Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

DRUŠTVO | PONEDELJAK 25.04.2011 | 15:41
Kako se postaje vlasnik zemljišta?
IZVOR: B92
Beograd -- Zakon o planiranju i izgradnji predvideo je da korisnici zemljišta mogu postati vlasnici uz plaćanje tržišne vrednosti tog zemljišta.
148321844db57df89feba464797774_368x230.jpg


U praksi se pokazalo kao moguće da na osnovu procene tržišne vrednosti onaj ko je bio korisnik ne mora da plati ništa da bi postao vlasnik.

Iako je zakon predvideo da je za tržišnu procenu zadužena Poreska uprava, ova institucija se u procesu konverzije rukovodi podzakonskim aktima, pa angažuje sudske veštake koji cene koliko neka zemlja u Srbiji vredi.

Tako se desilo da je privatnoj kompaniji Delreal određeno da ne treba da plati ni dinar za vlasništvo nad 15 hektara atraktivnog zemljišta pored autoputa.

Prema istraživanju Insajdera, kada bi se vlasništvo nad zemljištem naplaćivalo prema cenovniku Poreske uprave, po kome svi građani Srbije plaćaju poreze, u budžet bi se slili milioni evra.

Na osnovu procene veštaka, tržišna vrednost kvadratnog metra zemljišta u bloku 53 na novom beogradu iznosi oko 50 evra, dok prema proceni Poreske uprave u sličnoj urbanističkoj zoni zemljište vredi 8 puta više. Kada se procena veštaka primeni na oko 15 hektara, to zemljište vredi ukupno oko 8 miliona evra.

Da su se primenjivali parametri Poreske uprave, ukupna vrednost zemljišta bila bi čak 60 miliona evra. S obzirom na to da je kompanija Delreal do sada platila korišćenje zemljišta oko 9 miliona evra, prema proceni veštaka ova kompanija sada može da besplatno postane vlasnik zemljišta. Da su se koristili standardi Poreske uprave, Delreal bi u budžet morao da uplati više od 50 miliona evra.

U Poreskoj upravi kažu da nije njihova dužnost da proveravaju procenu veštaka, već samo da je konstatuju i o tome sačine zapisnik.

"Svaki zapisnik koji sačini Poreska uprava na osnovu ovih dokumenata ne znaci da ce rezultirati donosenjem resenja od nadležnih organa koji nisu u nadležnosti Poreske uprave, već su to organi koji su pri opštinama, ne znači da će se doneti rešenje takvo. Taj nadležni organ može ga doneti, a može iz nekih razloga da ospori vestakovu procenu tog zemljista i jednostavno to zemljište onda neće proći kroz konverziju koja je propisana zakonom i uredbom" , kaže Zoran Vasić iz Poreske uprave.

Ko je odgovoran?
U Poreskoj upravi kažu da je sekretarijat za imovinsko pravne poslove Beograda nadlezan da utvrdi konačnu ocenu koju neko treba da plati da bi postao vlasnik nad zemljištem. Međutim, u Sekretarijatu novinari b92 već dve nedelje ne uspevaju da dobiju odgovor na ovakve tvrdnje Poreske uprave.

S druge strane u nadležnom ministarstvu odgovornost vraćaju na Poresku upravu, i tako je krug zatvoren.

Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da konverzija otvara prostor za sistemsku korupciju i da korist imaju isključivo biznismeni. U Ministarstvu za prostorno planiranje smatraju da zakon jasno propisuje nadležnosti svih organa u postupku konverzije.

Prema rečima Aleksandre Damnjanović iz ovog ministarstva cilj propisivanja norme bio je da svi koji nisu platili građevinsko zemljište ili ga nisu platili po realnoj ceni, plate zemljište, odnosno plate tu razliku koju nisu platili kada su stekli pravo korišćenja.

Na pitanje novinara B92 da je Delreal samo jedan primer i da li je moguće da biti još ovakvih primera, Damnjanović je navela da je vrlo teško davati ocene na pojedinačnom primeru jer nema uvid u spise predmeta.

Kada dosadašnji korisnici postanu vlasnici, moći će da prodaju zemljište, ali tada će cenu određivati tržište, pa će po svemu sudeći, mnogi na ovom poslu zaraditi.

info sa - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=04&dd=25&nav_category=12&nav_id=508349
 
KURIR OTKRIVA AFERA „TRI KRALJA“
TAJKUNIMA PLAC U CENTRU BEOGRADA BEZ TENDERA!
(40) Utorak, 26. April, 2011.| Autor: Oliver Nikolić
Vlada premijera Koštunice drastično prekršila zakon dodelivši, bez javnog konkursa, lokaciju u centru Beograda Danku Đuniću, Vojinu Lazareviću i Aleksandru Vlahoviću
57770.jpg

BEOGRAD - Kako u Srbiji zaraditi 100 miliona evra?
Pitajte Aleksandra Vlahovića, Vojina Lazarevića i Danka Đunića.

Ovaj trojac uspeo je da, bez tendera, dobije lokaciju u centru Beograda i da od 1.700 kvadrata udžerica krene u gradnju čak 28.000 kvadrata ekskluzivnog poslovnog i stambenog centra!

„Tri kralja“ privatizacije, kako ih je srpska javnost krstila, grade monumentalni objekat u najskupljoj građevinskoj zoni Beograda, uz svesrdnu pomoć bivše vlasti. Samo na razlici između prvobitne vrednosti tih 1.700 kvadrata i realne cene kvadrata na ovoj lokaciji (u proseku, oko 3.000 evra), firma KMKM, čiji su vlasnici Vlahović, Đunić i Lazarević, posle prodaje stanova i lokala biće „dobra“ - 100 miliona evra!

