Moje informacije su sa terena, a tvoje sa rekla kazala. Nigde nije idealno, ovu su vrlo tužni krajevi. Ako ćemo kod šikaniranja i mene su u Srbiji nazivali ustašom zato što sam iz HR. Ovo prvi put pišem, ali pošto vidim da tema prelazi u izigravanje žrtve, da ponovim. Ovde su devedesetih mrzeli i Srbe iz HR, a kamoli Hrvate. Mene su takođe sikanirali što smo siromašni, što moj otac nema sopstveni stan, što smo teško živeli. Tamo smo sve izgubili, a taman smo imali dobar život. Onda opet život ispočetka. Pošto mi je otac bio vojno lice, tamo je izgubio stanarsko pravo. Ovde smo dobili neki ćumez da privremeno živimo. Deca su mi se smejala gde živim i stalno ponavljala da je to zato što sam ustaša. Eto, divna i tolerantna Srbija.
Da ne govorim o šikaniranju Albanaca sa Kosova. Sa mnom u razred išao jedan dečko sa Kosova. Doživeo to da su morali da odu sa Kosova, posle 1999. godine. Samo mi je ispričao deo kako su se ponašali srpski policajci prema Albancima. Često bi prolazili pijacom i onda bi pobacali robu one sirotinje što prodaje robu na čaršavima i kartonima. On je to video sopstvenim očima dok ga je vodila majka. Albanci su oduvek smatrani nižim bićima, kozo.ebima, stranim telom. Da je uspela srpska Oluja na Kosovu, da li bi Srbija slavila taj dan? Naravno, to bi ušlo u džbenike kao brilijatna pobeda.
Dakle, ludilo traje svuda, ali imaj na umu da je tamo bio rat, a da je u BG-u bilo bezbedno. Lako je iz BG-a držati lekcije Srbima iz HR, BIH i sa Kosova. Naučio sam da nikoga ne mrzim, a video sam lošu stranu svih naroda i narodnosti. Nema tu velike razlike.
Pogotovu me ne zanimaju Vučićevske fore, a na radikale sam alergičan.