Spomenici

[milos.tro]

 

[Somi303]

Није БГ, али је добра вест :kk:
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=pqTULxGVmOk[/youtube]

 

[direktor]

 

[Вожд]

sa fpz

Поставио ВЈ на форуму Београд кога више нема

 

[direktor]

 

[milos.tro]

 

[relja]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B5.html

(video na sajtu RTS-a)

"Бодрог", од моћног брода до олупине

Аустроугарски брод "Бодрог" са ког су 28. јула 1914. испаљени пројектили на Београд, стогодишњицу почетка Великог рата дочекује укотвљен на обали Аде Хује. Било је планова да се у оквиру обележавања историјског јубилеја тај брод претвори у музеј, али, по свему судећи, то ће сачекати боља времена.

Брод који данас не би назвали другачије него олупином, доказ је онога што се догодило пре 100 година. То је један од три брода са којих су испаљени први пројектили на Београд. Против тада моћног "Бодрога" браниоци Београда нису могли много да ураде.
Припремила Биљана Јовичић

"Оно што је за српску страну било поражавајуће на војном и психолошком плану, јесте чињеница да је тој врсти бродова немогуће парирати. Србија није располагала речном флотом и није имала адекватну артиљерију, покушало се са употребом пољских топова који опет нису имали адекватну муницију", каже историчар Александар Животић.

Речни монитор "Бодрог" решењем Музеја науке и технике проглашен је културним добром још 2006. године. За новог стараоца почетком године одређено је Министарство одбране, чији је план био да се брод претвори у музеј.

Влада Србије, која је на државном нивоу надлежна за обележавање стогодишњице Великог рата, у јуну је усвојила акт којим су Министарству одбране опредељена средства за пребацивање брода "Бодрог" у Апатин, где би био рестауриран. Како су нам објаснили у Министарству одбране, пред тим министарством је читав низ процедуралних и правних поступака и радњи како би идеја била реализована.

А у чему је овај брод учествовао и како је изгледао почетак рата, одавно више нема живих сведока. Остају забележена сведочења, документа и докази о дешавањима тог 28. јула 1914. године.

Животић је рекао да је на почетку рата донета одлука о евакуацији Београда, државне институције - двор, влада, различита министарства - напустиле су Београд и почела је мобилизација.

"Радило се о сукобу који ни у ком случају у српској јавности није био жељен, али је дочекан на тај начин да је схватан као нешто што је практично праведна борба", каже Животић.

Брод "Бодрог" је изграђен у Будимпешти 1904. године и убрзо је ушао у састав аустроугарске дунавске војне флотиле. Војска Краљевине Србије заробила га је 1918. године. Током ратова је потапан и поново вађен с дна реке три пута.

 

[Homer Jay]

Spomenik ruskim i srpskim vojnicima | Foto: 24 sata
...
Odlučeno je i da na Kalemegdanu, kod Savskog šetališta, bude podignut spomenik ruskim i srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu, koji poklanjaju Centar nacionalne slave Rusije i Fond Andreja Prvozvanog...

Izvor: 24 sata

 

[relja]

Izvor: 24 sata

Većina drugih medija je prenela samo da će se izmestiti bista Dimitrija Tucovića, a nisu ni spominjali njegove posmrtne ostatke koji su položeni u centru kružnog toka (?!)
Bar neka vajda od ove vlasti...

Da li je objavljena neka bolja fotografija ovog spomenika vojnicima?

 

[rasho62]

Nisu valjda tu i posmrtni ostaci? Koja bu**** je tako odlucila?

 

[relja]

Da, ljudi uglavnom ne znaju za to.

Kružni tok na Slaviji su uredili Nemci u toku okupacije, a 1949 (ili 1947, nisam siguran, Vikipedija i neki novinski članci navode '49, sajt Grada Beograda navodi '47) su iz Lazarevca preneti njegovi posmrtni ostaci i tada je postavljen današnji spomenik.
Inače, to mu četvrto grobno mesto: prvo je sahranjen na mestu pogibije, pa je prenet na neko seosko groblje, pa na vojničko groblje u Lazarevcu, i posle Drugog svetskog rata - na Slaviju.
Valjda su hteli da naprave otklon od SSSR-a, Lenjina, Staljina i sl, i da pokušaju da naprave neki kult domaćeg, nezavisnog levičarskog pokreta. Samo mi nije jasno zašto su onda radnički dom iz XIX veka "Salu mira" ostavili u funkciji bioskopa "Slavija".

