Spomenici

[direktor]

kalis savsko setaliste

 

[direktor]

Sa fpz od Beogradska tvrdjava
Spomenik Kneginji Zorki svečano je otkriven 3 juna 1926 na Kalemegdanu. Beše to prvi spomenik podignut u Srbiji jednoj ženi.
Svečanosti su pored predsednika Narodne skupštine Marka Trifkovića i predsednika Vlade Uzunovića sa svim ministrima prisustvovale brojne zvanice.
Komadant Beograda Đeneral Zečević je rukovodio drugim artilerijskim pukom koji je sa Gornjeg grada tokom svečanosti ispalio iz svojih oruđa 21 počasnu salvu, uz dve čete, od 120 vojnika, dva voda oficira i vojnom muzikom.
Pored brojnih predstavnika opština, raznih udruženja, predstavnika crkve prisutvovali su i predsednik opštine Cetinje Toma Milošević a ispred dvora princ Pavle Karađorđević sa suprugom Olgom.
Kada je spomenik otkriven od autora Stamenka Đurđevića, svečano je predat opštini beogradskoj i njenom predsedniku Milošu Babiću na čuvanje i dalje staranje.
Te večeri u bašti hotela "Kleridžis" svečanim banketom u prisustvu 200 zvanica nastavljeno je slavlje povodom ovog događaja.
Ipak, postavljanje ovog spomenika nije teklo baš tako glatko i u prvi mah nije se moglo ni naslutiti da će kraj ovog poduhvata biti ovako veličanstven.
Priču o postavljanju spomenika Kneginji Zorki pokrenulo je Društvo " Kneginja Zorka" na čelu sa svojom izuzetno agilnom predsednicom upravnog odbora Micom (Milicom) Jovanović, učiteljicom.
Prvi pomen i najava podizanja spomenika osvanuo je 1. avgusta 1924. i planirano je da za kratko vreme to bude i okončano ali dosta osporavani umetnik Stamenko Đurđević, koji je odabran za autora, nije uspeo da svojim prvim radom zadovolji ukus i zamisao članica Društva, tako da je Stamenko morao da nanovo prione na rad.
Tek iz drugog puta Gđica Mica Jovanović i njene saborkinje bile su zadovoljne učinjenim.

EPILOG - Spomenik je u prvim godinama poratnim nestao sa Kalemegdana. Još uvek na tom mestu se vidi mali plato i dve kamene klupe (čini mi se da je to prostor između Skerlića I Jaše Prodanovića).
Po poslednjim saznanjima on je pretopljen ali smo pronašli u Muzeju Jugoslavije gipsani predložak prve verzije ovog spomenika.
Možda bi umesto originalne biste i izlivanjem ovog gipsanog modela i postavljanjem na staro mesto bila ispravljena nepravda prema Kneginji Zorki.

 

[relja]

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id= ... ja=Beograd

Vesti :: Beograd
Postavljena spomen ploča majoru Dragutinu Gavriloviću »
07. Oktobar. 2013 | (15:36 -> 15:39), Izvor : Tanjug, Komentari: 0 komentari

Na uglu ulica Cara Uroša i Mike Alasa, na Dorćolu, danas je ponovo otkrivena spomen ploča i odata pošta majoru Dragutinu Gavriloviću, čija je herojska jedinica učestvovala u odbrani Beograda 1915.godine.

Spomen ploča, koje je ukradena prošle godine, nalazi se na prostoru gde je Gavrilović održao legendarni govor braniocima i ponovo je postavljena na inicijativu Gradskog odbora Srpske napredne stranke i Udruženja poštovalaca i potomaka dobrovoljaca i vojnika oslobodilačkih ratova 1912. do 1918.

Posle služenja pomena Gavriloviću i njegovim vojnicima, spomen ploču je otkrio predsednik beogradskog odbora SNS Nebojša Stefanović, istakavši da se time odaje zahvalnost majoru Gavriloviću i da se nada da država više nikada neće zaboraviti svoje heroje.

"U Srbiji se danas nažalost skoro zaboravilo herojstvo majora Gavrilović, a ovaj deo Beograda, ova ulica i raskrsnica nose očigledno jedan veliki naboj i istoriju koju je teško opisati u nekoliko rečci, već to morate da osetite", rekao je on.

Stefanović je izrazio zahvalnost svima koji su pomogli da se spome ploča ponovo postav, "da imamo jedan veličanstveni spomenik zahvalnosti čoveku kome moramo da budemo zahvalni".

