Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Био сам тамо код неких наших који су остали, а притом имам и неке другарице из Вировитице и из Умага, ткд сам у принципу пешао кроз добар део Хрватске, што и даље не значи да је искуство мене, једног човека боље од статистике.
У Славонији и око Петриње одакле су протерали српски народ сам наилазио на села од буквл 3-4 становника, угл неке бабе српкиње које чекају да умру тамо где су рођене, по доста тих села Хрвати могу да добију бесплатне куће, реновиране, само треба да лажу да су били у рату, и доста сам таквих, лепих, кућа виђао празних, са травом од буквл 2 метра, па ако бесплатна кућа у близини аутопута, па самим тим и Загреба није примамљива људима онда нешто ту не ваља.
Ова девојка из Вировитице има бабу у једном селу близу мађарске границе и има спор око тога да јој се врати земља одузета 1946., јер држава то продала некој Чешкој или Немачкој фирми, а и то село изгледа као да ће постојати још 30-40 година, тако је све до Истре где и она насеља од 5к, која нису на мору, некако живе од туризма што није нека намена села, него се људи снашли, а и ту свако мојих година, ~20, жели да побегне што пре.

тлдр: лично искуство, које је иначе небитно уколико постоји статистика о томе, које ми говори да су села тамо као стереотипно гастрабајтерско село, само без кућа од 800 квадрата.
 
Izvinjavam se što malo prekidam temu ali već dugo sam hteo da napišem neko moje vidjenje današnje omladine.
Ja ne znam da li imam ovakvo mišljenje jer smo mi milenijci već u 30im godinama, ali današnja generacija Z mi deluje jako čudno.
Moj prozor gleda na dvorište moje zgrade i okolnih zgrada. U pitanju je malo i super mesto za "bleju".
Navešću ono što se dešava tu, i što jam islim da mi se tako nismo ponašali kad smo mi bili po školama.
1. svi tinejdzeri ispuštaju neke čudne krike koji su tu, non stop se deru, i nikad nemaju neki normalan razgovor već se sve svodi na krike, urlike i dranje.
- iz kakvih to porodica dolaze kada ne znaju da cene druge ljude i da je tipa 11 sati uveče a oni tu bleje i deru se...
2. Neko je pre nekih 2-3 meseca dovukao neki skuter tu, i ot tada on služi za iživljavanje. Od njega nije ostalo ništa. Skroz je razčerupan, i malo malo neko dolazi i treska ga iživljava se sa njim i lupa ga.
3. Da ne pričam o djubretu koji ostave oko sebe
4. Ne znam kako, ali neki put neko donosi neke stolice da se sedne tu ( drvene, plastične, na rasklapanje ) . One ne prežive 2 noći. Uglavnom ih neko razvali i pobaca tu. I dan danas stoje delovi stolica razbacani tu u krug.
5. Često su razbijali sijalicu na banderi kako bi sedeli u mraku...
6. Sinoć su prešli na totalno novi nivo. Zapalili su logorsku vatru.... Iako je na 2 metra od zgrade i od drveta... Ljudima je dim išao direktno na prozore i terase
Iz kakvih to porodica dolaze takva deca koja samo znaju da urliču i da se deru u bilo koje doba dana i noći.
 
Генерализација без основа. Могло би штошта да се напише о генерацији З, али ове горе наведене тврдње се односе на хулиганчиће који у ситне сате блеје испред зграде. Таквих је било у свакој генерацији. То што твоје лично окружење није било такво, управо значи да и у садашњој генерацији З има оних који то не раде.

Нека од моје деце су управо "З", и посматрам њихово одрастање и друштво од вртића до средње школе. У вртићу сви слатки, симпатични, несташни - пред крај основне неки већ дилују. Тако је исто било и са нама иксовцима, и са вама миленијалцима...

Испод мог прозора пре 15 година дивљали су миленијалци, а сада дивљају зетовци. Пре 30 година су дивљали и моји иксовци, али ја их нисам примећивао на тај начин - болеле су ме бриге за то.
 
