Taj spomenik ima poprilican "bagaz na ledjima" upravo zbog cinjenice ko ga je podigao. S jedne strane ne mozes da ga predstavis kao "glavni" spomenik poginulima '99, a ne mozes ni da ga rusis. Stvarno je jezivo izgledao prethodnih godina. Sta je resenje, pitaj boga...
Spomenici
- Začetnik teme milos
- Datum pokretanja
Ја бих га срушио. Београду је неопходан споменик који ће обележити трагедије деведесетих али овај споменик то никада неће бити. Није за то ни намењен али је по мени његова евентуална "пренамена" немогућа, а заиста је цинизам крајње врсте да он чува сећање на погинуле у бомбардовању.
Да ли је боље подићи нови споменик на истом месту, што можда и не би било лоше, или је боље вратити се на меморијал на Савском тргу, или пак неко треће решење нек одлуче мудрији од мене.
Да ли је боље подићи нови споменик на истом месту, што можда и не би било лоше, или је боље вратити се на меморијал на Савском тргу, или пак неко треће решење нек одлуче мудрији од мене.
Ambassador
Advanced
Generalno se protivim rušenju spomenika, ali ovaj mi stvarno ide na k*****. Doduše, ipak bih ga ostavio, čisto nek opominje šta se dešava kad se vodi nerazumna i pogrešna politika (ovde mislim i na Srbiju i "međunarodnu zajednicu").
edit: Ostavio, i to bez večne vatre.. Ovako kako je sada.
edit: Ostavio, i to bez večne vatre.. Ovako kako je sada.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.037
Kad smo vec kod spomenika sirena kako bilo da se otvori tema vezana za 1999 da vidimo sta je sve uradjeno obnovljeno naravno sa slikama sta jos uvijek nije itd izvinjavam se zbog off topica nisa znao gdje ovo da napisem
mitadigimon
Intermediate
:lol:vrachar":1pmuetb1 je napisao(la):
jovanovm
Advanced
Šta je sramota, ne vidim?? 
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Rupa u pločniku - tu je stajala tabla sa imenima one petorice nesrećnika koje su Nemci obesili '41.jovanovm":31ddkb4z je napisao(la):Šta je sramota, ne vidim??
Ne čudi me zašto pitaš - mnogi Beogradjani to ne znaju. Ovo je spomenik obešenima.hazard":31ddkb4z je napisao(la):
Ovo nije šetalište ispred Starog Sajmišta pa da neko može neopaženo da ukrade ploču ispred spomenika, ovo je u centru centra Beograda.
Ako niko nije sprečio skidanje ploče ili pokušao da ne pronadje (i onoga koji su je skinuo), zašto barem nije postavljena druga ploča?
Ambassador
Advanced
Ja se nadam, mada sumnjam, da su je ovi iz Zavoda uzeli na popravku, posto je prvobitno bila izdignuta, ali suplja, kao kutija, vremenom se (a naročito za vreme rekonstrukcije ulice, pretpostavljam) uništila, i ulubila. Bilo je vrlo teško pročitati šta je, i skupljala se ogromna količina vode... Opet, nadam se...
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.037
Pretopljeno mada nikad se nezna ukradena je bila i ploca sa zgrade u kojoj je zivio Petar Konjevic pa kad se digla buka ploca se mistrjozno vratila u toku noci.Zvao sam pametjakovice iz zavoda nemaju pojma da ploca fali a nekoj sluzbenici sam jedva objasnio koji je spomenik u pitanju.A naj cudnije je to sto se nalazi ispred banke koja ima video nadzor 24h ili pak nema,
E, da. Ja imam jedno pitanje. Onaj hotel što se gradi tamo gde su se ranije okretale trole (nikada ne mogu da se setim njegovog imena)... Stavili su novu tablu, na kojoj je naveden i Zavod za zaštitu spomenika i kulture. Zašto se tu petlja taj Zavod?
Da li je moguće da neće biti još jedan stakleni monstrum, nego barem delom nešto više od toga, nešto kulturno vredno?
Da li je moguće da neće biti još jedan stakleni monstrum, nego barem delom nešto više od toga, nešto kulturno vredno?
Prelistaj malo ovu temulittle lightning":1gdjq40j je napisao(la):
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=383
Delovi fasade bi trebalo da budu replike pojedinih starih zgrada koje su se nalazile u tom bloku, prvenstveno onih iz Ulice kralja Petra. Možda je zato naveden Zavod kako bi učestvovao i nadgledao radove.
Ambassador
Advanced
Ne znam, meni se spomenik mnogo sviđa, naročito kad mu se približiš i vidiš teksturu.. Šteta što je zaklonjen onim jednim bilbordom..
Spomenik je uspesan u toliko da sto vise ljudi znaju za njega i njegovu poruku. Ako je sudeci po tome koliko Beogradjana zna da je ovo uopste spomenik, a kamoli to kome je posvecen, bojim se da je njegova misjija propala.
Spomenik cuvenom knjizevniku:
I obnova jednog spomenika:Otkriven spomenik Petru Kočiću u Čuburskom parku
2. Maj. 2009 | (17:30 -> 17:34), Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari
Dragan Đilas i Dragoljub Davidović, gradonačelnici Beograda i Banjaluke, otkrili su danas u Čuburskom parku spomenik Petru Kočiću.
