Šta je novo?

Spomenici

Саша":o1no1pxq je napisao(la):
Сјајно је што такав споменик постоји на Новом гробљу, али је велика штета што нема таквих, у том стилу и те величине, и у граду.

Првобитна локација је била у парку Ћирила и Методија (код студентског дома), међутим због политичких превирања у тадашњој Краљевини одлучено је да буде подигнут на Новом гробљу. Иначе, има реплику у Краљеву на централном градском тргу.
 
Giorano Angelo":1sokojau je napisao(la):
Првобитна локација је била у парку Ћирила и Методија (код студентског дома), међутим због политичких превирања у тадашњој Краљевини одлучено је да буде подигнут на Новом гробљу.

Одмах сам помислио на то као једно од неколико места у Београду где би добро стајао.

Благо Краљеву.
 
Za početak, Beograd nema ni jedan pošten trg, a Kraljevo ga ima:

096-kraljevo-trg-08-2010-02.jpg


5453218.jpg


Interesantno, kada je trebalo da bude postavljen, pijačari su se bunili. Posle Drugog svetskog rata je sklonjen, a vraćen je početkom 1980-tih (tada sam kao klonac poslednji put bio u Kraljevu i bio sam fasciniran spomenikom).
 
Spomenik Ruskim vojnicima i kosturnica na Novom Groblju

85172388.jpg


natpis:

84963565.jpg


"Hrabro paloj braći
RUSIMA
pri odbrani Beograda
na Solunskom frontu
i ostaloj teritoriji
Kraljevine Jugoslavije
1914-1918"

Pa, kad od skora imamo dva spomenika Nikoli Tesli, spomenik predsedniku Azerbejdžana na Tašu, a bista Ivana Kosančića leži u podrumu, nije nije čudno što će se ovo postaviti na Kalemegdanu.

Usput, hvala ruskim emigrantima što su nam popravili "krvnu sliku" nakon katastrofalnih gubitaka u Prvom svetskom ratu. Autor i srpske i ruske kosturnice je Roman Verhovskoj, koji je autor i "Herkula" uklonjenog iz Topčidera i još mnogo čega...

(fotografije su sa Panoramio-a)
 
relja":36j6zy2d je napisao(la):
Za početak, Beograd nema ni jedan pošten trg, a Kraljevo ga ima: ...


Слажем се за Београд.
Штета је што трг гуше прозаичне стамбене зграде по ободу .... Истина, нисам никад био тамо па не знам како је на лицу места.
 
Pa da, posleratna gradnja, tada smatrana za nešto moderno i napredno, a danas... pa vidimo kako izgleda.

Mada...zgrade su podignute nakon što je spomenik premešten sa trga, tj. spomenik je vraćen na trg kada je on već imao ovaj izgled.
 
Otkriven spomenik stradalim Jevrejima u Savamali

J.P. | 05. 08. 2014. - 20:54h | Foto: Promo | Komentara: 0
Spomenik Jevrejima stradalim u Beogradu od marta do maja 1942. godine otkriven je danas u Ulici braće Krsmanović, ispred Kulturnog centra “Grad”.
Upravo sa ovog mesta, 1942. godine svakodnevno u tri ture, Jevreji su kretali u svoje poslednje putovanje.

Jevrejsko stanovništvo je ovde dovoženo iz logora sa Starog sajmišta i potom vozilom pod zloglasnim nazivom “dušegupka” odvoženo ka Jajincima, gde su već čekale iskopane zajedničke grobnice.

Tokom vožnje je u kamionu puštan gas, pa je tako na ovaj svirep način za nešto više od dva meseca u najvećim mukama ubijeno oko 6.300 ljudi, najviše žena i više od 1.100 dece.

Spomenik su otkrili ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi i predsednik opštine Savski venac Dušan Dinčić, a spomenik je rad arhitekte spomenika Ane Korice.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/485677 ... u-Savamali
 
Smeta novoj fensi kafNI spusten je na drugu lokaciju
 
Nekoliko dana tražim po medijima, niko ne spominje parobrod "Župa", zašto je pomeren, gde se nalazi, šta će biti sa njim...
 
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1616928

Недеља, 17. aвгуст 2014.

Андреја Младеновић одао почаст родољубима обешеним на Теразијама

Заменик градоначелника Андреја Младеновић положио је данас венац на Споменик родољубима обешеним на Теразијама и одaо пошту суграђанима трагично настрадалим 17. августа 1941. године.

– На данашњи дан, на овом месту, обешено је петоро Београђана само зато што су били Срби, борили се против фашизма и тражили слободу за свој народ. Два сељака, по један ученик, кројач и обућар више дана зверски су мучени у Гестапоу и након тога обешени су на стубовима јавне расвете у центру Београда. То је био знак да треба да се сломи сваки покушај, чак помисао на отпор у српском народу. Али борба за слободу и све оно што краси и Београд и Србију су победили. Зато нам је потребан српски меморијал, музеј геноцида где бисмо поменули и обележили све наше жртве из протеклих векова, као што су то урадили и бројни други народи – рекао је Младеновић.

