U principu, niko neće pogrešiti ako se od malena krene sa bazičnim sportovima, dakle atletika, plivanje, gimnastika i to bez ikakvog preterivanja i forsiranja, vrlo, vrlo umereno, poenta je da zavole takav način života. Ima to mnogo veći značaj od fizičkog zdravlja, da ne ulazim dublje Lako se ti posle prešaltaš na nešto što baš voliš ili si talentovan. Gledam ove momke sa US koledža, često paralelno dobro igraju više sportova, nije retkost da izađu na draft na 2 sporta, to je zato što im je baza dobra. Naravno kad neko prepozna novog Đokovića, što da ne i uska specijalizacija od malena.
U tom prepoznavanju je i najveći problem. Profesori fizičkog u OŠ su često nezainteresovani. Ne zanima ih ni genetska predispozicija, ni da se potrude. Imao sam primer u široj familiji, bratanac iz vaterpolo porodice, nekako je logično bilo da nastavi sa tim. Onda krenula epidemija, ja ga ne videh 3 godine i kad sam ga napokon video, imao sam šta i da vidim, momčina 16 godina preko 2m, ali hajde to, nego konstitucija, raspon ruku, Bog ga dao za košarku. Došlo mi da odem da popričam sa tim nastavnikom fizičkog...
Ima i taj drugi momenat, pošto smo mi već izašli iz tranzicionog perioda i uleteli u tržišni sistem (mada vidimo na zapadu da je i to fake, da opet ne širim), sad svako ko se privatno bavi tim, vrbuje decu za svoj sport iz koristi, nema veze ako on primeti da je mali za nešto drugo...