Srbija - crna strana medalje

[milos.tro]

Bezobrazluku nikad kraja: Novosađanka pozvala Dom zdravlja 400 puta - i nije dobila vezu
Autor: S. I. Eker 05.02.2014.
http://www.24sata.rs/novi-sad/vesti/ves ... 4648.phtml (ceo tekst)

Novosađanka Branka B. (26) juče je tačno 400 puta pozvala kol centar Doma zdravlja „Novi Sad“, a ni nakon tri sata i 18 minuta nije uspela da dobije vezu niti da zakaže pregled. Verno je beležila u svesku svaki poziv, udarajući recke.

NEDOSTUPNO - Bila sam na pregledu kod interniste i kada sam završila, otišla sam do šaltera da bih zakazala i kontrolu. Tamo su mi rekli da pregled jedino mogu da zakažem preko kol centra, pa sam otišla kući da zovem - priča Branka.

Prema njenim rečima, bila je spremna na to da neće odmah dobiti telefonsku vezu, jer je slično iskustvo imala i njena majka pre nekoliko meseci. Stoga je odlučila da lupa recke za svaki poziv.

- Počela sam da zovem u 11, a sve je trajalo do 14.18 sati. Pisala sam recku za svaki poziv. Kada sam, konačno, odustala, prebrojala sam recke i ustanovila da ih ima ukupno 400 - kaže Branka, dodajući da će danas, kada ode u Dom zdravlja, lekare obavestiti „kako je juče prošla“.

Upornost je vrlina: Za dva sata i 18 minuta Branka je tačno 400 puta pozvala kol centar Doma zdravlja

 

[Гага]

Delija naziv teksta je takav zbog knjige koja je nekad bila obavezna lektira VLAK u snjegu u mata lovraka imas i film
http://www.youtube.com/watch?v=Mz4z-5ZLAX8
Doduse trebali bi da imaju i cirilicnu varijantu sajta pitaj na ssc

Директоре у праву си да је наслов чланка написан као та књига, тј. да асоцира на то. Није ми само јасно зашто "новинар" у тексту пише "жељезничар" уместо железничар, али....

А Делија је у праву за опасност по српски језик у Србији. Погледајте само на телевизијама (Прва, Синеманија, Пинк, Нова, Б92, ТВ 1000,...) кад су филмови са преводом. Већина је на језику "њихове лепе" и то без пардона !

Један чланак из Новости од маја 2011. године:

Језик се чува од туђих речи
Suzana BIJELIĆ | 09. maj 2011. 12:09 | Komentara: 101
Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji. Ovo je najprimetnije kod mladih koji su najotvoreniji za promene i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja
Stefan Nemanja je na samrtnoj postelji izgovorio reči koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika. Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.“
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75. ... udjih-reci

 

[milos.tro]

Srbija plaća pet miliona evra za neiskorišćene kredite
Marijana Krkić | 05. 02. 2014.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4401 ... ne-kredite

Država je novcem koji je dala na kaznene provizije mogla da izgradi novu ili da modernizuje pet starih škola.

Srbiji je za projekte odobreno oko 4,5 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćeno tek nešto više od milijarde. Na novac koji nismo povukli, u obavezi smo da plaćamo kaznene kamate između 0,5 i 0,75 odsto, dok poslovi za koje smo zajmili te pare tapkaju u mestu. Penale plaćamo mahom za velike infrastrukturne i energetske projekte, poput obnove železnice, autoputa, elektrana...

Neodgovornost države pala je u oči i stalnom predstavniku Svetske banke u Srbiji, Toniju Verheijenu. Da je Srbija iskoristila sve kredite koji su joj odobreni, kazao je on, to bi poguralo privredni rast, otvorilo radna mesta, a izgradnja infrastrukture privukla bi druge investicije.

Odgovornost
- Dešava se da problem nastane u proceduri, jer jedno ministarstvo treba da izda dozvole, drugo zemlju... A oni slabo sarađuju i prebacuju odgovornost jedni na druge. Mora se uvesti odgovornost za ministarstva koja ne povlače novac - kaže profesor Milojko Arsić.

