Властимир Вале Пурић, један од оснивача Црвене звезде, прича за НИН како је дошло до градње новог Звездиног стадиона, којим средствима и ко је све у томе учествовао. Звезда је после рата, прича Пурић, наследила стадион ФК Југославије, који је био изграђен 1927. године. Био је од дрвене грађе и трошан, па је 1959. године градски инспектор, због опасности по гледаоце, забранио одигравање утакмице са државним војним тимом из Софије. Тада смо решили да градимо нови стадион. Пројектант су били Сања Радовановић и "Спорт пројект". На месту старог стадиона требало је урадити ископ дубок осам метара.
На делу где су данас југ и запад стадиона дошло је до клизања целог брда, па је један професор чак предлагао обуставу градње. Ангажовао сам мог професора геологије Луковића који је извршио бушења, дошао до кречњачке подлоге и предложио фундирање, после чега смо наставили градњу.
Новчаних средстава није било довољно па смо расписивали оне циглице, купоне који су представљали добровољни прилог, а чија је вредност износила 20 ондашњих динара. Велику зграду, где је сада свлачионица, радио нам је Комграп на вересију. Коштала је две милијарде и 700 милиона динара. Једног дана дошао је Зрелец, ондашњи помоћник градоначелника Београда, са предлогом да град откупи ту зграду. Нисмо пристали и сами смо зграду отплатили Комграпу.
Скопска железара нам је направила овај метални кров, јер нисмо имали довољно новца за првобитно пројектоване бетонске лукове и сводове. Коштао је милијарду и 250 милиона динара. Железара нам је дала и један рефлектор, а остале смо добили од спонзора. Када смо изградили помоћни терен, рефлекторе за њега нам је дао Ђердап и то одлуком Радничког савета.
Стадион смо завршили 1963. године, а онда смо велики новац добијали од утакмица. У то време смо осам пута годишње стадион пунили са 100.000 гледалаца.
. Da se ova tema pripoji mojoj 
