Retko zalazim u Relax deo foruma, i trudim se da izbegavam diskusije koje nemaju veze sa izgradnjom Beograda. Ne zato što ih se gnušam, već zato što jednostavno nemam previše slobodnog vremena, a kafanske priče doista umeju da se oduže.
No, jedna od bizarno omiljenih aktivnosti mi je da posle velikih utakmica idem po forumima i čitam komentare ljudi dok je utakmica trajala. Ta socijalno-emocionalna rekonstrukcija meča neverovatno prija i beskrajno je zabavna, naročito kada već znate ishod, a pogotovo kada je on pozitivan po tim za koji navijate.
Ipak, nakon pobede Zvezde nad Olijem, zapalo mi je za oko nešto što je počelo naročito da mi smeta, a to je sklonost navijača Crvene zvezde ka ekstremima. Mi navijamo za crveno-bele, ali nam je percepcija stvarnosti crno-bela.
S jedne strane, izdvaja se deo euforičnih navijača koji posle (sasvim zaslužene) pobede nad "braćelama" već projektuju protivnike u osmini finala i ko bi to mogao da nas u*ere da bismo prošli još dalje
A Totenhem već masti ražanju Londonu! Jesu u krizu, ali upravo zato što su u krizi naoštreni su da posle tronedeljne pazuze u Ligi šampiona rastrgnu istočnoevropsku sirotinju i povrate samopouzdanje. Biće jako čupavo, bojim se da su i u Zvezdi svesni toga i da će se Miloje vratiti na maksimalno defanzivnu formaciju, sa Jovančom u downu uz Kanjasa i usamljenim Pavkovom na centru. Pa gruvaj loptu napred i šta prođe-prođe, a nazad se nabij Borjanu u krilo i moli se da što duže ne primimo gol.
S druge strane, gomila je onih koji kukaju i govore kako smo eto imali sreće i kako nam je sudija poklonio pobedu. Traže Milojevu glavu i pokušavaju da nam objasne kako je čovek nula od trenera, jer eto, u*enjalo ga da tri godine za redom igra grupe u Evropi, da dve godine zaredom iz prvog kola kvalifikacija dođe do LŠ, da bude ne samo prvi srpski klub koji je pobedio u LŠ, već i prvi koji je to učinio dva puta itd. Tu su naravno i dublje teorije zavere o tome kako smo sa Grcima odigrali "3 za 3". Yeah, right! Kao što u Evroligi u basketu sve ove godine igramo pobedu za pobedu, a? Brate, Oliju se otvaralo da se pobedom nad Zvezdom zacementiraju na drugom mestu, i sad će oni baš da rizikuju da u ime "bratstva i srbstva" nama poklone pobedu i jure šansu u dvomeču s Bavarcima.
Meni je Bari najdraže sporstko iskustvo ikada, ali koliko je ta 1991. dar, toliko je i prokletstvo, jer nam je podigla lestvicu veoma visoko. Tako da će oni euforični uvek očekivati da igramo kao Barsa, odvaljujemo sve redom i borimo se opet za "ušatog", a onim pesimističnim će svaki uspeh uvek delovati bedno i beznačajno u odnosu na ono što je bilo pre skoro 30 godina.