Poslednja izmena:

Problem sa najnovijim generacijama je primecen i od strane strucnjaka. Recimo direktor I bgd gimnazije je na predavanju pricoa o tome kako kod I razreda gimnazije postoje teski socijalni problemi
- masovno nemogucstvo verbalnog izrazavanja
- problem sa upoznavanjem i druzenjem
- ucenici koji se ni sakim novim nisu upoznali do kraja I polugodista

problem se ubrzava, degradacija socijalnog ponasanja sve je veca, a emaptije je sve manje. Posto je problem primecen da generacijama rodjenim 2008. i kasnije, najverovatnije je u pitanju uticaj pametnih telefona. Iz licnog iskustva znam da mnogi roditelji vaspitanje deteta prepustaju pametnom telefonu. Sa decom ne razgovaraju mnogo "zele da zive svoj zivot", okrenuti su trznim centrim, ritualnim turistickim putovanjima i statusu. Ov apojava je masovna, kao sto je konzumeristicki kaptalizam masovan.

Povrsno je podvlaciti ovo sto se desava u floskulu "svi misle da je bilo bolje kad su oni bili mladi".
Ne. Ovoga puta radi se o novom fenomenu, mentalni razvoj covecanstva je krenuo unazad oko 2008.
Degradacija je totalna.
Vecina nas se uljuljkuje da ce i s a njihovom decom biti isto, da je patern isti.
Porucujem nam da sigurno necemo mirno spavati kad nam deca odrastu.
Nasa deca su na putu ka autizmu i sociopatiji.

Sociopatija je naravno dosla iz USA, ne zato sto je USA zla nego zato sto su mehanizmi totalnog kapitalizma prvo tamo primenjeni.
Sredinom devdesetih, i Zap. Evropa je bila zahvacena. Zatim i ceo svet.
Jedina zmlja koja se ozbiljno bori protiv ovoga je NR Kina gde su roditelji obavezni da ogranicavaju deci upotrebu telefona.
Paradoksalno, da bi civilizacija prezivela, individualne slobode MORAJU da budu ogranicene.
Slab pokusaj da se to ucini je dressing code u srednjim skolama Srbije.
Ali kako da devojcice ne idu polu gole, kad im majke idu polu gole, neprestano trazeci "novog decka" preko instagrama?

Nekada je su anarhisti govorili "Sloboda ili smrt", danas "Smrt slobodi".

"Johnny's in America, no tax at the wheel
No-one needs anyone, they don't even just pretend"

I’m Afraid of Americans, D Bouvi
 
Poslednja izmena:
Nisu krivi telefoni, nego roditelji. Živim u zgradi u kojoj svaki stan ima minimum jedno dete gde su svi sličnih godina. NIKO SE NE DRUŽI sem povremenog sretanja u hodniku ili napolju. Neko ne želi dete da mu se ispralja, neko ne želi dete da mu padne, neko ne želi da mu se dete druži sa drugom decom, neko dete vodi na posebna igrališta...
 
Тачно, родитељи тутну деци телефон са игрицама.
 
Nisu krivi telefoni, nego roditelji. Živim u zgradi u kojoj svaki stan ima minimum jedno dete gde su svi sličnih godina. NIKO SE NE DRUŽI sem povremenog sretanja u hodniku ili napolju. Neko ne želi dete da mu se ispralja, neko ne želi dete da mu padne, neko ne želi da mu se dete druži sa drugom decom, neko dete vodi na posebna igrališta...
. Teelfon je instrument koji koriste roditelji da izbegnu da im se deca prljaju druze, zive...

Deca su za 90% roditelja samo zive lutke i instrument statusa (uporedjivanje skolskog uspeha).
 
O tome pričasmo na drugoj temi, mislim da su "cene nekretnina" u smislu manja mesta vs veći gradovi. U manjim gradovima se deca druže, jure, prljaju, padaju... ovde u beogradu su deca nekako usamljena. Sve im se svodi na telefon i eventualno neku "školicu sporta" da se istroši malo. Ako se na nekom igralištu poigraju sa nekim drugim detetom pola sata sat i to im je. Jedino sam ovde video da roditelji ostave malu decu u stanu da plaču dok oni npr odu u teretanu.
 
O tome pričasmo na drugoj temi, mislim da su "cene nekretnina" u smislu manja mesta vs veći gradovi. U manjim gradovima se deca druže, jure, prljaju, padaju... ovde u beogradu su deca nekako usamljena. Sve im se svodi na telefon i eventualno neku "školicu sporta" da se istroši malo. Ako se na nekom igralištu poigraju sa nekim drugim detetom pola sata sat i to im je. Jedino sam ovde video da roditelji ostave malu decu u stanu da plaču dok oni npr odu u teretanu.