Čitav projekat traje još od 2006, kad je osnovan KMKM, koji je počeo s otkupom privatnih objekata na ovoj lokaciji. Potom, odlukom Vlade Srbije od 10. maja 2007. o razmeni nepokretnosti, republička Direkcija za imovinu prenosi pravo vlasništva nad ukupno 1.715 kvadrata na KMKM (zauzvrat će dobiti istu kvadraturu u novim objektima). U julu nastaje glavni projekat, da bi konačna prijava radova stigla u aprilu ove godine?!

Analitičar Mahmut Bušatlija podrobno je upoznat sa ovim projektom.

- Tu, bez sumnje, ima sijaset krivičnih dela, a to što nije bilo tendera sigurno je najupečatljivije! Država nije mogla da im ustupi plac ni na koji način. Početkom 70-ih godina parcela je dodeljena Robnim kućama „Beograd“, a pošto u određenom roku nisu ništa izgradili, trebalo je da im se zemljište oduzme. Nisam našao dokumentaciju da im je oduzeto! Vlada nema niti je ikada imala ikakvo pravo da dodeljuje zemljište, jer je to nadležnost gradske Direkcije za građevinsko zemljište, a to što javni gradski pravobranilac nije reagovao na ovo kršenje zakona, posebna je priča - zaključuje Bušatlija.

Nijedan od trojice „kraljeva“ nije želeo da govori za Kurir, ali u KMKM tvrde:
- Kompletna procedura razmene nepokretnosti urađena je u skladu sa zakonom, uz sve potrebne saglasnosti nadležnih državnih institucija. Bilo kakav uticaj bilo kog pojedinaca je nepotreban i apsolutno isključen.
(nastaviće se)


Aleksandar Vlahović

Pre ministrovanja bio je zaposlen kao partner u tadašnjem „Dilojt i Tušu“. Nakon funkcije ministra za privredu i privatizaciju (2001-2004) postaje partner i suvlasnik kompanije „Eki investment“.

Vojin Lazarević

Pominje se kao moćnik energetskog lobija. Od 1998. do 2000. ministar bez portfelja u Vladi Crne Gore i savetnik za ekonomske odnose predsednika Vlade Crne Gore Filipa Vujanovića.

Danko Đunić

Kotoranin Danko Đunić smatra se kraljem privatizacije u Srbiji. Od 1997. do 1998. bio je potpredsednik savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Prvi je čovek „Dilojt i Tuša“, privatizacionog savetnika u prodaji mnogih domaćih kompanija, suvlasnik „Eki investmentsa“ i suvlasnik TV Avale.

A od kuma lokacija?

Podsećanja radi, 2007. šef kabineta tadašnjeg premijera Koštunice bio je Aleksandar Nikitović, u više navrata apostrofiran kao kum Vojina Lazarevića. Da li je to bio razlog sklapanja ovako dobrog posla po Lazarevića, nismo uspeli da saznamo jer je Nikitović odbio da komentariše naša saznanja. Umesto njega oglasio se portparol DSS Petar Petković:
- U vreme vlade gospodina Koštunice sve je rađeno po zakonu i za sve odluke postoji i adekvatna dokumentacija.

KMKM: I dalje čekamo

U firmi KMKM, čiji su vlasnici Vlahović, Lazarević i Đunić, kao osnovni razlog kašnjenja početka izgradnje navode „sporost u izdavanju dozvola, kao i činjenica da investitor do danas nije u potpunosti ušao u posed lokacije“.

- U septembru 2007. raspolagali smo svim potrebnim dokumentima (akt o urbanističkim uslovima, vlasništvo nad svim objektima koji su bili u privatnoj svojini, ugovor sa Direkcijom za imovinu o razmeni nepokretnosti, glavni arhitektonsko-građevinski projekat, izrađen na osnovu javnog konkursa iz jula 2006). Međutim, dozvola za izgradnju zgrade na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina dobijena je tek aprila 2009. Investitor je više od 15 meseci čekao na dozvolu Direkcije za građevinsko zemljište za zakup 34 kvadratna metra, radi ispravljanja linije trotoara. Osim toga, do februara 2010. trajalo je raseljavanje najvećeg broja prethodnih zakupaca. To ni do danas nije završeno, tako da investitor još nije u potpunosti ušao u posed lokacije - navode u KMKM.

info sa - http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/tajkunima-plac-u-centru-beograda-bez-tendera-87193.php
 
RODOLJUB ŠABIĆ OTKRIO AFERU U VOJVOĐANSKOJ VLADI
Milionski posao dali firmi koja nije postojala


Ž. Jevtić | 26. 04. 2011. - 20:00h | Komentara: 0
NOVI SAD - Vojvođanski sekretarijat za obrazovanje obezbedio je sumnjivim konkursom stranoj firmi „WDW Soft“ višemilionski vredan posao. Ova firma dobila je pravo da raspolaže i kontroliše školsku bazu podataka o učenicima, roditeljima i nastavnom osoblju, što joj omogućava da, primera radi, roditeljima putem SMS-a pruža informacije o učenicima i da sve to naplaćuje.
137196_0417-rodoljub-sabic-foto-beta_f.jpg


Mesečna zarada od baze podataka skoro 120.000 evra: Rodoljub Šabić
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić doneo je rešenje kojim je zabranio dalju obradu podataka o ličnosti u ovoj takozvanoj Centralizovanoj školskoj bazi podataka. Sada je na potezu tužilaštvo jer ima osnova i za podizanje krivične prijave protiv nadležnih u državnim institucijama.

