Javnost je u tom periodu posumnjala u nas i naše motive. Uspeli smo, ipak, da povratimo poljuljano poverenje, ali smo u toj borbi izgubili polovinu olimpijskog ciklusa. U takvim uslovima, bilo je nerealno očekivati više od onoga što je postignuto."

 

[Vračar]

Beograd postao svetski centar za operacije promene pola
M. Bulatović - 25.02.2009. - 00:13

Naš stručni nivo je presudan faktor - naglašava Stanojević...

Stručnost beogradskih lekara učinila je našu prestonicu svetskim centrom za promenu pola, što potvrđuje i činjenica da ljudi iz svih krajeva sveta dolaze ovde kako bi uradili tu vrstu operacije. U poslednjih 15 godina više od 150 osoba iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika i preko 100 stranaca odlučilo je da im tu delikatnu operaciju urade baš naši stručnjaci.

ZNANJE - Protekle tri godine oko 40 stranaca poverenje je dalo timu stručnjaka iz Beograda koji godinama obučava i stručnjake iz sveta. Do juna ove godine u planu je da 10 naših ljudi bude operisano, kao i 12 stranaca.
Ova nedelja u Beogradu označena je kao nedelja rekonstruktivne genitalne hirurgije u okviru koje će, pre svega, biti urađene operacije urođenih anomalija, ali i promene pola.

- Petoro odraslih ljudi iz Srbije ove nedelje biće podvrgnuto operaciji promene pola. Takođe, biće urađeno i oko 15 operacija urođenih anomalija kod dece - naglasio je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare profesor dr Dušan Stanojević, direktor GAK „Narodni front”.
Naš tim stručnjaka operaciju promene pola vrši samo jednim hirurškim zahvatom, dok se u SAD promena pola vrši iz nekoliko operacija, a samo jedna košta oko 25.000 dolara. Operacija se obavlja u GAK „Narodni front” i košta oko pet hiljada evra. Naši stručnjaci naglašavaju da novac nije presudan faktor zbog koga stranci dolaze.

- Mi smo tim koji radi kompletnu hirurgiju, jer radimo i dečje urođene anomalije i promenu pola odraslih. Naš stručni nivo je presudan faktor - naglašava Stanojević.
Dr Miroslav Đorđević iz Dečje klinike u Tiršovoj kaže da podjednako imaju i muške i ženske pacijente, a da je za promenu pola u muški potrebno nekoliko procedura, kao i da je prelazak u ženski pol funkcionalniji.
- Ugrađivanjem proteze muškog polnog organa pacijenti dobijaju mogućnost da mokre u stojećem stavu, a za seksualne odnose potrebno je i iz mišića leđa i kože napraviti muški polni organ i ugraditi protezu - napominje Đorđević.

Operacija nakon dve godine

Postupak promene pola podrazumeva određenu proceduru pre same operacije „Prvih godinu dana osoba posećuje psihijatra, a porodica je ta koja ima ulogu da odvraća pacijenta od te namere. Ako ne promeni mišljenje, pacijent se upućuje kod endokrinologa i do godinu dana prima hormonske terapije i tek nakon te dve godine dolazi na operaciju”, objašnjava Stanojević.

Stranci uče od naših stručnjaka

U Beogradu trenutno borave stručnjaci iz Lisabona, Detroita i San Franciska da bi, kako su juče istakli na konferenciji za medije, učili od najboljih. Gosti beogradskog tima između ostalog su Francisko Martinez, urolog iz Lisabona, Kurtis Krejn, urolog iz Detroita, specijalista za plastičnu hirurgiju i Piter Dejvis, plastični hirurg iz San Franciska.

Protiv predrasuda

Dr Miroslav Đorđević naglašava da se beogradski tim izlaskom u javnost bori i protiv predrasuda sa kojima se susreću ljudi koji promene pol. „Moramo da menjamo predrasude sa kojima se oni susreću. Dovodimo i strane pacijente koje smo operisali, i koji kažu da su posle operacije oduševljeni. Čak ih vodimo i na gostovanja kako bi pričali o svom iskustvu”, kaže Đorđević.

Izvor: 24 sata
Link: http://www.24sata.rs/vesti.php?id=46285

Hajde bar u nečemu da budemo svetski centar.

 

[praguc]

heheheh za ovo za promene pola znam, keva moja je radila još pre par godina baš dosta operacija promene pola, pa ovo baš i nije tako nova vest, al da vidite sve one slike koje sam ja video, pogotovu prelezak iz muškarca u ženu hahah ajmeeee

 

[Влада]

keva moja je radila još pre par godina baš dosta operacija promene pola,

Ух, мислим да си ово морао прецизније написати
Или је мој мозак прилично застранио па реагује прилично настрано на прву лопту

 

[Ambassador]

@Vlada: :lool:

 

[mitadigimon]

Hahaha, Vlado, nisi jedini koji se istripovao...

 

[bgexplorer]

Praguc - ulepšao si mi dan,hvala