Tacno. Tuzno je jedino sto posle puberteta, ti iz manjih mesta mastaju da dodju da zive u ovu odvratnu septicku jamu od grada.
Mnogi i dolaze ovamo i cine stvari jos gorim.
Poznajem ih dosta, nesrecni su ovde (kakoi ne bi bili), vikendom idu u svoja mesta.
Ali iako svesni da zive ovde sa ostecenim ljudima i oni svojim prisustvom vrse pritisak i pogorsavaju zivot ovde.

Ali, takodje, nije tako lako onom eko je rodjen u Beogradu da odeu u manje mesto i kad zeli.
Tamo su poznanstva jako bitna.
 
Jedino sam ovde video da roditelji ostave malu decu u stanu da plaču dok oni npr odu u teretanu.
To u USA moze da se vidi u Kaliforniji, kod intelektualaca wokista i u ostalom delu USA kod white-trash-a i crnaca.

Na Vracaru posoje specijalni vikend baby siteri koji sluze zpaoslenim veoma uspesnim, mladim nekonvencionalnim urbanim, lepim i modernim roditeljima da prebrode vikend s decom i omoguce celodnevne izlaske u klubove, partije i orgije. Postoje placene zene koje zmaenjuju majke da bi ove "maksimalno mogle da izlaze i ostvare se kao zene". Slicno kao kod britanske aristokratije ludig 1920-ih.
 
Урбанизам Београда и степен моторизације су веома непријатељски настројени према деци. Улице са никаквим тротоарима којима јуре колима одвраћају родитеље да уопште изађу пешице негде са децом.
 

Након 125 година постојања, Министарства привреде објавило позив за приватизацију "Југоинспект Београд ад" , фирме која контролише квалитет хране, енергената, руда, текстила, коже и других производа


privatizacija ustanove z akontrolu kvaliteta hrane nam govori u kojoj meri je sprovodjenje prljavih neoliberalnih dogmi u stvari put u korupciju na stetu svih. Kontrola kvaliteteta hrane postace sada proifitabilan posao nekog privatnika. Mogucnosti z akorupciju i narusavanje javnog zdravlaj bice bezgranicne.
Posledica sprovodjenja liberalne politike je dalja degradacija drustva, dalji pad kvaliteta zivota.

Ne znam kakvi su za hranu bili, ali je opste poznato kako (ne) rade za tekstilne i kozne proizvode, jedino ako ne postoji jos neki jugoinspekt.
 
1. svi tinejdzeri ispuštaju neke čudne krike koji su tu, non stop se deru, i nikad nemaju neki normalan razgovor već se sve svodi na krike, urlike i dranje.

Živiš u Zemunu? 🙂 To me sve nekako na Zemunski park podseća, leti dok je omladina na raspustu 🙂

Kažu ti da generališeš ali deo gde sigurno ne generališeš je da su se komunikacija uživo i verbalne veštine srozale... U okviru toga i sposobnost da se iskažu složenije emocije i kako sa onim neprijatnim emocijama da izađu na kraj i da se povežu sa drugima empatijom...

Tu svašta ima upliv, ali ona online nastava koja je trajala više manje 2 godine, pola nečije srednje škole, je još malo gurnula te klince nizbrdo...

___

Moj jedini savet koji mogu da dam onima koji su očevi je samo da svoje stereotipe i kako nerealna tako i realna očekivanja gurnu po strani i zaborave na njih. 🙂 Jer ćete u suprotnom dobiti samo predstavu deteta koju će pripremiti za vas ili teranje kontre da vas namerno povrede. Zavisi od tipa deteta. Apsolutno ništa drugo sem toga. Pokazaće vam stranu koju želite da vidite da bi vaš roditeljski ego bio namiren ili će otvoreno da vam se suprotstave i namerno ići i više ako treba i na svoju štetu i mimo svojih inicijalnih htenja, samo kao teranje inata i insistiranje na tome koliko su drugačiji (u njihovim očima bolji) od vas. Prvo je beg od neprijatne situacije koja bi mogla nastati, a drugo konfrontacija uz sve moguće posledice. To su neka dva osnovna tipa tinejdžera..
 
O tome pričasmo na drugoj temi, mislim da su "cene nekretnina" u smislu manja mesta vs veći gradovi. U manjim gradovima se deca druže, jure, prljaju, padaju... ovde u beogradu su deca nekako usamljena. Sve im se svodi na telefon i eventualno neku "školicu sporta" da se istroši malo. Ako se na nekom igralištu poigraju sa nekim drugim detetom pola sata sat i to im je. Jedino sam ovde video da roditelji ostave malu decu u stanu da plaču dok oni npr odu u teretanu.
Ovaj problem je izrazen u boljim gradskim kvartovima. Ako zadjes do predgradja poput Rakovice, Mirijeva, Karaburme, Blokova (ne svih), videces da se deca druze.
1.septembra, petak vece sam bio u ulici Pere Segedinca na B.kosi i buljuk dece je napolju. Matorci 50m dalje od igralista, a ispred zgrade iz komsiluka pale rostilj. Nisu svi olosi.
Snobovi stanuju u centru.
 
