Ovaj forum je koliko mi je jasno za "oftopicarenje" sto bi rekli, ako sam pogresio neka me isprave moderatori. Ako neces na diskutujes na neku tome, bolje se ne uplici u diskusiju uopste, umesto da upadnes sa dve nedorecene recenice ne bi li ispao pametan (to je neukusno).
To upravo govori u prilog mom vidjenju - da ekonomksa "razvijenost" Beograda nema svoje uzroke u njegovom statusu kao glavnog grada,
Kad sam ja rekao da je Beograd ekonomski razvijen zato sto je glavni grad? Naprotiv, rekao sam upravo obrnuto - da Beograd, posto je i onako ekonomski centar Srbije, moze da "prezivi" selidbu par hiljada cinovnickih radnih mesta u neki drugi grad. S druge strane, nekom drugom mestu bi par stotina do hiljade-dve radnih mesta koliko moze da nosi jedna institucija ili ministarstvo mnogo znacilo.
ako je glavni uzrok neravijenosti nase zemlje to sto je beograd glavni grad u kome je skoncentrisana sva administracija, kako onda opstost tog problema ilustruje cinjenica da je Toronto u slincom polozaju u Kanadi.
Gde sam ja rekao da je glavni uzrok nerazvijenosti nase zemlje sto je Beograd glavni grad gde je sva administracija? Rekao sam da je Srbija previse centralizovana, i da je to lose.
Toronto sam uzeo primer kao glavni grad (jedne federalne jedinice vece i bogatije od Srbije, sa dosta slicnim ovlascenjima vlade u smislu ekonomije, zdravstva, prosvete, itd. - dakle nije u pitanju jedinica lokalne samouprave) u kome nisu skoncentrisana sva ministarstva.
Dalje sam uzeo Toronto kao primer da animozitet "unutrasnjosti" prema glavnom gradu (Ontario) tj. ekonomskom i kulturnom centru jedne zemlje (Kanada). To je bila reakcija na tvoj komentar da je, samo, eto Srbija jedina iskompleksirana zemlja koja mrzi svoj glavni grad - sto nije tacno. U mnogim drzavama postoji animozitet prema glavnom ekonomskom centru, jer se stice utisak da "tamo idu sve pare", kao i prema administrativnom centru, narocito ako je drzava centralizovana, jer se stice utisak "da neko tamo izdaleka" "tebi" naredjuje sta ces da radis, i da "oni tamo" sve odlucuju. Jos ako se poklope ova dva (slucaj s Beogradom), animozitet je jos veci.
Ovo prvo se resava podsticanjem regionalnog razvoja (ako je moguce; nije uvek, neke zemlje su "osudjene" na 1 centar i to je to - mislim da Srbija, ipak, nije, tj. ne u meri koliko sada) ovo drugo efektivnom decentralizacijom (gde je moguce). Ja samo smatram da je deo te decentralizacije izmestanje ministarstava (ali to nije nuzno), i ne vidim razliku izmedju izmestanje narodne banke ili nekog zavoda (kao u Nemackoj) i birokratskog aparata nekog ministartsva (kao, recimo, u Ontariju).
A sto se tice engleskog jezika, takva opaska je u njamanju ruku bezukusna i neprimerena temi, a obaska sto je sve tacno napisano. .
Ti sve vreme odgovoras u dve recenice, glumis neku visinu (sto radis i na drugim delovima ovog foruma, btw), pocnemo od toga da izjavis da je nesto glupost, pa onda pojasnjavas tako sto kazes da "postoji ogromna razlika izmedju toga i toga" (ne navodeci razlog) da bi posle dosli do toga da ti uopste nemas ni nameru da diskutujes, dok ja sve vreme pokazujem neku dobru volju u diskusiji (bar se nadam da je tako). Na kraju odgovaras u jednoj recenici pokusavajuci da zvucis cool sa jednim engleskim izrazom, gde si inace napravio jadnu malu gramaticku gresku (it's not
a country after all) - i sta onda ocekujes nego da ti se podsmevam? Dobio si sta si zasluzio, sasvim primereno.
(ako je tacno da srbi vole cvrstu i vecnu ruku vladara, onda im upravo ne treba predsednik ciji je mandat u modernim ustavima uvek ogranicen, vec jak premijer koji ce moci "dozivotno" da upravlja)
Da vole - vole (naravno ne svi), no na stranu to, poenta price oko sistema vlasti je taj da je u srpskom naopakom parlentarizmu moguce da sa 10% glasova (nakon sto si izgubio 50% podrske sa proslih izbora) postanes premijer, i ako ispred tebe postoje 2 stranke sa vise nego duplo vise glasova. Dok u nekim drugim civilizovanijim zemljama (koje po tebi nisu zemlje uopste) po tradiciji partiji sa najvise glasova skoro automatski ide vlada pa makar bila i manjinska (pa dok ne padne, pa idu izbori) ako se ne moze napraviti ideoloski odgovarajuca koalicija, i gde kratkotrajna a nezapamcena ideja 3 manje partije u parlamentu da naprave koaliciju (i ako su ideoloski nesrodne) samo da bi "skinuli" najvecu stranku s vlasti izaziva gotovo politicki revolt medj' gradjanstvom.
To u Srbiji nije slucaj, jer smo politicki nezreli za parlamentarizam, pa je bolje uvesti predsednicki sistem (moje misljenje) nego gubiti sledecih 15 godina na sazrevanje i imati periode od po 9 meseci bez vlade, i gledati kako 2. najvazniji covek u vladi postaje neko sa 7% podrske dok je 1. predsednik republike koji nije ni clan vlade, jer je premijer ikebana. Posto svaki nas politicki lider hteo da bude "glavni", bolje nek ih narod direktno bira, nego da oni dolaze na svoja uticajna mesta kroz ucene u skupstini.
A tvoja opaska o dozivotnom premijeru je besmislena - to sto se u Srbiji generalno ljudi vise vezuju za lidere nego za stranke ne znaci da nekom od njih treba omoguciti da vladaju neograniceno. Kao sto sam ubedjen da bi Kostunica jos bio premijer da nije bilo svega oko Kosova, i to sa sve manjom podrskom biraca, sve dok tamo negde 2015. ne bi ostao ispod cenzusa...