Ti ljudi su uglavnom pishopate ili osobe koje su inteligentne u nekim aspektima ali su zato isuviše glupe u drugim aspektima da shvate kuda vodi kriminalni život i karijera.Ne znači, najveći kriminalci su ljudi iznadprosečnog IQ
Siromašniji smo nego pre 30 godina, a evo koliko će nam trebati da STIGNEMO EU
Zemlje Zapadnog Balkana siromašnije su nego što su bile pre 30 godina zbog čega će im trebati najmanje 25 godina da stignu EU i zbog toga je Nemačka predložila plan "Berlin proces plus", kaže za Slobodnu Evropu direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici i član Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) Tobijas Flesenkemper.
On dodaje da je taj plan još samo na nivou ideje.
- Još ništa nismo čuli konkretno oko fondova, čak nema ni pravnog mehanizma. Sve je još uvek na nivou ideja. Međutim, znamo koje su potrebe regiona i njihovo ispunjavanje ne zavisi samo od novca. Jedna od prepreka za njegov razvoj je ogroman deficit u trgovini sa EU. Od 2006. on je narastao na 98 milijardi evra. To znači da su uspostavljeni takvi odnosi tako da evropske zemlje mogu da izvoze na Zapadni Balkan, dok ekonomije država regije nisu osposobljene za značajniji izvoz na tržište EU - kaže on.
Dodaje da je propuštena prilika da se izgradi i razgranata infrastruktura.
- Železnička i mreža autoputeva prilično zaostaje za evropskim strandardima. Ne čini se da će se EU brzo angažovati kao što to čine ostali akteri. Postoje planovi, ali neophodni novac sporo pristiže - kaže Flesenkemper.
Prema njegovim rečima, osim infrastrukture, bitno je i obrazovanje.
- Kao što znate, kvalitet obrazovanja je opao u poslednjih 40-tak godina, uprkos sve većeg broja privatnih škola i univerziteta. Njihova struktura i kvalitet nisu prilagođeni potrebama ekonomije. Većina građana traži posao u javnom sektoru ili nastoji da ode u inostranstvo - ističe on.
On, takođe, upozorava, da "vladajuće garniture na Balkanu mogu i sada da zloupotrebljavaju fondove koji su tek u najavi za jačanje svoje pozicije".
- Zbog toga je Gabrijel (šef nemačke diplomatije) i potencirao da novac ide direktno građanima i civilnom društvu. Naime, sredstva iz evropskih predpristupnih fondova se distribuiraju preko balkanskih država - objašnjava Flesenkemper.
Međutim, ima razloga za sumnju kako će se ova inicijativa realizovati, navodi Flesenkemper i podseća na iskustvo sa Paktom stabilnosti koji je pokrenut pre skoro 20 godina na sličan način da bi obezbedio fondove, ali koji nije dao bogzna kakve rezultate zbog birokratizma i sporosti.
Drugi problem je kako kaže Flesenkemper, taj što postoji mehanizam pretpristupne pomoći koji treba preispitati u sledećem ciklusu od 2020. godine, a treći je brzina.
- Za uspostavljanje novog mehanizma je potrebno vreme. Evropljani nisu poznati po brzini u realizovanju ovakvih inicijativa, dok su ostali ekspeditivniji - ističe Flesenkemper i dodaje da je pitanje je da li će nemačka incijativa brzo zaživeti.
Na konstataciju da se na Balkanju smatra da bi "Berlin proces plus mogao da že posluži kao zamena za punopravno članstvo u EU, imajući u vidu zamor od proširenja na starom kontinentu, Flesenkemper odgovara da je problem sa Balkanom višestruki.
Prema Flesenkemperovim rečima, zemlje regiona su već prilično integrisane u evropsku strukturu.
- Sve imaju trgovinske sporazume sa EU. Takođe, one su involvirane u vazdušni saobraćaj sa mnoštvo povezanih letova, deo su evropske energetske zajednice....Nedostaje integracija na političkom planu, tačnije, postavlja se pitanje da li je i kada će politički sistem svake od zemalja regije biti dovoljno kredibilan da ispuni obećanja i kvalifikuje se za članstvo u EU. I ove godine se pokazalo da nivo demokratije u njima nije na evropskom - rekao je Flesenkemper.
On kaže da EU nastoji da smanji ekonomsko zaostajanje Balkana, ali i napominje da članstvo u EU ne znači i da je dostignut nivo Unije, prenosi B92.
- Dakle, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već pristizanje evropskog ekonomskog nivora. Zato je Gabrijel kazao da treba sada investirati u strateške sektore, kako bi region mogao da smanjuje jaz. Takođe, članstvo ne znači automatski da ste dostigli evropski prosek. Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu - zaključuje on.
http://www.kurir.rs/vesti/beograd/28638 ... ku-zastavuRASISTIČKO NASILJE U OŠ KARAĐORĐE NA VOŽDOVCU: Grupa osmaka pretukla sedmaka Roma jer je nosio srpsku zastavu
Gde je ovo, da znam da ne zalazim, posebno ne kolima.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=462066#p462066:2ep0qv2p je napisao(la):toleander » 28 Jun 2017 01:16 pm[/url]":2ep0qv2p]Pre par dana, dok sam sedeo u kancelariji, samo cujem tup udarac napolju. Pogledam kroz prozor:
Malo kasnije jos dva udarca. Klinci bacaju kese sa, rekao bih vodom, a kako je zgrada povisoka (poslovno-stambena), dvadesetak spratova, visina ucini svoje i udarac bude dovoljno jak da napravi ozbiljnu stetu. Srecom, pa nikoga nisu pogodili.
