Šta je novo?

Spomenici

Pa narvno da je sad tamo nova kad su onu sa gornje slike unistili 2 crvena ekipa
 
direktor":9uhb0ln1 je napisao(la):
Ta bista je i danas u ruskom kulturnom centru , intersantno da kralj petar nema spomenik u beogradu kao ni aleksandar karadjordjevic a da su im podizani spomnici sirom kraljevine koji su poslije veoma brzo unisteni od bratskih naroda
Краљ Петар има, испред ОШ. Додуше, строго "технички" гледано, то је биста, али је ипак споменик. А раније није имао никакав. И Александар има бисту, испред Архива Југославије. Ни он у БГД никада није имао споменик, сем тај исти пред Архивом пре рата (који тада није био Архив, већ дом ученика)... Нема ни улицу, само студентски дом...
 
Бисте су друга прича..
dsci4254.jpg

Поставио VЈ на форуму -Београд кога више нема- .
 
Бисте су друга прича само у формалном смислу. У суштинском смислу, то су све споменици - кад се односе на историјске личности или догађаје, а издвојени су у простору, у три димензије... Остало су апстрактне скулптуре.

И тако, ако бисмо рачунали само "праве" споменике, онда би их Београд имао сразмерно мало у односу на број историјских личности. Коњанички, само један, затим 96 споменика, а све остало, до 411 (које сам ја до сада фотографисала, и о којима направила 360 кратких филмова), су бисте, спомен-чесме, издвојена у простору и посебно уобличена камена, бронзана или плексигласна обележја с подацима...
 
П. С.

Има ту још много занимљивости

На пример, верујете ли да је међу свим тим споменицима само 15 посвећено женама, и то ако урачунамо и спомен - извор свете Петке?
 
Није ми била намера да вршим вредносну компарацију облика уметничког изражавања, већ сам желео да напоменем чест случај да неки (најчешће бисте) нису на јавним местима, већ у просторима којима приступ није слободан (као што је био случај са овом Петра Карађорђевића у Министарству Финансија), стога када се каже да Београд има споменик Александру Карађорђевићу, важно је напоменути је ли јавни или не.
Да ли је споменик Александра Карађорђевића испред Архива Југославије јавни, ако се налази у оквиру једне институције којој је приступ ограничен и у чијем кругу је фотографисање (формално) забрањено, односно подразумева посебне дозволе, или она чији је аутор Стијовић, у Дому Народне скупштине..? Рекао бих да не.
 
Такав однос према одавању признања особама женског пола се да очекивати ако се узме у обзир психопатологија балканског менталитета, односно мизогинија као њена подразумевана и друштвено прихватљива манифестација.
 
Према класификацији Завода за заштиту споменика, чији је (непотпун и полузваничан) списак мени био један од извора за пројекат, у јавне споменике убројане су и бисте унутар разних установа, но, заиста је сама теоријска класификација мање битна у свему.

За мене су споменици одлична тема за промишљање о сопственој историји и нашем односу према њој.
 
Počela je rekonstrukcija zelene površine u Ulici kralja Milana, gde će biti postavljen spomenik caru Nikolaju II. Nažalost, nemam foto dokaz - video sam radove iz trole.
 
Eво слика, од јуче пре подне, радови су у пуном замаху:

mpsgky.jpg


hFlWBe.jpg


BW1gdU.jpg


IGi8Nw.jpg


Tlf4zp.jpg


tep92E.jpg


BUqEgi.jpg


F1fBYt.jpg
 
poslao sam ti privatnu poruku nadam se da ces uspeti da je otvoris
 
sdc10090.jpg

Демонстрације подршке Србији у Петрограду поводом уласка Русије у рат на њеној страни.
 


Да ли неко зна коме је посвећен тај споменик на пристаништу - одређеном догађају, некој личности, или је само украсан, односно општег карактера?
 
Саша":3biffj79 je napisao(la):
milos.tro":3biffj79 je napisao(la):


Да ли неко зна коме је посвећен тај споменик на пристаништу - одређеном догађају, некој личности, или је само украсан, односно општег карактера?