Tako da će mu ovo biti peti grob. Bizarno.

 

[Гага]

Nisu valjda tu i posmrtni ostaci? Koja bu**** je tako odlucila?

Да Рашо ту су, а што каже Реља већина и не зна да су ту Туцовићеви остаци.

А та бу**** која је одлучила да ту буде споменик и остаци је Ј.Б.Тито (како га сад неки због скраћенице зову "ЈеБига Тито" ). А зашто је тако он одлучио прочитај у данашњем Телеграфу, а то је иначе истинита анегдота, јер стварно он није могао да поднесе напредног Туцовића.

Што се посмртних остатака Туцовића тиче, одавно је одлучено да они буду премештени на Ново гробље у Алеју великана. О томе су Новости писале још 2003.године и Политика прошле године.

Телеграф, 2014.година:
DOBRO ČUVANA TAJNA: Tito naredio da niko ne može prići spomeniku Dimitrija Tucovića (FOTO)
Inicijativa za izmeštanje spomenika Dimitrija Tucovića je postojala od ranije, ali je godinama unazad bila na nivou puke ideje. Međutim, juče su gradski odbornici odlučili da će spomenik Dimitriju Tucoviću biti premešten na novi plato pored Narodne banke Srbije. Poznata je anegdota po kojoj je Josip Broz Tito naredio da se spomenik Dimitriju Tucoviću nalazi u srcu kružnog toka kako niko ne bi mogao da mu priđe

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/11 ... ovica-foto


Новости, 2003. година:
Четврта **селидба** Димитрија Туцовића
Б.ПОПОВИЋ | 26. новембар 2003. 17:55 | Коментара: 0
У оптицају било неколико опција, укључујући и повратак Туцовићевих посмртних остатака у Лазаревац. Још није позната тачна локација гробног места. Управу Новог гробља нико о овоме није званично обавестио.
•
ПОСЛЕ 54 године, посмртни остаци једног од водећих идеолога српске социјалдемократске мисли, Димитрија Туцовића, поново се селе! Градски оци одлучили су да његов споменик са једног од централних градских тргова, Славије, преселе у парк Мањеж, а ковчег, са истог тог места, на београдско Ново гробље.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... Tucovi263a

Политика, 2013.година:
Споменик Димитрију Туцовићу биће на новом платоу испред Народне банке
У центру кружног тока Трга Славија предвиђена је фонтана, а улази у подземне пролазе биће испред Народне банке, Митићеве рупе, хотела „Славија”, Паркинг сервиса и Булевара ослобођења

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ke.lt.html

Имао сам прилику са друштвом, далеке 1979.године, а било нас је доста, да будем ту код споменика и његових остатака, али нас је тада милиција отерала одатле, а то је било време кад смо долазили и бодрили чувеног "Београдског фантома" у белом Поршеу. Ко се сећа, сећа се.

 

[relja]

Evo šta piše "Telegraf"

Naša prestonica vrvi od legendi, anegdota i starih gradskih priča koje nisu poznate velikom broju ljudi, jedna od njih se odnosi na spomenik Dimitrija Tucovića, koje se trenutno nalazi u samom centru na Trgu Slavija.

Stara gradska priča se odnosi na netrpeljivost nekadašnje političke scena prema čuvenom vođi i teoretičaru socijalističkog pokreta u Srbiji.

Zbog velikog značaja za srpsku političku scenu, režim FNRJ i Josip Broz lično, nije mogao da unizi Tucovićev lik i delo, ali s obzirom da je za života bio protivnik tadašnjeg političkog sistema, odlučeno je da će sam centar kružnog toka na Trgu Slavija za mesto njegovog spomenika kako niko ne bi mogao da mu oda počast, zbog gustog saobraćaja koji se tu odvija.

Ovo je zbunjujuće, besmisleno i uvredljivo za inteligenciju, a i za "beogradske urbane legende".
Preneti iz Lazarevca za Beograd i na Slaviji sahraniti čoveka i podići mu masivan spomenik, u vreme:
1) razlaza sa SSSR-om, Kominternom i Staljinom
2) kada u Beogradu nisu postojali privatni automobili, pa tako ni gužva na Slaviji
sa objašnjenjem da "kako niko ne bi mogao da mu oda počast" je van svake pameti.
"Novinari".