Poverenik je naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i firmi „WDV Soft“ da odmah zatvore sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža, a da u roku od 10 dana brišu iz navedene baze podataka podatke o ličnosti za ukupno 200.271 lice (učenika, roditelja, nastavnog i vannastavnog osoblja).

Kako „Blic“ saznaje, firma „WDW Soft“ pobedila je na konkursu iako u to vreme uopšte nije ni postojala, niti je bila registrovana u Srbiji. Takozvani pozivni konkurs bio je prošlog juna, a firma je registrovana tek naknadno, pošto je dobila posao.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/250480/Milionski-posao-dali-firmi-koja-nije-postojala
 
KRAGUJEVAC NE ŠTEDI ZA DAN GRADA
Za koncerte pet miliona


Nebojša Radišić Branka Kuljanin | 27. 04. 2011. - 00:02h | Komentara: 0
KRAGUJEVAC - Grad Kragujevac potrošiće pet miliona dinara za nastup pet estradnih zvezda povodom slave grada Kragujevca, Đurđevdana. Na travnjaku ispred zgrade Skupštine grada nastupiće Severina, Haris Džinović, Željko Joksimović, Jelena Tomašević i Kiki Lesendrić. Iako je ovaj trošak, namenjen samo muzici, za mnoge prevelik u godini kada se grad zadužio sa još dva miliona evra, gradski čelnici tvrde da su za ovu proslavu „bili štedljivi“ i utrošili manje nego tokom protekle dve godine.
137257_blsrb110219_f.jpg


Kako je za “Blic” izjavio Zlatko Milić, sekretar Gradskog veća, “iz budžeta će se platiti samo nastup estradnih umetnika, dok je dogovorom sa prijateljima Fudbalskog kluba Radnički ušteđeno još pet miliona dinara, koliko košta produkcija svih koncerata“.

- Menadžer Raka Marić je pristao da produkciju nastupa ne naplati. Zauzvrat, imaće pravo da organizuje prodaju piva na koncertima i da sam nađe sponzore. Na taj način će, kako su pokazali proračuni, uspeti da naplati sve svoje troškove. To i nije čudno kada se zna da za svaki Đurđevdan samo koncerte poseti između 60.000 i 100.000 ljudi - kaže Zlatko Milić.

Dobrom poslu se nadaju pre svega kragujevački ugostitelji, kojima svaki dolazak ljudi sa strane u Kragujevac donosi dobru zaradu. Prema rečima Milenka Marjanovića, vlasnika hotela “Šumarice”, “za sve zvezde je rezervisano besplatno mesto u njegovom smeštaju“.

- Za Severinu sam već rezervisao dve noći besplatnog smeštaja sa kompletnom uslugom u najekskluzivnijem “Titovom apartmanu”. Inače, ovaj smeštaj košta 300 evra za noć, i prava je atrakcija da se boravi u istom krevetu u kome je spavao bivši maršal. Ja na ovu proslavu Dana grada gledam kao na manifestaciju koja mora da bude lepo obeležena, jer je Kragujevac jedan od četiri najveća grada, i tu ne može mnogo da se štedi - kaže Marjanović.

U hotelu „Kragujevac“ takođe se pripremaju za doček gostiju, jer će tu biti smeštene delegacije iz inostranstva, a biće i organizatori svečanog ručka.

Gradonačelnik Veroljub Stevanović je izjavio da će Đurđevdan biti obeležen nizom manifestacija koje će trajati celog maja. Osim koncerata, biće i tradicionalne karnevalske povorke, modna revija, karting trka, prvi srpski foto-festival, takmičenje u driftu. Od 7. do 15. maja je i osmi „Joakim fest“, gde će igrati pozorišta iz Kruševca, Beograda, Zenice, Kragujevca i Jagodine.

Predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Radomir Nikolić, inače sin Tomislava Nikolića, kaže za “Blic” da je “proslava gradske slave za njega i stranku samo kolač, žito i sveća, posebno u ovim teškim vremenima“.

- Ovako trošenje za Dan grada nas podseća na proslave nečijeg odlaska u penziju - kaže on.

„Van Gog“ najskuplji

U dosadašnjim proslavama Dana grada najviše je para dato za nastup grupe “Van Gog”, celih 40.000 evra pretprošle godine. Prošle godine su Massimo, Željko Samardžić i Bajaga uzeli zajedno 80.000 evra. Nastup Gorana Bregovića je pre tri godine plaćen 50.000 evra, ali su troškove podneli donatori.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/250527/Za-koncerte-pet-miliona

p.s. kada ovako nesto procitam, obradujem se sto sam zatvorio preduzece, ali mi je krivo sto sam ga ikada i otvarao, i placao neke doprinose, poreze, zaposlene, knjigovodje :(
 
Из чланка који поставио Bulevarac

"...Poverenik je naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i firmi „WDV Soft“ da odmah zatvore sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža, a da u roku od 10 dana brišu iz navedene baze podataka podatke o ličnosti za ukupno 200.271 lice (učenika, roditelja, nastavnog i vannastavnog osoblja)..."

