Šta je novo?

Spomenici

Младеновац

11150740_10206673722906092_87261401290826769_n.jpg
 
20150506164325.jpg


20150506164355.jpg



kako vodimo racuna o spomenicima gdje je ovaj autor je bogdan bogdanovic
 
Један офф за заинтересоване: "Дража Михаиловић - Херој и казна" (http://www.srbijadanas.net/general-miha ... 015-video/) je нешто најбоље од документаристике са темом Другог светског рата код нас што се последњих деценија појавило. Фрапантне чињенице засноване на читању, а не интерпретацији, докумената који су 60-70 година скривани у америчким, енглеским, немачким и руским архивама, нижу се једна за другом и просто намећу питање: Да ли је могуће да су димензије лажи у којој смо живели биле баш толике? (Рецимо, Немци у својим документима тврде да главна мета операције Шварц, односно Пете офанзиве, нису били партизани, већ јединице Југословенске војске у отаџбини; такође, да је најзначајнија герилска војна операција на нашим просторима четнички покушај заузимања Сарајева у јесен '43, који је осујећен партизанским ударом са леђа). Све то илустровано гомилом аутентичних до сада необјављиваних фотографија и филмских записа, попут оног са аеродрома Прањани, одакле је у септембру 1944. кући испраћено око 500 америчких пилота.

Иста продукција 44 Блу (до сада награђена са четири ЕМИ награде) припрема за Хистори ченел филм о суђењу Дражи Михаиловићу са недавно откривеним најобимнијим аудиовизуелним материјалом који је пронађен у Стаљиновом архиву.
 
Запањен сам одбијањем сада већ бројних генерација да сазнају истину о Титу и титоизму, и потпуно некритичким и површним веровањем у непребројне фалсификате које је то доба произвело. Срби и Србија се једини нису одредили према њима у складу с истином, и даље гаје некритички и површан однос према њему и том времену. Чак се и увреде кад се на било који начин начне нека од тих догми, што је идеолошко слепило пар екселанс. На шта свако има пуно право и не би требало да се икога тиче да се не тиче Србије и Срба већ седамдесет година на најгори начин.
Код нас већина и даље не прави разлику између комуниста, као верујуће у одређену идеологију (истина, антисрпску), и партизана, као припаднике једног герилског покрета, и послератног бандитског режима који је Србију уништио толико да јој је само име остало и практично ништа више. Ко зна шта је држава, зна о чему говорим.

Убеђен сам да је Титова Југославија била најгоре раздобље за Србе и Србију у више векова и да се сразмерно велики део грађана још није ментално опоравио од последица тог времена. Држава Србија и њена елита (?) никако да се јасно поставе према истини и признају је. А, она је ружна и тешка: титовски антицивилизацијски, коруптивни и недемократски систем траје практично до данашњег дана … Сви су се удаљили од Србије, а она пала у много чему на последње место у Европи. Много је оних којима ни то није довољан показатељ ...

Србија је сатрвена у два светска рата и непосредно после Другог, и није се опоравила до данас. У готово свему. То што су Тита издржавали зато што се удаљио од Стаљина не умањује последице злочиначког, недемократског и по Србију катастрофалног система који ју је потпуно растурио. Похвале Титу и том систему су последица некритичке и заслепљене свести које највише има управо у таквим системима и њихова су главна одлика. Мера обожавања Тита и одавања признања његовој Југославији је мера наше колективне болести и незрелости, до данас. Када као нација схватимо праве размере трагедије под Титом, биће то тачка од које ћемо кренути даље. Јер, тако ћемо сагледати и шта не ваља у садашњици. А, не ваља – практично све.

Иначе, разумем зашто толико људи доживљава Титово време као добро. Многи гладни су се најели тада, добили станове, пристојан стандард.
Али, многи гладни су тада захватили и добили и много преко тога, потпуно незаслужено, силом, отимачином, потказивањем, убиствима. Захваљујући потчињавању једној лошој идеологији и лошем систему, они су ушли у стандард који никада у праведном систему заснованом на раду, знању, поштењу и исконским људским вредностима не би имали. Тако је корупција добила националне размере, људи су се утркивали у потчињавању, нискости, непотизму, нељудскости, забораву свега што је национално/српско, достојанствено, поштено … Највише Срби - Хрвати и Словенци су држали свесну дистанцу и све време мислили о својој држави и једва чекали време да је васпоставе.

Срби, далеко највише сатрвени – онај остатак од њих, гладан, убијен, слуђен – пристали су на све, на издају себе, државе, поштења, истине, своје историје, језика, вере, својих покланих породица, само да преживе, да се наједу и опстану.
Не кривим их.
Кривим оне после, којима није било довољно то што су се најели, већ су наставили да уништавају све што је добро, једнако људе и државу. То немамо до данас због њих и њихових што идеологијом још слуђених, што покварених наследника.