"U našem narodu herojstvo majora Gavrilovića je jednako onom kakvo osećaju Grci kada govore o herojima Spartancima i Termopilskom klancu - o jednom malom broju ljudi koji se suprotstavili mnogo puta nadmoćnijem neprijaterlju da pokažu koliko vole svoju otadzbinu", rekao je on.

Stefanović je istakao da je u teškim vremenima "kada je državu i narod potrebano odbraniti i pre svega održati radom i mudrošću, neohodno da otadžbina ne zaboravi da se seti svoga heroja, ali i svih svojih heroja koji su u ratovima branili i ovaj grad i svoju zemlju".

Prema njegovim rečima, to su stvari kojih moramo da se podsetimo da se više nikada ne bi ponovile drugim junacima i herojima.

"Mi danas odajemo poštu ovom veliku čoveku, ali i mnogima drugima kojima ćemo vrati čast, dostojanstvo, slavu i poštovanje - ovim odajemo poštu čitavom svom narodu", rekao je Stefanović.

On se zahvalio građanima koji su došli na otkrivanje spomen ploče poručivši im da neguju ovo kao simbol Srbije i kao simbol naših ljudi. "Srbija mora da ide napred i nadam se da u budućnosti nikada više neće zaboravljati svoje heroje", rekao je Stefanović, koji je i predsedenik srpsko parlamenta.

Član SNS, glumac Tihomir Arsić, istakao je da spomen ploča majoru Gavriloviću ne govori samo o njemu i njegovi vojnicma, već o svim sinovima Srbije koji su za nju ratovali od 1912. do 1918.godine.

"Stojimo pred bronzanom knjigom predaka koja ovde ponovo stoji zahvaljijući i razumevanju Stefanoviću i gradskom odboru SNS", rekao je on, ukazavši na neophodnost očuvanja tog, ali i drugih spomenika srpskim junacima.

Arsić je istakao i da je to molba i mladim momcima iz komšiluka "kojima ostaljam u amanet da Srbiju naprave boljom od one koju smo mi sačekali i nasledili - da naprave Srbiju koju ne zaboravlja, a tu smo desciplinu mi Srbi kroz istoriju usavršili".

On je izrazio uverenje da će do toga i doći. "Sada hvala bogu imamo i državu koja hoće da se seti onoga što je dugi niz godina bacano pod tepih".

Spomen ploča je postavljena na uglu ulica Cara Uroša i Mike Alasa, a posle pomena Gavriloviću i njegovim vojnicima, episkop Jovan preneo je okupljenima blagoslov patrijarha Irineja.

Gavrilović je ostao upamćen u istoriji po govoru koji je održao braniocima Beograda 7. oktobra 1915. godine, a koji se izučava u mnogim svetskim vojnim akademijama kao primer vojne retorike.

 

[relja]

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=93572
Spomen-ploča povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata

Spomen-ploča povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata »
08. Oktobar. 2013 | 12:41, Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica u Beogradu prihvatila je inicijativu da se u blizini Starog železničkog mosta preko Save postavi spomen-ploča povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.

Na spomen-ploči će pisati: „Na ovom mestu kod Železničkog mosta Beograd- Zemun 28. jula 1914. godine napadom Austrougarske na Srbiju otpočeo je Prvi svetski rat. Prve žrtve velikog rata bili su Dušan Đonović sa srpske i Ištvan Baloh sa austrougarske strane."

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dao je saglasnost da spomen- ploča bude postavljena u neposrednoj blizini mosta, na već postojećem betonskom elementu u neposrednoj blizini biciklističke staze. Inicijativu za postavljanje spomen-ploče pokrenuo je Zoran Alimpić, član Komisije za spomenike i nazive ulica u Beogradu.

Koliko puta sam prošao ovuda, a nikada mi nje palo na pamet da je baš ovde počeo Prvi svetski rat

http://static.panoramio.com/photos/large/18101812.jpg

http://static.panoramio.com/photos/large/18101835.jpg

http://www.itinereri.org/itinereri/infr ... orcol-ada/


i taj prvi most, od kojeg ništa nije ostalo, osim dva obalska stuba par metara nizvodno od sadašnjeg (iznad pruge nadesnoj i kod bivšeg karton sitija na levoj obali). Čak nisam siguran da i to originalni stubovi...

http://www.media1.rs/zivot/istorija/126 ... na_vojnike

 

[MilisaV]

nebrojeno puta sam prošao ovuda takođe nisam imao pojma da je ovde počeo prvi svetski rat.


pravo je čudo da je bilo potrebno sto godina da se to nekako obeleži.

