[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=594190#p594190:25pd8zub je napisao(la):
Пантограф » 10 Jan 2019, 08:25[/url]":25pd8zub]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=594073#p594073:25pd8zub je napisao(la):
Duleja » 09 Jan 2019 05:00 pm[/url]":25pd8zub]Da dosolim i ja, totalna brljotina od igre, to ni Doktoroglu ne može sam da iščupa. Nisam ugasio, da bih odgledao njegove radove. Jesmo li imali ikada ovakvog majstora!?
Nebojša Ilić. Mada, u odbrani nije bio tako dobar. Ducija ne pamtim, a kažu da je bio horor igrač.
Eh, trebalo je da se ograničim na novije vreme, mislio sam zapravo na strance.
Inače mislim da se ne mogu porediti epohe, današnji basket ima neke druge dimenzije. Meni takođe prija (odličan izraz) prisustvo Perperoglua, jer on po meni ima taj starovremenski osećaj za basket, ali uz agilnost koju traži današnji stil. Doživljaj je da on savršeno čita igru (godine, iskustvo), tranzicija i odbrana su mu strašno racionalni, a kada je blizu reketa ili ulazi, imaš osećaj da se igra 3 na 3. Često se čini kao da je rezigniran, jer drugi mnogo komplikuju i guše. Ali zato odrađuje tezgu profesionalno i pedagoški. Veliki je plus za mlade igrače da igraju uz njega (Dobrić, Simanić).
Inače, delim vaše impresije @Пантограф, @astrodule, glede Zvezdinih velikana.
Počeo sam da pratim i treniram basket baš negde kada su Duci i Ćosa bili na vrhu, ali percepcija klinaca od 10 - 15 godina je nešto drugo, to sada može da se prizove gledajući stare snimke na YT. Znači, oni su bili inspiracija, zbog njih smo svi zaigrali, ali ono kad nam je basket krenuo kroz želudac, bilo je vreme Moke, Kaponje, Kiće i Praje. Svi smo krenuli da treniramo! Drug Sale i ja smo uspeli da se umuvamo u OKK Beko, i sve je krenulo kao u filmu, ali nismo dovoljno porasli. Ja sam stao na 178, što nije bilo dovoljno za plejmejkera. Imao sam i drugi problem, lagan skelet. Ono kad kreneš u trk i odlepiš se od zemlje, znači odletiš. Teško iz toga možeš da proizvedeš dribling. Kakav peh. :lol:
Sale i ja međutim redovno obilazimo stare terene. Na primer, u osnovnoj školi, gde je sve počelo. Onda na Kališu, gde se zalaufalo. Uvek uljudno zamolimo klince za par šuteva, oni se po običaju pokidaju od smeha. Misleći, vidi matore bangeje, hoće da ubace bez koske! Sale po pravilu iščaši rame, ja uganem palac, i onda odemo na pivo, da to ispeglamo. Vrhunski sportski doživljaj, da ne pomisli neko da smo u off-u!