Neću da ponavljam protiv kakve ekipe smo igrali, ko su i zašto su tu gde su. Iako bi bilo lepo podsetiti, ovo je bila teška pobeda, junački izvojevana od strane kompletnog tima.
Utakmica je počela kako nismo želeli i desilo se sve ono što smo pričali da ne sme da se desi, znali smo kako će oni da počnu i nismo dugo imali odgovor, poveli su 0-9. Kompletnu prvu četvrtinu su imali bolju energiju i diktirali tempo igre, a što razlika na kraju iste nije bila veća u njihovu korist, samo Bogu možemo da zahvalimo.
U drugoj četvrtini, kao da smo izašli sa drugim timom - sve drugačije. Ali taktika se menja, minus mora da se nadoknadi, prvobitne taktičke zamisli se ruše i menjaju se planovi trenutno kako bi se situacija dovela pod kontrolu. Zvezdina sreća je bila u tome što je sudijski kriterijum, neću reći bio dobar, ali je bio više odgovarajući, nego što nije - puštena je čvršća igra, a Zvezda je fizički među jačim ekipama i dobrano defanzivno orijentisana. Pritegla se odbrana, a u napadu je počelo pametno da se radi. Šut je početo da služi, bilo je kreativno, ali i strpljivo i na poluvremenu opet egal, a na tu pauzu su ipak naši igrači otišli zadovoljniji zbog stečene psihološke prednosti.
U trećoj četvrtini smo bili, izraziću se tako, dovoljno manje loš rival. Neko će sada da kaže: ,,O čemu ti pričaš, ubacila je Zvezda više poena za taj period od protivnika i 18 ubačenih poena se ne može nazvati neefikasnim periodom napada za jednu četvrtinu???". I prosto pogledano - jeste tako, bili bi u pravu, ali košarka je mnogo šta, ali prosta stvar nije. Mnogo smo napada u toj 3. četvrtini prokockali, mogli smo već tada da zadamo udarac kojim bi napravili vrhunsku situaciju za zadnju četvrtinu, a mogli su i oni da nas stignu. A jel znate zašto nisu? Zato sto su mišići par igrača , pre svega, Džoela Bolomboja i Filipa Petruševa u odbrani kompenzovali većinu tih napadačkih grešaka i na kraju 3. četvrtine imali ,,samo" 5 poena prednosti. Čak su pravljene neke izmene da se i odbrana oslabi, a da se napad bolje pokrene.
Izuzev prvih 3-4 minuta, tokom cele utakmice, odbrana Crvene Zvezde je funkcionisala možda najbolje ove sezone u jednoj evroligaškoj utakmici, uzevši sve u obzir, a ako nije tako, onda je top3 najbolje. Ekipu koja postiže prosečno 85 poena po utakmici, uključujući i ovu, svesli smo na 69, parametar koji sigurno ne govori sve o tome, ali govori dosta.
U četvrtoj četvrtini, kompletna ekipa je napadački proradila, svi su davali doprinos koliko su mogli. Počelo je da ,,nestaje goriva", taj trenutak se tačno video, to se očekivalo, ali pametno su se razvačili napadi, kada nije bilo ideje, bar se vreme do krajanapada trosilo, dva takva napada je bilo. Onda su se opet otvorile šanse za poene posle onog prodora Nedovića, čini mi se, pa dalje do kraja. I da nisu, razvlačenje, pokušaj da se nešto ubaci, pamet, taktika, čuvanje prednosti,...Košarka se igra svega i to je i čini ovako lepom igrom kakva je. Popustila je bila i odbrana, logično, od 3 minuta do zadnja 3-4 bila je čelična, najbolja. Pretilo je da ode i na 20+ prednosti na kraju za Zvezdu, ali nije Pariz baš toliko dozvolio.
Posle zadnjeg zvižduka sudija, ostalo je opet velikih +16 za beogradskog velikana.
Kapitalna pobeda, Zvezda je peta na tabeli Evrolige, možda bi bila i 4. , da je zaostala utakmica Fener-Pariz odigrana.
Ovi momci, čiji prosečan igrač u ekipi je i dalje mnogo manje plaćen od isto tako prosečnog igrača većine evroligaških timova, borili su se večeras kao lavovi i ostavili srca na paretu Arene za veliku pobedu koja će da znači mnogo rezultatski, a i za sve drugo.
Čestitke kompletnom košarkaškom timu, sportskom društvu i zvezdaškoj javnosti na ovoj pobedi.
Idemo dalje...eto nama nove, u ovoj situaciji mnogo zahtevne utakmice u nedelju protv Dubaija u Areni (19.00h), a pobeda je moranje. Protivniku je to savršeno jasno, da jasnije ne može i svoju šansu vidi, kao što je realno i ima. Ali mi moramo da se stabilišemo kako znamo, to je samo deo ovog paklenog ritma. Ne znam da li će trener da da igračima sutra slobodan dan ili neku drugačiju varijantu lakšeg treninga, jer posle ovoga, a pred ono što sledi (ne mislim samo na Dubai), pitanje je koliko je klasičan trening produktivan. Ali trener najbolje zna i ostavljam to njemu, ja samo komentarišem.