Gago, hvala ti na dopuni, ali ovaj "članak" iz Telegrafa je sasvim nepotreban.



Ja stvarno ne znam u detalje stvarne razloge za premeštanje Tucovićevih ostataka na Slaviju, ali neka logika me upućuje na to da se radi o čisto srpskoj unutrašnjoj stvari, tj ideji KP Srbije. Posle IB-a Tito se bavio strateškim stvarima: uklanjanjem političkih protivnika i traženjem novih saveznika na zapadu, a ne nekim mrtvim socijaldemokratom iz praistorije, koji se, usput, borio i poginuo kao oficir vojske Kraljevine Srbije.

 

[Bivis]

Ta škola srećom više ne nosi njegov naziv, većina zna, a za one koji to ne znaju sada se zove Nadežda Petrović po našoj najznačajnijoj slikarki.

A zašto je bista ostavljena nemam pojma, valjda će se naći neko da je skloni.

 

[direktor]

Откривање споменика 18. септембра
М. Т. КОВАЧЕВИЋ | 24. јул 2014. 20:20 | Коментара: 0
Обележје палим српско-руским ратницима у првом светском рату биће на Калемегдану. Ускоро постављање и бисте цара Николаја II

ПОВОДОМ стогодишњице Првог светског рата, на Калемегдану, 18. септембра, биће свечано постављен велики споменик палим руским и српским војницима, поклон Центра националне славе Русије и Фонда Андреја Првозваног, а под покровитељством Сергеја Лаврова.

Мермерно обележје, у облику крста, са постаментом, биће постављено на Савском шеталишту, паралелно са спомен-обележјем Захвалност Француској.

- Споменик ће у Београд бити транспортован 1. септембра, а већ 18. биће свечано откривен - прича за „Новости“ Горица Шкипина, помоћник градског секретара за културу, откривајући да ће том приликом из Русије доћи многобројна делегација.

Према њеним речима, споменик ће бити висок два и по метра, а унутар великог крста, налази се скулптура Андреја Првозваног, на коњу.

- На Савском шеталишту, где ће се поставити обележје, „Зеленило“ ће посадити алеје цвећа. Око споменика, инсталираће се и декоративно осветљење - објашњава Шкипина.

Београд ће ове године добити још једно спомен-обележје посвећено пријатељима из Великог рата. Наиме у Девојчком парку, у Улици краља Милана, биће подигнут споменик руском цару Николају II. Обележје, са постаментом, поклон је Руске Федерације, а пројекат припремају два водећа руска скулптора Г. И. Правоторов и А. Н. Коваљчук, као и наш Зоран Туцић.
- Цар Николај се посматра као симбол царске Русије и њене подршке Србији у Првом светском рату. Император је доследно подржавао спољну политику Краљевине Србије. Неколико пута лично се умешао, када је Србија била у најтежим тренуцима њеног постојања - објашњава наша саговорница.

Подсећамо, у августу 1914. године Русија је подржала Србију која је била нападнута од надмоћне аустроугарске војске. У том, тешком тренутку за нашу земљу, Николај ИИ даје финансијске гаранције, што је руски цар формулисао реченицом: „Ја плаћам све српске дугове.“ После тешког пораза Србије, 1915. године, наша војска, одбијајући да се преда, у најтежим условима, повлачи се према обали Јонског мора. Када је Француска војна команда изразила сумњу у војне способности „живих костура“ и намеравала да их остави у гудурама Албаније, Николај ИИ је упутио лични телеграм у ком је директно навео да ће Русија изаћи из рата „ако српска војска не буде пребачена на безбедно место и спасена“.

Поред улице коју има на Врачару, овим спомеником, Београд ће се још једном захвалити великом пријатељу Србије

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 1%80%D0%B0

 

[relja]

Apsolutno podržavam postavljanje spomenika ruskim i našim vojnicima i nešto slično ovoj ideji sam i prizvao kada se prvi put spomenulo postavljanje spomenika caru Nikolaju II (Николају ИИ ) ali ovo rešenje, posebno u poređenju sa Spomenikom zahvalnosti Francuskoj, se može opisati svime onim što potpada pod izraz opskurno

 

[Igor]

Opskurno jeste ako se poredi velicina ali rekao bih dobro simbolicko resenje

 

[relja]

Ruski narod je dao svetu mnoge velike umetnike.
Zašto se baš nama zalomi baš ovaj?
Oni su ili genijalni i neprevaziđeni, ili totalno operisani od estetike, dizajna, konteksta i sklada.