Ево, за крај, извода из једног сведочења:

Ја сам школске 1945/46 кренуо у први разред основне школе на Врачару, која се тада звала “Алекса Шантић“. Тада је веронаука била стандардни део школског програма. Предавали су нам је свештеници из цркве “Светог Марка“. Славили смо те године – обавезно и св. Саву. Већ почетком следеће, 1946/47 школске године, за веронауку је био потребан писмени захтев родитеља (а многи се више нису усуђивали да га поднесу), док је пред св. Саву управник школе демонстративно изнео његову икону из сале и пред децом је, разлупавши је, бацио на ђубре, док су попови били истерани из школе. Чича Мича – и готова прича. Него – неукој маси је потребан снажан лидер, а тај пробисвет Тито се таквим представљао, и био прихваћен јер је свима ушао страх у кости од његових зверстава, па га многи и данас обожавају – и нека им. Мени је живот од 1945. на даље, све до одсељења из СФРЈ био ноћна мора. Није било говора о могућности слободе изношења мишљења, слободе добијања информација … још увек се сећам скојевских спаљивања листова “Демократија“ и “Република“ 1945/46 док су се још усуђивале да покушавају да излазе.
 
Ja sam zabrint za one koji u 21. veku toliko nemaju mira zbog četnika, partizana, Draže i Tita.

Kao da je u vreme diktature kralja Aleksandra bilo dobro, kao da preživeli solunski ratnici, porodice poginulih i masakriranih u Velikom ratu nisu bile opljačkane za obveznice ratne štete, kao da nije bilo korupcije i izrabljivanja radnika, kao da u vreme Obrenovića politički protivnici nisu bili hapšeni i sečeni sabljama na demonstracijama.... ma bilo je strava, svi su zagrljeni u glas samo pevali rodoljubive i pesme o našim kraljevima, u opštem jedinstvu srpstva, crkve, ćirilice, dinastije... kako ono beše - "kljukane dinastije".... :)

Kao da Rajs nikada nije napisao "Čujte Srbi!"

2j27us1_zpssf06dw81.jpg
 
Бесмислено романтизовање прошлости као реакција ваљда на неопатротиско тровање мозгова "мрачним временом СФРЈ". Исто се ради као што су радиле комуњаре после рата трујући народ против свега пре рата.

а сво то тровање се врши по филозофији: "свет је црн и бео" ... а заправо је сив.

Тако исто се велича Београд пре рата а некако се испушта увек из свести то да је Београд био тешка и неуређена селендра чим се крочи ван "вароши у шанцу"..
 
И опет:

Не ваља идеализовати прошлост, ни из једног периода, такође, ни прекомерно је ружити, а поготово је бесмислено око тога се препуцавати и сукобљавати, зарад идеологија које данас више ништа не значе.

За све се могу наћи аргументи и противаргументи, само зависи на којим се чињеницама инсистира.

А тиме, и несвесно, ништа лакше но упасти у то врзино коло које наши данашњи непријатељи једва чекају, и само трљају руке, како се опет хватамо у њега...

Ја сам већ одавно, и овде, и другде, написала шта нам је приоритет, и да је већ одавно време да се освестимо, и превазиђемо све те поделе из прошлости, остављајући их историчарима... Да се издигнемо од мржње и свих врста задртости, и пронађемо најмањи заједнички садржалац - а то је идеја Слободе и Љубави...
 
П. С.

Морам признати да су мени, као неком ко је живео и у то време титоизма, и ко је, конкретно, одувек у породици слушао те разне приче о Титу, па и сама, лично, преживела неколико укора у основној школи, што због сатиричне песме о Титу, што због инсистирања на комплетном и неосакаћеном говору мајора Гавриловића, за разлику од онога какв смо имали у читанци, данас, 35 година после његове смрти, и свих догађаја у свету и код нас, сва та данашња истресања на његов рачун прилично досадна, па и помало бесмислена, у општем контексту развоја и кретања у томе истом свету, као узалудно трошење енергије...
 
А што се пјените ако неко напише шта је уствари истина а шта је била лаж? Јер једино тако може се ићи даље. Док год се не буде знала потпуна истина неће и не може доћи до помирења и опроста.
 
Увек је било добрих и лоших режима, и у сваком систему има нешто лоше (корупције, непотизма, злоупотреба ...), и нешто што је добро.

