I na more možeš posle 70te, taman da mirno čekaš penziju i podmladjuješ se.
Možeš do Crne Gore, rupčage. Sve dalje od toga je napor. I finansijski i fizički.
A od čekanja penzije vajde nema. Mislim meni je drago što mi trenutno idu uplate za penziju, ali znam da će to biti ili pokradeno, ili će biti neki bedni iznos. Ili će biti em bedno, em pokradeno. Kad dođe neki novi Vučić (podržan nekim novim Kailanom koji prezire svakog starijeg od 40 godina) pa mi pokrade 30% kao što je pokrao ovima sada.
Kad se već može otići u Srbiju sa bilo kojom platu pravo pitanje je zašto se to ne radi?
Zato što ljudi žele 1) more i 2) da vide nešto dalje od smrdljive Budve i izanđale Paralije. Što ne znači da i u Srbiji nema šta da se vidi. Rekao sam da ima. Samo što kad si mlad, nemaš toliku želju da gledaš mrtvo kamenje ili kamenjar Stare planine (osim ako si u dušli planinar, što je skroz ok) koliko imaš želju da vidiš udaljene delove sveta ili makar druge delove kontinenta. Takođe, mladi ljudi vole da idu tamo gde ima i drugih ljudi. Pa makar to bio i (danas precenjeni) Zlatibor. Ili čak Vrnjačka banja. Ali dakle nešto gde ima (i) aktivnosti, gde nije samo pasivno obilaženje statičnog mesta. A mladost i srednje godine i jesu pravo vreme da se vidi svet, jer tada čovek uči, oblikuje se, menja se, stiče svest o mnogim stvarima... Inače da živim kao zatucani Balkanac 70 godina misleći da su Sloba/Vučić najjači vladari ikada i Srbija nebeska zemlja, pa da tek sa 72. godine posle obilaska Evrope shvatim da postoje i drugi načini da se živi i uredi društvo... od toga nema vajde, to mi ništa ne znači.
Čovek treba da vidi što više od sveta dok je što mlađi. Posle mu ionako sistem i mašinerija (kuća pos'o, pos'o kuća) neće dati. Bar ne do penzije. A posle j'š to. Nisam Amer pa da obilazim svet sa hodalicom, defibrilatorom i koferom lekova, u želji da sa 80 godina nadokandim ono što sam propuštao pre toga. Niti ću imati para za to.
Zašto nam je bolje da dignemo kredit koji ćemo otplaćivati godinu dana da bi se slikali na plaži umesto negde pored naših reka i jezera barem jednom godišnje?
Ne znam nikog ko to radi, i stoga me ni ne zanima da pričam o tim ljudima. To pitaj MC-a. On tvrdi da se to masovno radi. Ja niti potvrđujem, niti opovrgavam. Kažem samo da ne znam nikoga ko to radi i da uopšte neću ni da ulazim u tu temu.
Kao što sam mu rekao da ne znam apsolutno nikog ko ''Provodi dane po Beogradskim kafićima dajući dnevno prosečnu srpsku platu na kokain''. Što ne znači da ih nema. Ali znači da ih nema toliko koliko on projektuje.
Ne znam šta da ti kažem. Skoro sam imao jedan razgovor za posao u bgu. Niko nije hteo da radi za platu ispod 100k iako sam posao ne vredi više od 50k.
50.000 je 10.000 više od bednog državom propisanog minimalca. To je ništa.
Činjenica je da se kuka na narod koji ne može da preživi, a da mi ništa nismo uradili da tom delu naroda pomognemo. Štaviše samo mu odmažemo, ali je bitno da kukamo.
Kako mu odmažem, jel možeš da mi objasniš? Šta sam ja to uradio srpskom poljoprivredniku, ili šta sam mu ja to dužan? Isto mogu da pitam i za večitu raspravu ''šta sam ja kao Beograđanin dužan ljudima iz drugih delova Srbije?'' Dajte da popišemo, napravimo spisak jednom, pa da se raskusuramo kao ljudi i da završimo sa tim zamornim frustrirajućim malograđanskim raspravama jednom za svagda. Naravno, kad budemo radili to, uzeće se u obzir i koliko političmara iz unutrašnjosti je odavno na BG adresi i BG plati, kao i to koji okrug je kako glasao i za koga. Jer ako jednozublje u Brusu glasa za Butku pa ostane bez love jer ovaj sve usisa za sebe, to nije moja krivica, nego njihova. A Srbija je prepuna takvih Balkan Redneck/ Balkan Alabama mesta.