Spomenici

[orion]

Зорка Делић је име које вероватно многима ништа не значи. Мислим да би требало да добије споменик и улицу у Београду

In memoriam: Зорка Делић Скиба 1936-2015.
Данас је преминула Зорка Делић Скиба, једна од посљедних живих особа, које су свједочиле и преживјеле страхоте усташких логора за дјецу, за вријеме тзв. НДХ. Зорка Делић Скиба биће сахрањена у Приједору у суботу 6. јуна 2015. по православном обреду

Зорка Делић Скиба (1936 - 2015)

Зорка Делић Скиба рођена је 27. јануара 1936. године у селу Крухари, код Санског Моста.

Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када је у околним селима и самом граду убијено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убијено 5.500 Срба, Зорка та страдања преживљава и постаје ратно сироче. У геноциду над Србима Санског Моста убијени су јој отац, мајка и дјед.

Као ратно сироче, Зорка с вуше чланова породице пролази кроз јасеновачки систем логора. 1942. године завршава у дјечјем логору у Јастребарском. Посредством Каритаса, из Јастребарског логора је у хрватске породице примљено око 500 српске дјеце уз обавезу да им се промијени идентитет и да се васпитају у строго римокатоличком духу.

Зорку је на усвајање узео домобрански часник Славко Дасовић, исти онај који је учествовао у Илинданском покољу Срба а и Зоркине породице у Санском Мосту и околини.

Зорка, тада покатоличена и с именом Марија Дасовић, завршава седмогодишњу пучку школу и пет разреда гимназије.
Након завршетка гимназије, Зорка завршава Педагошку академију у Мостару, одсјек математика и физика и ради као наставник 32 године у Основној школи "Браћа Шимић" у Мостару, а 1990. године бива пријевремено пензионисана.

Почетком ратних сукоба у БиХ бива протјерана из Мостара, а од завршетка ратних сукоба живјела је као избјеглица у селу Копривна, код Оштре Луке.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=152893

 

[Гага]

Смео бих да се кладим да је већини Срба прва асоцијација на Паг журке. Сомен плоча страдалим Србима и Јеврејима никако да опстане. На њој треба инсистирати. Ово је само једно стратиште где се прво руше споменици а потом врши ревизија историје.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... sa.sr.html

Нажалост, тако је.

Али готово свако место, било град, варош, село на територији НДХ где је Срба, Јевреја и Рома било, има стратиште.

Србија као колонијализована полудржава чију власт и постављају колонизатори и обликују њено јавно мњење нема снаге ни воље да утиче на заштиту стратишта на некадашњим српским етничким просторима, али зато бар јавност може да изврши притисак да се направи музеј геноцида где ће бити презентовани сви ти злочини.

Ово је та спомен плоча логора Слана на острву Паг која је уништена, по трећи пута до сад:




Далеке 1979.године сам био на овом месту са покојним оцем, који је родом из тих крајева тј. са оне стране Велебита, континентални део Лике. Неке од тих места где су усташе убијале и живе бацале Србе, Јевреје, Цигане сам посетио, за време летњих распуста или годишњих одмора, а нисам све јер их у Лици има јако, јако пуно. У једном од тих стратишта је бачена жива очева мајка, а то је ткз. Јарчија јама, исто на планини Велебит. Ту је 06. августа 1941.године живо бачено 75 људи и то само људи из села одакле је био мој отац.
Био сам и на Јадовном и имам доста слика, уствари само дијапозитиве.

Чланак Бориса Беговић о спомен подручју Јадовно којем припада и логор Слана на Пагу:
http://www.jadovno.com/jadovno-slana-me ... -pagu.html

Прочитајте и ово:
http://www.kurir.rs/bahanalije-nad-zakl ... nak-308923

 

[milos.tro]

izvor:Fotografije sa ulica Beograda

 

[ZvezdarkaVracaric]

Ево једне од данас

 

[Вожд]

Натпис на мраморном стубу (крсту)



Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.

Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.

Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.

Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.

Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.

И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.

О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,

И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.

 

[relja]

Данас је Видовдан, годишњица почетка два наша велика страдања.

Некако, "обнаваљајући градиво" и читајући о познатим чињеницама о бици 1389., схватих да у Београду имамо две улице Цара Лазара (а титула је била "кнез" и улица се првобино и звала "Кнеза Лазара") и да имамо "Обилићев венац", иако уопште није утврђено да је таква особа заиста и постојала.

"Бранковић" је код нас синоним за издајника, а тај човек је са својим трупама ем разбио Турке на Косову, ем је пружао отпор Турцима до краја живота, тј. - до своје смрти у турском заробљеништву.