Али, ствар је у томе да се направи разлика између неке мере која је нормална (шта год да то значи), у којој држава, култура, језик и народ опстају, па, иако је лоше, чека се боље време. Добро ми је познато да је међуратно југословенство настало на штету српских интереса. Не би онај споменик био на Новом гробљу, да није тако, већ у центру града. Нити би на оном на острву Видо писало оно што пише.

Али, критичка свест би требало да уме да направи разлику између тог и таквог лошег, и оног страшног система после Другог светског рата, јер је разлика огромна. Послератни режим је одмах побио више десетина хиљада политичких противника, усмерио савезничке авионе с бомбама на српске градове, опљачкао и унизио грађанство, забранио демократију, изборе и политичке странке, одузео грађанска права и слободе, право извргао руглу, забранио приватну својину, учинио да све српско постане ружно и кужно, онемогућио црквени и интелектуални живот, поништио национална осећања, српски језик и културу сатро до непостојања, измислио своју истину и историју ....

Свако нормалан би требало да уме да направи разлику између "мени је добро" и "моме народу, мојој држави и култури је добро". Многима јесте било добро јер их се нису тицали они који су ћутали и трпели, којима је све одузето, којима је родбина побијена или страдала. Има људи који су неосетљиви на околину, на патњу и неслободу других, који не знају шта је то држава, не смета им што им одузму име, језик, отаџбину, измисле историју, потуре идеолошке флоскуле уместо истине и живота. Кад се родиш у ропству, немаш осећај да си изгубио нешто, кавез ти је дом и свет.

И, не смета им што последице свега тога живимо и даље, тог несагледавања прошлости на којој се одржава лоша садашњост. Они се неће сетити да је лоше ни када објективни показатељи упућују да смо у много чему последњи у Европи, јер је ЊИМА било добро, или им је сада добро.

Но, добро, ако је тако. И мени је добро, делимично. Само ми је каткада мука, ништа више.
 
Ako se neka svađa desila pre mog rođenja, to ne znači da sam ja posvađan sa nekim.
Ne znam ni sa kim bih to bio posvađan i da li ja treba nekome nešto da oprostim ili neko meni. Ne znam, da li bih trebao da budem na strani jednih ili drugih. Ah, da - ludi su i jedni i drugi, a ko je lud - ne budi mu drug.

Pogledajte malo van našeg dvorišta, gde je svet, a gde smo mi.
Šta ja imam od toga što se Tito pogubio na Sutjesci ili što je Mihajlović završio kako je završio?
Šta će bilo kome od nas da u životu promeni to što će, možda, "zvanično" tumačenje nečega što se desilo pre čitave dve generacije biti drugačije?
U Americi ljudi mogu da otvore svoj biznis, da nešto izmisle, prodaju i naplate, Indijci su poslali sondu na Mars za 70 miliona dolara, na Kubi leče rak, Kinezi prave sve živo. Srbi pričaju priče iz perioda 1941-1945, ko je od davno mrtvih ljudi za nešto kriv...
Što je najgluplje, to nije "istina" koja može da se utvrdi, niti se oko toga može postići saglasnost, niti će običan čovek imati neku dobrobit od toga.
Puna zemlja filozofa i teoretičara.


PS - kada čovek čita ovog Sašu, može da pomisli da su se na Zemlju 1944 spustili neki svemirci :D
 
Relja ++++++ Drzite se spomenika da nebudim Igora u kasne sate Krpu u ruku i malo vode pa da se obrise koji spomenik
 
Не видим какве везе имају Обреновићи и краљ Александар са документарцем који доказује за многе од нас ноторну чињеницу да су Срби имали два антифашистичка покрета у Другом светском рату: Југословенску војску у отаџбини и партизане. Да је овај први био под командом легалне владе и лојалан монархији и дотадашњем друштвеном уређењу, а да је руководство другог више размишљало о заједничком казану за фукару, заједничким женама и посебним магацинима за елиту. Наравно, то што су оба покрета била антифашистичка не значи да ни у једном, ни у другом није било злочинаца.

Старији форумаши се сећају да је најугледнији економиста у СФРЈ био Словенац Александар Бајт. Е, тај чикица је пред смрт пре десетак година објавио мемоаре у којима је открио да је за време рата био главни Дражин обавештајац у Риму, да су главни кривци за братоубилачки рат били комунисти и да би - да је победила друга опција - Југославија била далеко демократскија и просперитетнија држава. Јавност у Словенији је занемела, дотадашњи углед овог човека је био неспоран и само су ћутали и чекали када ће да умре.

