Mikelanđelo je Mikelanđelo, i za njegova dela je sasvim opravdano da se zaštite zamenom sa replikama.
Ako ćemo sva dela koja su izvorno bila namenjena za postavljanje u eksterijeru zameniti sa plastičnim kopijama, bojim se da ćemo izgubiti pravo da doživimo umetnost onako kako je umetnik zamislio - bukvalno bi smo samo gledali u plastiku, kao u Las Vegasu.
Osim toga, to bi bio i poraz pravne države - još jedan. Bio bi izbor linije manjeg otpora.
Gde ćemo čuvati originale? U nekom skladištu, ili ćemo osnovati "Muzej umetničkih dela sklonjenih sa ulice zbog sakupljača sekundarnih sirovina sa kojima država ne može da izađe na kraj"?
Spomenike treba zaštiti - ne samo fizički i elektronski, već sistemski.
Prvi sledeći slučaj - obimna istraga, forenzika, veštačenja i kao rezultat - maksimalna kazna i za lopove i za otkupljivača.
Dopuniti krivični zakon da sankcioniše krađe i uništavanje umetničkih dela koja pripadaju celom društvu, a radi minimalne novčane koristi - upravo kao što su slučajevi krađe skulptura i ploča postavljenih na otvorenom. Delo je poznato i prepoznato, samo ga treba definisati. Ako je moglo sa nasiljem nad "LGBT osobama", onda može i sa krađom umetničkih dela koja pripadaju svima nama, a zbog prodaje na otpadu.
Treba samo istrajati na zakonima, i ne mnogo više od toga.