Какав је само ово скандал, и не знам колико је закона прекршено, можда није толика цифра као неке друге афере али требало би дебело неко да одговара због овога. И пази молим те, да у року од 10 дана обришу податке као да треба гумицом да бришу. И да након 10 дана кажу "oбрисали смо мајке ми и мајке ми нисмо направили бекап базе" :violina:
 
OKONČANA DRAMA ISPRED SKUPŠTINE
Pretio da će se spaliti jer ga muče kriminalci


Blic | 28. 04. 2011. - 21:46h | Foto: M. Perić
Policija je privela Mlađana Milovanovića, poljoprivrednika koji je došao iz okoline Požarevca sa ženom i decom i pretio da će zapaliti benzinom ispred Doma Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.
137919_bgspaljivanje02-foto-m-peric_f.jpg


Mlađan Milanović kaže da se odlučio na radikalan korak jer njemu i njegovoj porodici prete kriminalci iz Požarevca koje je prijavio policiji zbog šverca benzina
Mlađan Milovanović (35) iz okoline Požarevca hteo je večeras oko 21 sat da se spali benzinom pred suprugom i četvoro maloletne dece ispred Doma Narodne skupštine. Policija ga je posle kraćeg razgovora sprečila u tome i oduzela benzin, a zatim zajedno sa ženom i decom prevezla u policijsku stanicu.

Mlađan se sa porodicom dovezao automobilom u Beograd u ranim večernjim satima. Nakon što se parkirao u blizini autobuske stanice “Lasta”, zajedno sa članovima porodice uputio se ka platou ispred Doma Narodne skupštine.

Radnici obezbeđenja skupštine primetili su da se nešto sumnjivo dešava jer se porodica duže vreme nije pomerala sa travnjaka. Kad su im se približili, Mlađan koji je u ruci držao plastičnu flašu od “koka-kole”, rekao im je da je unutra benzin kojim namerava da se spali. Radnici obezbeđenja odmah su obavestili policiju, koja je stigla oko 20 sati i obezbedila mesto događaja.
137920_bgspaljivanje03-foto-m-peric_hf.jpg


Požarevljanin je došao da traži zaštitu
u Beogradu sa suprugom i četiri deteta
Kako saznajemo, kao razlog zbog kojeg želi da se ubije Mlađan je naveo nezadovoljstvo socijalnim položajem. Posle kraćeg razgovora sa policijom, Mlađan je odložio flašu sa benzinom, a policija ju je zatim uklonila zajedno sa još jednom flašom u kojoj je bila voda. Sve vreme dok je razgovarao sa policijom, pored njega se nalazila supruga D.Š. (28) i njihova četiri sina, a pored njih na travnjaku nalazile su baštenska stolica na rasklapanje i kese u kojima su bili ćebad i garderoba.

Po dolasku novinarskih ekipa na mesto događaja Mlađan je otkrio prave razloge zbog koji želi da se spali. Prema njegovim rečima, njemu i njegovoj porodici prete kriminalci iz Požarevca. Nakon što ih je prijavio policiji pretnje su učestale, pa je on kao jedini izlaz iz takve situacije pronašao u samoubilačkom činu. Mlađan je insistirao na tome da će ostati ispred zgrade parlamenta sve dok ne dođu TV ekipe. Međutim, posle skoro dva sata razgovora policija ga je ubedila da pođe sa njima u stanicu. On i njegova porodica policijskim vozilom oko 22 sata prevezeni su u policijsku stanicu Stari Grad. Pre ulaska u automobil Mlađan se nakratko obratio novinarima.
137918_bgspaljivanje01-foto-m-peric_f.jpg


"Dobijamo pretnje svakog dana, ne verujem nikom", rekao je Milovanović pre nego što je odvezen sa porodicom na razgovor u policijsku stanicu Stari grad

- Nekoliko puta sam se obraćao lokalnim organima. Ni ja ni moja porodica više se ne osećamo bezbedno jer svakodnevno dobijamo pretnje od mafije. Više ne verujem nikome. Poći ću sad na razgovor, a posle toga ću pustiti decu i vratiti se ovde ispred skupštine - rekao je nesrećni Požarevljanin

Kako je naveo, pre nekoliko meseci prijavio je policiji šverc benzina i druge “mutne“ radnje koje obavljaju kriminalne grupe iz ovog kraja, što su oni saznali i posle izvesnog vremena počeli da dolaze u njegovu kuću i prete celoj porodici. Mlađan je dodao i da ga niko nije zaštitio i da je ovo jedni način da privuče pažnju medija, a samim tim i vlasti i policije.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/250984/Pretio-da-ce-se-spaliti-jer-ga-muce-kriminalci

p.s. ne znam sta je od ovoga istina, ali ako je istina to sto ovaj covek prica...:violina:
 
Nastavk Kurirove prozivke...

Afera „tri kralja“
KAKO SU MINISTRI POSTALI TAJKUNI

(60) Četvrtak, 28. April, 2011.| Autor: Ekipa Kurira
* Firme Aleksandra Vlahovića i Danka Đunića, radeći s državnim preduzećima, ministarstvima i agencijama, zaradile stotine miliona dinara
58179.jpg


BEOGRAD - Ekskluzivno: Kurir otkriva recept za brzo bogaćenje u Srbiji.
Najpre postanete ministar, upoznate ljude u privredi, biznisu, finansijama, proučite sistem... Zadužite ih na mnogo načina. Mnoge postavite i na ključna mesta. A onda, dok ste još ministar, pripremate se za privatan posao, i to u istoj branši koju ste vodili?! Otvorite firmu i preko nje savetujete državne kompanije, javna preduzeća, ministarstva...

Ovaj recept su primenili i Aleksandar Vlahović i Danko Đunić, bivši ministri za privredu i ekonomske odnose sa inostranstvom.
- Kad bi neko uradio ozbiljnu istragu, videlo bi se kako je išao njihov meteorski uspon i kad su postali milioneri. Koga su sve postavljali u državnim institucijama i kako su posle ti ljudi radili za njih - priča dobro obavešten izvor Kurira.

