Šta je novo?

Spomenici

inače kad smo već kod spomenika, ja ili sam se istripovao, ali kako npr da ima toliko bitnih ljudi u srpskoj istoriji a da nemaju spomenik u Beogradu (ili možda ja ne znam). Nekako najinteresantniji primer jeste da nisam kralja Petra video, Despota Stefana, Stefana Nemanju.

Iskreno voleo bih da vidim neki novi trg da nosi ime kralja Petra (i spomenik npr sličan onom u Zrenjaninu)..
 
Jako zanimljiva tema i jako bitna stvar za BG, po meni...
Relativno sam nov na forumu, pa mi je tema promakla :)

Nego, moze li neko da mi kaze koja je uopste prica oko postavljanja novih spomenika? Grad daje lokaciju za dz ako se obezbede pare za samu izradu spomenika? Ili se placa gradu nesto? Koliko je to uopste komplikovano?

Pitam ovo jer vec dugo mi se mota ideja po glavi...da se pokrene neka NVO, grupa gradjana, sta li...ciji bi jedini bio cilj izgradnja spomenika po BGu. Znaci, sve, od pocetka do kraja...od osmisljavanja, prikupljanja sredstava (sponzori, gradjani, Grad...) pronalaska vajara, izrada spomenika, postalvjanje itd itd.
Zaista, nema nista lepse nego kada vidis lep i dostojanstven spomenik...jos kada je to neko bas zasluzio, onda sve nekako legne na svoje mesto. Tuzno je sto se na takav nacin nas grad ne oduzuje ljudima koji su mu mnogo dali...

Pored ranije spominjanih spomenika, dodao bih da bih voleo da vidim spomenike Dusku Radovicu (koliko ja znam, nema ga nigde), Djordju Vajfertu, braci Ribnikar (osnivacima "Politike")...
Isto tako, mislim da Beogradu fale neobicni spomenici, poput ovih npr:





Prica o spomeniku Milanu Mladenovicu ili uopste "novom talasu", mogla bi biti realizovana na ovako neki neobicniji nacin...tipa neka gitara, viri iz trotoara...ili tako nesto, sta znam :D

Uglavnom, molim nekog, ako zna, da mi odgovori na ovo sto sam pitao :kk:
 
Spomenik Despotu Stefanu postoji na gornjem gradu, blizu despotove kule, a zanimljivo je da on ima i dve ulice u centru grada.
 
Cek cek, a koja je druga ulica? Ja znam za Bulevar Despota Stefana...
 
Pa eto, ja nikada nisam razumeo ljude koji daju nazive ulicama, a naročito dotičnom despotu, koji jeste učinio mnogo za Beograd (takoreći sve), ali je zato dokusurio Srbiju znajući da je sve što radi za Beograd uzaludno, i poklon Mađarima, a napaćeni narod i državu je dodatno oslabio i praktično osakatio pred najezdu Turaka.

Posle su se džaba ljutili na Jerinu, ali eto narod često nađe pogrešne krivce kroz istoriju....
 
GOJE":cr80ycw1 je napisao(la):
Pa eto, ja nikada nisam razumeo ljude koji daju nazive ulicama, a naročito dotičnom despotu, koji jeste učinio mnogo za Beograd (takoreći sve), ali je zato dokusurio Srbiju znajući da je sve što radi za Beograd uzaludno, i poklon Mađarima, a napaćeni narod i državu je dodatno oslabio i praktično osakatio pred najezdu Turaka.