Spomenik obalskim radnicima palim u NOB.
Gledao si "Otpisane"? :)
 
Nažalost reči sa prednje strane kamenog postamenta "Palim obalskim radnicima u toku NOB 1941-1945" su jedva vidljive
 
Споменик обалским радницима погинулим у НОБ, дело Радете Станковића, подигнут је 1. маја 1954, од добровољних прилога обалско транспортних радника и прилога Синдиката саобраћајних радника.
 
viewtopic.php?f=3&t=82&p=294338#p294338

Spomenici Prvog svetskog rata
Tourist Organization of Belgrade

U znak sećanja na srpske vojnike nastradale u borbama za slobodu od 1912 – 1918, u blizini nekadašnjeg srednjevekovnog utvrđenja na Avali, stanovnici okolnih sela podigli su 1922. godine kameni spomenik na mestu nepoznatog palog ratnika iz Prvog svetskog rata. Godine 1934, na mestu nekadanjeg srednjevekovnog grada Žrnova, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević započeo je izgradnju današnjeg monumentalnog Spomenika Neznanom junaku.

album50001.jpg

Prvobitni Spomenik Neznanom junaku

Autor današnjeg spomenika je vajar Ivan Meštrović. Kao inspiracija mu je poslužila ranoantička grobnica persijskog vladara Kira u današnjem Iranu. Kralj Aleksandar položio je povelju o podizanju memorijalnog spomenika u njegove temelje. Na vrhu sarkofaga uklesan je natpis: “Aleksandar Prvi kralj Jugoslavije neznanom junaku”, a na suprotnoj strani godina planiranog završetka spomenika “1938.” U postamentu spomenika je podzemna prostorija gde se nalazi kovčeg sa posmrtnim ostacima nepoznatog ratnika.

18.jpg

Danas se u dvorištu crkve Sv. Marije Magdalene, u podavalskom selu Beli Potok može videti krst sa prvog Spomenika Neznanom junaku

Spomenik braniocima Beograda iz 1915.

Spomenik na Dorćolu podignut je, 1988. godine, u čast branilaca Beograda koji su pod rukovodstvom majora Gavrilovića izginuli prilikom odbrane prestonice 1915. godine. Njegov govor kojim je ohrabrio svoje saborce da se bore i u trenucima kada je sve izgubljeno ostao je zabeležen u svim istorijskim analima. Autor je vajar Kolja Milunović.

Spomen-kosturnica branilaca Beograda

Kosti 5 000 branilaca Beograda iskopane su sa poprišta bitaka tek deceniju posle rata i sahranjene u spomen-kosturnicu na Novom groblju. Tu počivaju heroji odbrane Beograda, prvog bombardovanog evropskog grada u 20. veku. S njima je i njihov slavni komandant Dragutin Gavrilović. Ovaj monumentalni spomenik podignut je, 1931. godine, dobrovoljnim prilozima preživelih ratnika i tadašnje beogradske opštine. Autor spomenika je vajar Roman Verhovskoj, a skulptura vojnika izradio je Živojin Lukić

Spomenik vojnicima iz Prvog svetskog rata

Na zaravni u Košutnjaku može se videti spomen kosturnica Nemačkim vojnicima, palim u osvajanju Beograda, 1915.godine. U neposrednoj blizini stoji jednostavni spomenik klesan u crnom granitu, namenjen srpskim junacima, braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu sa posvetom punom pieteta nemačkog feldmarsala Makenzena.

Na uzvišici u Košutnjaku poginulo je 39 srpskih vojnika, uz jednog francuskog i dva britanska, koji su dva dana i noći odolevali napadima brojnih Makenzenovih trupa koje su nadirale sa Ade Ciganlije ka Banovom brdu, dok nisu poginuli do poslednjeg, nemački vojskovodja je naredio da se podigne ovaj spomenik koji postoji i danas.

Spomenik-u-kosutnjaku.jpg

Spomenik na Košutnjaku

Spomenikom Zahvalnosti Francuskoj

U znak zahvalnosti Francuskoj, koja je u Prvom svetskom ratu srpskoj vojsci pružila ogromnu pomoć, podignut je od dobrovoljno prikupljenih priloga, 1930.godine na Kalemegdanu Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Autor je vajar Ivan Meštrović.

Kalemegdan---Spomenik-zahvalnosti-Francuskoj.jpg

Spomenik na Kalemegdanu

Spomenik trećepozivcima

Trećepozivci Sedmog pešadiskog puka narodne vojske, u znak sećanja na svoje poginule saborce u Prvom svetskom ratu, podigli su spomenik 1923.godine u Karađorđevom parku. Autor je vajar Stamenko Đurđević.