Али због измишљеног мита, он нема ни споменик ни улицу. Само белег издајника, апсолутно незаслужено.

 

[Гага]

На Бежанијској коси постоји ткз. „Партизанско гробље“, а то је у ствари спомен парк, које се налази одмах поред старог Бежанијског гробља и удаљено је од моје зграде неких 200 метара.

У том спомен парку се налази споменик стрељаним логорашима Старог сајмишта и то је први подигнути споменик жртвама логора Старо сајмиште. На самом споменику на исклесаној плочи је податак да је овде, после зверских мучења у логору, стрељано око 8.000 жртава. Међутим по неким подацима, на овом месту стрељања жртава логора, је децембра 1944.године есхумирано 3.600 жртава. На овом сајту имате све о томе: https://www.open.ac.uk/socialsciences/s ... 0-1959.php

Споменик је у добром стању, а сам спомен парк се редовно одржава и посебно је ограђен. На споменику, на његовом врху, не достаје метални круг са црвеном звездом петокраком у њему (чини ми се да је скоро скинута-украдена).

Слике сам снимио јуче, недеља-28.јун 2015.године

 

[boca-ica]

treba podizati spomenike ali treba birati odogvarajucu a ne dnevno ,,zgodne,, lokaciju za nj.

Još uvek se dvoumim da li je spomenik Gavrilu
priličnije bilo da bude na donjem čošku Teraziskog parka kod Morune ....

Данас је Видовдан, ...."Бранковић" је код нас синоним за издајника, а тај човек је са својим трупама ем разбио Турке на Косову, ем је пружао отпор Турцима до краја живота, тј. - до своје смрти у турском заробљеништву.
Али због измишљеног мита, он нема ни споменик ни улицу. Само белег издајника, апсолутно незаслужено.

Koliko se prisecam gradiva .... razlog je bio ,,političke,, prirode tj. polaganja prava na prestol
pa je i razumljivo da je ,,pobednička,, stan(k)a kao ljutog protivnika max. i opljuvala
jbg.takve stalne političke borbe od davnina do danas su nam i najviše štete napavile...

Mozda Smederevo pa i dr. gradovi imau više prava za podizanje spomenika tadašnjim akterima
nego od (samo)koncetrisanja spomenka u Bgdu koj i drži kasu za te namene .... :roll:

 

[louderick]

Ево једне од данас

naizgled jednostavan spomenik, ali kad se bolje pogleda, poza, sadrzaj, ovo je jedno od boljih vajarskih ostvarenja, koje ima svoju dubinu, svoju pricu i svoju psihologiju..... nemam reci...

 

[CASTELBIANCO]

Ja to o cemu pricas zaista ne vidim u ovom metalom nabijenom vajarskom delu. Kockasta punoca dominira. Podseca na postkomunisticke spomenike palim herojima iz Noba. Izraz lica je jedino sto mozda asocira na coveka koga vode ideali. Nista vise. Nazalost, sto kaze Relja jos jedan 'covek u kaputu'.

 

[Саша]

Попрсје у дворишту музичке школе "Станислав Бинички" на Сењаку - капија је била затворена па нисам могао да приђем ближе:

На Дорћолу:

 

[Саша]

Споменик Гаврилу Принципу у доњем делу Финансијског парка, према Немањиној улици, сликано данас:

Кад смо већ у Финансијском парку, још две слике из њега и нешто што сам пре споменуо у вези с положајем клупа у парковима уопште. Кад се клупе поставе на стазу, онда они који седе на њима заједно с ногама заузимају пола стазе, некад и више, што је често неугодно како за њих, тако и за оне који пролазе. На прометним стазама се тако знатно сужава проток, а број пролазника своди најчешће на само - једног у јединици времена. Мимоилажење је још теже, а пролазак двоје или троје истовремено - немогуће. Гужва без потребе. Ја подразумевам да се стазом иде, а не да се седи на њој.

 

[zexland]

Divan je spomenik, samo nigde nijednog cveta ili cvetne leje...ali navikli smo na oskudnost...

 

[ZvezdarkaVracaric]

"Свирач на харфи", на гробу Марије-Маре Росандић на Новом гробљу:

Дело, дакако, Томе, њенога супруга, шире познатијег.

Но, вероватно мало ко зна да је Мара Росандић била једна од првих жена фотографа у Србији и Београду, још и пре Великог рата, испрва као Марија Богдановић (девојачко презиме).
Држала је и курсеве фотографије.
Фотографисала је многе познате личности, укључујући и краљицу Марију Карађорђевић, с тек рођеним Престолонаследником Петром...

