Srbija - crna strana medalje

[DzonTravolta]

Upravo. Verovatno su im rekli da rade šta hoće, ali da budu kapilarni glasovi .

 

[Žika]

LEKARU SPECIJALISTI 8.000, PROFESORU 5.000 DINARA Ovo su iznosi zarada u javnom sektoru od 1. januara

Prema najavama premijerke Ane Brnabić, mnogi zaposleni u državnim službama imaće čak i veće plate nego pre smanjenja 2014. godine. Najviše razloga za radost imaće učitelji, nastavnici, vaspitači, naučnici, zaposleni u socijalnim službama, lekari, medicinske sestre kojima će zarada biti povećana 10 odsto. Toliko povećanje imaće i zaposleni u vojsci, policiji i u službama bezbednosti, sudovima, tužilaštvu, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, kulturi i poreskoj upravi. Ipak, u prosveti nisu naročito srećni zbog mera fiskalne konsolidacije. Tako predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov smatra da je povećanje od deset odsto zapravo vraćanje plate na staro.

- Trenutno je prosečna plata u prosveti, kada se uzme u obzir i tehničko osoblje, oko 41.000 dinara. Profesori imaju između 44.000 i 45.000 do 50.000 dinara, u zavisnosti od staža i starešinstva. Posle smanjenja iz 2014, dobili smo povećanje od dva do tri odsto i sada ovo pa smo se polako vratili na stari nivo. Očekujemo da sledeće godine dobijemo još jedno povećanje jer smatramo da je realna plata profesora 65.000 dinara - objašnjava Markov.

Za zaposlene u administraciji, stručnim služama ministarstva i u Skupštini Srbije povećanje će biti pet odsto.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da će pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije od 1. januara naredne godine imati plate veće nego ikada. Kako je rekao, u oktobru 2014. godine, pre smanjenja plata, profesionalni vojnik imao je platu 34.611 dinara, dok će od januara naredne godine primati 39.216 dinara.

- Zastavnici će, umesto 47.262 dinara pre smanjenja, imati platu 54.903 dinara, a potpukovnici, umesto 74.590, primaće 87.350 dinara - rekao je Vulin.

Za zaposlene u administraciji, stručnim služama ministarstva i u Skupštini Srbije povećanje će biti pet odsto.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković ističe da je povećanje plata i penzija u javnom sektoru bilo neminovno.

- Pre tri godine zaposlenima u državnim službama i penzionerima uzeto je nešto manje od 400 miliona evra i sada im je to skoro pa vraćeno. Nažalost, i sa tim povećanjem minimalna zarada će biti manja od 200 evra, što je manje od mesečne potrošačke korpe. Zato bi trebalo razmišljati o drugim merama očuvanja budžetske stabilnosti kao što je redukovanje subvencija stranim kompanijama u zemlji i veća borba protiv korupcije. Na taj način bi se sačuvalo pet-šest puta više novca nego linearnim smanjivanjem plata i penzija - smatra Stojiljković.

Penzionerima i 5.000 u novembru

Pre povećanja penzije od pet odsto od 1. januara, penzioneri će u novembru dobiti i jednokratnu pomoć od 5.000 dinara. Kako je rekla premijerka, 90 odsto penzionera će od iduće godine imati primanja veća nego pre novembra 2014. godine,

- Veća primanja osam odsto imaće 60 odsto penzionera u odnosu na penzije iz 2014. godine - rekla je Brnabićeva.

 

[laki72]

Nadovezacu se na prethodni post koji je objavio @Žika

Juce mi iz skole dolazi cerka, sva uplakana.
Osmi razred, razredna profesor matematike (odlican, ako smem da primetim), dala otkaz.
Prelazi u jednu od 'nasih' banki da radi na programiranju i razvoju.
Sretnem, par sati kasnije tu mladu zenu na ulici, pozdravim je i upitam o tome.
Ona se zaplace, kaze mi kako su ceo cas kada im je saopstila plakali i djaci i ona...
Ali... Plata u banci je vise nego duplo veca (2,5 puta) nego ova profesorska, koju prima u skoli sa sve dodatkom za staresinstvo... "pa razumete me valjda..."
-nastavi sa placem i pravdanjem.