Завршавам са офтопичењем, али подсећам да су у овом граду хиљаде равногораца стрељане на Сајмишту и у Јајинцима од стране окупатора, а још више након доласка Руса од стране својих рођака и комшија који су спроводили револуционарни терор. Многима међу њима се не зна ни где им леже кости, али оно што је нарочито упадљиво јесте одсуство било каквог споменика. А и они су људи који су топлину дома заменили шумом, како би крвавили гаће и пружили отпор окупатору.
 
Поздрав, и свако добро свима...

img7991-640x480.jpg


(Директоре, виђаш ли овога господина ;) )
 
sizif":9mj0u0nc je napisao(la):
Не видим какве везе имају Обреновићи и краљ Александар са документарцем који доказује за многе од нас ноторну чињеницу да су Срби имали два антифашистичка покрета у Другом светском рату: Југословенску војску у отаџбини и партизане. Да је овај први био под командом легалне владе и лојалан монархији и дотадашњем друштвеном уређењу, а да је руководство другог више размишљало о заједничком казану за фукару, заједничким женама и посебним магацинима за елиту. Наравно, то што су оба покрета била антифашистичка не значи да ни у једном, ни у другом није било злочинаца.
...

1. Spominjanje Obrenovića i diktature kralja Aleksandra - zbog ovog kvaziintelektualca koji piše bajke.
2. dokumentarac - dokumentarac nije i ne može biti nikakav dokaz, kakav god da je.
3. Jugoslavija (ne Srbija) je imala pokret otpora koji se deklarisao, javno i pismeno, kao antifašištički, i imala je drugi pokret otpora koji to - nije uradio. Ne može se sporiti da je vodio borbe sa okupoatorom, ali se nije proglasio antifašističkim. To što je protivnik bio deklarisan kao fašista (nacista), ne čini ga, u ideologiji - antifašističkim. To je čista logika. Anti okupatorski pokret, i gledano iz čisto vojnog strateškog ugla - potpuno u pravu. Sa geostrateškog - promašaj.
3. "Legalna vlada" - pa, teško. Legalna vlada je bila svrnuta posle potpisivanja pristupanja Trojnom paktu, vlada koja ju je zamenila nije izabrana na izborima, pobegla je iz zemlje i zamenjena je drugom vladom u izbeglištvu. Govoriti o nekoj "legalnosti" takvog kabineta, grupe ljudi koja se igra nekakve vlade dok zemlju pustoše okupatori je - naivno.

Ovde su se, kao i u celom svetu, dogodili tektonski poremećaji, i nisu se dogodili tek tako, sami od sebe.
Ja ne razumem kako ljudi to ne mogu da shvate.
 
Ovde neki dosta idealizuju Dražu i četnike. Generalno uzevši mi smo narod koji je dosta sklon preterivanju. Decenijama je o četnicima govoreno sve najgore, pa sad ljudi idu u potpunu drugu krajnost. Istina je kao i obično u životu negde između.

Tačno je da su četnici imali određenih uspeha u borbama protiv okupatora. Bilo je kod nekih i dobre želje i volje za otporom okupatoru, ali sve to ne može da promeni osnovnu istinu: partizani su, a ne četnici, pobedili u ratu i oslobodili ovu zemlju.
E sad, pošto su u ratu pobedili antifašisti, zaključak o četnicima se sam nameće. Da su četnici stvarno bili antifašisti, našli bi se na pobedničkoj strani zajedno sa svima ostalima. To je istorijska činjenica koju ne može izmeniti ni jedan dokumentarac.
 
Бојим се да у Србији већина када говори на ову тему, само понавља послератне идеолошке "истине". У којима су истина и историја у траговима.
Жао ми је што је тако, али, док је тако, остајемо погубљени у сопственој прошлости с озбиљним последицама на садашњост.

Ево једног скорашњег чланка, као покушај да се малко измени окамењена перспектива:

http://stanjestvari.com/2015/05/12/...а-неко-данас-каж/comment-page-1/#comment-8296
 
rasho62":1a3kw8it je napisao(la):
А што се пјените ако неко напише шта је уствари истина а шта је била лаж? Јер једино тако може се ићи даље. Док год се не буде знала потпуна истина неће и не може доћи до помирења и опроста.

А шта је истина? А шта је лаж? И како да их раздвојиш.

Свима нама је позната она реченица да "историју пишу победници". Ниједан једини историјски догађај није се одиграо баш тако како ми знамо, већ је истина фингирана у већој или мањој мери од стране победника. Сваки историјски догађај има једну или више алтернативних истина. И свака страна верује у своју. Те стране се неће сложити и консензуса никада неће бити баш зато што је званична истина фингирана.