I u Borči je tako, ali to su predgradja, a možda su tu ljudi većinom doseljeni iz unutrašnosti :) Ako pitaš bilo kog Beogradjanina gde bi pre živeo jasno je šta bi odabrao.
 
Ovaj problem je izrazen u boljim gradskim kvartovima. Ako zadjes do predgradja poput Rakovice, Mirijeva, Karaburme, Blokova (ne svih), videces da se deca druze.
1.septembra, petak vece sam bio u ulici Pere Segedinca na B.kosi i buljuk dece je napolju. Matorci 50m dalje od igralista, a ispred zgrade iz komsiluka pale rostilj. Nisu svi olosi.
Snobovi stanuju u centru.
Mogu ti poslati lokaciju parkica u centru na PP, dodji veceras ili bilo koji drugi dan kada ne pada kisa oko 21h, ako bude manje od 100 dece castim pivo.
 
Ima istine u tome centarfore, ali

Recimo moj kraj na vožd je ostao isti fizički.. ali danas u tom kraju nema druženja kao 90tih 🙂 Prosto klinaca je na ulici manje, vidim po klincima nema toga da se ostaje po čitav dan u toku raspusta samo odjuriš nazad kući da na brzinu ručaš i opet napolje... Drugačije je... Nema razvučenih mreža za odbojku na sred ulice gde im mesto nije... nema puno toga... Definitvno od pojave kompa, neta i video igara je bilo sve manje ulice a sad pogotovo sa pametnim telefonima... Mada si i tad u početku morao da se socijalizuješ i da odeš na igrice u neki od lokala, jer je malo ko imao svoje kod kuće...
 
Eh ta famozna Borca, zavisi koji deo Borce.
Mnogi su prodavali stanove na Karaburmi pa kupovali dva manja u Borci, po smrti roditelja.
Ima i iz Jerkovica pa kupili kucu s dvoristem u Borci (naselje Pretok). Ima i nasih izbeglica iz RSKrajine. Ako znas njihov mentalitet, svi su druzeljubivi, radnicka klasa.
 
Prosto je i više dece rođeno 80tih pa je i to uticalo da nas bude više u kraju, na ulici, nego što ih je danas... a isti kraj poredim, samo drugo vreme...
 
Ovaj problem je izrazen u boljim gradskim kvartovima. Ako zadjes do predgradja poput Rakovice, Mirijeva, Karaburme, Blokova (ne svih), videces da se deca druze.
1.septembra, petak vece sam bio u ulici Pere Segedinca na B.kosi i buljuk dece je napolju. Matorci 50m dalje od igralista, a ispred zgrade iz komsiluka pale rostilj. Nisu svi olosi.
Snobovi stanuju u centru.
Ти бар никад нећеш постати сноб.:violina:
 
Mogu ti poslati lokaciju parkica u centru na PP, dodji veceras ili bilo koji drugi dan kada ne pada kisa oko 21h, ako bude manje od 100 dece castim pivo.
E sad, da li su tu od 20-21h tj nekih sat vremena ukupno pošto si naveo okvirno vreme i da li se igraju zajedno ili svako za sebe pa ko se nadje i pridruži...
 
Деца се играју и друже нормално, не знам зашто се стално форсира тај глупи наратив. Ваљда да бисмо омрзли децу?

(Извињавам се генерацијама "Ми нисмо имали игрице" - ја сам матор, али то време је иза мојих најранијих сећања.)
 
^^Da, često su skupa al svako gleda svoj telefon. Ovi malo stariji se napiju i urlaju. Mada toga je bilo i ranije. 🙂
 
E sad, da li su tu od 20-21h tj nekih sat vremena ukupno pošto si naveo okvirno vreme i da li se igraju zajedno ili svako za sebe pa ko se nadje i pridruži...
Preko leta dok je dan tu su mladja deca kojih je takodje mnogo, posle 20h izlaze ova malo starija deca tj mladji tinejdzeri. Inace u pitanju je lokalni parkic.
 
Vrh