Naravno da je razumem i naravno da smo ne za crnu stranu,, nego mnogo gore.
Negativna selekcija na sve nacine, pa se posle 'cesemo' za posledice.
Jer ako ne stimulisemo NAJBOLJE da uce nova pokolenja, onda nam kao naciji i kao zemlji nema buducnosti, vec samo dalje degradacije i propadanja.

Osnov osnova je obrazovanje i zdravlje!
Bez toga nema napretka.
Ovde se sistematski radi na degradiranju upravo toga...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[DzonTravolta]

Meni je prosto neverovatno da naši ne primene rumunski model. Rumuni su de facto zaustavili odliv najbitnijeg dela ljudi zaposlenih u javnom sektoru time što su postavili stvari na sledeći način: "Ok, ne možemo baš svima sada da damo plate 1500-2000 evra, ali nekih 1200-1500 za lekare i nastavni kadar mora da se nađe, pa makar se kumulativno povećavalo godinama". Plan je da u Rumuniji plate nastavnika do 2022. godine budu 100% veće u odnosu na trenutni nivo. Ja dajem ruku da nam lekari ne bi (barem u tolikoj meri) bežali u Nemačku da imaju ovde platu 1000 evra, a naravno da slično važi i za nastavnike. Da, nominalno bi i dalje plata bila u Nemačkoj veća 2-3, pa i 4 puta, ali bi u formulu morale da uđu i mnoge druge stvari (stan, troškovi života, razdvajanje od porodice i prijatelja, učenje jezika,...). To su Rumuni pre par godina razumeli.

Što se tiče Lakijevog primera: to jeste tužno i izuzetno loše za državu, ali nije ni na zapadu strano da ljudi napuštaju (uvek slabije plaćene) poslove u javnom sektoru, da bi bolje zaradili u privatnom.

 

[Žika]

Problem je što recimo na mesto dobrog profesora matematike dolazi partijski lekar bez ikakvih dodirnih tačaka sa matematikom. Razumete me šta hoću da napišem. I posle njih dolaze generacije istih takvih ....

 

[AleksandarGrf]

Jeste Dzone, ali se tu opet poteze pitanje paralelno onom koje ti navodis za Nemacku. Kada bi stanje bilo normalno, taj profesor koji ima ponudu da predje negde za vise para ce dvaput da razmisli s obzirom da mu drzavni posao nudi sigurnost, dostojanstvo, poziciju u drustvu, ne mora ni o cemu da razmislja, a bavi se bitnim i plemenitim poslom. I ima pristojnu platu koja mu zadovoljava potrebe jednog normalnog zivota. Privatnik je svuda privatnik-20 dana odmora i 9-5 kao minimum.

 

[laki72]

Privatnik NIJE SVUDA ISTI!
to je podvala podmetnuta od strane novopecene praziluk kvazielite, sa ciljem da se i ovo malo dostojanstva kod radnika satre!
Privatnici su svuda po evropi pa postoji nirmalan godisnji odmor, praznici i sve ostalo.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[tragac]

Džontra, Rumunija ima mizeran spoljni dug a ima i najbrži rast u Evropi. I pored toga zvocali su im iz MMFa jer oni nisu zainteresovani za budućnost pojedinačne zemlje članice već za trenutnu globalnu finansijsku stabilnost.
Mi ćemo ovu godinu završiti u recesiji zbog EPS marifetluka i suše. Ovde takođe treba promeniti fiskalnu politiku iz korena, i otpustiti bar 60 hiljada nepotrebnih činovnika čija je jedina kvalifikacija bila članska karta vladajućih stranaka od 2004. naovamo. Oni troše oko 1% bdpa, 2.5% budžeta a ne doprinose nikako.