Odgovorne treba tražiti u državi, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

- Slaba koordinacija u radu države kada je reč o završavanju projekata glavni je krivac za to što plaćamo penale. Neki od tih kredita odobreni su pre desetak godina, 2004. ili 2005. Ugovori se mahom potpisuju uoči izbora - kaže Arsić.
Prema saznanjima “Blica”, Vlada često brzopleto potpiše ugovor o pozajmici, a onda javno preduzeće nadležno za posao iz projekta nije u stanju da ispuni tehničku stranu ugovora. Najviše problema ima prilikom povlačenja kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojoj je u 2013. na ime penala plaćeno oko 2,5 miliona evra od ukupno pet miliona, koliko smo te godine morali da platimo.

Profesor dr Ljubomir Madžar kaže da toliko penala plaćamo zbog pogrešne procene i slabe računice “nedovoljno visprenih ljudi u politici i administraciji”.

- Kad se radi eksproprijacija zemljišta sa velikim brojem vlasnika, to je ogroman administrativni posao, a kod nas administracija ne radi kako treba. To koči da se predradnje obave i da se krene u realizaciju projekta - upozorava Madžar.
Koridor 10 je već 40 godina prioritet svake vlasti, a za taj projekat je povučena tek desetina od milijardu evra, odobrenih pre pet godina. Ništa bolje nije stanje ni u „Železnicama Srbije“, gde je od zajmova ugovaranih pre sedam godina povučeno tek 17 odsto. „Železnice“ su zbog toga već platile penale više od tri miliona evra.

 

[milos.tro]

Svi su krivi - i novine i pacijenti, samo je Dom zdravlja Novi Sad bezgrešan, sa 232 neodgovorena poziva
24 sata | 06. 02. 2014. - 18:05h | Komentara: 12 .
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/440694 ... ena-poziva


Dom zdravlja „Novi Sad“ sazvao je danas vanrednu pres konferenciju kako bi ponovo demantovali pisanje „24 sata“ i tvrdnje pacijentkinju Branke B. da je nebrojeno puta bez uspeha pokušala telefonom da dobije Dom zdravlja.

Podsetimo, "24 sata" je pisao o pacijentkinji koja je 400 puta zvala Dom zdravlja Novi Sad u pokušaju da zakaže pregled, bez uspeha.

Zatim su iz Doma zdravlja nepotpisanim saopštenjem demantovali tvrdnje lista, naglasivši da "nije zvala 400, već "samo" 232 puta.

Pacijentkinja Branka B. je u kol centru DZ "Novi Sad" dobila broj telefona interniste, koga je uporno zvala, budući da je nisu obavestili da je doktorka na godišnjem odmoru.

Na osnovu objašnjenja koja su se mogla čuti na današnjoj konferenciji za novinare, može se zaključiti da pacijent, koji želi da zakaže pregled kod specijaliste u Domu zdravlja „Novi Sad“ mora da dođe lično u ambulantu i na osnovu istaknutog obaveštenja na vratima ordinacije, shvati da je doktor na godišnjem odmoru, te da radi samo druga smena, prenosi sajt 24sata.

- Utvrđeno je da je pacijentkinja uporno zvala jedan te isti broj, a to je internistička ambulanta na Limanu, pri čemu ta prva smena nije radila, jer je doktorka na godišnjem, što je i istaknuto na vratima ambulante, ali radi druga smena od 13.30, ali to ona nije ni pokušala da sazna – izjavila je dr Olgica Jukić-Neatnica, načelnik specijalističke službe.

Pacijentkinja Branka B. tvrdi da i dalje stoji pri tvrdnjavama koje je ranije dala, a to je da su joj u kol centru rekli koji broj da zove.

 

[direktor]

SRAMOTA NEVJEROVATNO
Ukradi sam: Rastavili pa ukrali klupu na Dorćolu usred dana!

Dvojica muškaraca juče su oko 13 sati demontirali i odneli klupu iz Višnjićeve ulice na Dorćolu, bez trunke straha da će ih neko uhvatiti.

Prvo su skinuli šrafove i odvojili klupu od trotoara, a onda su poskidali i daske.

Dok je jedan pakovao čeličnu konstrukciju, drugi je uredno ubacio daske u kontejner...

Natovarili su metalni deo na kolica i otišli.

