Srbija - zlatna strana medalje
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Lik Beson je zavrsio snimanje filma u Srbiji i zahvalio se Beogradjanima na dobroj saradnji, Ralf Fajns najavljuje snimanje filma kod nas u prvoj polovini 2009, a sada i Kevin Spejsi. Povoljni uslovi za snimanje i kvalifikovani filmski radnici su nas plus, to treba iskoristiti i dobro izreklamirati, a i ne bi bilo lose gledati ulice Beograda u nekim blockbuster-ima. 
U Beogradu na proleće počinje snimanje filma „The Box“
Kingsli i Spejsi u srpskom filmu
Autor: M. Čule | 15.09.2008. - 06:31
Novo filmsko ostvarenje „The Box“, po istoimenoj knjizi našeg pisca Slavoljuba Stankovića i u režiji Andrijane Stojković, počinje da se snima sledeće godine u Beogradu. Radnja filma prati priču o životima tri momka koji za vreme kriznih devedestih godina, neposredno pre sankcija, rade za inostranu kompaniju, a u filmu bi trebalo da zaigraju Ben Kingsli, Kevin Spesji, Tadeši Kitana...
Produkciju filma radi kuća „Dakar“, a potpisani su i ugovori sa austrijskim, belgijskim i irskim producentima. Glavni junaci Stankovićeve knjige, diplomirani inženjer Vladan, student novinarstva i muzičar Cvrle i večiti student, navijač Zvezde Bili, tri su momka zadužena za pakovanje stravi iz ambasada koje se sele iz Srbije. U isto vreme, raspakuju humanitarce i mirotvorce koji se doseljavaju.
U filmu se pojavljuje dvadeset stranaca, ambasadora, koje bi, po želji stranih producenata trebalo da igraju velikani svetskog glumišta - Ben Kinglsi, Kevin Spejsi, Tadeši Kitana...
Scenarista Slavoljub Stanković
- „The Box“ je prvi i jedini roman na svetu o pakovanju, o pakovanju stvari, država, istorije, pa i ljudi. U tom smislu je verovatno zanimljiv i za druga tržišta. Trenutno se privodi kraju engleski prevod, a u planu mi je i nemački. Videćemo - priča Slavoljub Stanković, pisac i scenarista filma i dodaje:
- To je priča o pakovanju. O tome da je sve pakovanje i da sve ima neko pakovanje. Da pakujemo kad volimo, kad mrzimo, kad živimo... Naravno, to je i priča o tri mladića koji početkom devedesetih, i ne sluteći šta se sprema, rade za jednu holandsku firmu i pakuju diplomate u Beogradu. Pakujući ljude iz celog sveta, oni upoznaju njihove običaje, njihove živote i sudbine... A onda će te mladiće, kao i sve nas, taj isti svet spakovati u kutiju iz koje, evo, tek ovih dana polako izlazimo - priča pisac koji je jednog od glavna tri lika, Cvrleta, na neki način poistovetio sa sobom.
- Ja sam u životu, kao paker, utovario i istovario preko 2.000 kamiona-šlepera. To je preko milion kutija. Kako naši političari naprave glupost, diplomate odlaze, a ja na leđa hiljadu tona... Mislim da je posle svega toga normalno da napišem nešto o tome. „The Box“ nije autobiografija. No, sve što sam napisao, ili skoro sve, zaista se desilo - otkriva Stanković i navodi da će film, isto kao i knjiga, biti komičan.
- Ja znam da se ljudi dok čitaju „The Box“ najčešće smeju. Zamislite to, čitate o devedesetim godinama kod nas i smejete se. Ali znate za ono, ko ovde nije poludeo, taj nije normalan. To je duh vremena... - priča pisac i otkriva nam šta se krije u kutiji.
- Kada se pakujemo, moramo da odlučimo šta će nam tamo gde idemo trebati, a šta više ne. Zato je selidba uvek neko podvlačenje linije. To je šifra za čitanje romana i gledanje filma „The Box“. Pakovanje, to je suštinsko mišljenje. Ne ono, da li ću poneti džemper ili kompjuter, već šta je bitno u životu - priča Slavoljub Stanković i otkriva kako je došlo do toga da se knjiga „The Box“ pretoči u film.
- Andrijana Stojković, naša mlada rediteljka, i ja smo, zapravo, prvo počeli da pišemo scenario za film. Da nije bilo nje, mislim da bih i dan danas imao tih nekih desetak strana romana, koje sam imao i tada. Ali srećom, ona se zainteresovala za priču i zbog toga ću joj večno biti zahvalan. Andrijana i ja smo počeli da pišemo 2002, završili prvu ruku scenarija, pa sam tek onda završio roman. Prošle nedelje smo napisali petu ruku scenarija. Ko se bavi ovim poslom, zna da nije moglo drugačije - priča pisac i navodi da je projekat „The Box“ dobio nekoliko veoma važnih nagrada.
- Prošle godine smo Andrijana i ja dobili nagradu jednog od najvažnijih evropskih festivala za razvoj filmskog scenarija - Hubert Balas u Roterdamu. U konkurenciji 330 filmova iz tridesetak zemalja. Dobili smo i prvu nagradu Filmskog centra Srbije za razvoj filmskog scenarija, a i ovogodišnji smo dobitinici sredstava za realizaciju filmskih projekata od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva za kulturu. Tome treba dodati i Andrijaninu prvu nagradu na konkursu u Kotbusu, čime smo stekli i koproducenta iz Austrije - priča Slavoljub i ističe da će film početi da se snima sledeće godine i navodi da će film vrveti od stranih glumaca.
- Svima koji su čitali „The Box“ verovatno je jasno da će film vrveti od stranaca, jer u priči većinom učestvuju diplomate, dakle ljudi iz celog sveta, a njih vredi da igraju glumci iz tih država. Andrijana i ja smo, pišući scenario, imali na umu neke od poznatih inostranih glumaca. Želja je da to budu Ben Kingsli, Kevin Spejsi, Tadeši Kitana...
link: http://www.blic.rs/zabava.php?id=56889
U Beogradu na proleće počinje snimanje filma „The Box“
Kingsli i Spejsi u srpskom filmu
Autor: M. Čule | 15.09.2008. - 06:31
Novo filmsko ostvarenje „The Box“, po istoimenoj knjizi našeg pisca Slavoljuba Stankovića i u režiji Andrijane Stojković, počinje da se snima sledeće godine u Beogradu. Radnja filma prati priču o životima tri momka koji za vreme kriznih devedestih godina, neposredno pre sankcija, rade za inostranu kompaniju, a u filmu bi trebalo da zaigraju Ben Kingsli, Kevin Spesji, Tadeši Kitana...