 

[relja]

Da, recimo da je na ovom mestu došlo do prvog "zvaničnog" okršaja dve vojske.

Verujem da su posle 1918 ljudi bili željni života, a i bilo je toliko drugih, važnijih i tragičnijih mesta koje je trebalo obeležiti, niko nije bio sentimentalan prema samo jednom delu obale duž koje su se tukli godinu dana...

 

[relja]

Nešto razmišljam o ovom mestu.

Sledeće godine, kada bude obeležavanje 100 godina od početka te klanice, kako će zvaničnici i zvanice da dođu do ovog mesta? Biciklima?
Kako su nam uređene obale i prilazi obalama, to će biti komično.


Mesto zaslužuje skroman spomenik, ali ne bi bilo loše postaviti i jarbol za državnu zastavu.
Da nije pruge odmah do šetališta mogao bi da se napravi neki omanji plato, da se postroji garda i orkestar... ili će da dovuku neki splav? :roll:

 

[MilisaV]

Ući će na parking kod sajma? Pa će biciklističkom stazom na divlje da dođu dotle.

Samo nisam siguran da a8 ili s klasa mogu da prođu tamo gde je najuže, malo pre samog mosta.



Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[spatiotecte]

Bilo bi dobro da kad budemo obelezavali 100 godina od prvog svetskog rata da pozovemo ambasadore Austrije i Majdarske i da im trazimo da plate rekonstrukciju starog zeleznickog mosta kao ratnu odstetu posto su ga oni srusili.

 

[relja]

Bilo bi dobro da kad budemo obelezavali 100 godina od prvog svetskog rata da pozovemo ambasadore Austrije i Majdarske i da im trazimo da plate rekonstrukciju starog zeleznickog mosta kao ratnu odstetu posto su ga oni srusili.

Pa, teško, obzirom da smo ga mi srušili da bi sprečili njihov prodor (mi smo se branili, oni su napadali)...
A, i generalno, pitanje ratne štete za taj rat je odavno regulisano.
Naše neodržavanje postojećeg mosta ćemo sami morati da platimo.... Ili da uzmemo strani kredit i za to :roll:

 

[relja]

Ući će na parking kod sajma? Pa će biciklističkom stazom na divlje da dođu dotle.
Samo nisam siguran da a8 ili s klasa mogu da prođu tamo gde je najuže, malo pre samog mosta.

Pa neka tabanaju malo, neće prelaziti preko Albanije

Ovo je dobra prilika da se obala i okolina mosta malo urede...prilika da se propusti prilika ida se izblamiramo.

 

[direktor]

Sa te lokacije su nasi uzvratili vatru koja je dosla sa monitora Bodrog danas Monitor Sava ,Da smo normalni taj bord bi bio obnovljen za taj jubilej .Pitanje ratne stete je rijeseno odavno .Cak smo i francuzima poslije rata u zlatu platili njihovu pomoc ,prevoz i zebanu pogresnog kalibra ,a nebi se ni mrdnuli da ruski car nije podvikno .
Sto se tice samog mosta to je 3 most od kad je pustena pruga
1 put srusen je 1914 kada je konstrukcija pala na madjarski brod Alkotmanj
2 put srusen je 1941 kada je konstrukcija pala na nas brod sa 170 nasih vojnika Tansko raic
3 put srusen je 1944 od strane saveznika u medju vremenu su njemci napravili stubove danasnjeg mosta ispremali se da stave konstrukciju restku ali smo ih otjerali .Zatim su poslije rata inzinjeri utvrdili da stubovi prbobitnog mosta vise nisu tako stabilni i da se konstrukcija psotavi na njemacke sutbove to je danasnji most
Ostatci sutbova orginalnih i danas postoje

 

[Гага]

nebrojeno puta sam prošao ovuda takođe nisam imao pojma da je ovde počeo drugi svetski rat.
pravo je čudo da je bilo potrebno sto godina da se to nekako obeleži.

Милисаве, направио си лапсус, први светски рат, а не други.

Што се тиче уређења овог дела обале, то ће се сигурно урадити, јер до јула следеће године имају времена, тако да ће моћи да прођу и А8, и С, и џипчићћћи,.... А иначе би могли и да прошетају дотле, не би им ништа фалило, поготово Ивици !