 

[Mel]

@AleksandarGrf
"s obzirom da mu drzavni posao nudi sigurnost..."
Baš si pogodio u srce problema. Ta sigurnost je mač sa dve oštrice. Pored svih zakonskih normi koje obezbeđuju pravnu sigurnost zaposlenog, postoje i veštački nametnute sigurnosti koje obezbeđuju nekvalitetnom kadru i kvalitetnom kadru koji ne želi da radi da im ne može niko ništa.
Loši nastavnici (ja sam odrastao u prosvetarskoj porodici, pa ne napadam ih paušalno), gomila u javnom sektoru koja ne radi ništa već samo uživa u sigurnosti o kojoj pričaš, loši stručnjaci u javnim, državnim i društvenim firmama koji dovode do toga da ne rade svoj posao na održavanju i razvoju u svojoj struci već su posao koji bi trebalo da rade samo outsorsovali privatnim firmama koje zapošljavaju ljude kao što je lakijeva profesorica, jedva ih čekaju.
Odavno živimo u tržišnom društvu, pogotovo otvoreni prema stranom tržištu rada u nekom sverama, ne bi smelo da se dozvoli da kvalitetan profesor matematike sme da se zanemari. shodno tome, pitanje za razmišljanje:

da li ga treba tretirati isto kao i profesora istorije (likovnog, geografije), koji nema baš istu šansu da nađe sličan posao van nauke i prosvete (ima je naravno, ali daleko manju, ne samo u Srbiji, svuda je tako)? Ako gomila mladih matematičara može za tren oka da se preorijentiše na IT (a može verujte mi, jedva ih čekaju svuda) da li ih treba zadržavati ili se praviti da svi prosvetni radnici vrede jednako na tržištu?
Zakon kaže da ne treba, tržište i potreba za kvalitetnim obrazovanjem kaže da ga treba zadržati boljim uslovima.

 

[laki72]

Kod obrazovanja se nikako ne sme gledati samo trziste.
To sto istoricar, ili profesor knjizevnosti ima losiju alternativu u trazenju alternativnog posla, ne sme i ne znaci da je njegov posao manje vazan, a njegova oblast nebitna.
Izgradnja nacije (a to nam je neophodno jer smo od privrede preko drzave do ponosa sve izgubili, ili bolje da kazem, u svemu se pogubili), je kompleksan i dugotrajan posao.
Lepo je da nam deca budu pismena, dobri matematicari i sutra uspesni inzenjeri, programeri, ali je isto tako vazno i da znaju ko su i sta su, ko su im bili preci, cime su se bavili.
Istorija nije "igra prestola" iako ce vecina klinaca pre prepricati taj serijal nego reci godinu prvog ili drugog srpskog ustanka.
Slicno je i sa ostalim drustvenim, kao i prirodnim naukama.

O zasticenosti i kaznjavanju u skolstvu (javnom sektoru)...
Pa i nije bas tako kako se mistifikuje.
Znam za slucaj suspenzije i potonjeg otkaza zbog nesavesnog obavljanja posla. U pitanju je bio profesor francuskog jezika.
Samo je bila potrebna inicijativa saveta roditelja, i mali vise upornosti.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Пантограф]

laki72 » 19 Oct 2017 04:13 pm[/url]":1qbrlyq2]
Istorija nije "igra prestola" iako ce vecina klinaca pre prepricati taj serijal nego reci godinu prvog ili drugog srpskog ustanka.

Da smo snimili svoju "Igru prestola" o Prvom i Drugom srpskom ustanku, klinci bi to prepričavali. Ili makar zanimljiv serijal za NG ili Histori, kao Hrvati o Dubrovniku. I tako se gradi nacija. Serija o Vuku Karadžiću je bila davno, a i Crni Gruja je izvetreo.

Evo, pitanje i za obrazovane: Poraz u kojoj bici je označio slom Prvog srpskog ustanka?

 

[laki72]

Zaista ne znam koja bitka je u pitanju (mada sebe i ne smatram u kategoriju obrazovanijih) .

Oni sto znam je da nam je i tada kao i cesto kroz istoriju naivnost (slepo verovanje "saveznicima") i nesloga doslo glave

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[DzonTravolta]

Stvarno, koja? Bitka na Ravnju?

 

[Пантограф]

Па, није било одсудне битке. Ти наши преци, у изгубљеној ситуацији, очигледно нису били спремни на масовну погибију и ирационално жртвовање. Да ли је требало бавити се више том чињеницом, стављати је у раван и одмеравати са другачијим поступањима под сличним околностима? Верујем да јесте.
Наша елита воли да прећуткује оно што јој се не свиђа из наше прошлости, и то је, по мени, за рубрику "Србија - црна страна медаље".

