Juce mi je sinulo zasto mi Cotrini defetisticki postovi tako pouzdano izazovu mini spajk pritiska.
Nije zbog defetizma, nije zbog mracenja, nije ni zbog slaganja ili neslaganja.
Zbog kukavicluka je. Kroz te postove jedina zajednicka crta je licni strah koji je opravdan sa milion razloga. Jer to te onda oslobadja borbe i samim tim, mogucnosti gorkog poraza.
Iz istog razloga racionalni ljudi, mrzitelji vlasti, posezu za "obojenom revolucijom" kao objasnjenjem studentskog pokreta. Jer ako nije to, onda je to i njihova borba, a borba se moze izgubiti. A to boli.
Cotra je i ispred RTS-a, kao ravnopravni clan i dalje posmatrac, a ne ucesnik. To je pitanje procesa u glavi.
I ovo nije nikakav napad. Razlog iz koga pisem je jer isto spoznam i kod sebe, pa se borim protiv toga i vracam u rezim ucesnika, ne posmatraca.
>Cotra je i ispred RTS-a, kao ravnopravni clan i dalje posmatrac, a ne ucesnik. To je pitanje procesa u glavi.
Ovo je skoro potpuno tacno, fascinantna je tvoja spoznaja.
Ne bas uvek. Ponekad se osetim deo pobune, ali na kratko.
Ponekad me studenti privuku da budem deo i sa njima. Ali na kratko
Inace sam zaista samo posmatrac i ne mogu toga da se oslobodim.
Dugo mio je veremena trebalo da poverujem da uopste postoji neko nezadovoljstvo u Srbiji van mozda 10% gradjana.
Posmatram Srbiju kao da ne zivim ovde, kao da mi stosta ne zavisi od ovoga, a zavisi.
Posmatram cesto svet kao neko ko vise nema emocija za isti.
Takvo posmatranje sa distance omogucava bolje sagledavanje procesa.
Pa, najvise je pristao narod, jer 15.3. je svako od 300 000 ucesnika imao 299 999 cuvara ledja, a opet, niko nije poveo to na sta aludiras, nasilni ustanak.
Dozvoli mi da primetim da nisi ni ti.
Ustanak je bio nemoguc, to nisam ni razmatrao, ustanku prethodi organizacija. Ne dize se ustanak tokom miroljubive setnje niti je stanovnistvo zainteresovano za to.
Nije bilo nikakve organizacije van studenata ni pre ni posle 15.03.
Tako da nasilni ustanak nisam ni ocekivao.
Studenti i gradjani su ocekivali da ce neko iz sistema da promeni stranu, ali to je u Srbiji nemoguce bez da neko sa strane plati. 1941. platili su Englezi, 2000, platili su Amerikanci.
Studenti su porazeni jer nijedan od njihovih zahteva nije i ne moze biti ispunjen od strane kriminalaca.
U svojoj borbi, uprkos porazu probudili su Srbiju.
Izbori su izlazna strategija studenata, prebacivanje odgovornosti na gradjane i opoziciju jer je van pameti da samo studenti prosveta trpe.
nova.rs