A kako stoje stvari? Vlahović je zajedno s Đunićem vlasnik „Eki investmenta“, a samim tim i Ekonomskog instituta. Dovoljno je samo pogledati listu klijenata EI i sve je jasno: Vlada Srbije, ministarstva trgovine, privrede, odbrane, energetike, zatim NBS, EPS, Politika, Kancelarija za EU integracije, „Galenika“, „Dunav osiguranje“, Agencija za privatizaciju...

Upravo na samom isteku Vlahovićevog mandata, 2004. godine, Institut je zaradio više od 26,5 miliona dinara - najviše u proteklih osam godina. Slično je i sa „Eki investmentom“: kupovali su firme, zemljište, učestvovali u privatizaciji Nacionalne štedionice... Sve u svemu, zgrtali pare. Iz njihovih finansijskih izveštaja vidi se da se profit meri stotinama miliona dinara!

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je Agencija za korupciju direktno zakonski nadležna za ove slučajeve i da je sve regulisano zakonom.
- Koliko se zakon poštuje, ne znam. Ali, ukoliko bivši, a Vlahović je i aktuelni državni funkcioner, posluju s državnim institucijama ili organima - moraju da prijave Agenciji da su konkurisali za određeni posao. Imaju i zakonsku obavezu da u kratkom roku obaveste Agenciju da li su posao dobili - navodi Nenadić.

Nenadić navodi i da u svetu postoje razne regulative o tome šta mogu da rade bivši i aktuelni funkcioneri.
- Postoje neka ograničenja. U SAD i Kanadi, na primer, ne smeju da se bave ni lobiranjem.

Međutim, to za naše „kraljeve privatizacije“ ne važi. Vlahović juče nije želeo da komentariše ove navode.

Nastaviće se…

DSS: Besmislene optužbe

Reagujući na jučerašnji tekst Kurira „Bivši ministri jači od Ustavnog suda“, DSS je poslao saopštenje, u kojem kaže:
- Kurir je grubo obmanuo javnost da je Vlada Srbije svojom odlukom o zameni nepokretnosti iz maja 2007. godine prekršila Ustav Srbije. Navodi Kurira da su prekršeni 57, 59. i 72. član Ustava neistiniti su i besmisleni, što se može lako uvideti jednostavnim citiranjem pomenutih članova. Još je besmislenija i neistinitija optužba da je prekršena odluka Ustavnog suda iz 2005. godine, jer je novi Ustav donet 2006. godine i Vlada Srbije je radila saglasno odredbama novog Ustava Srbije. (sutra odgovor redakcije Kurira)

Agencija za korupciju: Stvar za stručnu analizu

U Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da afera o kojoj nekoliko dana pišemo zahteva stručnu analizu, kao i da će Agencija reagovati ukoliko im pošaljemo prijavu.
- Kako bismo vam odgovorili na postavljena pitanja, potrebno je da obavimo stručnu analizu, jer bi bilo neodgovorno da dajemo paušalne odgovore. Agencija će reagovati ukoliko utvrdimo da postoje bilo kakvi propusti.

Ovde je sve moguće

Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije objašnjava da ništa nije isključeno.
- Nažalost, u našoj zemlji sve je moguće. Ukoliko se dokaže da nije ispoštovan tender i mogućnost svakog građanina da dođe u posed zemlje o kojoj pričate, naravno da je prekršen zakon. I to treba istražiti. Ali o konkretnom slučaju ne mogu da komentarišem jer nisam upoznat sa svim činjenicama.

info sa - http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/kako-su-ministri-postali-tajkuni-87592.php
 
ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OSAM TEZA O TELEKOMU ILI NULTA TAČKA NAŠEG OTPORA
petak, 29 april 2011 22:00

Ako je ova nezakonita i štetna prodaja Telekoma naša cena za Evropu, tada za opoziciju imam samo jedno pitanje: jeste li za Srbiju ili Evropu? I jedno i drugo postaje sve teže



1. Ne verujte im ni reč, oni sa Austrijancima ne pregovaraju o prodaji Telekoma. Zašto? Zamislite, na primer, da imate starijeg brata koji je narkoman, koji je za dop rasprodao sve iz porodične kuće, od nasleđenog nakita do starih udobnih fotelja, i koji se na kraju, isto za dop, zadužio kod opasnih zelenaša. Logično, poslednji izlaz za njega je da proda porodičnu kuću. Da li biste prepustili vašem takvom bratu da pregovara o prodaji porodične kuće? Da li on takav može da pregovara o bilo čemu? Da li biste verovali da opasni likovi sa druge strane uopšte pregovaraju sa čovekom koji porodičnu kuću prodaje za novac koji neće potrošiti, nego ga je potrošio odavno? Kakvu on može da dobije cenu? Da li može da diktira ikakve uslove? Ne, on može samo odgovara na ucene, i to potvrdno, jer se vreme apstinentske krize neumoljivo približava. On za sebe kupuje dan po dan, i on će dakle pristati na koliko mu daju, a oni će mu dati koliko budu hteli.

Ako ga pitate zašto to radi, on će vam reći da mora i, naravno, njegovi argumenti biće neoborivi. I baš zbog toga, dođe u životu vreme kad pristojan razgovor izgubi svaki smisao i svako razumno objašnjenje počne da čini smešnim onoga ko argumentuje, dok se tupost onoga ko argumente ne čuje pretvara u arogantnu nadmoć.

Dakle, prodajte ga, i odgovaraćete, ići ćete u zatvor. Možda sutra, možda za deset godina, ali svakako ćete ići. Mnogima u vlasti i blizu nje Telekom je u ovoj bankrotiranoj zemlji poslednja prilika da se uzme sto miliona nečega. Ali i Srbiji je taj isti Telekom poslednja prilika za mnogo toga, o čemu će tek biti reči.