Produkciju filma radi kuća „Dakar“, a potpisani su i ugovori sa austrijskim, belgijskim i irskim producentima. Glavni junaci Stankovićeve knjige, diplomirani inženjer Vladan, student novinarstva i muzičar Cvrle i večiti student, navijač Zvezde Bili, tri su momka zadužena za pakovanje stravi iz ambasada koje se sele iz Srbije. U isto vreme, raspakuju humanitarce i mirotvorce koji se doseljavaju.
U filmu se pojavljuje dvadeset stranaca, ambasadora, koje bi, po želji stranih producenata trebalo da igraju velikani svetskog glumišta - Ben Kinglsi, Kevin Spejsi, Tadeši Kitana...
Scenarista Slavoljub Stanković
- „The Box“ je prvi i jedini roman na svetu o pakovanju, o pakovanju stvari, država, istorije, pa i ljudi. U tom smislu je verovatno zanimljiv i za druga tržišta. Trenutno se privodi kraju engleski prevod, a u planu mi je i nemački. Videćemo - priča Slavoljub Stanković, pisac i scenarista filma i dodaje:
- To je priča o pakovanju. O tome da je sve pakovanje i da sve ima neko pakovanje. Da pakujemo kad volimo, kad mrzimo, kad živimo... Naravno, to je i priča o tri mladića koji početkom devedesetih, i ne sluteći šta se sprema, rade za jednu holandsku firmu i pakuju diplomate u Beogradu. Pakujući ljude iz celog sveta, oni upoznaju njihove običaje, njihove živote i sudbine... A onda će te mladiće, kao i sve nas, taj isti svet spakovati u kutiju iz koje, evo, tek ovih dana polako izlazimo - priča pisac koji je jednog od glavna tri lika, Cvrleta, na neki način poistovetio sa sobom.
- Ja sam u životu, kao paker, utovario i istovario preko 2.000 kamiona-šlepera. To je preko milion kutija. Kako naši političari naprave glupost, diplomate odlaze, a ja na leđa hiljadu tona... Mislim da je posle svega toga normalno da napišem nešto o tome. „The Box“ nije autobiografija. No, sve što sam napisao, ili skoro sve, zaista se desilo - otkriva Stanković i navodi da će film, isto kao i knjiga, biti komičan.
- Ja znam da se ljudi dok čitaju „The Box“ najčešće smeju. Zamislite to, čitate o devedesetim godinama kod nas i smejete se. Ali znate za ono, ko ovde nije poludeo, taj nije normalan. To je duh vremena... - priča pisac i otkriva nam šta se krije u kutiji.
- Kada se pakujemo, moramo da odlučimo šta će nam tamo gde idemo trebati, a šta više ne. Zato je selidba uvek neko podvlačenje linije. To je šifra za čitanje romana i gledanje filma „The Box“. Pakovanje, to je suštinsko mišljenje. Ne ono, da li ću poneti džemper ili kompjuter, već šta je bitno u životu - priča Slavoljub Stanković i otkriva kako je došlo do toga da se knjiga „The Box“ pretoči u film.
- Andrijana Stojković, naša mlada rediteljka, i ja smo, zapravo, prvo počeli da pišemo scenario za film. Da nije bilo nje, mislim da bih i dan danas imao tih nekih desetak strana romana, koje sam imao i tada. Ali srećom, ona se zainteresovala za priču i zbog toga ću joj večno biti zahvalan. Andrijana i ja smo počeli da pišemo 2002, završili prvu ruku scenarija, pa sam tek onda završio roman. Prošle nedelje smo napisali petu ruku scenarija. Ko se bavi ovim poslom, zna da nije moglo drugačije - priča pisac i navodi da je projekat „The Box“ dobio nekoliko veoma važnih nagrada.
- Prošle godine smo Andrijana i ja dobili nagradu jednog od najvažnijih evropskih festivala za razvoj filmskog scenarija - Hubert Balas u Roterdamu. U konkurenciji 330 filmova iz tridesetak zemalja. Dobili smo i prvu nagradu Filmskog centra Srbije za razvoj filmskog scenarija, a i ovogodišnji smo dobitinici sredstava za realizaciju filmskih projekata od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva za kulturu. Tome treba dodati i Andrijaninu prvu nagradu na konkursu u Kotbusu, čime smo stekli i koproducenta iz Austrije - priča Slavoljub i ističe da će film početi da se snima sledeće godine i navodi da će film vrveti od stranih glumaca.
- Svima koji su čitali „The Box“ verovatno je jasno da će film vrveti od stranaca, jer u priči većinom učestvuju diplomate, dakle ljudi iz celog sveta, a njih vredi da igraju glumci iz tih država. Andrijana i ja smo, pišući scenario, imali na umu neke od poznatih inostranih glumaca. Želja je da to budu Ben Kingsli, Kevin Spejsi, Tadeši Kitana...
link: http://www.blic.rs/zabava.php?id=56889
bigvlada
Advanced
Mladen Kočica uspešno primenio nov kardiohirurški metod
Revolucionarno otkriće o srcu primenjeno u Srbiji
Autor: S. Todorović | 26.09.2008. - 05:00
Mladen Kočica
Srce nije sferičnog (okruglog) oblika. Tako izgleda bolesno srce. Zdravo srce je elipsoidnog oblika, kao lopta za ragbi. Ono je zapravo spiralno uvijena mišićna traka. Do tog revolucionarnog otkrića došao je španski naučnik Francisko Torent Gvaspe, koji je zbog toga nominovan za Nobelovu nagradu.
Ovo saznanje pomera dosadašnja shvatanja u kardiologiji, pre svega kada je u pitanju rad srca, ali i nastanak srčanih bolesti.
Španski naučnik je na tome radio 50 godina. U početku je malo ljudi znalo o tome i nije verovalo u to. Međutim, 2002. godine naš kardiohirurg Mladen Kočica čuo je za Franciska Torenta Gvaspea i otputovao kod njega da vidi u čemu se sastoji otkriće. Od tada, svake godine je putovao u Španiju da bi učio od njega. Nakon toga dosta se pisalo u stručnim časopisima o tome, i naučnike širom sveta je pozitivno iznenadilo ovo dostignuće. Međutim, Francisko Torent Gvaspe umro je 2005. godine, a srpski doktor umesto njega putuje po svetu i drži predavanja o ovom otkriću.