Ово је из "Политике" од априла 1921:

Систематски је забележила фотографски и сва дела Томе Росандића, као и његов портрет...

А данас, њихова кућа - легат, на Сењаку, у једној од оних фамозних "улица које више не знају своје право име",

и баш у томе духу - симболу "лоше понављајуће бесконачнога" времена, затворена и недоступна:

 

[Вожд]

Постављен „Српски зид плача“ (видео)


Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ поставило је данас испред Скупштине Србије паное са фотографијама и именима више од 2.500 цивилних жртава, војника и полицајаца, под називом „Српски зид плача“, захтевајући од државе и града да им додели локацију за подизање споменика жртвама. Панои ће испред парламента остати до 15. јула.


http://rs.sputniknews.com/srbija/20150708/3121005.html




Запаљен споменик убијеној деци са Бистрице

http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaj ... ma.sr.html

 

[Саша]

У Чубурском парку, споменик Петру Кочићу:

(нема леја цвећа ни око овог споменика ...)

У Палмотићевој улици:

У Скерлићевој улици, поред Народне библиотеке:

(не могу да се сетим где снимих ову плочу)

 

[Саша]

Бранислав Нушић (паркић између Позоришта и Стакленца, Трг Републике):

Васа Чарапић (паркић испред Дома војске):

 

[Вожд]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=2nsQ_QwON5s[/youtube]
U Domu Vojske otkriveno spomen-obeležje u čast generalu Jovanu Dragaševiću

 

[Саша]

Земунски кеј:

Поред зграде Старе капетаније:

 

[JohnnyLee]

шта је све данас уметност :roll:

 

[mekbejn]

da izvinete, izgleda kao dzinovsko g***o

 

[Вожд]

 

[Homer Jay]

Zanemarimo politički marketing u vesti koja sledi, ali ovo je spomenik koji je zaista trebalo vratiti. I nikada neću razumeti budale koje su ga odneli.

Среда, 22. јул 2015.

Весић: На иницијативу „Новости” биста мале Милице Ракић биће враћена на Ташмајдан

Поновним постављањем бронзане фигуре Милице Ракић на Ташмајдану, Србија ће добити место трајног сећања на децу страдалу у рату 1999. године, преносе „Новости”.

Договором власти Београда, ливнице „Јеремић” и компаније „Новости”, споменик свим невиним жртвама, чији је симбол мала Милица из Батајнице, биће откривен.

Акцији да се Миличина статуа врати на оштећени споменик, коју је иницирао председник Владе Србије Александар Вучић, прикључила се и позната ливница „Јеремић”, која ће на основу оригиналног одливка излити нову бронзану фигуру. То ће бити донација чувених уметничких ливаца Београду, „Новостима” и сећању на најмлађе жртве рата.

Њеним враћањем на постојеће постоље биће враћен оригинални изглед споменику који су пре деценију и по подигле „Вечерње новости”. Фигура детета са лутком биће, као и у оригиналу, изливена по лику девојчице настрадале у Батајници.

Град Београд и компанија „Новости” заједнички ће предложити Комисији за именовање улица и тргова да се споменик на Ташмајдану уврсти у регистар споменика културе. Тиме ће белег сећања на најмлађе жртве добити статус какав имају сви остали градски монументи – биће обезбеђен, осветљен и одржаван.

– Град Београд прикључио се иницијативи „Новости” за обнову овог споменика. По договору са ливницом „Јеремић”, скулптура мале Милице Ракић врло брзо ће бити враћена на место где се некада налазила. Брига о овом јединственом обележју обавеза је свих Београђана јер он чува сећање на невине жртве бомбардовања али и опомиње на бесмисао рата – казао је градски менаџер Горан Весић.

Вест да ће споменик на Ташмајдану поново добити оригинални изглед донела је и делић утехе породици Ракић из Батајнице. Нестанак скулптуре по лику њихове Милице нанео је додатни бол њеним родитељима, преносе „Новости”.

– Обнова овог споменика донеће нам зрно спокоја и утехе. Важно нам је да ово обележје буде одржавано и достојно третирано у Београду – рекла је Миличина мајка Душица Ракић.

Лик Милице симболизује сву невину децу која су изгубила животе у ратовима.

Споменик са епитафом „Били смо само деца”, у знак сећања на 79 страдалих малишана, подигнут је на прву годишњицу агресије НАТО-а на СРЈ. Идејно решење дао је вајар Остоја Балкански, а скулптура по лику мале Милице урађена је бесплатно у ливници „Јеремић”. Исте године, само неклолико месеци после постављања, вандали су са споменика однели бронзану скулптуру. Нико никада није успео да открије ко је то учинио и где је она завршила.