2.Vaš brat, dakle, optužiće vas za nerazumevanje, ne bez razloga. Uostalom, zar je važnija vaša budućnost i vaše pitanje gde ćete od sada sa svojom decom živeti od njegovog golog života, koji zbog vašeg nerazumevanja može da se završi za dan dva. Opasni su to, rekoh, likovi. Ako mislite da sam preterao sa poređenjem, po čemu su to odgovori Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića na godinu i po dobronamernih ubeđivanja da razumeju koliko je rđava odluka da prodaju Telekom dublji i ozbiljniji od onog narkomanskog - moram?

Šta bi trebalo da znači Borisov objašnjenje da Telekom prodaje da bi stranci u svako srpsko selo uveli širokopojasni internet, ako ne na objašnjenje brata narkomana da je za samu našu kuću bolje da više ne bude naša? Na šta vam liči Mirkovo objašnjenje da se Telekom prodaje zato što smo rđavi vlasnici i da ćemo, ako prodamo kuću, samo imati jedan problem manje. Po čemu je to Boris ozbiljniji od brata narkomana kad kaže da se on hrišćanski žrtvuje za naciju jer prodaja Telekoma ne treba ni njemu ni njegovoj stranci, već narodu. Po čemu se njegov poslednji argument da smo mi koji se protivimo prodaji Telekoma oborili cenu kompanije, razlikuje od narkomanskog argumenta da to što mu kažete da je kuća i vaša koliko i njegova on proglasi vašim teranjem ozbiljnih kupaca i obaranjem cene.


3. Već sam rekao: oni ne pregovaraju. Kako znam? Po tome što istom tom Mirku Cvetkoviću u fioci stoji pismo ruskog Altimo fonda, koji se obavezuje da plati cenu od 1,4 milijarde evra, a što ga Austrijanci za to vreme gađaju ponižavajućim ciframa daleko ispod nje. Na stranu što Telekom ne treba prodati ni po toj ceni ni po bilo kojoj, već što je brat narkoman mogao da pregovara sa Rusima. A zašto ne može da pregovara sa Austrijancima? Zato što se brat narkoman kod njih zaduživao i za dop i za keš kojim su austrijske banke kupovale naše obveznice, i tu pregovora niti ima niti ih može biti. Dakle, Mirko ne pregovara, on gleda koliko će da mu daju. Oni to znaju i, naravno, ponižavaju ga najbesmislenijim ponudama. Nije, dakle, teško razumeti Mirka, teško je razumeti nas, njegovu strejt braću.


4. Naravno, ima tu još jedan neizgovoreni uslov iz Brisela zašto je neophodno da Srbija proda svoju jedinu profitabilnu državnu firmu. Da bi se sprečila korupcija. Jak argument, posebno kada vas iz Brisela pogode tezom iz njihove nove strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji da bi profit Telekoma bio tri puta veći samo kad vlast novcem koji zaradi ta kompanija ne bi u svoje odvratne igre uvlačila opoziciju, kada ne bi na kratkom užetu držala medije korumpirajući ih oglasima. Ili kada se ne bi tim parama oduživala pojedincima, poput, na primer, Đorđa Balaševića, kome su stotine hiljada evra date da snimi film, naravno, kao opšte dobro, a on sada sa tim opštim dobrom pod miškom hoda po Srbiji i film prikazuje tamo gde on misli da treba i kada misli da treba, tretirajući to kao svoje porodično dobro. Ah da, u međuvremenu je pomogao u izbornoj kampanji, održao je par govora u kojima je rekao kako se on, eto, onako čestit, razočarao u sve, ali u Borisa još nije.

E sad, valjda je sedi starac Mirko mislio na to kad je rekao da je država loš menadžer, pa će Telekom prodati Austrija Telekomu, kome je najveći pojedinačni vlasnik austrijska država. I tako smo došli do najboljeg leka za srpsku korupciju: ne ne treba menjati korumpirane ljude, ne treba menjati političare i menadžere koji pod društvenom odgovornosti podrazumevaju odgovornost prema svojoj stranci, nego srpsku državu treba lišiti imovine. Tu dileme nema, ako Srbija ostane bez ikakve imovine, korupcija u državi će taman za toliko biti smanjena; ako Srbi, umesto da servisiraju i unapređuju svoja dobra, u njima budu zaposleni kao manuelni radnici, srpska korupcija bi mogla sasvim da nestane. Doduše, porasla bi austrijska korupcija, ali to više ne bi bio srpski već austrijski problem.

E sad, ako čoveka koji vam se žali na zubobolju, izlečite udarcem maljem u glavu, nema greške, zubobolja će sigurno nestati. Problem je što takvo rešenje nećete pročitati ni u jednom medicinskom savetniku. Ili taj vodič za lečenje zubobolje kod Srba tek čeka Borisa i Mirka da bude napisan.


5.Ima jedan izvanredan esej iz 1939. godine velikog Čeha Karela Čapeka pod naslovom „Zašto nisam komunista". Čapek kaže kako mu se dopada ideja socijalne pravde, pravednije raspodele bogatsva, besplatnog školovanja za sve, ali mu se, kaže, ne dopada što komunisti sve te lepote obećavaju za tek kad dođu na vlast. Zato se genijalni pisac pita da li bi oni nešto od toga mogli da urade pre nego što zavladaju. Mogli bi, ali ne rade.