Sada se pokazalo da se srce zavrće i odvrće, kao kad cedimo peškir, i pri tome se izdužuje i skraćuje.
- Usled infarkta i raznih virusa srce postaje bolesno i samim tim njegova struktura je izmenjena. Ono postaje veliko i loptasto, dok zdravo srce ima elipsoidni oblik. U kardiohirurgiji postoji nova grana koja se zove restorativna hirurgija srčanih komora. Zahvaljujući ovom otkriću, sada patološki izmenjeno srce dovodimo u bliže stanje elipsoidnog oblika, jer tako srce bolje pumpa krv. Da bi srce imalo dobru vaskularizaciju, potrebno je staviti i bajpas - objašnjava dr Mladen Kočica, kardiohirurg i učenik španskog naučnika.
Novom metodom od 2005. godine, dr Kočica je operisao 34 pacijenata u Kliničkom centru Srbija.
- Da nisu operisani, ti ljudi bi poživeli još samo godinu-dve. Pošto smo im srce doveli u stanje približno elipsoidnom obliku, sada mogu normalno da žive - objašnjava dr Kočica.
Lekari su još ranije primetili da se srce kad se širi odmara, ali je kod nekih ljudi baš tada snaga srca popuštala. Sada lekari imaju objašnjenje - deo trake se kontrahuje zbog čega se srce širi. Znači, srce tome samo doprinosi svojim radom. To širenje srca nije pasivno zbog ulaska krvi u njega, već je to aktivan proces.
- Postavka da se srce pasivno puni, a aktivno prazni nije tačna. To radi bolesno srce i zato pacijenti teško dišu. Srce se aktivno puni krvlju i aktivno istiskuje krv. Zbog ovog otkrića sada imamo totalno drugačiji pristup u terapiji - objašnjava dr Kočica.
Našim kardiohirurzima u Kliničkom centru Srbije sada je cilj da zvanično postanu deo istraživačkog tima za ovu problematiku srca „Ristor grup“, u kojoj učestvuju stručnjaci iz 16 zemalja sveta.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=58367
Revolucionarno otkriće o srcu primenjeno u Srbiji
Autor: S. Todorović | 26.09.2008. - 05:00
Mladen Kočica
Srce nije sferičnog (okruglog) oblika. Tako izgleda bolesno srce. Zdravo srce je elipsoidnog oblika, kao lopta za ragbi. Ono je zapravo spiralno uvijena mišićna traka. Do tog revolucionarnog otkrića došao je španski naučnik Francisko Torent Gvaspe, koji je zbog toga nominovan za Nobelovu nagradu.
Ovo saznanje pomera dosadašnja shvatanja u kardiologiji, pre svega kada je u pitanju rad srca, ali i nastanak srčanih bolesti.
Španski naučnik je na tome radio 50 godina. U početku je malo ljudi znalo o tome i nije verovalo u to. Međutim, 2002. godine naš kardiohirurg Mladen Kočica čuo je za Franciska Torenta Gvaspea i otputovao kod njega da vidi u čemu se sastoji otkriće. Od tada, svake godine je putovao u Španiju da bi učio od njega. Nakon toga dosta se pisalo u stručnim časopisima o tome, i naučnike širom sveta je pozitivno iznenadilo ovo dostignuće. Međutim, Francisko Torent Gvaspe umro je 2005. godine, a srpski doktor umesto njega putuje po svetu i drži predavanja o ovom otkriću.
Sada se pokazalo da se srce zavrće i odvrće, kao kad cedimo peškir, i pri tome se izdužuje i skraćuje.
- Usled infarkta i raznih virusa srce postaje bolesno i samim tim njegova struktura je izmenjena. Ono postaje veliko i loptasto, dok zdravo srce ima elipsoidni oblik. U kardiohirurgiji postoji nova grana koja se zove restorativna hirurgija srčanih komora. Zahvaljujući ovom otkriću, sada patološki izmenjeno srce dovodimo u bliže stanje elipsoidnog oblika, jer tako srce bolje pumpa krv. Da bi srce imalo dobru vaskularizaciju, potrebno je staviti i bajpas - objašnjava dr Mladen Kočica, kardiohirurg i učenik španskog naučnika.
Novom metodom od 2005. godine, dr Kočica je operisao 34 pacijenata u Kliničkom centru Srbija.
- Da nisu operisani, ti ljudi bi poživeli još samo godinu-dve. Pošto smo im srce doveli u stanje približno elipsoidnom obliku, sada mogu normalno da žive - objašnjava dr Kočica.
Lekari su još ranije primetili da se srce kad se širi odmara, ali je kod nekih ljudi baš tada snaga srca popuštala. Sada lekari imaju objašnjenje - deo trake se kontrahuje zbog čega se srce širi. Znači, srce tome samo doprinosi svojim radom. To širenje srca nije pasivno zbog ulaska krvi u njega, već je to aktivan proces.
- Postavka da se srce pasivno puni, a aktivno prazni nije tačna. To radi bolesno srce i zato pacijenti teško dišu. Srce se aktivno puni krvlju i aktivno istiskuje krv. Zbog ovog otkrića sada imamo totalno drugačiji pristup u terapiji - objašnjava dr Kočica.
Našim kardiohirurzima u Kliničkom centru Srbije sada je cilj da zvanično postanu deo istraživačkog tima za ovu problematiku srca „Ristor grup“, u kojoj učestvuju stručnjaci iz 16 zemalja sveta.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=58367
bigvlada
Advanced
Srbija dobila organizaciju velikih takmičenja
Evropa stiže na dve staze
Autor: T. Dragojević | 29.09.2008. - 05:00
Najbolje odbojkašice i rukometaši Evrope, naredne četiri godine najmanje jednom će svratiti u Srbiju. Naša zemlja u narednom olimpijskom ciklusu biće domaćin više velikih takmičenja, od kojih će prvo biti Univerzijada 2009, zatim EP u odbojci za juniorke (2010), pa za seniorke godinu kasnije i 2012. smotra najboljih rukometaša Evrope.