Očigledno uigranom tandemu za celu "akciju" nije bilo potrebno više od tri minuta.

Niko od prolaznika nije se ni osvrnuo za njima.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/440...olu-usred-dana

 

[milos.tro]

Horor u sobama pacijenata KBC “Zvezdara”: Golubovi lete oko obolelih!
Ana Vušović Marković | 07. 02. 2014. - 17:23h izmena vesti 15:48h


Ruina od 18.000 kvadrata u Preševskoj nije bivši zatvor, niti napuštena fabrika - to je bolnica u kojoj se godišnje leči 300.000 ljudi.
Zgradi koju su dobili od vojske upotrebna dozvola istekla još 1999. a ministarstvo zdravlja ne može da reši status objekta.

Horor zgrada gotovo da i nema fasadu, golubovi lete oko kreveta pacijenata, za toalete je potrebna gas maska, a ventilacioni sistem ne radi već deceniju. Zgradu je nemoguće renovirati jer zvanično ne pripada nikome, a nadležni su za te ljude gluvi već 15 godina.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/440941 ... OTOGRAFIJE
(ceo tekst)

 

[milos.tro]

Novi Sad: Trojica uhvaćena kako skidaju krov s Doma zdravlja, druga dvojica skidala armaturu s mosta
Beta | 08. 02. 2014. - 12:38h | Komentara: 22
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/441116 ... ru-s-mosta

Novosadska policija zatekla je dvojicu Novosađana kako zajedno sa još jednom osobom iz Vučitrna skidaju lim sa krova Doma zdravlja u Novom Sadu, saopšteno je danas.

Pored togam u Sremskoj Kamenici policija je zatekla četrdesetdevetogodišnjeg Novosađanina i njegovog šesnestogodišnjeg sina dok su čekićem lupali beton na zaustavnoj traci mosta, kako bi ukrali armaturu.

U saopštenju se dodaje da je policija pronašla i uhvatila i dva maloletnika iz Novog Sada, dok su sa jedne zgrade demontirali sedam metara bakarnih oluka, a za jednim od njih je bila raspisana lokalna poternica.

Protiv osumnjičenih će biti podnete krivične prijave.

 

[milos.tro]

U Zemunu prodavali meso uginulih životinja
Subota, 08. 02. 2014.|17:56 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... BEivotinja

Privedena lica u okolini Zemunske pijace zbog prodaje mesa uginulih životinja nisu registrovani prodavci pijace "Zemun", kaže Saša Rokvić.

Ovi prodavci mesa sa deponije nisu zakupci na pijaci "Zemun", nemaju tezgu, niti su je ikada imali. B.J. i M.M. su prodavci na "divljoj" pijaci u okolini pijace "Gornja varoš" i, po izjavama legalnih trgovaca, vrše prodaju iz gepeka automobila već duže vreme", izjavio je Rokvić koji je zamenik direktora JKP "Gradske pijace".

Predsednik Privremenog veća Siniša Mali podsetio je da je nakon medijskih natpisa o nelegalnoj prodaji mesa sumnjivog porekla, grad odmah reagovao i uspostavio vanrednu kontrolu.

- Ovo pitanje nije samo problem grada Beograda, čija to zapravo i nije nadležnost već i pitanje koordinacije sa republikom. Mi smo hitno reagovali, jer nam je zdravlje sugrađana najvažnije i to će pitanje sigurno biti jedan od pririteta u narednom periodu - rekao je Mali.

 

[laki72]

E vidite drugari, ovo nije samo stvar drzave, inspekcije i ostalih nadleznih sluzbi.
Ovo je stvar stanja svesti nacije.
Jer jedno je uvaliti govedinu kao teletinu (prevara), uvaliti sinteticku majcu kao pamucnu (opet prevara), ali prodavati meso uginulih zivotinja je direktan atak na ljudsko zdravlje!!!
Zar smo toliko nisko pali da zarad profita trujemo svoje sugradjane i njihovu decu takvim mesom !?
Nacija koja je pre 70 godina uz svu muku primala Slovence proterane iz Slovenije od strane Nemacke nacisticke vrhuske danas se medjusobno truje zarazenim mesom crknutih zivotinja?????????
Zemljo otvori se...