Да је период монархије био мед и млеко, не би се десило да комунистички покрет подигне толику народну масу, тј. да толика (већинска) народна маса стане уз њих. Наравно, за највећи проценат бораца, политичка идеологија није била битна, већ интерес да се окупатор протера. АЛи, поновићу, послератни режим се није створио сам од себе, створио га је народ, а то се десило јер је онај предходни био јако јако лош.
 
Саша":1rh1orq6 je napisao(la):
Код нас већина и даље не прави разлику између комуниста, као верујуће у одређену идеологију (истина, антисрпску), и партизана, као припаднике једног герилског покрета, и послератног бандитског режима који је Србију уништио толико да јој је само име остало и практично ништа више. Ко зна шта је држава, зна о чему говорим.

Тачно и ту се крије највећа замка јер се многи бандити маскирају иза герилског покрета а кад се прозру праве намере заради се епитет фашисте.

Саша":1rh1orq6 je napisao(la):
Срби и Србија се једини нису одредили према њима у складу с истином, и даље гаје некритички и површан однос према њему и том времену.

Нису се западне комшије према том времену одредили у складу са истинум већ у складу са идејом да најприје прикрију своју нацистичку прошлост а потом да је романтизују. Зато користе термин недемократски режими и за нацисте и за комунисте. Наравно подржани су од својих ментора да се историја окрене наопачке а ту су Руси који су уствари уништили нацисте главна мета. Зато сматрам да треба бити јако опрезан кад је у питању одређивање према том времену како би се избегле манипилације јер

ZvezdarkaVracaric":1rh1orq6 je napisao(la):
ништа лакше но упасти у то врзино коло које наши данашњи непријатељи једва чекају, и само трљају руке, како се опет хватамо у њега...

сизиф":1rh1orq6 je napisao(la):
Не видим какве везе имају Обреновићи и краљ Александар са документарцем који доказује за многе од нас ноторну чињеницу да су Срби имали два антифашистичка покрета у Другом светском рату: Југословенску војску у отаџбини и партизане.

тачно
 
Aman bre ljudi!!!!
Jel neko savladao matematiku osnovne skole???
Kriv onaj, kriv ovaj, pobili ovi, pobili oni????

Kuc, kuc!!!

Pored okupacije, bio je "gradjanski rat"!!!
Gori , mnogo gori nego 90-tih!!!
Samo Srbi su imali nekoliko vojnih formacija!
Vladu u izbeglistvu, nedicevu vladu, komitete na "oslobododjenim teritorijama"

Shvatate li vi kakav je haos (bukvalno) bio u to vreme???
Sve te 'vojske' i vlasti su imale svoje otimace imovine, regrutne centre i svi oni su bili prilicno surovi!!!

Matematicki?!
Eto, gradjanski rat u BiH, pa ga pomnozite x10 !!!



Manite se biltena, ovih i onih, manite se cak i arhiva, jer sve se 'fingira'!!!
Zar mislite da ce se u USA arhivima naci da je Sadam Husein bio bez hemijskog i bioliskog oruzja???
Dal stvarno mislite da ce u istoriji ostati zabelezeno da je Gadafi opismenio 5-6 miliona arapa u Libiji, da su sve okolne zemlje bile inferiorne pa je stanovnistvo bezalo upravo u Libiju, koja je bila za njih kao odlazak u Nemacku za nas??? Da je napravio velike vodovode i obezbedio proizvodnju hrane, da nakom 'nestanka rezervi nafte' njegova zemlja i narod u njoj nastave da zive pristojno???


"Hocete li vi, ako nekada budete pisali memoare, napisati da ste bili losi, da ste nekog 'zaj___li', a ne nessto gore, kao sto su ubistva, pljacke i slicno???

Neko je vec ovde napisao.
Kome nije jasno da "istoriju pisu pobednici" a da ta istorija ne mora nuzno, a najcesce i nije 100% istina, imaproblem sa dozivljavanjem sveta oko sebe, isto koliko i nas drugar koji smatra da vojska ne treba da postoji.


Zavrsicu konstatacijom da smo kao narod najvise stradali upravo zbog te nase podeljenosti na 'bezbroj' opcija i vizija i da bi u II svetskom ratu prosli znatno bolje da je postojala jedna jedinstvena srpska vlast i vojska, ma koja ona bila.

Makar i Nedicev, koja je bila postavljena od strane okupatora!!!


P.S.
Da neko ne pomisli da neke od navedenih primera (imena) amnestiram zlocina, ne gospodo, i oni imaju svoje mracne strane jednako koliko i oni koji nisu pomenuti.
 
O temi cetnici, partizani mozete u nekoj novoj temi u relax ovo je iskljucivo tema o spomenicima ;)
 
Vrh