U odbojkaškim krugovima nije bilo iznenađenja, Srbija i Italija na kongresu u Madridu bile su jedini kandidati za domaćinstvo. Ove dve zemlje zajednički su organizovale EP za muškarce 2005, pokazale se kao sjajni domaćini, pa im je predlog lagano prošao.
- Konkurenti nisu mogli protiv nas. Mi smo odavno počeli sa lobiranjem, naša prezentacija je bila vrlo uspešna, tako da ostali nisu imali šanse. Pogotovo ako se zna da su Italijanke prvakinje, a naše devojke vicešampionke Evrope, a sportski aspekat je veoma važan. Šta bi nam značilo da organizujemo turmire, ako mi ne možemo da se očekujemo medalju - rekao je Aleksandar Boričić, prvi čovek OSS i potpredsednik Svetske odbojkaške federacije.
Za razliku od 2005. godine, kada je finalni turnir pripao Italijanima, ovaj put će „Beogradska arena“ biti domaćin završnice, dok će se u Monci igrati mečevi druge grupe. U Zrenjaninu (nova dvorana bi trebalo da bude završena u maju) i Nišu održaće se EP za juniorke.
- Siguran sam da će Ministarstvo za sport na čelu sa gospođom Snežanom Samardžić-Marković napraviti tim koji će podržati organizaciju ovih takmičenja. Niš je zaslužio da se nađe na mapi turnira, tamo je publika željna velikih takmičenja. Jedini problem u Nišu je slaba klimatizacija, što FIVB veoma zamera. Iz tog razloga je novčano kažnjena Francuska, pa ćemo i mi ispraviti naš propust jer uslovi za takmičenja moraju biti svuda vrhunski i jednaki - podseća Boričić.
Rukomet poslednjih godina nije imao uspeha kao odbojka, ali ove se to promenilo, pa su stigle i lepe vesti iz Beča. Šampionat će biti organizovan u četiri grada - Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Nišu.
- Veliki je to uspeh za naš rukomet, sport i zemlju uopšte. Već počinjemo da radimo na pripremi ovog velikog događaja, koji smo prvi put u istoriji dobili kao Srbija. Svi ti gradovi poseduju dobru infrastrukturu, dobre hotele i sportske dvorane, kao i sve što ide uz ovakvo takmičenje - kaže Božidar Đurković, generalni sekretar RSS.
On je objasnio kako je došlo do poboljšanja i rezultata u ovom sportu kod nas.
Muškarci su se plasirali na Svetsko prvenstvo, a žene na Evropski šampionat, kadetkinje su osvojile srebro, rukometaši na pesku dve medalje, a Crvena zvezda je ušla u Ligu šampiona. Ova odluka je kruna uspešne 2008. godine.
Đilas: Povratak u vrh
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, smatra da je dobijanje organizacije evropskih prvenstava za odbojkašice (2011) i rukometaše (2012), veliko priznanje za našu zemlju.
To je dokaz da nas u Evropi sve više posmatraju kao pouzdane partnere i prijatelje. Očekujem da odbojkašice nastave sa dobrim rezultatima, osvoje novu medalju, a od rukometaša veliki povratak u evropski i svetski vrh - izjavio je Đilas.
EP za odbojkašice održaće se 2011. u Beogradu, a prestonica
Srbije uz Novi Sad, Vršac i Niš biće domaćin šampionata Evrope za rukometaše (2012)
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/sport.php?id=58795
Evropa stiže na dve staze
Autor: T. Dragojević | 29.09.2008. - 05:00
Najbolje odbojkašice i rukometaši Evrope, naredne četiri godine najmanje jednom će svratiti u Srbiju. Naša zemlja u narednom olimpijskom ciklusu biće domaćin više velikih takmičenja, od kojih će prvo biti Univerzijada 2009, zatim EP u odbojci za juniorke (2010), pa za seniorke godinu kasnije i 2012. smotra najboljih rukometaša Evrope.
U odbojkaškim krugovima nije bilo iznenađenja, Srbija i Italija na kongresu u Madridu bile su jedini kandidati za domaćinstvo. Ove dve zemlje zajednički su organizovale EP za muškarce 2005, pokazale se kao sjajni domaćini, pa im je predlog lagano prošao.
- Konkurenti nisu mogli protiv nas. Mi smo odavno počeli sa lobiranjem, naša prezentacija je bila vrlo uspešna, tako da ostali nisu imali šanse. Pogotovo ako se zna da su Italijanke prvakinje, a naše devojke vicešampionke Evrope, a sportski aspekat je veoma važan. Šta bi nam značilo da organizujemo turmire, ako mi ne možemo da se očekujemo medalju - rekao je Aleksandar Boričić, prvi čovek OSS i potpredsednik Svetske odbojkaške federacije.
Za razliku od 2005. godine, kada je finalni turnir pripao Italijanima, ovaj put će „Beogradska arena“ biti domaćin završnice, dok će se u Monci igrati mečevi druge grupe. U Zrenjaninu (nova dvorana bi trebalo da bude završena u maju) i Nišu održaće se EP za juniorke.
- Siguran sam da će Ministarstvo za sport na čelu sa gospođom Snežanom Samardžić-Marković napraviti tim koji će podržati organizaciju ovih takmičenja. Niš je zaslužio da se nađe na mapi turnira, tamo je publika željna velikih takmičenja. Jedini problem u Nišu je slaba klimatizacija, što FIVB veoma zamera. Iz tog razloga je novčano kažnjena Francuska, pa ćemo i mi ispraviti naš propust jer uslovi za takmičenja moraju biti svuda vrhunski i jednaki - podseća Boričić.
Rukomet poslednjih godina nije imao uspeha kao odbojka, ali ove se to promenilo, pa su stigle i lepe vesti iz Beča. Šampionat će biti organizovan u četiri grada - Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Nišu.
- Veliki je to uspeh za naš rukomet, sport i zemlju uopšte. Već počinjemo da radimo na pripremi ovog velikog događaja, koji smo prvi put u istoriji dobili kao Srbija. Svi ti gradovi poseduju dobru infrastrukturu, dobre hotele i sportske dvorane, kao i sve što ide uz ovakvo takmičenje - kaže Božidar Đurković, generalni sekretar RSS.
On je objasnio kako je došlo do poboljšanja i rezultata u ovom sportu kod nas.
Muškarci su se plasirali na Svetsko prvenstvo, a žene na Evropski šampionat, kadetkinje su osvojile srebro, rukometaši na pesku dve medalje, a Crvena zvezda je ušla u Ligu šampiona. Ova odluka je kruna uspešne 2008. godine.
