Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Погрешно је веровање да је нама ишта нуђено и да смо ми били фактор одлучивања. На крају је било како кажу велике силе. То је виђено и 1813. и 1817. и 1878. и 1913. и 1914. и 1918. и 1941. и 1944. и 1991. и 1995. и 1999. и 2001.
Најбољи пример је 1. Балкански рат. Велике силе се нису усагласиле да Србија и Грчка поделе Албанију.
Фамозни Лондонски споразум на који се често позивамо је уопште није имао Србију у фокусу већ Италију.
Што се тиче Македонаца, нажалост се видело како смо добри за асимилацију. Обрнути процес је последица одлучнијег Бугарског деловања које и данас траје тамо.
 
1918. се могла направити Србија са западним границама из Лондонског споразума, чак би и Британцима и Французима олакнуло јер би лакше подмирили Италију. Али би зато крајишки Срби остали у некаквој Хрватској, а неки чак и у Италији (Книн и Бенковац нпр. су по Лондонском споразуму у Италији).
 
Питање је да ли је нуђена уопште 1918.
Границе кроје велике силе. Југославија је била catch all решење. Грешка је што је копирано уређење пропале Аустроугарске, да су копирали уређење Уједињеног Краљевства, са очувањем континуитета Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у конфедерацији са државом СХС, боље би се изградили односи.
 
Londonski ugovor je prevara, a ta država bi se raspala u krvi. Srbija je bila na izdisaju posle WWI, morala da uvozi stanovništvo iz CG. U toj sklepanoj VS, 40% stanovništa ne bi bili Srbi. Mislim da je to bio samo mamac za neke da uđu u veliki rat. Na Kosovu većina Albanci, SM Makedonci, u Bosni 40% Srbi, jug Dalmacije 90% Hrvati, Vojvodina sa tek 40-50% Srba, Slavonija sa većinski hrvatskim življem. Sam Vudro Vulson je smatrao da svaki narod treba da ima sopstvenu državu.

Srbija je trebalo da se fokusira na sebe, da zaštiti granice, da više pažnje posveti Kosovu i pokuša da promeni demografsku sliku na Kosovu tako što bi se više Srba rađalo dole. Umesto toga, fokus je bio na velikom prostoru, jug je potpuno zanemaren te se pokušalo sa kolonizacijom.

Ta politika velike Srbije je ovu zemlju i dovela do sloma. Ne možeš učiti istovremeno 3 teška ispita i nadati se nečemu. Fokusiraj se na jedan i bićeš uspešniji. Preveliki je zalogaj uzet i zato se plaćena cena.
 
И Југославија и Велика Србија су били велики залогаји којима нисмо дорасли.
Па нама је и ослобођење већег дела Старе Србије (Македонија и Космет) промашај.
Требло је очувати државности Србије и Црне Горе, било као самосталне државе, било као унију две краљевине.
 

Kao što sam ranije pomenuo, Sava znači šta radi. Jedino što mu fali jeste finansijski sponzor i za relativno kratko vreme može da napravi čudo.
 
Lako je sada pljuvati po Jugoslaviji ali ona je bila pokusaj da se napravi ozbiljna drzava, drugacije se nastupa u medjunarodnim odnosima, politici, ekonomiji, trgovini i slicno kada imate zemlju i trziste od 20 miliona ljudi umesto 7. Onda sedite na boljoj poziciji na bilo kom stolu i gledaju vas drugacije. Jos bolje je da nas je 40-50 miliona, onda vec moze da se govori o nekoj zaista samostalnoj politici u opstem interesu. Drzave od 7-8 miliona su prcije bez ikakve moci i prava, moraju da rade kako im se kaze. Ove od 2-3 milona necu ni da komentarisem, to je prostor za manevar ranga Lihtenstajna. Verujem da je to bila ideja i onih koji su odlucivali u ime nasih predaka tada, problem je sto smo usli u to sa vec definisanim razlicitim nacijama od ranije, a pri tom mi Srbi smo vec imali ozbiljniju drzavu za koju smo se krvavo izborili pre toga pa je asimilacija u novu zajednicu bila teska. Onda nas je dokusurila opsta nezrelost i nesposobnost da se takva drzava razvije, plus traume od ranije.
 