Malo kasnije smo videli i coveka ciji je auto kako u cudu gleda sta se desilo. Objasnili smo mu sta se desilo i uputili ga na obezbedjenje firme u kojoj radim da vidi moze li se sa nasih nadzornih kamera nesto videti, mada slaba vajda. Rekli nam u nasem obezbedjenju da znaju, da stalno bacaju ljudi svasta, da su zvali policiju i nikom nista. :bash:
Kvazi parking u bloku izmedju Despota Stefana, Cvijiceve, Takovske i Vojvode Dobrnjca, iznad podzemne garaze Botanicka basta.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=462089#p462089:33cdnvvn je napisao(la):tragac » 28 Jun 2017 02:44 pm[/url]":33cdnvvn]Gde je ovo, da znam da ne zalazim, posebno ne kolima.
Najmanja stopa rađanja u Srbiji od Prvog svetskog rata
U 2016. godini u Srbiji rođeno je najmanje beba od Prvog svetskog, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U Srbiji je prošle godine rođeno 64.734 dece, dok je umrlo 100.834 građana, čime je prirodni priraštaj negativan, odnosnu u minusu od 36.100. Ovakav prirodni priraštaj je bio i očekivan, o čemu smo pisali pre nekoliko meseci, kada smo naveli da prošlogodišnji minusu u broju rođenih u umrlih, neće nadmašiti minus iz 2015. koji je bio najveći u poslednjih 70 godina, a iznosio je više od 38.000.
Ipak, i ovogodišnji podaci Republičkog zavoda statistiku pokazuju na višedecenijski problem u Srbiji, ali i na to da će političari na vlasti u budućnosti više novca možda morati da izdvajaju za staračke domove nego za vrtiće.
Osim potpunog restruktuiranja prioriteta u privredi, nizak broj rođenih je jedan od glavnih razloga zašto u Srbiji u poslednjih četvrt veka postoji konstantan negativan prirodni priraštaj. To dovodi i do toga da se u poslednjih 10 godina, broj građana Srbije, na osnovu razlike broja umrlih i rođenih, smanjio za 385.000, a prosečno godišnje smanjenje je oko 35.000. Prema tome, svake godine nestane opština veličine Bečeja.
Ovom temom se 021.rs bavio opširno tokom prošle godine, kada su sagovornici ukazivali da se malo rađa kako u gradu, tako i na selu. Umesto lamentisanja nad time da mladi nisu zainteresovani za porodicu, pažnju bi trebalo skrenuti na uslove za stvaranje porodice, koji su sve lošiji.
"Tu bi država trebalo da utiče kroz poboljšanje ekonomskih uslova, ali njih bi trebalo stvoriti. Podsticati mlade da kupuju pelene za bebe, a ne firme koje kupuju pelene za zaposlene. Postoji puno slučajeva koji pokazuju da aktuelne mere ekonomske politike direktno idu na to da se destimuliše rađanje, odnosno da se utiče na odluku o neformiranju zajednice kod mladih, koji nose reprodukcije", rekao je za 021.rs nedavno demograf Goran Penev.
Najvišu stopu nataliteta, odnosno broja rođenih, u Srbiji već tradicionalno ima Tutin, a iza njega su Savski venac, Novi Pazar, Stari grad i Tutin. Lista opština sa najvećim ostvarenim natalitetom je ostala ista, ali je primetno da se i ovde promili u kojima je iskazan natalitet, tope.
Nasuprot tome, najniža stopa nataliteta zabeležena je Kniću, Malom Crniću, Gadžinom Hanu, Kučevu i Rekovcu. Ako je za "slavlje", ovde je stopa popravila. Prošle godine najniža je iznosila 3,7 promila, a ovog puta je to 4,6.
Najveći broj dece, po podacima RZS, rodile su žene starosti između 25 i 34 godine, dok je prosečna starost majke bila 29,6 godina. U gradu su majke rađale u proseku sa 30,4 godine, a u stalim naseljima 27,8 godina.
"Depopulacione tendencije stanovništva s negativnom stopom rasta i negativnim prirodnim priraštajem zabeležene u regionu Vojvodinu krajem 80-ih godina prošlog veka, a u ostalom delu Srbije, početkom 90-ih i dalje se odvijaju, a prema izloženim indikatorima i prema projekciji broja stanovnika, odvijaće se i u budućnosti", zaključuju u Republičkom zavodu za statistiku.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=462167#p462167:1amdenep je napisao(la):tragac » Sre Jun 28, 2017 9:24 pm[/url]":1amdenep]Danas slušam na radiju "Kazne za kapljanje iz klima je toliko i toliko" BITCH PLEASE, danas sam šetao po kiši...