Posle su se džaba ljutili na Jerinu, ali eto narod često nađe pogrešne krivce kroz istoriju....
Ne bi se bas slozio sa tobom. Problem je sto sam Despot Stefan nije imao naslednika, pa naslednicka dinastija Brankovica nije bas umela da se snadje. Uostalom pod Stefanom je srpska drzava potpuno ujedinjena, 1402. je izasla iz vazalnog odnosa sa Turcima, a odluka da se primi vazalni status nakon 1389. je bila pametna, jer je omogucila konsolidaciju Srbije - da se nastavilo protiv Turaka u tom trenutku Srbija bi bila potpuno osvojena kad i Bugarska, tamo negde oko 1396. godine. I ne vidim kako je Despot Stefan "napaceni narod oslabio i prakticno osakatio"? Da ne govorimo o tome kako su njegovi posedi u Ugarskoj bili zacetak Vojvodine, kasnijeg utocista srpskog naroda i kulture pred turskom najezdom.
 
Nije Turaka nego Osmanlija. Ta "turska" vojska je bila puna srpskih velikasa i seljaka. :) To carstvo ima veze sa danasnjim Turcima ko Rimljani sto imaju sa Italijanima....

A Despot Stefan je meni bio kul... Sta je radio za Srbiju je manje vazno, ovo su spomenici u Beogradu, valjda je vaznije sta je uradio za ovaj grad.
 
GOJE":135v60mz je napisao(la):
Spomenik Despotu Stefanu postoji na gornjem gradu, blizu despotove kule, a zanimljivo je da on ima i dve ulice u centru grada.
Predpostavljam da se Visokog Stevana zove tako oduvek, a kako se zvao Bulevar Despota Stefana tj. 29. novembra pre 2. svetskog rata? Ako je ulica uopste postojala u tom obliku.
 
Visoki Stevan je Despot Stefan Lazarević, što znači da on ima dve ulice u centru Beograda na 800m udaljenosti.

Nisam napisao da je trebalo da se nastavi rat Turcima, odakle to? Napisao sam da je osakatio Srbiju i narod, jer je sve što je bilo na raspolaganju podredio Beogradu, koji je morao da se vrati Ugarima.
 
Ni ja se ne bih slozio sa tvojom konstatacijom o zasluzi Despota Stefana...
Cinjenica je da je grad potpuno obnovljen, da je doziveo svoj procvat u vreme kada je najveci deo Balkana potpao pod Osmanlije...ko zna sta bi se sa njim kasnije zbilo da on to nije ucinio. Takodje je cinjenica da je grad jos 100 godina posle njegove smrti odolevao opsadama. Nije sad on kriv sto su Brankovici tako odigrali i napravili prestonicu u Smederevu, i sto nisu uspeli da odrze despotovinu kakvu je nacionio.

Uglavnom, siguran sam da je lako sada, posle 500 godina, kritikovati neke odluke, ali isto sam tako siguran da biti na celu Srbije u to vreme nije nikako bilo naivno ni jednostavno (a kako da je ikada i bilo :D )
 
GOJE":28wzapf2 je napisao(la):
Spomenik Despotu Stefanu postoji na gornjem gradu, blizu despotove kule, a zanimljivo je da on ima i dve ulice u centru grada.
A da, jeste onaj na Kališu, vidiš nije mi palo na pamet, jer mi je iskreno taj spomenik i malko ugly...
 
hazard":x239n77x je napisao(la):
GOJE":x239n77x je napisao(la):
Spomenik Despotu Stefanu postoji na gornjem gradu, blizu despotove kule, a zanimljivo je da on ima i dve ulice u centru grada.
Predpostavljam da se Visokog Stevana zove tako oduvek, a kako se zvao Bulevar Despota Stefana tj. 29. novembra pre 2. svetskog rata? Ako je ulica uopste postojala u tom obliku.
Bulevar despota Stefana:

Knez Miletina (1872-1936)
Kneza Pavla (1936-1946)
29. Novembra (1946-2004)

Visokog Stevana:

Porečka (1872-1896)
Visokog Stevana (1896- danas)
 
Beograd dobija spomenik Puškinu
Moskva poklanja bronzanu skulpturu čuvenog pisca
Autor: S. Šulović | 14.08.2009. - 08:10