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[milos.tro]

10/02/2014 - 10:34
Ukrali mu ceo kiosk sa Zelenjaka!

- Kad sam oko 12 sati došao do lokala, umalo se nisam šlogirao. Cela prodavnica mi je nestala. Pomislio sam da je reč o skrivenoj kameri i da se neko zeza sa mnom. Nažalost, ovo nije šala, već realnost. Sramota i bezobrazluk - kaž Nenad Savić, vlasnik pekare "Somunče"
http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/94 ... -zelenjaka (ceo tekst)

 

[Moravac]

http://www.media1.rs/ekonomija/fina...like_su_nase_plate_narod_to_treba_da_zna_FOTO

 

[milos.tro]

Mito u Srbiji "košta" 250 evra
L. Gedošević/ S.Todorović | 12. 02. 2014. - 13:25h | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/442177 ... a-250-evra

Prosečan iznos mita u Srbiji je oko 250 evra, građani ga u većini slučajeva sami nude, i smatraju da korupcije najviše ima u političkim partijama, zdravstvu i policiji.

Ovo su pokazali najnoviji rezultati istraživanja koje na šest meseci sprovodi UNDP (Program ujedinjenih nacija za razvoj) i Cesid.

Korupcija je treći po redu problem sa kojima se suočavaju građani Srbije, iza nezaposlenosti i siromaštva, što znači da je građani, ako se uporede rezultati sa prošlim istraživanjem, više ne smatraju osnovnim problemom.

Posle stranaka, zdravstva i policije, korupcija se prepoznaje u sektoru carine, administracija, a na dnu ove liste je vojska. Istraživanje je pokazalo i da je Vlada prepoznata kao organ od koga građani dosta očekuju u borbi protiv korupcije, a procenat onih koji smatraju da postoji određena efikasnost u naporima vlade da se suzbije korupcija u zemlji iznosi 64 odsto.

Rad Vlade na suzbijanju korupcije manje efikasan nego ranije

Međutim, izvesna stagnacija u radu Vlade na suzbijanju korupcije može se primetiti kroz podatak da se smanjuje procenat onih koji napore Vlade ocenjuju kao vrlo efikasnim, i da se povećao broj onih koji smatraju da su oni malo efikasni.

Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković je kazao da je paradoksalno da građani smatraju da su Vlada, sudstvo i policija glavni subjekti u borbi protiv korupcije, a istovremeno ocenjuju da u tim oblastima ima najviše korupcije.

- Građani Srbije korupciju dobro detektuju, ali su joj sa druge strane veoma skloni - kazao je Stojiljković.

Na pitanje da li Srbija ide u pravom ili pogrešnom smeru, istraživanje je pokazalo da je od promene vlasti 2012. porastao optimizam koji je i dalje stabilan i koji je veći u odnosu na period pre leta 2012.

Davanje mita najprisutnije u zdravstvu

Lekari i policajci su profesije u kojima su slučajevi korupcije konstantno prisutni, a skoro polovina od ukupnog broja slučajeva davanja mita je vezana za zdravstvo i lekare.

Kada je u pitanju zdravstvo, građani smatraju da je najviše korupcije kod lekara, potom kod radnika filijale republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a potom slede medicinske sestre i tehničari i na kraju administrativno osoblje u bolnicama.

Korupcija je, smatraju građani, najviše primetna u kliničkim centrima, potom u kliničko-bolničkim centrima i opštim bolnicama, a onda u domovima zdravlja.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ocenila je da kod građana postoji veća percepcija da u zdravstvu postoji korupcija, nego što je to realno stanje.

- Mesta korupciji u zdravstvu ima u oblastima zapošljavanja, snabdevanja proizvodima, lista čekanja, dopunskog rada - rekla je ministarka.

 

[milos.tro]

Za mesec dana broj nezaposlenih u Srbiji povećan za oko 19.000
Sreda, 12. 02. 2014.|13:33 | Izvor: 24 sata
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... oko-19-000

Za samo mesec dana, broj nezaposlenih u Srbiji povećan je za oko 19.000.

Uprkos čestim sajmovima zapošljavanja, brojnim oglasima, internet sajtovima i prekvalifikacijama, do posla se u Srbiji teško dolazi.

