Прво пиће са 13 година, прво пијанство у петнаестој
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... oj.sr.html
Сваки десети лечени алкохоличар млађи је од 30 година. – Млади у Србији конзумирају двоструко више алкохола него њихови вршњаци у Европи
Слике са престоничких улица или из паркова на којима се група често малолетних Београђана забавља опремљена са неколико „бомби” – пластичних флаша пива од две литре – одавно су део свакодневице која потврђује да је уживање алкохола код младих нараштаја изнад европског просека. Када се томе дода провод на журкама, по клубовима, кафићима, сплавовима или кућним седељкама, где је често осим „сока од јечма” популарна и „жестина” – од домаће ракије до вискија, а неки су већ после поноћи у стању када више не могу да комуницирају или ходају, постаје очигледно да су за многе средњошколски и пубертетски дани време када се већ увелико сусрећу са овим пороком.
То потврђују и истраживања Специјалне болнице за болести зависности. Млади у Србији прво алкохолно пиће најчешће попију у 13. години, док прво пијанство доживе већ у 15. Више од две петине млађих од 16 година једном или више пута се напило, а тек сваки десети овог узраста није никад пробао алкохол.
– Управо су то године из којих се регрутују зависници од алкохола, а то потврђује и чињеница да је сваки десети лечени алкохоличар млађи од 30 година. Погрешни културолошки обрасци су посебан проблем – чак 76 одсто младих пило је код куће, а најчешће су их послужили управо родитељи или неко из ближе породице. Млади у Србији конзумирају двоструко више алкохола него њихови вршњаци, у просеку, у Европи – наглашава др Александар Вујошевић, директор Специјалне болнице за болести зависности.
Према анализама ове здравствене установе, ризик увећава често испијање великих количина алкохола у кратким временским периодима,и то неретко у комбинацији са другим психоактивним супстанцама. Отежавајући фактори су и склоност ка комбиновању више врста алкохолних пића, брзо испијање и такмичење у количини попијеног алкохола, пијење више дана без паузе...
– Овакво понашање врло брзо може да доведе до изразито тешких физичких и психичких последица, међу којима су болести јетре, оштећења панкреаса и појава дијабетеса, али и оштећења срчаног мишића, крвних судова, нервног система и мозга. Млади могу да испољавају различите особине, као што су несигурност, нестабилност, сукоб са ауторитетима, бунтовност, а све оне представљају тло за конзумирање алкохола који ствара лажни осећај сигурности, одлучности и самопоуздања. Неретко млади пију и под притиском вршњака са циљем да припадају групи и буду прихваћени – наводи се у најновијој истраживачкој студији.
Закључак овог испитивања јесте даће, уколико се оваква статистика не промени, алкохолназависност међу младима бити неинфективна епидемија 21. века.
------------------------------------------------------------------------
Међу студентима нема оних који уопште не пију
Истраживање о конзумирању алкохола спроведено је и међу студентима Универзитета у Београду, и то на узорку од 473 академца. Ауторке овог пројекта су студенткиње Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Марија Јовановић, Марија Миловановић и Лидија Буквић.
– Студенти у великој мери користе алкохол као ослонац у стресним ситуацијама. При томе, мушкарци предњаче у већини ставки које су обухваћене испитивањем. Али приметан је и све већи број девојака које пију. Веома је забрињавајуће да се у току истраживања нико није декларисао као особа која уопште не пије. Утисак је да је та појава скоро немогућа, а чак четвртина испитаника каже да особе које избегавају алкохол нису довољно „занимљиве” и „опуштене” – закључује Марија Јовановић.
Н. Белић
објављено: 07.03.2014.
