Скоро исто колико је важно да тако значајне личности српске историје добију своје споменике, за мој укус је неприлично што се то ради у виду грубих комадешки тела набодених на ликовно сиромашна, оштро-правоугаона постоља.
Да ли је Србија толико сирота да за овако важне личности не може да одвоји још коју десетину кила метала за целу фигуру?
Или је реч о естетској и културној недостатности која се задовољава половичним решењима, тек да се отаља дуг ... и уграби прилика да се сликају актуелни поглавници пре него што им истекне време.
Шетајући се Калемегданом недавно, нисам могао да не замишљам целе фигуре уместо успелих попрсја - објавио сам слике таква два горе (испод слике Роксандићевог "Рибара").