Skoro trećinu nezaposlenih čine mladi ljudi, a istraživanje Unije poslodavaca pokazalo je da u ovoj godini 90% poslodavaca zbog visokih troškova poslovanja, pada prometa i nelojalne konkurencije, ne planira nova zapošljavanja.

Koliko je raznolika slika nezaposlenih u Srbiji, najbolje pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Na evidenciji NSZ nalazi se 31% nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, ali i 10% fakultetski obrazovanih građana, što je najbolji dokaz tome da naš obrazovni sistem nije prilagođen tržištu rada.

Dok privrednici poručuju da bi obrazovanje trebalo prilagoditi potrebama privrede, jer su mnoga zanimanja zastarela i neupotrebljiva, agencije i službe za zapošljavanje smatraju da bi poslodavci trebalo da ublaže zahteve po pitanju iskustva i znanja stranih jezika.

- Od ukupnog broja traženih poslova u 2013. godini, skoro tri odsto poslodavaca na evidenciji nije našlo tražene profile, ili oni nisu imali dovoljno znanja i veština. Radi se najviše o kandidatima koji poseduju specifične licence iz oblasti mašinstva i građevine - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Na posao duže od 6,5 godina čekaju organizatori automatske obrade podataka i lekari opšte medicine, a 5,8 godina nezaposleni su stomatolozi, više od četiri godine istoričari umetnosti i politikolozi. Među onima sa završenom srednjom školom, koji čine i najveći deo nezaposlenih, više od sedam godina bez posla su rukovaoci hemijskih uređaja i mašina i veterinarski laboranti.

 

[milos.tro]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ji.sr.html

 

[milos.tro]

Лекари опште праксе и стоматолози чекају на посао 6 година

БЕОГРАД – Међу високо образованим грађанима најдуже на посао чекају лекари опште медицине, стоматолози, али и стручњаци попут организатора аутоматске обраде података, који на прво запослење просечно чекају и дуже од шест година, показали су подаци Националне службе за запошљавање (НСЗ).

У Србији има 769.546 незапослених, од чега 27, 2 одсто, односно 209. 202 чине млади.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... na.sr.html (ceo tekst)

 

[milos.tro]

 

[milos.tro]

Redovno stiže tek svaka peta plata
E. V. N. | 12. februar 2014.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... peta-plata

Samo 20 odsto preduzeća u našoj zemlji ne kasni u isplatama zarada zaposlenima. Do 60 dana kasne mesečna primanja u 40 procenata firmi.

PRAVO na zaradu koje je zakonom zagarantovano svakom zaposlenom, privilegija je tek u svakoj petoj firmi u Srbiji. Samo u 20 odsto preduzeća, ako izostavimo firme koje zavise od državne kase, radnici mogu da računaju na sigurnu mesečnu isplatu. Nezaposleni imaju sve manje razloga da zavide onima sa radnim knjižicama, jer mnogi među njima mesecima svakodnevno naporno rade, a plate čekaju - mesecima.

Kako za „Novosti“ kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, koja je sprovela istraživanje među malim, srednjim i velikim firmama, samo 21 odsto preduzeća isplaćuje zarade svakog prvog u mesecu.

- Kao glavne razloge za kašnjenje pri isplati plata privrednici su naveli da ne mogu da naplate potraživanja u roku kraćem od 100 dana - kaže Rajić. - Žale se i da teško skupljaju novac za zarade, zato što istovremeno moraju da uplate i poreze i doprinose, kao i da im je promet znatno manji nego u prošloj i pretprošloj godini.

Među razlozima za kašnjenje u isplati zarada koje su privrednici naveli su i nelojalna konkurencija iz „sive zone“, zaduženost kod banaka i drugih poverilaca i nedovoljno novca za kupovinu sirovina i repromaterijala. Poslodavci se žale i na to što ukupna izdvajanja prema državi ne ostavljaju prostora da redovno isplaćuju plate.