 

[Mel]

Naravno da ne treba gledati samo tržište, bar ne u smislu na koji misliš sad, surovo otpuštanje, smanjivanje plate i sl. Ali ga treba gledati i pratiti, a ne da imami situaciju u kojoj školujemo 10x više pravnika, profesora jezika, ekonomista nego što nam je potrebno, poreskim parama. I onda za ono malo što dobije posao u struci pričati da vrede jednako... U startu ne vrede jednako kao 90% njih koji nemaju sreću, vezu ili nešto drugo da dobiju posao u prosveti recimo (koja je usled nestabilnih vremena ponovo postala popularna kao siguran i relativno plaćen posao), tako da ne vidim zašto ne priznati da i među zaposlenima u prosveti ne vrede svi jednako.
Možda je loša paralela matematičar - istoričar, ali ne bi bilo loše ako bi se neko bavio pedagoškim pristupom nastavnika, osavremenjavanjem metodologije a da nisu tableti, kompjuteri kao lažne inovacije u obrazovanju (profesore sa stenforda npr. na njihovim kanalina na kome shereuju predavanja možete videti kako pišu kredom na tabli recimo)
Ovakva negativna selekcija i nepostojanje selekcije a da nije partijsko-vezaška je našu prosvetu dovelo na "dramatične" nivoe. A nikad više više vukovih diploma i odličnih uspeha...
Dobrog i kvalitetnog profesora koga nije lako naći je potrebno stimulisati, pre toga je potrebno stvoriti dovoljan broj profesora, a ne gomilati ih kupovanjem socijalnog mira time što će se iškolovati gomila njih.

 

[Žika]

Kako se bore sindikati a vozači se razbežali po evropi.
http://radnik.rs/2017/10/direktor-gsp-a ... sindikata/

Direktor GSP-a dao veće plate vođama reprezentativnih sindikata

Predsednici reprezentativnih sindikata u Gradskom sabraćajnom preduzeću (GSP) u Beogradu imaju skoro dvostruko veću osnovnu zaradu od vozača u tom preduzeću, kako piše u Odluci o koeficijentima koju je objavio sindikat Savez ozbiljnih sindikalaca GSP.

Direktor GSP-a je predložio da nam se povećaju zarade, tvrde poverenik „Nezavisnosti“ u ovom preduzeću Dejan Danojlić i predsednik „Samostalnog sindikata GSP“ Zoran Antić.

Nikola Antić: Potkupljeni sindikati

Predsednik sindikata Saveza ozbiljnih sindikalaca GSP Nikola Antić je prošlog meseca po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobio Odluku o koeficijentima koja je na snazi od 2015. godine.

Ovom odlukom su propisane visine osnovnih plata radnika u GSP-u. U odluci piše da se predsednicima reprezentativnih sindikata utvrđuje koeficijent 7.00 i zarada 69.580 dinara, što je jednako zaradi šefa sektora. Sa ovom odlukom saglasili su se Savez samostalnih sindikata Srbije – sindikalna organizacija GSP „Beograd“, Sindikat GSP „Nezavisnost“ i Sindikat „RAJ-GSP“ koji su bili reprezentativni u vreme kada je odluka doneta. Odluku je potpisao direktor GSP-a Željko Milković.

Poređenja radi, u ovoj odluci piše da je osnovna zarada vozača 37.772 dinara, što je skoro dvostruko niža zarada od predsedika sindikata.

„Vozači bez kojih ne bi ni bilo GSP-a imaju osnovnu zaradu oko 37.000 dinara i koeficijent 3.80. Sa toplim obrokom i regresom plate im iznose oko 44.000 dinara. Nedopustivo je da vozači GSP-a imaju tako male plate, dok predsednici reprezentativnih sindikata imaju skoro duplo veće zarade od njih“, navodi Nikola Antić.

Antić navodi da predstavnici reprezentatinih sindikata u GSP-u imaju puno radno vreme da se posvete samo sindikalnim aktivnostima.

„Sa ovakvim platama su praktično potkupljeni od strane uprave GSP-a da ne rade svoj posao“, kaže on.

Predlog direktora

Poverenik sindikata Nezavisnost u GSP-u Dejan Danojlić navodi da je direktor GSP-a predložio da plata predstavnika reprezentativnih sindikata bude oko 69.000 dinara.