Po meni ništa od toga nije izgovor za potpuno promašenu politiku koja se vodi poslednje 35 godine.

Izabrali smo ljude da vode državu gledajući u retrovizor.
 
Lako je sada pljuvati po Jugoslaviji ali ona je bila pokusaj da se napravi ozbiljna drzava, drugacije se nastupa u medjunarodnim odnosima, politici, ekonomiji, trgovini i slicno kada imate zemlju i trziste od 20 miliona ljudi umesto 7. Onda sedite na boljoj poziciji na bilo kom stolu i gledaju vas drugacije. Jos bolje je da nas je 40-50 miliona, onda vec moze da se govori o nekoj zaista samostalnoj politici u opstem interesu. Drzave od 7-8 miliona su prcije bez ikakve moci i prava, moraju da rade kako im se kaze. Ove od 2-3 milona necu ni da komentarisem, to je prostor za manevar ranga Lihtenstajna. Verujem da je to bila ideja i onih koji su odlucivali u ime nasih predaka tada, problem je sto smo usli u to sa vec definisanim razlicitim nacijama od ranije, a pri tom mi Srbi smo vec imali ozbiljniju drzavu za koju smo se krvavo izborili pre toga pa je asimilacija u novu zajednicu bila teska. Onda nas je dokusurila opsta nezrelost i nesposobnost da se takva drzava razvije, plus traume od ranije.
Tačno, ali da se definišu granice svake od država. Ne možeš očekivati da Srbi, Hrvati i Slovenci mogu zajedno živeti. To je utopija.
 
Упорно пројектујеш садашњи контекст на ондашњи а потпуно су различити, шта више супротни. Дубровник тог доба је српски и то слепо, романтичарско српски, а цела Далмација у најмању руку просрпска, као и сва мешана подручја Крајине, Херцеговине...
To uopste nije tacno. Moj pokojni rodjak je bio komandant zandarmerije u Dubrovniku. Imali su velikih problema sa tzv frankovcimna. Mislim da si previse utonuo u romanticni nacionalizam.
Srbija je u odnosu na KundK bila zaostala zemlja, recimo, iako je bilo zabranjeno, zandari su primenjivali telesno kaznjavanje.
To je odbilo ogroman broj Srba-katolika iz Konavala i oni su vrlo brzo postali Hrvati.

Pogledajmo realno. Srpska elita nije u stanju da upravlja ni Srbijom, danas u 21. veku.
Sta mislite kakva je tek bila srpska uprava 1920?

Gde gos su Srbi uprvljali, vrlo brzo niko nije zeleo da zivi tu. U doba Kraljevine najveca pobuna je bila u Makedoniji. Uprava je bila losa za sve, cak su Srbi iz Hrvatske (svetozar Pribicevic) ulazili u koalicije s Hrvatima, protiv beogradske politike.
Treba se suociti s istinom. A istina boli.

 
Londonski ugovor je prevara, a ta država bi se raspala u krvi.
Далеко већа нестабилнија и са 50% више несрпког становништва КСХС се није распала у крви све до другог светског рата али би "велика" Србија то доживела са неких 80% лојалног, српског и просрпског становништва?!

И опет, износите неистине о етничком саставу Далмације. Каквих 80% Хрвата доле? Католика је можда и било толико али хрватски сентимент тамо тада није био доминантан. Јесте ли чули ви за орјуну?! Не знам тачно проценте, али рачунајући Италијане, Србе, српске католике, југословенске националисте... Ту 1918е никако није могло бити више од 20-30% људи који се национално осећају као Хрвати.

Појединачни случајеви ме не занимају. Студирао сам и ја овде са девојком католкињом из Дубровника која се године 2013е осећала као српскиња па не тврдим да су доле сад Срби.
Од валидних извора имамо попис у Дубровнику с краја 19. века и на томе базирам став јер причамо о 1918-ој када српско становиште може бити само још јаче на приморју где је де факто менталитет херцеговачки међу словенима, потпуно компатибилан и преплетен са српским који је и сам истог изворишта. Друга прича је по Загорју, Загребу, Славонији.
 