Sada su u Srbiji najpoželjniji poslodavci koji redovno izmiruju sve svoje obaveze prema radnicima. Još traženije su one firme u kojima se stimuliše rad i nagrađuje trud.
--------------------
PODNETO 9.000 ŽALBI
Inspektorat za rad godišnje dobije oko 9.000 prijava zaposlenih, a trećina se, kako kaže direktor Inspektorata Dragoljub Peurača odnosi na neisplaćivanje zarada. - Činjenica je da pojediniprivredni subjekti mesecima ne isplaćuju zarade zaposlenima, a ima i onih koji duži vremenski period isplaćuju samo minimalne zarade - priča Peurača. - Najviše nadzora kontrola isplata plata prošle godine je izvršeno u delatnosti hemijske proizvodnje, gume i plastike, ugostiteljstva, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda i građevinarstva.
--------------------
- Vodili smo se idejom da i nagrađivanje mora biti pravično i objektivno - kaže za „Novosti“ Darko Aćimović, generalni direktor DIS-a. - Tako smo i ove godine postavili kriterijume vrednovanja svih zaposlenih. Osnovni kriterijumi od prošle godine, prisustvo na poslu tokom cele godine, bolovanja koja nisu duža od 21 radnog dana i povrede radne discipline, ove godine su prošireni vrednovanjem konkretnih parametara rada i rezultata u radu, kao i ocenom neposrednog rukovodioca sektora.

Kompanija „Sirmijum stil“ koja se tri godine u Sremskoj Mitrovici bavi proizvodnjom čeličnih gredica, jedna je od retkih firmi koje redovno isplaćuju zarade. U „Sirmijum stilu“ napominju da postoji i sistem stimulacije radnika, koja je u vezi sa rezultatima proizvodnje. Za ostvarenje mesečnog plana proizvodnje radnici imaju stimulativnu naknadu koja je srazmerna uvećanoj proizvodnji.

Zarade redovno dobija i 1.700 zaposlenih u kompaniji „Viktorija grup“, jednoj od najvećih prerađivača, izvoznika i investitora u regionu.

U DISU I BONUSI

Prošla godina je bila teška i puna iskušenja, ali kompanija DIS je još jednom pronašla snagu da 13. platom nagradi one koji su doprineli rezultatima u 2013 - kaže za „Novosti“ Darko Aćimović, generalni direktor DIS-a. - Zaposleni koji su svojim odnosom prema poslu, prema svojim kolegama, prema kupcima, robi i osnovnim sredstvima kršili radnu disciplinu nisu mogli participirati u rezultatima. Posle čitave analize, 13. platu je dobilo više od 80 odsto zaposlenih u kompaniji.

 

[milos.tro]

Србија увози и празилук
А. Микавица
објављено: 12.02.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... uk.sr.html (ceo tekst)

deo teksta:
– За сваку је похвалу што је спољнотрговински биланс пољопривреде у прошлој години био „у плусу” за готово милијарду евра, али би он могао да буде већи за четири до пет пута кад би више и боље користили оно што нам поднебље пружа – тврди Војислав Станковић, саветник председника Привредне коморе Србије за пољопривреду. – На жалост, ми то не чинимо. На пример, уместо да се површине под воћем повећавају, оне су се смањивале. Некада су се воћњаци у Србији простирали на 240.000 хектара, а према последњем попису пољопривреде – сведени су на 160.000 хектара.

Разумљиво је што увозимо јужно воће, кафу, чај, какао и зачине, али драгоцене девизе арчимо на увоз пасуља из Казахстана, Киргистана, чак са Мадагаскара, а већ годинама једемо кинески бели и холандски црни лук. Неко воће и поврће се увози и у сезони, када пристиже наш род, јер се великим мегамаркетима више исплати него да га откупљују и припремају за продају. Да би га било на нашим трпезама у зиму и рано пролеће, од свежег поврћа највише увозимо парадајз, лубенице, купус, краставац, паприку и црни лук.