Ako se radi o vojničkom spomeniku, pogotovo iz Prvog svetkog rata, krst je forma koja je najzastupljenija, i meni lično zbog jednostavnosti i simbolike - najprihvaljivija.
Ali, ovo meni liči promociju organizacija koje finansiraju ovaj spomenik.

Dugo nisam mogao da prihvatim onaj spomenik despotu Stefanu Lazareviću - dok ga nisam uporedio sa poplavom ispod prosečnih dela...

 

[direktor]

A zna li se tacna lokacija koliko daleko od spomenika zahvalnosti francuskoj

 

[zexland]

Ovde ce verovatno da postave cara Nikolaja, ionako nema nicega u ovom parku....

 

[relja]

Da. Na tom mestu se nalazila kuća u kojoj je bilo smešteno rusko poslanstvo:

(Milorad sa PZ-a)

PRIZEMNA KUĆA STOJANA SIMIĆA

Kada je Stojan Simić prodao svoju veliku kuću Knez Alek-sandru za dvor, podigao je 1843. godine prizemna kuća u da-našnjoj ulici Kralja Milana, prеko puta dvorske bašte. Docnije je u ovoj Simićevoj kući bilo rusko poslanstvo koje je "porušeno oko 1950. godine da bi se na njenom mestu otvorio i uredio park sa pogledom na Savu". ......

http://www.skyscrapercity.com/showpost. ... tcount=992

rešenje spomenika caru Nikolaju II je malo naprednija verzija spomenika iz projekta "Skoplje 2014".

 

[direktor]

Valjda ce biti nakonju nikolaj tako je prvobitno bilo na nekim renderima

 

[Саша]

Споменик Цару Николају је добар, одражава достојанственог и одговорног владара, солидарног с православном браћом. Не мора да буде на коњу, јер није наш национални јунак који је извојевао победу у неком рату, што коњанички споменици често представљају.

Споменик на Калемегдану је исто тако добар, иако није монументалних размера, што и не би било добро јер у близини постоји такав споменик - Захвалност Француској. Носи добру симболику и добро постављен може да се лепо уклопи у околину на тако значајном месту у граду. Узгред, када ће неко да се сети да обнови Савско шеталиште на Калемегдану? Онај асфалт не личи ни на шта.

.....

Ја не волим бисте, нарочито не оне на којима је само глава, делују ми морбидно. Као одрубљена глава на стубу.
Ако већ морају да се поставе, боље су оне бисте које имају цело попрсје и складно украшен постамент - има лепих примера на Калемегдану, око фонтане.

Београду је потребно још много споменика који би нас повезали са сопственом прошлошћу, са знаменитим великим личностима и догађајима. Да сам Градоначелник, сваке године бих урадио по један, то је невелик трошак за Београд.

Славија је могла бити осмишљена тако да око водоскока иде кружни ред стубова повезаних на врху, између којих би биле фигуре значајних личности (десетак, чак). Тако би Трг био занимљив и кад водоскок не ради, водоскок не би бацао воду на асфалт кад дува ветар, и представљао би везу с Храмом Св. Саве.

Споменик између Министарства финансија и Владе Србије се може учинити упечатљивијим израдом (знатно) већег постамента. Овако је неугледан, готово као да је испод нивоа улице (гледан из градског аутобуса, нарочито), губи битну споменичку особину монументалности.

И, крајње је време да се композиција на врху Игуманов(љев)е палате изради према деловима и фотографијама који су сачувани. Оно голо прочеље зграде делује као дрво без круне. Срамота је за Град што то није одавно учињено.

 

[Giorano Angelo]

Спомен-костурница бранилаца Београда из 1931. године на Новом гробљу, дело руског архитекте и вајара Романа Николајевича Верховскоја.

Извор: http://gioranoangelo.blogspot.com/2014/ ... -2014.html

 

[Саша]

Сјајно је што такав споменик постоји на Новом гробљу, али је велика штета што нема таквих, у том стилу и те величине, и у граду.