Đilas: Povratak u vrh
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, smatra da je dobijanje organizacije evropskih prvenstava za odbojkašice (2011) i rukometaše (2012), veliko priznanje za našu zemlju.
To je dokaz da nas u Evropi sve više posmatraju kao pouzdane partnere i prijatelje. Očekujem da odbojkašice nastave sa dobrim rezultatima, osvoje novu medalju, a od rukometaša veliki povratak u evropski i svetski vrh - izjavio je Đilas.
EP za odbojkašice održaće se 2011. u Beogradu, a prestonica
Srbije uz Novi Sad, Vršac i Niš biće domaćin šampionata Evrope za rukometaše (2012)
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/sport.php?id=58795
bigvlada
Advanced
Poziv Srbiji da uđe u uniju superkompjutera Evrope
Autor: Ž. J. | Foto:a. stanković | 30.09.2008. - 05:00
Božidar Đelić
Ministru nauke Božidaru Đeliću upućen je u Barseloni poziv da se Srbija učlani u uniju najprestižnijih istraživačkih centara u EU za oblast kompjutera - superkompujtere Evrope. Španija ove godine predsedava ovoj uniji.
- U narednih šest do 12 meseci očekujem da to postane realnost. Ovo je način na koji srpska nauka može da postane deo najmodernijih evropskih i svetskih naučnih tokova - rekao je Đelić prilikom posete Nacionalnom istraživačkom centru za superkompjutere u Barseloni, a koji je i najveći istraživački centar u Evropi.
Pristupanje Srbije ne samo što bi unapredilo ovu oblast u našoj zemlji već bi omogućilo institucionalizovanu razmenu znanja. Superkompjuteri se koriste za najsavremnija istraživanja u kojima je neophodno upotrebiti izuzetno veliki broj računarskih operacija.
Potpredsednik Vlade Srbije razgovarao je i sa mladim naučnicima iz Srbije, koji rade na superkompjuterima i na doškolovanju su u Barseloni. Trenutno ih je 12 među 200 najtalentovanijih studenata koji su primljeni u Nacionalni istraživački centar u Barseloni gde se školuju i rade. Završili su fakultete u Beogradu ili Novom Sadu (uglavnom elektrotehniku) i posle diplomiranja dobili stipendije prestižnog kompjuterskog centra u Barseloni. Sada su kandidati za doktore na arhitekturi računara.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=58908
btw. mislim da jedini superkompjuter u zemlji ima RHMZ
Autor: Ž. J. | Foto:a. stanković | 30.09.2008. - 05:00
Božidar Đelić
Ministru nauke Božidaru Đeliću upućen je u Barseloni poziv da se Srbija učlani u uniju najprestižnijih istraživačkih centara u EU za oblast kompjutera - superkompujtere Evrope. Španija ove godine predsedava ovoj uniji.
- U narednih šest do 12 meseci očekujem da to postane realnost. Ovo je način na koji srpska nauka može da postane deo najmodernijih evropskih i svetskih naučnih tokova - rekao je Đelić prilikom posete Nacionalnom istraživačkom centru za superkompjutere u Barseloni, a koji je i najveći istraživački centar u Evropi.
Pristupanje Srbije ne samo što bi unapredilo ovu oblast u našoj zemlji već bi omogućilo institucionalizovanu razmenu znanja. Superkompjuteri se koriste za najsavremnija istraživanja u kojima je neophodno upotrebiti izuzetno veliki broj računarskih operacija.
Potpredsednik Vlade Srbije razgovarao je i sa mladim naučnicima iz Srbije, koji rade na superkompjuterima i na doškolovanju su u Barseloni. Trenutno ih je 12 među 200 najtalentovanijih studenata koji su primljeni u Nacionalni istraživački centar u Barseloni gde se školuju i rade. Završili su fakultete u Beogradu ili Novom Sadu (uglavnom elektrotehniku) i posle diplomiranja dobili stipendije prestižnog kompjuterskog centra u Barseloni. Sada su kandidati za doktore na arhitekturi računara.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=58908
btw. mislim da jedini superkompjuter u zemlji ima RHMZ
Ambassador
Advanced
A zar nije fora da i Poštanska Štedionica ima neki super uber mega ne znam ti ni ja kakav najveći računar kod nas? A i da su 80ih isto tako nešto imali?
shabanajzer
Intermediate
ovo je super vest. jos samo da se nesto zaista i uradi (djelic = kralj praznih obecanja)
inace, kod nas ima mislim najmanje 2 klastera, jedan je AEGIS01-PHY-SCL na laboratoriji za primenu racunara u nauci na institutu za fiziku u zemunu:
inace, kod nas ima mislim najmanje 2 klastera, jedan je AEGIS01-PHY-SCL na laboratoriji za primenu racunara u nauci na institutu za fiziku u zemunu:
ovaj drugi (noviji) je u rhmz, s tim sto o njemu ne znam nista.
За „поправљање имиџа” 50.000 долара месечно
link: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Za-popravljanje-imidza-50_000-dolara-mesechno.sr.html
iako je cifra smesna u odnosu na postavljeni zadatak, treba pohvaliti to sto su neki ljudi iz vlasti napokon shvatili kako se moze izvrsiti najbolje uticaj za nase interese.
izvor: Politika
link: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Za-popravljanje-imidza-50_000-dolara-mesechno.sr.html
iako je cifra smesna u odnosu na postavljeni zadatak, treba pohvaliti to sto su neki ljudi iz vlasti napokon shvatili kako se moze izvrsiti najbolje uticaj za nase interese.
shabanajzer
Intermediate
ne znam sta su radili barbour & co. (kaze se da su bliski republinkanskoj partiji).
ali, secam se da je SNV kosova angazovao squire sanders & dempsey, koji su napravili sajt na kome se kaze da amerika i evropa moraju na kosovu da brane hriscanstvo od muslimana albanaca (www.savekosovo.org) i to se poprilicno potenciralo onim mucnim slikama rusenja pravoslavnih crkava na kosovu.
meni se licno takav pristup nimalo ne svidja, a ne mislim ni da je nesto posebno delotvoran (osim mozda kod hriscanske desnice u sad).
bas me zanima da vidim kako ce ova nova firma da se pokaze, mada, sto kaze shmeksi, cifra je vise nego smesna.
ali, secam se da je SNV kosova angazovao squire sanders & dempsey, koji su napravili sajt na kome se kaze da amerika i evropa moraju na kosovu da brane hriscanstvo od muslimana albanaca (www.savekosovo.org) i to se poprilicno potenciralo onim mucnim slikama rusenja pravoslavnih crkava na kosovu.
meni se licno takav pristup nimalo ne svidja, a ne mislim ni da je nesto posebno delotvoran (osim mozda kod hriscanske desnice u sad).
bas me zanima da vidim kako ce ova nova firma da se pokaze, mada, sto kaze shmeksi, cifra je vise nego smesna.