Naravno, ovde je reč o srpskoj opoziciji, možda sutrašnjoj vlasti. Naravno, za svaku pohvalu je to što je Koštuničina DSS skupila stotine hiljada potpisa protiv prodaje Telekoma. Jednako je lepo što su Toma Nikolić i njegovi naprednjaci predali sudu gomilu krivičnih prijava protiv ljudi koji vode nezakonitu prodaju Telekoma. E sad, u sudu kažu: možda je sve to u redu, ali još nemamo krimen, Telekom još nije prodat. A to će reći da dosadašnje akcije naprednjaka i Koštuničinih nisu dovoljne.

Ima, međutim, u tom Telekomu nešto veoma važno. Lako ćemo se dogovoriti da od Telekoma u srpskim rukama zavisi sudbina stotina domaćih firmi, dobavljača te kompanije; svi znamo da se do sada svaka ideja buduće privredne obnove i razvoja dobrim delom bazira na ideji razvoja telekomunikacija; lepo stoji čak i u naučnoj strategiji, koju je pisao Boža Đelić, jedan od najglasnijih zagovornika prodaje Telekoma, da se dobar deo razvoja nauke u Srbiji bazira na telekomunikacijama. Rečju, ako prodamo Telekom, svaka eventualna privredna obnova Srbije biće prilično otežana.

Ako pitate bilo koga iz opozicije, da li je za obnovu srpske privrede, čućete jedno ogromno daaaaa! i salve ideja i planova. Iskreno, ne slušam ih; nemam potrebu ni da čujem šta će da urade sa Kosovom; hoće li sprečiti odliv mozgova i odumiranje čitavih sela i gradova; baš me briga šta će sa ovim ili onim. Jer evo im, pre nego što su došli na vlast, stvarne prilike da pokažu kako će vladati, da pokažu dok su u opoziciji jesu li ozbiljni ljudi ili komunisti iz Čapekovog eseja. Zato me, kao njihova jedina izborna kampanja, zanima hoće li sprečiti prodaju Telekoma, u kome se danas seku sva pitanja od Kosova, preko hleba do slobode.

Ako vam kažu da to ne mogu da spreče jer nisu na vlasti, ja vam kažem da mogu. Evo kako: neka Toma i Koštunica sazovu zajedničku konferenciju za štampu i neka s nje upozore Austrijance da, kupujući Telekom pod ovim uslovima, zapravo kupuju kradenu robu. Neka im samo kažu da će oni, kad dođu na vlast, preispitati pravnu valjanost te transakcije i da će, ako sud utvrdi da je tu bilo nezakonitih poslova, Austrijanci ostati i bez para i bez Telekoma. Tada bi Telekom ostao u srpskim rukama jer Austrijanci najbolje znaju da su ušli duboko u nezakonit posao. I kraj priče: izborna kampanja od pet minuta i pet rečenica - jasno, efektno, pošteno. I radi posao. Osim što će vladu srušiti trenutno.


6. Ako vam kažu kako ne mogu da idu tako daleko, jer će time ugroziti srpske evrointegracije, onda je vreme za krupnija pitanja od evrointegracija. Na primer, zašto bi Evropa bila protiv vladavine zakona u Srbiji? Nemoguće, zar ne? Ili, ako bi bila, zašto bismo ulazili u tu Evropu bezakonja, kad to umemo i sami da organizujemo bolje od njih? Ili koliko bi tada zaista trebalo da nas koštaju evrointegracije? Za koliko malo trebamo da prodamo Telekom da bismo dobili kandidaturu? Ako bismo ga prodali za još manje od to malo, da li bismo dobili i datum početka pregovora? Da li je Telekom poslednje što nas čeka u plaćanju svog mesta među kandidatima za EU? Da li nas posle toga čeka još nešto; hoćemo li možda morati Briselu da prepišemo i svu svoju ličnu imovinu da se naš ulazak ubrza za neku godinu? A da li bismo, ako bismo u Srbiji uveli pravo prve bračne noći za činovnike iz Brisela, još više ubrzali naš ulazak?

Jer, ako je ovakva nezakonita i štetna prodaja Telekoma naša cena za Evropu, tada za opoziciju imam samo jedno pitanje: jeste li vi za Srbiju ili Evropu? I jedno i drugo postaje sve teže. Pitajte Telekom.


7. Tako je Telekom postao nulta tačka našeg otpora i izbora kako ćemo živeti. Za vlast, našeg brata narkomana, ta porodična kuća je poslednja tačka: ako je ne proda, umreće; za opoziciju to je pitanje hoće li vlast da bi uradila nešto sa Srbijom ili samo sa sobom; za Evropu - da li je gladna posrnula Srbija stvarni uslov našeg učlanjenja ili ne; za sve nas ostale to je pitanje da li je moguć neki diskontinutet, neko zaustavljanje na ivici, ili je naša nizbrdica toliko strma da se ne vredi ni opirati, nego dići ruke uvis i zapevati: „'Ajde, Jano, kuću da prodamo". A tada će i brat narkoman poslednji dop podeliti sa bratom koji nije mogao da ga pobedi nego mu se pridružio.


8. Ne gledajte u nebo i ne molite se Bogu: brat narkoman ne može da se predomisli, njegov okrutni diler neće. Računajte da je Telekom prodat. I da je ovo sada stvar u našim rukama. Amin.
dzabe-prodajete.jpg

I Dveri da ubodu neko zrno.. :p
 
Eto jos jedna individua koja ne veruje u evropske vrednosti i ispravnost poslovanja nase evropski orjentisane politicke grupacije.
Sto se opravdanosti prodaje telekoma tice. Istarga ce utvrditi detalje. A do tad...
Pa nista dragi moji samo rolanje i biomehanika...
Dok ne stignemo do kraja provalije...
 
@ Ramirez, gde nalazis takve :blah: tekstove svaka ti cast ......
 