Poslednja izmena:
Jugoslovenski odbor nije imao znatnu podrsku u Hrvatskoj.
Написао си да нису тражили. Неки ипак јесу. Југословенски одбор, држава Словенаца, Хрвата и Срба, С. Радић како се фотографише са шајкачом итд. То што је њима та Југославија служила да излете из АУ и створе хрватску државу, то је друга ствар.
 
Југославија је 1918. била спас са Хрвате да не буду распарчани између Мађарске, Италије и Аустрије. Хрватска елита је искористила та врата за спас. Срби су наивно и мегаломански веровали да је њихово југословенство искрено.

У Далмацији је био јак четнички покрет и то међу католицима. Владао је страх од Италијанске окупације. Делују организације попут ОРЈУНа, Јадранске страже и сл.
Славонија је до 2. светског рата била попут Војводине, етнички нехомогена, прошарана као леопард, једно село српско, друго хрватско, треће немачко, четврто чешко, пето словачко, шесто русинско, седмо мађарско и тако у круг, са разликом што су у Славонији по варошима доминирали католици а у Војводини Срби. Након геноцида у 2. светском рату ситуација долази до већег груписања на делове где су срби и делове где су хрвати већина.
 
Srpska politika je uvek pogresna i stetna po Srbe.
Ne vidim nijedan potez srpske politike od 1878. na ovamo koji je bio u dugorocnu korist sprskog naroda.
Mislim da cemo vrlo brzo ostati i bez Vojvodine.
 
Тешко, у Војводини су нам етнодемографске околности ишле на руку.
А све скупа имамо проблема са недоследношћу и одсуством било каквог дугорочног пчана, за разлику од нпр. Хрвата и Албанаца.
 
Далеко већа нестабилнија и са 50% више несрпког становништва КСХС се није распала у крви све до другог светског рата али би "велика" Србија то доживела са неких 80% лојалног, српског и просрпског становништва?!

И опет, износите неистине о етничком саставу Далмације. Каквих 80% Хрвата доле? Католика је можда и било толико али хрватски сентимент тамо тада није био доминантан. Јесте ли чули ви за орјуну?! Не знам тачно проценте, али рачунајући Италијане, Србе, српске католике, југословенске националисте... Ту 1918е никако није могло бити више од 20-30% људи који се национално осећају као Хрвати.

Појединачни случајеви ме не занимају. Студирао сам и ја овде са девојком католкињом из Дубровника која се године 2013е осећала као српскиња па не тврдим да су доле сад Срби.
Од валидних извора имамо попис у Дубровнику с краја 19. века и на томе базирам став јер причамо о 1918-ој када српско становиште може бити само још јаче на приморју где је де факто менталитет херцеговачки међу словенима, потпуно компатибилан и преплетен са српским који је и сам истог изворишта. Друга прича је по Загорју, Загребу, Славонији.
Сад већ чувени попис из Дубровника је отприлике фалсификат - просрпски лист "Дубровник" је просто прекрстио "српскохрватски" са пописа у "српски". Српство у Дубровнику је било заступљеније у интелектуалној елити, у СХС/Југославији Дубровник је редовно гласао за Х(Р)СС. Да ли би некакав србокатолички покрет успео да ојача да је направљена Велика Србија је већ ШББКББ, али у већини Далмације 1918. је хрватски идентитет увелико укорењен.
 
1918е хрватски идентитет није могао бити нигде увелико укорењен јер је савремени хрватски идентитет у то време и сам био релативно скора и недефинисана појава.

А све и да јесте укорењен, барем у Далмацији није би ни мало антисрпски, нити су Далматинци имали икакав проблем да се припоје самој Србији, што се види из њихове преписке са Загребом и што апсолутно није фалсификат јер је у питању био званичан став далматинског политичког вођства у критичном тренутку.

Према томе, почетна фаза о неодрживости "лондонске" Србије апсолутно не стоји. А лично сам сигуран да би била далеко стабилнија творевина од Југославије јер не би било сиве зоне између српске династичке доминације и нејасног југословенског идентитета у којој је католичко становништво имало потребу да се удружи у оквиру хрватске националне идеје. Мачек, Радић и екипа нису били глупи. Свесно су радили из политичких интереса на генерисању страха због наводне српске доминације код национално неопредељених или макар незагрејаних људи са сродним културним и религијским образцем.

За то простора у српској националној држави једноставно не би било.
 
Poslednja izmena:
Vrh