Na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobar, kad u prvu zvaničnu posetu srpskoj prestonici dolazi i ruski predsednik Dmitri Medvedev, Beograd će dobiti spomenik Puškina. Gde će tačno stajati bronzana skulptura čuvenog ruskog književnika još nije poznato.
2pyx2qh.jpg

Puškinova skulptura rad je ruskog vajara Kuznjecova i poklon je ruskog naroda Beogradu. Da čuveni pesnik dobije mesto u srpskoj prestonici ideja je ratnog veterana Igora Novosjolova, a na dan otkrivanja spomenika Savez pisaca Rusije Beogradu će uručiti i svoju povelju.
- Priča je pokrenuta decembra prošle godine kada smo Moskvi predavali prelazni ključ „Evrovizije“. Veliki broj Rusa, njih 2.000, dalo je svoje živote oslobađajući Beograd 1944. godine i svake godine zajednički polažemo cveće na grob oslobodilaca Beograda. Zbog toga želimo da na Dan oslobođenja otkrijemo spomenik velikom ruskom piscu - kaže Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika.
Spomenik je završen i kako kažu u Ruskoj ambasadi uskoro bi trebao da stigne u Beograd. O mestu na kome će on biti postavljen odlučiće Grad i Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
- Inicijativu mora da razmotri stručna komisija koja daje i predlog gde bi mogao da se postavi spomenik, ukoliko inicijator nije već predložio. Pošto se na gradskom nivou usvoji inicijativa, prosleđuje se Mnistarstvu za lokalnu samoupravu. Procedura izgleda komplikovana, ali može da se završi veoma brzo - objašnjava Branislav Belić, bivši predsednik komisije za imenovanje ulica u trgova.
O značaju i povezanosti srpske kulture i ruskog pisca govori i Miodrag Sibinović, profesor Univerzitet, puškinista i prevodilac puškinove poezije.
- Puškin je jedan od najvećih svetskih pisaca koji se interesovao i za srpske teme. Za vreme čuvenog progonstva na jug bio je u kontaktu sa srpskim emigrantima i sinom Karađorđa. Obradio je i preradio izvestan broj srpskih narodnih pesama, a u njegovoj biblioteci nađene su zbirke Vuka Karadžića - kaže Sibinović.
Prema njegovim rečima Puškin je prisutan u srpskoj kulturi od dvadesetih godina XIX veka do danas i simbolizuje jake veze ova dva naroda.
Spomenik ruskom književniku već nekoliko godina postoji u Podgorici. U Banja Luci je postavljena bista Puškina prethodne godine, kao i u biblioteci u Ljubljani.


Biografija
Aleksandar Sergejevič Puškin (1799 - 1837), ruski književnik koga mnogi smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je rođen u Moskvi u neimućnoj, obrazovanoj, aristokratskoj porodici. Njegov pradeda po majci bio je crni Etiopljanin koga je u Carigradu kupio srpski grof Sava Vladislavić Raguzinski. Grof Sava je Puškinovog pradedu poklonio caru po povratku u Rusiju, koji ga je potom i prisvojio za svoje kumče Petra Velikog. Puškin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao učenik u carskoj gimnaziji. Poznatija dela su: Ruslan i Ljudmila, Oda salobodi, Kavkaski zatvorenik, Braća razbojnici, Česma Bahčisaraja, Evgenije Onjegin, Boris Godunov, Cigani, Belkinove priče.


Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=106164
 
Ovakvi spomenici su jako cesti u evropskim metropolama. Drago mi je da i Beograd dobija tako nesto!
 
Spomenik sa slike je iz Podgorice.

Beograd možda dobije nešto slično, a možda dobije samo skromnu bisticu koja će završiti ispod nekog drveta u nekom parku.
 
Упс, ја то сасвим случајно, али ионако нам је то поново званична политика, могли би овај пут (за разлику од спремања кад је долазио Путин) да и нешто раније да очисте графите...
 
odlične su ti sve tri fotografije obeliska :cool:
 
Vrh