„Direktor je rekao da je bolje da se radnici obraćaju nama iz sindikata nego njemu“, rekao je.

Danojlić potvrđuje da je „Nezavisnost“ kao jedan od tada reprezentativnih sindikata dao pismenu saglasnost na tu odluku, ali ističe da se bunio protiv tog dela odluke dopisom upućenim upravi GSP-a. Prema njegovim rečima, predstavnici reprezentativnih sindikata bi trebalo da imaju niže plate.

Predsednik Samostalnog sindikata GSP Zoran Antić potvrđuje da je predlog za tako visoku platu predsednika reprezentativnih sindikata predložio direktor GSP-a.

„Visina plate je određena zbog specifičnosti i odgovornosti posla koju obavljaju predsednici reprezentativnih sindikata. Pre te odluke iz 2015. godine predsednici reprezentativnih sindikata u GSP-u su na osnovu gradskog kolektivnog ugovora imali 20% stimulacije na platu“, objašnjava on.

Zoran Antić dodaje da se slaže da je plata vozača „veoma mala“ i da se trenutno vode pregovori o novom kolektivnom ugovoru u GSP-u.

Radnik.rs uputio je pitanje preduzeću GSP Beograd – na osnovu čega je odlučeno da visina plate predsednika reprezentativnih sindikata iznosi 69.000 dinara. Odgovor nismo dobili. Ostalo je nejasno zbog čega direktor preduzeća daje privilegije predstavnicima reprezentativnih sindikata koji bi trebalo da zastupaju prava radnika, što vrlo često nije u interesu poslodavca. Takođe, neuspešno smo pokušali da stupimo u kontakt sa sindikatom „RAJ-GSP“, kao i tadašnjom predsednicom sindikata Mirom Bastom, koja je danas predsednica drugog reprezentativnog sindikata „Sindikata radnika zaposlenih u GSP-u“, te prima spomenutu zaradu.

Sindikat „Nezavisnost“ u GSP-u je nedavno izgubio reprezentativnost, o čemu je Radnik.rs pisao.

Zakon o radu ne propisuje visinu plate predsednika reprezentativnih sindikata, već reguliše minimum radnog vremena koji predsednici sindikata mogu da posvete sindikalnim aktivnostima.

 

[laki72]

Heheh
Pa svuda ista prica, nista cudno.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[JohnnyLee]

јесте, оговоран је то посао. треба измерити и појести прагње. није то нимало лако

 

[DzonTravolta]

http://www.blic.rs/vesti/beograd/divlji ... ci/l276jdx

 

[Bender Rodriguez]

Lepo kaže naslov knjige u mom avataru : Nacionalni Park Srbija. Sve sama divljina.

 

[JohnnyLee]

извини, али грешиш. Национални парк Србија је цивилизација за ову данашњу дивљину

 

[DzonTravolta]

http://www.blic.rs/vesti/beograd/kuca-n ... la/904gskx

 

[DzonTravolta]

Nastavak reportaže iz Beča: komunalna higijena, koja je generalno u zapadnim zemljama viša nego kod nas... Ne znam da li je to posledica "novih vremena", ili smo, pak, skloni da idealizujemo, ali već u onome što se može nazvati širim centrom grada (treći okrug), nisu nimalo retke ovakve slike.

Želim da napomenem da sam jednom prilikom video i turistu u Hofburgu kako mokri u živu ogradu!

Šta hoću da kažem: naravno, ne dolazi u obzir bilo kakvo poređenje Beča i Beograda. Njihovi problemi jesu brojni, ali nisu sistemski, jer nastoje da ih reše. Mi još uvek imamo gomilu sistemskih problema.
No, kad god neko krene da prikazuje slike crno-belo, ja se setim ovakvih detalja i znam da je reč o preterivanju.
Toliko za sada, a dobaciću i jedno sliku na "Bulevar Oslobođenja".

 

[tragac]

Ne vidim prilog. Koristi Attachments jer samo tako obezbeđuješ da se vidi.

 

[Žika]

DžonTra ne vide se slike.
Od Beča sam očekivao malo više čistoće. Prag je daleko čistiji.