 

[Nepopravljivi optimista]

Pored poznate nam zgrade, rekonstrukcija ili čišćenje spomenika:

Da li vidite ljude unutra

 

[direktor]

Spomenik „Poziv na ustanak“, 1946. godina

od relja sa fpz
Sta bi na kraju gdje je ovaj spomenik zna li se

 

[relja]

Pa zavisi od internet izvora (kada smo već zoliko zavisni od interneta) - postoje dva (ili tri) odlivka.
Jedan je u Hrvatskoj, a jedan je u dvorištu muzeja "4. juli"...koji više ne postoji, ironijom sudbine, nalazio se u ulici koja se danas zove "Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića" :laugh:
Kuća je bila predviđena za muzej novinske kuće "Politika", a to je već neka druga priča...
http://sh.wikipedia.org/wiki/Muzej_4._juli
http://www.skulpture-srbija.com/skulptu ... tanak-712/
(na ovom linku fotografija je pogrešno potpisana, ono nije eksterijer Vojnog muzeja).

 

[direktor]

Hvala na detaljima nadam se da je zvjezdarka zabiljezila ovaj spomenik u svoj tefter

 

[relja]

Evo još jednom mesta na kojem bi trebalo da se postavi ploča koja obeležava mesto na kojem je "zvanično" počeo I svetski rat (osim ako, po našem dobrom običaju, ideja o ploči odjednom ne preraste u spomenik mamutskih razmera, konkurs za idejno rešenje itd itd).

širina staze (fotografija dodaje na "dubini")

Prepostavljam da bi na ovom betonu (ostaci stubova?) trebalo da se postavi ploča

Stub prethodnog mosta

I jedan autohtoni obekat Beograda na vodi, izveden sve sa garažom u sklopu

 

[direktor]

kalemegdan

Tesla konacno dobio tablu ole oele za zavod za upropastavanje spomenika ole ole

 

[direktor]

Relja evo ga pratizan ispred cvijete u muzeju vojnom slika iz jedne stare knjige o bg , ja se nesjecam da sam ga vido zadnji put u muzeju

Spomenik neznam kome i neznam gdje bg je u pitanju

Cesma fontana sta li u Zemunu ja neznam gdje je pozivam zvezdarku upomoc

 

[Minnheima]

Ovo drugo je, ako me pamćenje dobro služi, spomenik Borisu Kidriču koji se nalazio između nekadašnjeg Saveznog zavoda za statistiku (današnjeg Ministarstva finansija) i Vlade Srbije u Kneza Miloša.

 

[Гага]

Добро те служи памћење, да споменик Борису Кидричу.

 

[direktor]

Bravo iza se vidi visoka zgrada u balkanskoj 55 sad je na tom mjestu knez Milos sa ustanicima vidm da mi je poznat plocnik , a gsdje je zavrsio cika boris zna li se .Postoji li negdje magacin uklonjenih spomenika

 

[Minnheima]

Tragajući za sudbinom Kidričevog spomenika, prvo sam naišao na RTS-ov prilog o zaboravljenim spomenicima revolucije. U njemu gospođa iz Zavoda za zaštitu pominje izmeštanje Borisa Kidriča, ali ne kaže na koju lokaciju.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/713730/Zaboravljeni+spomenici+revolucije

Pošto mi ovo polovično saznanje nije dalo mira, još sam malo njuškao po netu, te sam uspeo da nabasam na tekst iz "Vremena" iz jula 2011. u kojem stoji da je spomenik postavljen ispred Muzeja savremene umetnosti na Ušću.

"U Beogradu je od iščezlih obeležja postavljenih u vreme kada su se uklapali u državnu ideologiju,
najpoznatiji slučaj spomenika Borisu Kidriču, koji je odnet sa lokacije u Ulici kneza Miloša. Tri metra
visok rad vajara Nikole Jankovića, zajedno sa postamentom, pre četranest godina iščupan je viljuškarom i
prenet na plato ispred Muzeja savremene umetnosti. Na njegovo mesto je postavljen spomenik knezu
Milošu, koji simbolizuje ustanak u Takovu 1815. godine."

Evo i tog linka:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=999450

 

[direktor]

A li ga ja nisam vido kod MSU bas cu obici ponovo gledam u temi na forumu nema ga na slikama ,hvala na ovoj storiji ,posjeticu i zavod za zastitu spomenika