Занима ме још нечије виђење онога што се десило Новаку: Да ли је судија могао да тумачи да је враћање лоптице саставни део игре - с обзиром да се лоптице морају вратити после одиграног поена, никако пре или у току - и, с обзиром да није учињено на неуобичајен и безобзиран начин, да третира цео догађај једнако као несрећан случај у току игре, што не би донело дисквалификацију?
Ја мислим да је - могао, мирне душе. Овде, једноставно, није било неспортског понашања, није смечовао ка судији, а несрећни случај се десио током уобичајене рутине у оквиру тениског гема. Такође, последице нису тешке и тежина санкције - и морална а посебно материјална - их драстично превазилази. Стефана Едберга (с правом) нико није дисквалификовао кад је 1983. убио судију сервисом.
Чак и ако је потпуно ван игре (што ја, дакле, сматрам да у суштини није), нема ту снаге ударца која треба да повлачи одговорност. А не може без тог критеријума, јер би онда у супротном лоптица која сасвим лагано одскакуће до нечијег палца - ако се погођени ухвати за урастао нокат - повлачила дисквалификацију.
Ово папагајско слагање на тему "правила су правила" ми је уистину иритантно: правила се тумаче и то чине живи људи.