Nadam se da ce vlast imati dovoljno sluha i da nece samo lobirati zarad nekih politickih/drzavnih stvari vec da ce svoj fokus usmeriti na ekonomiju. Tipa, ako kompanija hoce da investira u neku od zemalja u razvoju/tranziciji (mi, ukrajina, bugarska, rumunija, itd.) da mi putem naseg lobiranja uspemo da se izborimo da izaberu srbiju kao svoju destinaciju (jer ipak smo mi najbolji )
)Uštede Gradske uprave u Šapcu
Po evropskim standardima
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/po_evropskim_standardima.73.html?news_id=146035
Po evropskim standardima
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/po_evropskim_standardima.73.html?news_id=146035
bigvlada
Advanced
Srpske kompanije pobedile na tenderu u Albaniji
Autor: Tanjug | 24.11.2008. - 19:06
Konzorcijum "MP-SOFT grup" i "CT Kompjuters" iz Srbije pobedio je na međunarodnom tenderu za opremanje 665 škola u Albaniji kompletnom kompjuterskom opremom, saopšteno je danas iz te kompanije.
U albanskim školama biće instalirane najsavremenije mrežne platforme i montirano više od 10.000 računara, štampača, skenera i uređaja neprekidnog napajanja, čime će učenici imati priliku da se obrazuju i prate nastavu pomoću najsavremenijih tehnologija.
Konzorcijum kompanija "MP-SOFT grup" i "CT Kompjuters" je pobedio na međunarodnom tenderu u Albaniji, koji je sproveden za potrebe Ministarstva obrazovanja i nauke, a finansira ga Svetska banka.
"Pobedom na zahtevnom i specifičnom međunarodnom tenderu konzorcijum je pokazao da srpske kompanije zauzimaju lidersku poziciju i na tržištima u regionu", navedeno je u saopštenju.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=67037
Autor: Tanjug | 24.11.2008. - 19:06
Konzorcijum "MP-SOFT grup" i "CT Kompjuters" iz Srbije pobedio je na međunarodnom tenderu za opremanje 665 škola u Albaniji kompletnom kompjuterskom opremom, saopšteno je danas iz te kompanije.
U albanskim školama biće instalirane najsavremenije mrežne platforme i montirano više od 10.000 računara, štampača, skenera i uređaja neprekidnog napajanja, čime će učenici imati priliku da se obrazuju i prate nastavu pomoću najsavremenijih tehnologija.
Konzorcijum kompanija "MP-SOFT grup" i "CT Kompjuters" je pobedio na međunarodnom tenderu u Albaniji, koji je sproveden za potrebe Ministarstva obrazovanja i nauke, a finansira ga Svetska banka.
"Pobedom na zahtevnom i specifičnom međunarodnom tenderu konzorcijum je pokazao da srpske kompanije zauzimaju lidersku poziciju i na tržištima u regionu", navedeno je u saopštenju.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=67037
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.151
jovanovm
Advanced
^^^ WWWWOOOW. :kk:
Једино могу да потврдим да је осветљење споља гледано стварно добро, СЦ делује као свемирски брод, имам и неке слике али из дебилних разлога и даље не могу да постављам фотографије. За ентеријер не могу ништа да кажем, ипак више волим лопту од ових стварчица.
Reko' samo da vam se pohvalim da su me danas zvali kuci iz gradsko-stambenog radi jedne provere. Zapravo, sta se desilo...Ja sam zvala njih pre mesec dana da se zalim da ne mozemo vise krov da popravljamo (iz naseg dzepa) i da kisnica tj.taj cvor koji je povezan od krova do naseg wc-a je skoro bushan i da zelimo popravku posto prokisnjava nam na plafonu. I tako, oni poslali majstore posto je ovaj posao bio vezan za zgradu a ne licno za popravku naseg stana, i tako ti majstori uradise svoj posao (malo smo morale mama i ja da ih cimamo i non stop zovemo posto su ostavili posao na pola i zbrisali negde na dve nedelje). Danas zove zena jedna iz gr-stamb., i pita preko tel.sta je bilo sa wc soljom i lavaboom, i onim plocicama? Ja reko' molim..da, da one popravke silne u kupatilu. Jel sve ok?(he he pametan potez) Ja joj onda odgovorim da niko nije ni trebao da popravlja nase kupatilo vec jedan cvor koji je vezan za zgradu itd...Onda, ona mi kaze znaci nista se od toga nije desilo pre mesec dana. ja joj kazem ne. Desilo se to i to...Onda mi se ona zahvalila puno i nas razgovor se zavrsio.. E sad, mozda su neki vec iskusili ovo od vas ali meni je ovo bio prvi put. Srecna sam sto rade provere i samim tim smanjuju korupciju. Bravo za grad! :kk: :kk: :kk:
Igrom slucaja radim povremeno za nekog drugara upravo hidroizolaciju po krovovima i terasama i jednom prilikom ( pocetkom oktobra ) sam radio na Zvezdari na jednoj zgradi blizu Medicinske skole. Na zgradi do nase je radila ekipica ( njih dvojica ), po sistemu rada i materijalu mislim da su bas iz stambenog. Zanimljivo je bilo to da smo mi dolazili na posao oko pola 9 i odlazili sa zgrade oko 19. Pritom, imali smo pauzu za dorucak i kad se bas bas umoris onda malo sednes.
Oni su radili krovic mozda slicne kvadrature, tako sto se pojave oko 11-pola 12, pa popiju pivce, pa onda upale brener pa malo raduckaju, pa ostave upaljen brener na plinskoj boci!!!!, pa legnu, pa pivce, pa opet malo ceprkaju ponesto, pa opet pivce...i odu kuci oko pola 4-4
Mi smo radili taj posao efektivno sest dana ( ali smo pravili pauze jer smo isli na drugo mesto ) dakle ukupno od prvog mog dolaska na krov pa do poslednjeg silaska proslo je 12-ak dana. Oni su poslednjeg dana poceli da pakuju alat
Svaka im cast. Iskreno im zavidim.