Izvor: Grad Beograd

 

[Homer Jay]

Весић: На 20-годишњицу Олује резултати конкурса за идејно решење споменика свим страдалим током ратова деведесетих

Градски менаџер Горан Весић најавио је да ће 31. јула у Музеју историје Југославије бити одржана презентација радова приспелих на конкурс за идејно решење споменика свим грађанима Србије погинулим током ратова деведесетих на простору бивше Југославије. Споменик ће се налазити на Ушћу, док ће резултати конкурса бити објављени 5. августа, на 20-годишњицу акције Олуја.

– Добро је да се као друштво одужимо свим нашим грађанима који су страдали током ратова деведесетих година прошлог века. Прихваћена је идеја да у оквиру тог комплекса буду исписана сва имена 26.000 жртава – рекао је Весић за ТВ Пинк и најавио да ће радови на том комплексу бити спроведени током наредне године јер, како је истакао, за тако озбиљан пројекат потребно је више времена.

Градски менаџер је подсетио да ће нова биста Милице Ракић, девојчице страдале током бомбардовања НАТО-а, бити постављена до краја септембра у Ташмајданском парку.

Он је истакао да ће ливница „Јеремић” донирати бисту, која је нажалост до сада два пута изливена и исто толико пута украдена.

– Споменик ће бити посебно осветљен и град ће се потрудити да га убудуће заштити од вандала. Он јесте постављен после бомбардовања 1999, али никада није званично заведен као споменик. Због тога ће га градска комисија за споменике увести у регистар, што ће омогућити граду да га одржава на начин како то чини са свим споменицима културе на својој територији – најавио је Весић.

Он је истакао да ће споменик бити подсећање на све невине дечје жртве бомбардовања СР Југославије.

–То је наш дуг према Милици Ракић, као и према свој деци која су страдала у том бомбардовању – указао је градски менаџер, док је мајка трогодишње девојчице Душица Ракић рекла да ће обнова споменика донети породици зрно спокоја и да им је важно да то обележје буде достојно третирано.

Izvor: Grad Beograd

 

[ZvezdarkaVracaric]

Весић: На 20-годишњицу Олује резултати конкурса за идејно решење споменика свим страдалим током ратова деведесетих

Градски менаџер Горан Весић најавио је да ће 31. јула у Музеју историје Југославије бити одржана презентација радова приспелих на конкурс за идејно решење споменика свим грађанима Србије погинулим током ратова деведесетих на простору бивше Југославије. Споменик ће се налазити на Ушћу, док ће резултати конкурса бити објављени 5. августа, на 20-годишњицу акције Олуја.

– Добро је да се као друштво одужимо свим нашим грађанима који су страдали током ратова деведесетих година прошлог века. Прихваћена је идеја да у оквиру тог комплекса буду исписана сва имена 26.000 жртава – рекао је Весић за ТВ Пинк и најавио да ће радови на том комплексу бити спроведени током наредне године јер, како је истакао, за тако озбиљан пројекат потребно је више времена.

Градски менаџер је подсетио да ће нова биста Милице Ракић, девојчице страдале током бомбардовања НАТО-а, бити постављена до краја септембра у Ташмајданском парку.

Он је истакао да ће ливница „Јеремић” донирати бисту, која је нажалост до сада два пута изливена и исто толико пута украдена.

– Споменик ће бити посебно осветљен и град ће се потрудити да га убудуће заштити од вандала. Он јесте постављен после бомбардовања 1999, али никада није званично заведен као споменик. Због тога ће га градска комисија за споменике увести у регистар, што ће омогућити граду да га одржава на начин како то чини са свим споменицима културе на својој територији – најавио је Весић.

Он је истакао да ће споменик бити подсећање на све невине дечје жртве бомбардовања СР Југославије.

–То је наш дуг према Милици Ракић, као и према свој деци која су страдала у том бомбардовању – указао је градски менаџер, док је мајка трогодишње девојчице Душица Ракић рекла да ће обнова споменика донети породици зрно спокоја и да им је важно да то обележје буде достојно третирано.

Izvor: Grad Beograd

За почетак, и у међувремену, нек поново оспособе "Вечну ватру" и врате инсталацију, да оправда име. (Ружно би било да уклоне читав тај споменик, као што је ружно уклањати било који).

Иначе, пре ће бити да су те инсталације, рефлектори, као и плоча с прочеља, а и фигура Милице Ракић са споменика "Били су само деца" нестали не услед обичне крађе...

Стога је добра вест да ће фигура бити поново постављена, и надам се да ћу у коначној верзији своје књиге моћи додати тај податак.