Karadjordjev-park-spomenik-Trecepozivcima.jpg

Spomenik u Karađorđevom parku

Spomenik vojvodi Živojinu Mišiću

Spomenik ovom istaknutom vojskovođa u Prvom svetskom ratu podignut je 1988. godine na platou spred Beogradskog sajma. Autor je Drinka Radovanović.

Zivojin-Misic.jpg

Spomenik Živojinu Mišiću

Spomenik vojvodi Stepi Stepanoviću

U centru beogradskog naselja Kumodraž podignut je ispred rodne kuće vojvode Stepe Stepanovića spomenik ovom velikom vojskovođi. Na spomeniku, autorke Drinke Radovanović,

izrađenom u bronzi na mermernom postolju stoji natpis:

Vojvoda Stepa Stepanović (1856-1929)

17.jpg

Spomenik vojvodi Stepi Stepanoviću

Spomenik Franše d’Epereu

Maršalu Francuske koji je komandovao savezničkom vojskom na Solunskom frontu , podignut je 1936.godine spomenik na platou u Bulevaru Oslobuođenja. Autor je vajar Risto Stijović.

Franse-Depere.jpg

Spomenik Franše d’Epereu

Spomenik Arčibaldu Rajsu

Arčibaldu Rajsu publicisti, profesoru Univerziteta u Lozani, poznatom kriminologu 1931. Godine podignut je spomenik u Topčiderskom parku. Autor je vajar Marko Brežanin.

Arcibald-Rajs.jpg

Spomenik Arčibaldu Rajsu

Spomenik vojvodi Petru Bojoviću

U malom parku, u blizini Kalenićeve pijace, bista vojvode Petra Bojovića podseća Beograđane na odvažnog i hrabrog vojvodu koji je oslobodio Beograd.

Spomenik Nadeždi Petrović

Nadežda Petrović - slikarka, intelektualka, osnivač Kola srpskih sestara, bolničarka dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu i kasnije na frontu sa srpskom vojskom od 1913. do 1915, prva žena ratni fotograf... Umrla je od tifusa u Valjevu 1915. Mermernu skulpturu Nadežde Petrović u Pionirskom parku u Beogradu izradila je vajarka Angelina Gatalica.

Nadezda-petrovic.jpg

Spomenik Nadeždi Petrović

Bista Milutina Bojića

Na uglu istoimene ulice i Palmotićeve postavljena je bista Milutina Bojića. Iako je živeo samo 25 godina, ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Opevao je patnje i stradanja srpskog naroda kroz tragično povlačenje preko Albanije. Kao svedok masovnog umiranja na ostrvu Vidu on piše svoju najupečatljiviju pesmu Plava grobnica.



Stojte, galije carske! Nek mrtvima se pošta
Makar nesvesno oda.
Ne smem da ištem više. A istorija košta:
Krv ipak nije voda.



Prelaskom u Solun stigao je da objavi zbirku pesama pod naslovom Pesme bola i ponosa, u ovoj zbirci se nalaze 34 pesme koje je napisao na Krfu i Solunu, za sobom ostavljjući nezaboravne stihove u jednom tragičnom delu srpske istorije. Milutin Bojić je preminuo 1917. godine u Solunu u bolnici. Sahranjen je na vojnom groblju na Zejtinliku, a 1922. godine prenešeni su posmrtni ostaci Milutina Bojića u Beograd, gde je sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
 
Лепо, само су заборавили споменик Путнику, Трећепозивачку чесму, спомен костурницу на Новом гробљу, спомен костурницу браниоцима Београда на Бг тврђави, а ова фотографија споменика Мишићу је са споменика му с Новог гробља, дело Ђорђа Јовановића.

Интересантно је и да у ОШ "Надежда Петровић" на НБГ постоји копија споменика Надежди, онога истог који је у НС, испред галерије Павла Бељанског, дело Михајла Томића...
 
+
A u međuvremenu na sajtu Grada beograda su konačno promenili fotografiju spomenika braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1349
(ranije je stajala fotografija pogrešnog spomenika: kosturnice na Novom groblju)
 
Vrh