Oni su radili krovic mozda slicne kvadrature, tako sto se pojave oko 11-pola 12, pa popiju pivce, pa onda upale brener pa malo raduckaju, pa ostave upaljen brener na plinskoj boci!!!!, pa legnu, pa pivce, pa opet malo ceprkaju ponesto, pa opet pivce...i odu kuci oko pola 4-4
Mi smo radili taj posao efektivno sest dana ( ali smo pravili pauze jer smo isli na drugo mesto ) dakle ukupno od prvog mog dolaska na krov pa do poslednjeg silaska proslo je 12-ak dana. Oni su poslednjeg dana poceli da pakuju alat
Svaka im cast. Iskreno im zavidim.
Pazi, nama su ovi majstori super odradili posao iako smo morali malo da ih jurimo...Jedino pogresno sto su uradili je sto su slagali koji su posao uradili da bi ih sto vise u gradskom isplatili posto su ih oni unajmili. Zlatna strana toga je da su ovi iz stmb-grds. poceli da ih proveravaju tako sto zovu gradjane da provere kakav je posao odradjen u njihovim stanovima. I to je naravno za pohvalu jer jedino ako se proverava i prica dosta o necemu (nesto sto cesto radi B92 kuca), moze da se iskoreni delimicno korupcija.
Meni je zao sto na ovoj temi nema vise licnih prica gradjana o dobroj strani srbije vec su uglavnom neke zvanicne vesti..mislim ok je to, ali licne price/dozivljaji su uvek najbolji!
Meni je zao sto na ovoj temi nema vise licnih prica gradjana o dobroj strani srbije vec su uglavnom neke zvanicne vesti..mislim ok je to, ali licne price/dozivljaji su uvek najbolji!
bigvlada
Advanced
Posle pisanja „Blica”, mladi matematičar dobiće donaciju
„Telekom” pomaže genijalnom Teodoru
Autor: D. Veljković | 20.12.2008. - 05:00
„Telekom Srbija” odlučio je juče da finansijski podrži osnovca Teodora fon Burga, koji je prošle godine osvojio srebrnu medalju na olimpijskom takmičenju za juniore iz matematike, ali od Vlade Srbije nije dobio zasluženu novčanu nagradu od 320.000 dinara samo zato što je ona predviđena za srednjoškolce.
Nakon jučerašnjeg pisanja „Blica” o tome da je republički Fond za mlade talente obavestio Teodora da otvori račun ne bi li mu uplatili pomenutu nagradu a onda utvrdio da ne mogu da nagrade osnovca koji je pobedio srednjoškolce, iz „Telekoma” su obavestili našu redakciju da će finansijski pomoći matematičkom geniju da razvija svoj talenat i samim tim na najbolji način promoviše Srbiju u svetu.
- Drago mi je što ću dobiti ono što mi je država uskratila time što je uvela donju starosnu granicu, iako ima logike jedino da postoji gornja granica. Iako mnogi očekuju, neću se baviti teorijskom nego primenjenom matematikom, a radiću neki posao koji može praktično da utiče na svet. Telekomunikacije su mi primamljive jer imaju budućnost, svet je nezamisliv bez telekomunikacija i voleo bih da jednog dana radim upravo u „Telekomu” - kaže za „Blic” Teodor.
Njegova majka Magda dodaje da su se nakon teksta usijali telefoni, da se za Teodora interesuju druge novine i televizije.
- Videla sam na internet izdanju „Blica” reakcije vaših čitalaca i mogu da kažem da sam ponosna na Srbiju što tako reaguje jer pokazuje da su ti ljudi i moj Teodor Srbija, a da Srbija nisu kese sa novcem i Fond za mlade talente koji se ovako ponaša. Reakcije vaših čitalaca i javnosti jesu razlog što će Teodor ostati u Srbiji. Nadam se da će Teodoru biti omogućeno da dogodine upiše fakultet, on je to mogao i ove godine, ali zakoni ne dozvoljavaju. Teodor nije jedinstveno dete, on je samo najviše eksponiran, ima u Srbiji još ovakve dece i zato sa Unijom sindikata prosvetnih radnika radim na stvaranju Nacionalnog saveta za talente koji bi otklanjao prepreke u razvoju takve dece - govori u dahu Magda fon Burg.
U državnom Fondu za mlade talente uveravaju da oni nisu prekršili zakonsko slovo time što Teodoru nisu isplatili nagradu jer je za njih, po papirima, on osnovac a ne srednjoškolac, iako sedmi razred pohađa u specijalnom odeljenju Matematičke gimnazije u Beogradu. Ova škola im je, vele, dostavila takvu potvrdu, a to što gimnazijska potvrda u Fondu nije tretirana i kao srednjoškolska sad mora da raspetljava Ministarstvo prosvete. Naime, Fond ih pita za tumačenje da li su gimnazijalci ili osnovci đaci iz specijalnih odeljenja ove gimnazije od nacionalnog značaja! Kad im Ministarstvo da tumačenje, tada će se znati da li će Vlada Srbije nagraditi nacionalnog matematičkog šampiona.
Ostali talenti ne žele u javnost
Državni fond pozvaće talente poput Teodora da konkurišu za jednokratnu finansijsku pomoć radi daljeg obrazovanja koja najviše može da iznosi 830.000 dinara po jednom talentu.
Prema našim nezvaničnim saznanjima, u Srbiji ima još nekoliko vanserijski talentovane dece koja zajedno sa roditeljima muče istu muku kao i Teodor. Posredi su deca iz unutrašnjosti čiji roditelji ne žele da izađu u javnost.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=70915
„Telekom” pomaže genijalnom Teodoru
Autor: D. Veljković | 20.12.2008. - 05:00
„Telekom Srbija” odlučio je juče da finansijski podrži osnovca Teodora fon Burga, koji je prošle godine osvojio srebrnu medalju na olimpijskom takmičenju za juniore iz matematike, ali od Vlade Srbije nije dobio zasluženu novčanu nagradu od 320.000 dinara samo zato što je ona predviđena za srednjoškolce.