Na osnovu bratimljenja Beograda i Banjaluke i njihove saradnje, istovetan spomenik biće postavljen pred rodnom kućom Petra Kočića u Stričićima na Zmijanju, u Bosni i Herecegovini. Svečanosti su prisustvovali predsednici skupština gradova Beograda i Banjaluke Aleksandar Antić i Slobodan Gavranović i predstavnici banjalučkog Zavičajnog društva „Zmijanje".
"Danas smo otkrili spomenik čoveku koji je veliki deo svog života proveo u Beogradu, kada su ga izbacili iz Sarajevske gimnazije zbog rodoljubivih stavova. On je mnogo puta iz Beograda odlazio i u njega se vraćao. U tim vremenima su bili ljudi koji su maštali o sjedinjenju dva dela našeg naroda, bili pravi rodoljubi i to na normalan način saopštavali i borili se. Posao nas političara koji smo na funkcijama jeste da se srpski narod sa ove i one strane Drine što više spoji, ali ne samo pričama i deklaracijama, već da se konkretnim potezima omogući bolji život. Ponosan sam što sam bio deo tima koji se izborio za avio-liniju Banjaluka-Beograd, a sa gradonačelnikom Banjaluke sam se dogovorio da pojačamo ove aktivnosti, da što više smanjujemo razlike i da se što više spajamo. Spomenik Petru Kočiću je najbolji primer kako to treba raditi" - rekao je Đilas.
Saradnja Banjaluke i Beograda postoji već decenijama u mnogim oblastima. Banjaluka u Evropi ima više gradova partnera, ali je Beograd bio i uvek će biti prvi među njima, istakao je Dragoljub Davidović i najavio još mnogo zajedničkih projekata u okviru saradnje dva grada.
Idejno rešenje spomenika finansiralo je Zavičajno društvo „Zmijanje", dok je livenje platio grad Beograd. Idejno rešenje rad je akademskog vajara Dragoljuba Dimitrijevića, profesora vajarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Figura od livene bronze u slobodnom prostoru, koja je sa postoljem visoka 3,2 metra, postavljen je u Čuburskom parku u neposrednoj blizini mesta na kom je Petar Kočić živeo tokom svog boravka u Beogradu - između ulica Cara Nikolaja II, Maksima Gorkog, Čuburske i Šumatovačke. Spomenik je smešten uz glavnu i najfrekventniju pešačku stazu u okviru parka, a čitav prostor oko njega urediće JKP „Zelenilo - Beograd".
Petar Kočić, srpski književnik i narodni tribun, rođen je u Stričićima kod Banjaluke 1877. godine. Osnovnu školu završio je u Banjaluci i upisao se u Sarajevsku gimnaziju, iz koje je izbačen zbog nacionalnih ideja 1895. godine. Po završetku gimnazije u Beogradu, odlazi na studije slavistike u Beč. Po završetku studija službuje u Skoplju, ali je posle sukoba s vlastima ponovo u Beogradu, gde mu je u Narodnom pozorištu izvedeno najpoznatije delo „Jazavac pred sudom". Od 1907. godine Kočić u Banjaluci uređuje svoj list „Otadžbina", a Srpska književna zadruga u Beogradu izdaje mu treću knjigu priča „S planine i ispod planine". Kao književnik i nacionalni borac protiv austrougarske okupacije stekao je ogromnu popularnost u srpskom narodu i tada počinju njegova stradanja: više puta je hapšen i osuđivan na robiju kao najžešći protivnik austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i tuđinske vlasti u njoj. Umro je 29. avgusta 1916. godine u Beogradu i sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju.
Izvor: Studio BRestauracija krsta sa beogradskog Malog pijaca
Opština Savski venac saopštila da je počela restauraciju krsta od crvenog mermera u Svetonikolskom parku, kod dolaznih perona Beogradske autobuska stanice.
Restauracija je počela, navodi se u saopštenju, "nakon dugih priprema, pribavljanja svih mogućih dozvola i saglasnosti (pre svih od Zavoda za zaštitu spomenika, Zelenila Beograd i drugih), kao i završenog tendera".
Posle obnove krst će, nazvan Spomenik neznanom junaku, biti vraćen na uređeni plato i postament, sa ogradom od kovanog gvožđa.
Krst je svome gradu 1862. godine darivao lončarski trgovac Ćira Hristić, ugledni član magazadžijskog esnafa, a nakon sukoba sa Turcima, posle incidenta kod Čukur česme.
Želeći da se oduži svima koji su doprineli da se sukobi ipak mirno završe, bez većih žrtava, što je doprinelo i brzom konačnom odlasku Turaka iz Beograda, Hristić je otišao u Peštu sa punim tovarom svoje grnčarije, a odatle se vratio sa velikim krstom od crvenog mramora.
Krst je nazvao Spomenik neznanom junaku i postavio ga na tadašnjem (u pesmi opevanom) Malom pijacu, koji se nalazio na mestu današnje raskrsnice Karađorđeve sa ulicom Kraljevića Marka, navodi se u saopštenju.
Mnogo kasnije, rekonstrukcijom tog dela grada, krst je premešten u obližnji Svetonikolski park, da bi tamo, prepušten zubu vremena, godinama propadao, ostavši na kraju i bez ikakve oznake o kakvom se spomeniku radi.
Posao obnove koštaće 2.546.000 dinara i po ugovoru bi trebalo da bude završen u roku od 60 dana.