Наше јабуке увозимо из Словеније – извеземо их Словенцима за багателу у септембру, они их држе у хладњачама, затим нам их продају по вишеструкој цени у априлу. Да бисмо јабуке овогодишњег рода јели у фебруару, трговци их увозе из Чилеа, а крушке из Јужне Кореје. Једне зиме сељаци бацају кромпир, а следеће га увозимо.
--------------------

 

[milos.tro]

Horor: Vlada odobrila pokolj jelena u „Đerdapu“ (UZNEMIRUJUĆE SLIKE)
S.B. - K.M. | 14. 02. 2014. - 06:18h izmena vesti 08:35h | Foto: Reuters | Komentara: 261

Ministarstvo poljoprivrede, kako „Blic“ saznaje, nema zamerki na plan Nacionalnog parka „Đerdap“ da ove godine može da se odstreli 100 jelena i košuta!
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/442695/ ... JUCE-SLIKE (ceo tekst)

 

[milos.tro]

 

[milos.tro]

Inspektorka odbacila žalbu na svoj rad i sama se potpisala
24 sata | 14. 02. 2014. - 09:42h | Komentara: 75

Ono što se u prosvetnoj inspekciji događa, ni Monti Pajton ne bi mogao da iscenira! Vesna Matić, profesorka Ekonomske škole u Valjevu, poslala je žalbu na rad prosvetne inspektorke Gordane Matić, a odgovor da je žalba neosnovana stigao je ni manje ni više nego od te iste Gordane Matić.

Po principu kadija te tuži - kadija ti sudi, valjevska inspektorka Gordana Matić napisala je u odgovoru da su primedbe na rad Gordane Matić neosnovane, nakon čega se uredno potpisala i udarila pečat.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/442744 ... -potpisala (ceo tekst)

 

[milos.tro]

Zvezdara u panici: Manijaci vrebaju žene, pljačkaju ih i onanišu pred njima
J. Vučetić | 16. 02. 2014. - 14:30h | Foto: Foto: D. Milenković | Komentara: 40

- Vraćala sam se sa posla u sred bela dana i na putu ka zgradi, u Ulici Petra Bajalovića presreo me manijak koji se skinuo i počeo da onaniše. Samo sam vrisnula i otrčala kući - kaže Katarina M. iz Učiteljskog naselja. Uplašeni građani u tom delu Zvezdare istakli su obaveštenja kojim upozoravaju na opasnost od manijaka, pljačkaša i nasilnika.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/443237 ... pred-njima
(ceo tekst)

 

[milos.tro]

Dug Srbije svakog meseca veći za 150 mil EUR
Utorak, 18. 02. 2014.|09:33 | Izvor: Danas
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... 50-mil-EUR


Za mesec i po dana, koliko traje ova godina, javni dug Srbije povećao se za 227,8 mil EUR. Prema podacima Uprave za javni dug, 14. februara, odnosno prošlog petka, Srbija je dugovala 20,3 mlrd EUR, dok je poslednjeg dana 2013. naš dug bio 20,09 mlrd EUR. To znači da se zemlja trenutno zadužuje brzinom od oko 155 mil EUR mesečno ili 1,8 mlrd EUR godišnje.

Mada se to čini kao velika brzina, to je zapravo usporenje u novom zaduživanju u odnosu na prošlu godinu. Tokom 2013. javni dug se povećao za čak 2,4 mlrd EUR, što je bilo 200mil EUR mesečno, u proseku. Kada se gornjim ciframa dodaju i obaveze lokalnih vlasti, ukupan dug se podiže za još skoro pola milijarde evra, tačnije za 453,7 mil EUR.

Prema podacima Uprave za javni dug, naše obaveze trenutno su na nivou od 61,2% bruto domaćeg proizvoda, što je najviši nivo još od od 2003. godine, kada je odnos duga prema BDP-u bio na nivou od 66,9%. Ipak, rast ovog pokazatelja usporava, pošto je tokom 2013. učešće duga u privrednom proizvodu poraslo za 1,2%, dok je u 2012, koja je bila izborna godina, ovaj pokazatelj skočio za čak 11,8 procentnih poena - sa 48,2 ma 60%.

Inače, zakonom je određeno da javni dug ne sme da poraste iznad 45% BDP-a, ali na to pravilo niko ne obraća pažnju još od 2010. godine. Fiskalni savet, institucija koja prati da li Vlada novcem raspolaže u skladu sa zakonom, upozorio je nedavno da će javni dug u narednim godinama dostići čak i 70% BDP-a te da smanjenje javnog duga neće biti moguće pre 2017. godine.

 

[milos.tro]

Bolničke zaraze širi nemar
B. RADIVOJEVIĆ | 17. februar 2014. 21:17 | Komentara: 1
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... siri-nemar

Bolničke infekcije su jedan od ključnih pokazatelja lošeg stanja u našem zdravstvu. Higijena je loša, a pacijenti predugo u bolnicama - kaže prof. Nada Kostić

U ČAČANSKOJ bolnici bore se sa klostridijom, u Klinici za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije - sa šugom. I dok se među korisnicima zdravstvene zaštite sve češće čuju mišljenja da porast epidemija u bolnicama zapravo oslikava stanje u našem zdravstvu, koje je, prema istraživanju Evropskog indeksa korisnika zdravstvenih usluga, najlošije u Evropi, ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović tvrdi da u Srbije nije povećan broj bolničkih infekcija.

- O tome sada više i jasnije obaveštavamo javnost. Preduzimamo sve potrebne mere, kontrolu, a tamo gde je to potrebno i sankcije - kaže ministarka.

Čačanska bolnica proglasila je prošle nedelje epidemiju klostridije na odeljenju ortopedije, gde je zaraženo petoro pacijenata. To je četvrta bolnička epidemija od početka ove godine izazvana bakterijom, kojom su prošle godine u dva navrata, u maju i novembru, inficirani pacijenti u bolnici u Užicu takođe na ortopediji. Prve tri epidemije ove godine prijavile su dve klinike Kliničkog centra Srbije: za urologiju i za digestivne bolesti i opet Opšta bolnica u Užicu.

REGISTROVANO 20 EPIDEMIJA Od početka godine, prema podacima Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, registrovano je 20 epidemija zaraznih bolesti sa 162 obolele osobe i jednim smrtnim ishodom. - Bilo je devet epidemija bolničkih infekcija sa 97 obolelih i jednom umrlom osobom - kaže dr Bojana Grgić. - Prošle godine prijavljeno je ukupno 247 epidemija zaraznih bolesti, sa 3.251 obolelim.

Iako su, bar trenutno, najučestalije epidemije klostridije, nisu i jedine u našim zdravstvenim ustanovama.

- Prijavljene su i infekcija izazvana bakterijom pseudomonas u Opštoj bolnici u Vršcu, šuga u Klinici za gastroenterologiju KCS i epidemija dijareje i gastroenteritisa u Domu za stara lica u Kučevu - kaže dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

U Klinici za gastroenterologiju KCS šugom je zaraženo 16 ljudi, među kojima je 15 zdravstvenih radnika.

- Bolničke infekcije nisu ništa novo, ali one na jedan poseban način oslikavaju rasulo u našem zdravstvu - smatra profesor dr Nada Kostić, internista endokrinolog u KBC „Dr Dragiša Mišović“. - Pacijenti nepotrebno dugo leže u bolnicama, a to povećava rizik od infekcija. Higijena u bolnicama nije na zavidnom nivou. I sad se, sa inače lošom organizacijom zdravstva, ide u drugu krajnost - prave se sobe za izolaciju. Time se inficirani pacijenti dodatno plaše, a naši ionako nedovoljni kapaciteti dodatno smanjuju. Rešenje je da se pacijenti što brže leče, a da se odeljenja gde se često ponavljaju infekcije privremeno zatvore dok se ne reši problem.

Doktor Bojana Grgić, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u „Batutu“, kaže da ne postoji nijedna zdravstvena ustanova na svetu koja se može pohvaliti da nema i da nikada nije imala bolničke infekcije:

- Ukoliko neko tvrdi na nema BI, to samo znači da nadzor nije dobro uspostavljen. Kako medicina napreduje, uvode se nove, često agresivnije dijagnostičke i terapijske procedure, ali svaka od tih procedura povećava rizik za nastanak infekcije.

 

[milos.tro]

Pogledajte: Policajci rade polukružno preko pune duple linije Video
Blic | 18. 02. 2014. - 14:16h | Foto: Jutjub | Komentara: 105

Propisi su propisi i moraju se poštovati. Svakodnevno, s punim pravom, čujemo apele da se saobraćajni propisi moraju poštovati. Zbog toga je strašno kada oni ko treba da upozorava i sankcioniše, grubo krši pravila i tako ugrožava tuđe živote.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/443701 ... ple-linije (ceo tekst)