Он је подсетио да се ових дана обележава и сто година од славне Церске битке када је такође било зверског мучења и убистава цивила да би се свако зрно отпора угушило. Ипак, то није спречило наш народ да изгради слободну земљу, истакао је заменик градоначелника.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да су нас антифашистичка традиција Београда и Србије уписали на карту цивилизованих народа и „ставили на бољу и праву страну света”. Антифашизам је трајна вредност и нешто што се не сме и не може мењати, нагласио је Вулин.

У спомен на петорицу суграђана, које су немачке окупационе власти обесиле на стубове јавне расвете под оптужбом да су пружали отпор, град Београд је на Теразијама, у непосредној близини Игуманове палате, 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима. Меморијал је дело академског сликара Николе Јанковића.

Spomenik_obe%C5%A1enim_rodoljubima_1941_u_Beogradu.JPG
 
Споменик Исидори Секулић тек на јесен
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... en.sr.html

Споменик ће красити парк на Сењаку, у близини куће где је славна књижевница провела део живота
isidora-sekulic.jpg


Уместо крајем минулог пролећа, како је раније најављивано, једна од најобразованијих и најумнијихжена свог времена, књижевница Исидора Секулић (1877–1958) добиће споменик тек на јесен. Бронзано обележје красиће парк надомак улица Андре Николића и Петра Чајковског, на Сењаку, у близини куће где је провела део живота. Како истиче Душан Динчић, председник општине Савски венац, чека се још да уметник Здравко Јоксимовић, који је ангажован да изваја гипсани модел, заврши свој део посла.

Идеју о подизању споменичког обележја Исидори Секулић покренуо је истоимени фонд који је основала општина.

– Споменик ће бити откривен најкасније до краја октобра, а за његово вајање са првонаграђеним уметником Здравком Јоксимовићем уговорена је цена од 935.000 динара. За ливење скулптуре у бронзи планирано је 904.800 динара – поручује Љиљана Љубић, начелница одељења за инвестиције и јавне набавке у Савском венцу, додајући да је општина покренула иницијативу о постављању споменика знаменитој књижевници јер је она већи део живота провела управо у овом крају Београда.

По завршетку вајања, додаје она, гипсани модел биће пренет у ливницу на изливање у бронзи.

У знак сећања на Исидору Секулић у главном граду постоји биста у Улици Гаврила Принципа испред основне школе која носи њено име. Пошто је радила и на Вишој девојачкој школи у Панчеву, житељи овог града су јој се одужили постављањем спомен-плоче, али тек 80 година по њеном одласку из Панчева. Књижевница је за собом оставила дела сабрана у 12 томова која су нашу литературу учинила стилски лепшом, тематски разноврснијом и мисаоно богатијом. Књижевној каријери претходио је педагошки ангажман – дуго јерадила као наставник у школама у Панчеву, Шапцу и Београду. Последње две деценије живота провела је у главном граду.
М. Р. Б.
објављено: 18.08.2014.
 
milos.tro":16byni4q je napisao(la):
Car Nikolaj nam stiže vozom
S. J. MATIĆ | 17. avgust 2014. 08:15 | Komentara: 0
Spomenik ruskom vladaru Nikolaju Romanovu u Beogradu biće postavljen do 19. oktobra. Postament za ovaj spomenik biće izrađen od bugarskog kamena
bgd-spomenik.jpg

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... tize-vozom
Рекао бих да је нивелација споменика скандалозна па и увредљива.
 
Sama figura je negde u nivou trotoara ulice Kralja Milana.

Meni se samo rešenje ne dopada. Veliki korak nazad, ali u skladu sa spomenicima Pašiću, Nikili Tesli II (Aerodrom) i sl.
 
relja":3hueg5cu je napisao(la):
Sama figura je negde u nivou trotoara ulice Kralja Milana.

Ја говорим са чисто стручног аспекта. Дакле, овако се споменик просто не позиционира. Што ми даље говори да ово није случајно. А сама статуа јесте лоша а то је већ одраз незнања, кича и свеукупно очајне интелектуалне и културне елите у Срба. Некад смо квалитетне споменике штанцовали као на покретној траци.
 
Bilo bi ok da nam blize predstavis sta je sporno u postavci spomenika pa i samog izgleda. Meni deluje korektno tako da me zanima drugo misljenje ali uz neko objasnjenje.
 
Igor":1f9p5wu4 je napisao(la):
Bilo bi ok da nam blize predstavis sta je sporno u postavci spomenika pa i samog izgleda. Meni deluje korektno tako da me zanima drugo misljenje ali uz neko objasnjenje.


Замерки је пуно, за шире образлагање потребно би било и времена и простора,
али прва која упада у очи је анахроност. Да поједноставим: да је 19. век можда би и било одговарајуће естетско решење, (наравно да је на адекватном месту) али у међувремену се догодила Модерна уметност..
 
Mislis nesto manje bukvalno i monumentalnije.
 
Синдром "Скопље 2014"
 
Igor":2ye20kbe je napisao(la):
Mislis nesto manje bukvalno i monumentalnije.

Као неко коме је током образовања Историја уметности била веома важан елемент, а Естетика, као наука, водиља у креативном процесу, не волим што ћу ово учинити, али ето..
http://en.wikipedia.org/wiki/Modern_sculpture
:)
 
Vrh