Ja mislim da je tekst jako dobar. Malo toga ovih dana moze da se procita objektivno u medijima o prodaji Telekoma. Jako je tuzno sto javnost cuti, iako svi znamo da se Telekom ilegalno otudjuje od drzave u bescenje. Znaju ljudi da kukaju kako je drzava opljackana, kako korupcija izjeda drustvo i drzavu, a svi cute dok im Cvetkovic i rezimska kamarila pod stolom prakticno otimaju jednu od najvrednijih kompanija. Pod plastom "liberalizacije" i teorije o drzavi kao losem vlasniku, prodaju Telekom drugoj drzavi. U svakoj normalnoj zemlji zbog ovakvih stvari se lezi duga robija. A Srbija, pa ako moramo da sve izgubimo da bi shvatili, neka bude tako....
 
Inace,kazu za zeleznice da EU preporucuje da postanu holding.I da je zahtev EU da privatizujemo sve kompanije,ocigledno to je jos jedan od uslova.
 
svakako treba prodati i telekom (ALI nemora sada) i i eps i jat , ALI kod epsa bi podelio na dalekovode (u kontroli drzave) i pojedinacne elektrane koje su privatizovane tako da se takmice ko ce prodati najvise struje i tako dostici vecu efikasnost i sniziti cene....( kao u VB) zeleznice zbog lose infrastrukture u srbiji nikako nebi mogao da prodas jer nema tu profita .... i naravno ne bi dirao policiju zdravstvo i skolovanje, sve ostalo nema razloga da drzava vodi. Previse se stranke mesaju u firme.
 
vucko":1aff4lsg je napisao(la):
Inace,kazu za zeleznice da EU preporucuje da postanu holding.I da je zahtev EU da privatizujemo sve kompanije,ocigledno to je jos jedan od uslova.
Док су DB, SNCF, Ferrovie dello Stato и RENFE 100% у државном власништву, ЕУ тако нешто од Србије не може и неће да тражи. Да буду холдинг да, али не и приватизацију.
 
bg259":4sf3fhxl je napisao(la):
ALI kod epsa bi podelio na dalekovode (u kontroli drzave) i pojedinacne elektrane koje su privatizovane tako da se takmice ko ce prodati najvise struje i tako dostici vecu efikasnost i sniziti cene....( kao u VB)
и по твојој процени за колико би у том случају појефтинила струја, да ли би поузданост испоруке била већа кад би у центру пажње био профит?
 
Arnorian":2wungmhp je napisao(la):
Док су DB, SNCF, Ferrovie dello Stato и RENFE 100% у државном власништву, ЕУ тако нешто од Србије не може и неће да тражи. Да буду холдинг да, али не и приватизацију.
Словачка је морала да приватизује скоро све веће државне фирме, односно није морала, али је била принуђена ;) Ако мислите да ће Србија бити изузетак, варате се.
 
RockerSVK":31x3ljax je napisao(la):
Словачка је морала да приватизује скоро све веће државне фирме, односно није морала, али је била принуђена ;) Ако мислите да ће Србија бити изузетак, варате се.
А ко је власник Železnice Slovenskej republiky? 100% држава. Железнице у Европи су у државном власништву јер су нерентабилне. Приватни оператери могу да имају део саобраћаја.
 
Vlastníkom Železníc Slovenskej republiky je држава, али Cargo ће се ускоро приватизовати ;) Остала предузећа типа гас, нафта, телеком, топлане, све приватно.
 
Odjednom su svi komunisti ?! i svima smeta privatizacija
 
bg259":o0114l6u je napisao(la):
Odjednom su svi komunisti ?! i svima smeta privatizacija
Мислим да је питање било прецизно, дискутовали смо о електропривреди. Да је реч о аутоиндустрији била би друга прича. Увек је најлакше дискредитовати саговорнике кад се не може дати конкретан одговор.
 
mogu da dam konkretan ogdovor ali cinjenica je ako preterano ulazis u diskusije na netu to je manje produktivno od kopanja suez kanala sa lopaticom..... ja inace preterujem i to sam znam..... ali emocije me nose


evo par konkretnih odgovora

znas i sam da u srpskim firmama nemozes da dobijes unapredjenje ako nisi clan odredjene partije koja kontrolise tu firmu,

da ako je eps ili telekom privatizovan onda mora da se osloni na svoje noge jer nemoze da koristi javni budzet da popuni rupe......

ja inace smatram sebe vise levicar (i postujem dobre stvari koje su postojali u yug ) ali ipak mi se vise svidja ideja privatnog biznisa i slobodnog trzista, naravno je da drzava ostane u kontroli zdravstvu skolovanju bezbednosti, i manje vise to je to, ostale industrije treba regulisati sa nezavisnim agencijama
 
@bg259
У праву си за дискусије, зато ни ја не волим да улазим у расправе у којима се бране одређене идеолошке догме па сам се фокусирао на конкретан пример цене ел. енергије уколико би дошло до приватизације електропривреде, што је само један од негативних аспеката. За први "конкретан одговор" си у праву и треба се борити против тога (треба преузети модел управљања успешних фирми које су у државном власништву-истих оних које би да учествују у "приватизацији"), у другом си направиo путпуну замену теза јер телеком и епс крпе рупе буџета а не обрнуто, кад не буде било њих да крпе те рупе поред скупље струје и телефоније биће и већи порези.
Наравно треба подстицати и предузетништво али сматрам да држава треба да има контролу над областима које су стратешке и представљају природни монопол а то су енергетика, саобраћај и телекомуникације (поред безбедности, здравства и школства које си већ навео).
 
Vrh