Nakon jučerašnjeg pisanja „Blica” o tome da je republički Fond za mlade talente obavestio Teodora da otvori račun ne bi li mu uplatili pomenutu nagradu a onda utvrdio da ne mogu da nagrade osnovca koji je pobedio srednjoškolce, iz „Telekoma” su obavestili našu redakciju da će finansijski pomoći matematičkom geniju da razvija svoj talenat i samim tim na najbolji način promoviše Srbiju u svetu.
- Drago mi je što ću dobiti ono što mi je država uskratila time što je uvela donju starosnu granicu, iako ima logike jedino da postoji gornja granica. Iako mnogi očekuju, neću se baviti teorijskom nego primenjenom matematikom, a radiću neki posao koji može praktično da utiče na svet. Telekomunikacije su mi primamljive jer imaju budućnost, svet je nezamisliv bez telekomunikacija i voleo bih da jednog dana radim upravo u „Telekomu” - kaže za „Blic” Teodor.
Njegova majka Magda dodaje da su se nakon teksta usijali telefoni, da se za Teodora interesuju druge novine i televizije.
- Videla sam na internet izdanju „Blica” reakcije vaših čitalaca i mogu da kažem da sam ponosna na Srbiju što tako reaguje jer pokazuje da su ti ljudi i moj Teodor Srbija, a da Srbija nisu kese sa novcem i Fond za mlade talente koji se ovako ponaša. Reakcije vaših čitalaca i javnosti jesu razlog što će Teodor ostati u Srbiji. Nadam se da će Teodoru biti omogućeno da dogodine upiše fakultet, on je to mogao i ove godine, ali zakoni ne dozvoljavaju. Teodor nije jedinstveno dete, on je samo najviše eksponiran, ima u Srbiji još ovakve dece i zato sa Unijom sindikata prosvetnih radnika radim na stvaranju Nacionalnog saveta za talente koji bi otklanjao prepreke u razvoju takve dece - govori u dahu Magda fon Burg.
U državnom Fondu za mlade talente uveravaju da oni nisu prekršili zakonsko slovo time što Teodoru nisu isplatili nagradu jer je za njih, po papirima, on osnovac a ne srednjoškolac, iako sedmi razred pohađa u specijalnom odeljenju Matematičke gimnazije u Beogradu. Ova škola im je, vele, dostavila takvu potvrdu, a to što gimnazijska potvrda u Fondu nije tretirana i kao srednjoškolska sad mora da raspetljava Ministarstvo prosvete. Naime, Fond ih pita za tumačenje da li su gimnazijalci ili osnovci đaci iz specijalnih odeljenja ove gimnazije od nacionalnog značaja! Kad im Ministarstvo da tumačenje, tada će se znati da li će Vlada Srbije nagraditi nacionalnog matematičkog šampiona.
Ostali talenti ne žele u javnost
Državni fond pozvaće talente poput Teodora da konkurišu za jednokratnu finansijsku pomoć radi daljeg obrazovanja koja najviše može da iznosi 830.000 dinara po jednom talentu.
Prema našim nezvaničnim saznanjima, u Srbiji ima još nekoliko vanserijski talentovane dece koja zajedno sa roditeljima muče istu muku kao i Teodor. Posredi su deca iz unutrašnjosti čiji roditelji ne žele da izađu u javnost.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=70915
jovanovm
Advanced
Dve interesantne vesti:
a) Vladavina prava i licna bezbednost
Internet i razvoj telekomunikacija
a) Vladavina prava i licna bezbednost
Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=23&nav_category=12&nav_id=335894
Internet i razvoj telekomunikacija
Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=12&dd=23&nav_id=335987
bigvlada
Advanced
Posle pisanja „Blica” o nepravdi prema talentu
Teodor dobio donaciju „Telekoma”
Autor: V. D. | 22.01.2009. - 05:00
„Telekom Srbija” juče je uplatio prvu ratu od ukupne donacije od 324.000 dinara Teodoru fon Burgu da bi ovom mladom matematičaru pomogao da lakše stiče nova znanja i razvija svoj talenat.
Milica Amidžić iz PR službe „Telekoma” potvrdila je za „Blic” da je na račun Teodora fon Burge legla prva rata ukupne donacije i da je dinamika isplate dogovorena sa njegovom porodicom.
- Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da će „Telekom Srbija” uskoro ugostiti Teodora, s obzirom na to da je talentovani učenik izrazio želju da nas poseti i upozna se sa načinom funkcionisanja velikog komunikacionog sistema kakvo je naše preduzeće - kaže Amidžić.
U razgovoru sa generalnim direktorom „Telekoma” Brankom Radujkom, mladi Teodor je kazao da su mu telekomunikacije primamljive, da je svet nezamisliv bez njih i da bi voleo jednog dana da radi upravo u „Telekomu”.
Teodor fon Burg, učenik prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, nije dobio novčanu nagradu Fonda za mlade talente jer je kao osnovac na međunarodnim takmičenjima pobeđivao srednjoškolce. Prema pravilniku, nagrađuju se srednjoškolci.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=75350
Teodor dobio donaciju „Telekoma”
Autor: V. D. | 22.01.2009. - 05:00
„Telekom Srbija” juče je uplatio prvu ratu od ukupne donacije od 324.000 dinara Teodoru fon Burgu da bi ovom mladom matematičaru pomogao da lakše stiče nova znanja i razvija svoj talenat.
Milica Amidžić iz PR službe „Telekoma” potvrdila je za „Blic” da je na račun Teodora fon Burge legla prva rata ukupne donacije i da je dinamika isplate dogovorena sa njegovom porodicom.
- Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da će „Telekom Srbija” uskoro ugostiti Teodora, s obzirom na to da je talentovani učenik izrazio želju da nas poseti i upozna se sa načinom funkcionisanja velikog komunikacionog sistema kakvo je naše preduzeće - kaže Amidžić.
U razgovoru sa generalnim direktorom „Telekoma” Brankom Radujkom, mladi Teodor je kazao da su mu telekomunikacije primamljive, da je svet nezamisliv bez njih i da bi voleo jednog dana da radi upravo u „Telekomu”.
Teodor fon Burg, učenik prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, nije dobio novčanu nagradu Fonda za mlade talente jer je kao osnovac na međunarodnim takmičenjima pobeđivao srednjoškolce. Prema pravilniku, nagrađuju se srednjoškolci.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=75350
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.151
Izvor: RTS
Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/40457/"Vi+pijete,+mi+vozimo".html
:kk: