Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Propadanje se ubrzava. Svako odstupanje i necinjenje sada narod osokoljuje. Savko postupanje ga rasplamsava. Zadajmo finalni udarac, bez kompromisa, bez privilegovanih.
 

Zao mi je sto moram da pokvarim tvoju romanticnu viziju istorije.

Opanci za vojsku su rađeni od "rđave trule kože, često i od presovane hartije". Mnogi su bili "kratki, kao za decu", a većina nije mogla da izdrži više od jedne nedelje marša. Liferanti su bili dvojica industrijalaca iz Niša, braća Milan i Vlada Ilić. Narodna skupština, međutim, ne samo što nije preduzela ništa ni protiv nabavljača ni protiv odgovornog u vojsci, pukovnika Dušana Popovića, nego je Vlada Ilić februara 1915. dobio novu porudžbinu za velike količine vojnog rublja, dok je pukovnik Popović kasnije bio unapređen u načelnika opšteg odeljenja Ministarstva vojnog. Opančarska afera je tragični završetak dobila već u zimu 1915. i 1916. godine, kad su tokom krvavog povlačenja preko Albanije mnogi vojnici nastradali upravo zbog loše obuće. U tom povlačenju je izgubljena i celokupna dokumentacija o ovoj aferi.


O Radetu Pašiću se mnogo toga lošeg govorilo, a i pisalo i tokom Velikog rata, a naročito u miru, tako da je već do jula 1921. on bio umešan u dvadeset afera. Ako su priče o njegovom glamuroznom životu i bahanalijama sa pićem i ženama koje je pravio tokom rata u Parizu i na Krfu, gde je bilo sedište srpske vlade, možda i namerno naduvavane, nema mnogo sumnje da je bio umešan u nešto mnogo gore, u trgovinu sa neprijateljem svoje zemlje.
U taboru Centralnih sila najdragocenija sirovina je bila platina, bez koje nisu mogli da se prave avioni i topovska municija. Ovaj dragoceni metal se jeftino nabavljao u Francuskoj i Engleskoj, odatle krijumčario u Švajcarsku, i tu, na neutralnom terenu, prodavao. Nemci nisu pitali za cenu. U takav švercerski poduhvat umešali su se sekretar srpskog poslanstva u Parizu dr Mihajlo Gluščević i Rade Pašić, služeći se diplomatskim imunitetom.


Još jedna velika afera je izbila na samom početku Prvog svetskog rata. Otkriveno je da je prilikom mlevenja žita za vojsku Konstantin Popović, jedan od velikih mlinara iz Niša, mešao državnu pšenicu salošim brašnom. Otkriveno je da je brašno koje je potom slao vojsci bilo tako loše da su, onako zgrumuljano i ubuđano, radnici u mlinu morali da ga razbijaju čekićima. Afera je izašla u javnost putem dnevnika "Politika" i izazvala ogromno ogorčenje u narodu, koje je postalo još veće pošto je otkriveno da je Popović u brašno za vojsku dodavao i pesak. Liferant je osuđen na četiri godine robije, ali, kako je inače bio rezervni oficir srpske vojske, umesto u zatvor, upućen je u jedinicu. Posle rata suđenje mu je obnovljeno, ali su i ovom prilikom sudska dokumenta nestala u albanskim gudurama. Popović, inače stric čuvenog komuniste, partizana i poratnog ministra Koče Popovića, oslobođen je krivice.

Vojnu komisiju koja je ispitivala kvalitet kupljene municije od Francuza sačinjavalo je sedam članova. Kad je trebalo doneti odluku o brdskoj topovskoj municiji, petorica članova su bila protiv nabavke jer rezultati testiranja nisu bili zadovoljavajući. Ali, Mihajlo Rašić je posle glasanja sazvao novu sednicu komisije kojoj su prisustvovala samo četiri člana, gde je glasanje bilo nerešeno, pa se očekivalo da tadašnji ministar vojni donese konačnu odluku. Ministar je odlučio da ipak sprovede nabavku jer je to već bilo doba Aneksione krize.



Pronacicu pdf fajl negde, sa citavim spsikom afera.
Srbija je od 1830. do 1918. bila trula od korupcije.
Није то никаква романтична визија него чињенично стање. Дакле, један текст са скупљеним аферама доказају шта? У ком то друштву икада није било афера?

И опет тај један једини син Пашића који се стално врти а прећуткује се да је сваки министар, али баш сваки имао синове на фронту и ако се добро сећам преко половине их је и изгинуло. Прећуткује се да је држава свесно жртвовала своју елиту али и потомке елите за спас народа и државе, прећуткује се да је одзив у мобилизацији био пркатично 100%...То све упућује да је реалност била потпуно другачија од тих пар афера и изузетака који су неминовни било где и у свако време.

Понављам, причаш овде о кичу и корупцији као одлике нашег менталитета а ево управо слушам подкаст о Србима на Крфу и како су после почетне зебње локалаца постали побратими и склопљено је чак и 4000 бракова доле а пријатељство са Грцима зацементирано. Па онда детаљи, типа како је српска команда ухапсила српског војника који је узео поморанџе са дрвета на приватном поседу...

На крају, пуна је Србија споменика српског менталитета с почетка 20. века и то је оно што ми данас доживљавамо као најлепша здања, најлепше квартове, паркове, улице, тргове а тренутно се боримо за повратак институција које су тада ти наводно примитивни, корумпирани створили.

Не иде брт.
 
Poslednja izmena:
Није то никаква романтична визија него чињенично стање. Дакле, јхедан текст са скупљеним аферама доказају шта? У ком то друштву икада није било афера?

И опет тај један једини син Пашића који се стално врти а прећуткује се да је сваки министар, али баш сваки имао синове на фронту и ако се добро сећам преко половине их је и изгинуло. Прећуткује се да је држава свесно жртвовала своју елиту али и потомке елите за спас народа и државе, прећуткује се да је одзив био пркатично 100%...То све упућује да је реалност била поптуно другачија од тих пар афера и изузетака који су неминовни било где и у свако време.
Pa nije odziv bio bas 100%.
Neki su sa zlopatili po rovovima Zeneve i Monte Karla.

Samo su iskoriscavali jadne seljake koji su ginuli za njih.
I sv rat je za srpski narod bio pirova pobeda, ako ne i poraz u koga su ga gurnui Apis i ekipa, kada se uzme u obzir broj poginulih.
Srbija nije imala nikakav realan interes da oslobadja Hrvate i Slovence od Austrougarske.
Jedini realan dobtak iz tog rata je Vojvodina cije obradivo zemljiste danas ubrzano kupuju hrvatske i madjarske firme.
 
То што пишеш нема везе са реалношћу, заиста.

Прво, ми нисмо ни бирали рат, него смо нападнути.
Друго, мобилизација јесте била практично 100% а обзиром да су у питању људи а не мрави, нормално је да су појединци утекли.
Треће, ми смо у првом светском вероватно једини пример у историји ратовања где се могло рећи да су и богати гинули за сиромашне. Између осталог и зато се и десила Колубара нпр. А то доказују и проценти изгинулих официра. То народно јединство је постигнуто управо таквом жртвом. И заиста је дегутантно да поричеш ту једну дивну историјску чињеницу из наше историје.
И четврто, интерес је био ослобођење целог српског народа и то је постигнуто. Тај сусједни кусур је после злоупотребио нашу жртву и потпуно другачије тренутке развоја нас наспрам њих у националном смислу.

Сад капирам одакле твој повремени дефетизам. Угрубо, твоја теза је да смо го.на били и остали. А то једноставно није истина. Та теза је кренула да се заступа онда кад је самоуправни социјализам пукао па је Латинкама и досманлијама остао само још и тај један измишљени аргумент да не заслужујемо ништа боље јер смо увек били шкарт.
 
То што пишеш нема везе са реалношћу, заиста.

Прво, ми нисмо ни бирали рат, него смо нападнути.
Друго, мобилизација јесте била практично 100% а обзиром да су у питању људи а не мрави, нормално је да су појединци утекли.
Треће, ми смо у првом светском вероватно једини пример у историји ратовања где се могло рећи да су и богати гинули за сиромашне. Између осталог и зато се и десила Колубара нпр. А то доказују и проценти изгинулих официра. То народно јединство је постигнуто управо таквом жртвом. И заиста је дегутантно да поричеш ту једну дивну историјску чињеницу из наше историје.
И четврто, интерес је био ослобођење целог српског народа и то је постигнуто. Тај сусједни кусур је после злоупотребио нашу жртву и потпуно другачије тренутке развоја нас наспрам њих у националном смислу.
Da, u pravu si,. otuda moj defetizam. Mislim da smo govna bili, govna i ostali, cak i da cemo govna biti.
Sto ne zanci da su susedeni narodi manja govna.
Ovaj protest me prvi put u zivotu gura ka drugom zakljucku.

Sto se tice I sv rata, procitaj dnevnik Bore Stankovica "Pod okupacijom". Nije to bilo bas tako romanticno. Beogradska gospoda i tada su gledala kako seljaci ginu ili kako ih odvode u logore, sto je za njihovu zenu i decu znacilo smrt od gladi. Ima scena u filmi kada su Beogradjani na nekoj crkvenoj proslavi, i pored njih austrijski zandari vode kukavnu masu ljudi u internaciju. I Beogradjani se i ne osvrcu.

I sv rat. Nepotrebna klanica. Apis, Pasic i Kralj gurnuli su Srbiju u rat, svesno ili iz nehaja jer nisu kontrolisali sta radi Obavestajna sluzba. Namestili su se austrougarskim imperijalistima i 1/3 stanovnika je umrla.
Nije Kralja, Apisa ili Pasica interesovala sudbina naroda. U tom umiranju nema nista velicanstveno. Ionakoa je sam srpska elita sve te ostvarene ciljeve kasnije ponistila svojom idiotskom politikom, tako da su sve bitke sprske vojske i sve zrtve naroda bile uzaludne.

 
Poslednja izmena:
Да је било идеално, наравно да није. Да јесте, не би данас имали заоставштину Нушића или Арчибалда Рајса нпр.

Ипак све то треба гледати у контексту саме структуре становништва (80, 90% сеоског до пре само нешто преко века), свеукупног глобалног и још више локалног сиромаштва, па и опортунитетног трошка у виду деценија које нам је црвена банда одузела у време експоненцијалног технолошког развоја. Без обзира на све то, не гледам на то црно-бело, у ствари чак мислим да је већина следбеника те, по свеукупно Српство катастрофалне идеологије, у ствари чак и честито на неком личном нивоу! Неки су доживели метаноју, неки до краја остали такви, а неки су касније еволуирали у велике Србе...по потреби...

Добар пример за оно што се писало у вези архитектуре је сам центар града, Трг Републике, да те буде срамота да доведеш некога и да заједно направите круг око своје осе.
 
Mislim da tek sa ovim protestima mi mozda izlazimo iz 200 godina mraka srpske istorije, da se tek sada oslobadjamo od Turcina u sebi, od turskog stanja. I to samo ako uspemo da odbacimo kako vlast, tako i opoziciju.
Sva druga prica je blagoglagoljanje nacionalnih intelektualaca i mitologija a la Vuk Draskovic ili Matija Beckovic.
Pa ta dvojica ni studente nisu podrzali, do dana danasnjeg.
 
Sta znam, oni koji su najmanje kontakta sa Turcima imali, do nivoa da je skoro nepostojeci, ovde se cesto nazivaju kockoglavim Vucicevim glasacima koji su poseljacili Srbiju.
 
Sta znam, oni koji su najmanje kontakta sa Turcima imali, do nivoa da je skoro nepostojeci, ovde se cesto nazivaju kockoglavim Vucicevim glasacima koji su poseljacili Srbiju.
1741536325877.jpeg
 
Било је рестрикција, вожња на пар-непар, насиље на Косову је било жешће 1981. него 1989. 80их због немаштине Београд одустаје од метроа, купују се совјетски тролејбуси уместо домаћих из Гоше, Саноса или Икаруса пошто су ишли на клириншки дуг, исто и Југословенске железнице узимају возове из СССР уместо домаћих.
Такође случајеви крађа беба су најинтензивнији 80их.
Што се тиче културне сцене то је тренд који је био под инерцијом, глобално је ту било замаха и либерализације. Неко би рекао да је већа слобода била 90их када имамо филмове који циљано критикују и прозивају режим и стање у земљи (Црни бомбардер, Дневник увреда 1993, Лепа села лепо горе, Ране, Тамна је ноћ, Ни на небу ни на земљи). Притом 80те су културолошки врхунац Југо-треша - Лепа Брена и Јужни ветар стил музика доминирају, Жикина династија фазон филмови, а јачају и национално-националистичке струје у култури, посебно у књижевности која је опет тада била утицајнија.
Милошевић је само кулминација целог једног процеса.
Било је рестрикција и несташица хране, и основних нарминица после Титове смрти 1980. године. Још тад су политичари гледали да што више украду и отму део територије и манипулишу народом. Моја мајка је била сведок тога. Причало се да је и Државна Безбедност била у то умешана. Знам и за ту причу кад су Шиптари ушли у Трепчу 1981. године. Што се тиче пар-непар возила и несташице горива, није то било само код нас, већ и у целом свету. Зар си заборавио на Октобарски рат који је избио на Блиском Истоку 1973. године који је проузроковао нафтну и енергетску кризу? То је изазвао Израел уз помоћ Америчке владе. Наравно, Русија је у време Совјета била велики произвођач нафте, али највећи је био Блиски Исток. 98% фосилног горива долази са Блиског Истока. Колико је Русија произведила и извозила за годину дана, толико Блиски Исток је извозио и зарађивао за недељу дана. Од тад се цео свет изменио из корена! То видимо и данас од почетка рата у Украјини 2022. године, и увођења ембарга Русији која је данас највећи енергетски извозник на свету!


Лепа Брена и Јужни ветар стил музика доминирају.

Сваки период је имао квалитете и ђубре. Немојмо се правити блесави како су претходне ере биле бајне и савршене кад нису. Није ни данас ништа боље по питању кинотеке, музике и књижевности. Данас су већа вулгарност и простаклук на овом пољу него пре 40 година.

Такође случајеви крађа беба су најинтензивнији 80их.

О овоме се много прича последњих десетак година. Ево питања за све вас у вези ове теме.
  1. Како то да се о овоме није причало деведестих година у време Слобе?
  2. Како то да Вук Драшковић није о овоме причао кад је његова партија била јака?
  3. Како то да Зоран Ђинђић није о овоме причао на телевизији или писао у својим мемоарима, и књизи?
  4. Како то да о овоме нису причали Војислав Коштуница, Борис Тадић, Драган Ђилас и остала екипа, већ је то кренуло доласком Радикала на власт?
Родио сам се пре 34. године. Ти си се родио пре 35 година. Како то да нису украли тебе, мене и моје школске другове из ове генерације из моје школе у коју сам ишао кад је владало веће расуло него у време комуниста? Логично би било да се то деси јер су тад владали безвлашће, корупција, мито, политичка хоботница, дивљачка пљачка, и урушавање система. Не би било мене, као ни тебе, као ни мојих школских другова који су моје годиште, и старији од мене, а дружили су се са мном. Српкиње су се порађале у свим Клиничким центрима Југославије од Марибора до Приштине. Како то да су се бебе «крале» само у Народном фронту, а не у другим породилиштима? Почетком 1990. године би се увелико причало о овоме, али није. Зоран Ђинђић био први који би причао о овоме на телевизији деведесетих година, и након доласка нове власти 2000. године, али није. Зар не схваташ колико ово смрди? Зар ти ово није сумњиво? Мени јесте. Размисли мало. Исто то важи и за вас остале.
 
Poslednja izmena:
Било је рестрикција и несташица хране, и основних нарминица после Титове смрти 1980. године. Још тад су политичари гледали да што више украду и отму део територије и манипулишу народом. Моја мајка је била сведок тога. Причало се да је и Државна Безбедност била у то умешана. Знам и за ту причу кад су Шиптари ушли у Трепчу 1981. године. Што се тиче пар-непар возила и несташице горива, није то било само код нас, већ и у целом свету. Зар си заборавио на Октобарски рат који је избио на Блиском Истоку 1973. године који је проузроковао нафтну и енергетску кризу? То је изазвао Израел уз помоћ Америчке владе. Наравно, Русија је у време Совјета била велики произвођач нафте, али највећи је био Блиски Исток. 98% фосилног горива долази са Блиског Истока. Колико је Русија произведила и извозила за годину дана, толико Блиски Исток је извозио и зарађивао за недељу дана. Од тад се цео свет изменио из корена! То видимо и данас од почетка рата у Украјини 2022. године, и увођења ембарга Русији која је данас највећи енергетски извозник на свету!


Лепа Брена и Јужни ветар стил музика доминирају.

Сваки период је имао квалитете и ђубре. Немојмо се правити блесави како су претходне ере биле бајне и савршене кад нису. Није ни данас ништа боље по питању кинотеке, музике и књижевности. Данас су већа вулгарност и простаклук на овом пољу него пре 40 година.

Такође случајеви крађа беба су најинтензивнији 80их.

О овоме се много прича последњих десетак година. Ево питања за све вас у вези ове теме.
  1. Како то да се о овоме није причало деведестих година у време Слобе?
  2. Како то да Вук Драшковић није о овоме причао кад је његова партија била јака?
  3. Како то да Зоран Ђинђић није о овоме причао на телевизији или писао у својим мемоарима, и књизи?
  4. Како то да о овоме нису причали Војислав Коштуница, Борис Тадић, Драган Ђилас и остала екипа, већ је то кренуло доласком Радикала на власт?
Родио сам се пре 34. године. Ти си се родио пре 35 година. Како то да нису украли тебе, мене и моје школске другове из ове генерације из моје школе у коју сам ишао кад је владало веће расуло него у време комуниста? Логично би било да се то деси јер су тад владали безвлашће, корупција, мито, политичка хоботница, дивљачка пљачка, и урушавање система. Не би било мене, као ни тебе, као ни мојих школских другова који су моје годиште, и старији од мене, а дружили су се са мном. Српкиње су се порађале у свим Клиничким центрима Југославије од Марибора до Приштине. Како то да су се бебе «крале» само у Народном фронту, а не у другим породилиштима? Почетком 1990. године би се увелико причало о овоме, али није. Зоран Ђинђић био први који би причао о овоме на телевизији деведесетих година, и након доласка нове власти 2000. године, али није. Зар не схваташ колико ово смрди? Зар ти ово није сумњиво? Мени јесте. Размисли мало. Исто то важи и за вас остале.
Шунд није постојао у изворној народној уметности. Није то скроз до режима и система, има ту и глобалних трендова, али тад је кулминирао.
За украдене бебе ја сам чуо да је пуно случајева у Крушевцу.
Не знам што се о томе ћутало. Плашим се да је спрега наше службе и запaдних.
 
Изворна народна уметност када је у питању музика се само тако зове, "народна".
Неко је морао да осмисли или напише речи неке песме, да је први одсвира, неки појединци које историја најчешће није упамтила.
То "народно" у ствари значи да је реч о музици популарној међу широким масама, међу народом.
Раније је постојала она подела на "изворну народну" и "новокомпоновану народну" међутим и та тада изворна је у неком тренутку била новокомпонована.
Рецимо, "Купи ми мајко топ" је песма настала негде 20их година.
Да је настала осамдесетих или данас због свог текста била би окарактерисана као шунд али данас је посматрамо као шаљиву стару народну песму.
Море других песама које су у међувремену заборављене или нису никада ни снимљене ни остале забележене.
Турбо осамдесетих своју популарност дугује понајвише томе што је спојио разне елементе тадашње поп културе са мотивима музике која је већ постојала и била у широким масама укорењена.
Добар део и тих песама из тог времена је данас заборављен, посебно међу млађим генерацијама. Остало је или оно што заиста вреди или оно што је својевремено било толико популарно да једноставно није могло да буде заборављено.
 
Meni je pojava turbo folka logicna.
To je osavremenjivanje narodne muzike novim trendovima.
Ali, orijentalizacija turbo folka pocinje nesto kasnije sa Semsom Suljakovic i Draganom Mirkovic,
 
Зависи како гледаш на то. Поред осталог слушам и народњаке, немам онај "мрзим народњаке" трип а тој врсти музике су ме понајвише привукли елементи који се често, понекад са правом а понекад потпуно погрешно сматрају оријенталним.
Својевремено је постојала она флоскула "исламизација музике" која је у ствари оксиморон јер многи тумачи и фундаменталисти у исламском свету музику као музику сматрају за грех.
Такође, чест је случај да се доста инструмената, елемената и "боја" које су присутне везује за оријент у смислу османске владавине док је у ствари реч о елементима везаним за хеленистичку културу.
Народна музика типа двојка-хармоника-виолина, онако како велики број људи доживљава "праву народну музику" је такође релативно новог датума јер су то инструменти који у народној музици код нас почињу да се употребљавају почетком 20.века.
Неспорно је и да у музици ових простора постоје и елементи и трагови типични за османску владавину и који су са њом дошли на ове просторе али то је једноставно тако и не посматрам то као нешто негативно. Исто као што су се и у кухињи задржала многа јела а у језику речи.
 
Poslednja izmena:
Vrh