Spomenici
- Začetnik teme milos
- Datum pokretanja
Očistili smo prilaze groblju. Neverovatno je da je neko uspeo da ižvrlja zidove pored policijske kućice koja je na deset metara odatle.
Do završetka sutrašnjeg obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, monument čuvaju pripadnici interventne jedinice MUP-a.
PS. Pozdrav za crnokosu policajku
Do završetka sutrašnjeg obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, monument čuvaju pripadnici interventne jedinice MUP-a.
PS. Pozdrav za crnokosu policajku
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dan ... ma.lt.html
Tema dana
Akcija „Politike”
Vraćen spomenik Milutincu
Zablistala bronzana bista dr Milutina Ivkovića, delo akademika Vladimira Jokanovića, iznad zapadne tribine stadiona „Partizan”
Foto Dragan Jevremović
Zablistala je ponovo bronzana bista kapitena Milutinca na beogradskom suncu, baš kao medalja u Montevideu 1930, kada je reprezentaciju Jugoslavije poveo do trećeg mesta na prvom Svetskom prvenstvu. Tek otkriveni spomenik dr Milutinu Ivkoviću juče je ponovo zavladao parkom kraj stadiona „Partizan”, a zvanični povratak ovog odličja privukao je ne samo potomke slavnog halfa, već i glumce, sportiste, predstavnike lokalne samouprave, školarce, brojne poštovaoce.
Ovako bi novinarska legenda „Politike” Borivoje Bora Jovanović, koji je izveštavao o uspesima Milutinčeve ekipe iz Urugvaja 1930, preneo atmosferu sa svečanog dočeka nove biste. Bronzani umetnički rad sa Ivkovićevim likom otkriven je, na obnovljenom pločniku, pokraj očišćene ploče sa njegovim imenom, uz melodije iz filma „Montevideo, bog te video”.
– Jedan od razloga što je naš list pokrenuo akciju podizanja biste Milutincu bio je bes koji smo osetili kada smo videli da je prvobitni spomenik polupan i odnet. Zdravo je za jedno društvo da se seća svojih najuspešnijih trenutaka – naglasio je Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike”.
– Milutinac je bio izuzetan čovek, kojeg su u životu vodile vrednosti poput saosećanja i solidarnosti. Ne mogu da zamislim koliko bi Srbija bila lepša i bolja kada bi se recimo trećina nas svakog dana rukovodila tim vrednostima. „Politika” je jedina u Jugoslaviji poslala novinara u Montevideo, a tradicija našeg lista je da poštuje svoju tradiciju – rekao je Bujošević.
Na činjenice iz Milutinčevog života podsetio je Savo Milošević, direktor svih fudbalskih selekcija.
– Rođen je 1. marta 1906. u Beogradu. Karijeru je počeo u SK „Jugoslaviji”, čiji je dres nosio 235 puta, a igrao je i u BASK-u i „Župi” iz Aleksandrovca. Za reprezentaciju je odigrao 39 utakmica. Koliko je mečeva igrano, to je kao kada bi neko u današnje vreme odigrao stotinak utakmica. Poslednji meč odigrao je 6. maja 1943, na obeležavanju 40 godina FK BASK – podsetio je Milošević.
Dragan Dinčić, predsednik GO Savski venac, naglasio je da je akcija fantastičan primer kako mediji i umetnost mogu da pomognu da jedan narod vrati sećanje na ono što je u njegovoj istoriji najlepše i najbolje.
Reditelj i producent filma „Montevideo, bog te video”, Dragan Bjelogrlić se prvi put pre četiri godine upoznao sa biografijama budućih junaka i one su bile toliko impozantne da su ličile na biografije likova iz svetske literature, poput dela Tolstoja, Balzaka, Stendala.
„Među njima se posebno izdvaja životopis Milutina Ivkovića. On je bio jedan od ljudi koji su ono vreme činili boljim nego što je ovo danas. Veliki fudbaler, kapiten, doktor, patriota, levičar, komunista, čovek čeličnih principa. Ljubav između njega i Eli Pops je sigurno jedna od najlepših ljubavnih priča sa ovih prostora – naveo je Bjelogrlić.
Akademik, vajar i maksilofacijalni hirurg profesor Vladimir Jokanović, autor biste, istakao je da su ga na stvaranje podstakli Milutinčevo lekarsko znanje, herojska smrt i sportski uspesi. „On je moralna vertikala naše istorije. Umro je onom smrću za koju Njegoš kaže: „kad mrijete, umrite junački”.
U ime Ivkovićevih potomaka zahvalnost je izrazila unuka Ela Đorđević.
„U ime moje majke Goce, Milutinčeve ćerke i njene sestre Mirjane, koja je preminula prošle godine u decembru, moje sestre Lade i ostale porodice zahvaljujem iz sveg srca što ste na divan način pomogli da se sačuva uspomena na našeg oca, dedu i pradedu. Zahvaljujem listu „Politika”.
------------------------
Direktan prenos postavljanja biste
Radio-televizija Srbije, koja je sa punom pažnjom propratila završnicu akcije „Vratimo spomenik Milutincu”, juče je u toku „Jutarnjeg programa” uživo prenosila postavljanje biste dr Milutina Ivkovića. Takvu počast i medijsku pažnju nacionalni javni servis nikada nije ukazao događaju ove vrste, a višemilionski auditorijum je imao privilegiju da obnovljeni spomenik vidi četiri sata pre zvaničnog otvaranja.
Tema dana
Akcija „Politike”
Vraćen spomenik Milutincu
Zablistala bronzana bista dr Milutina Ivkovića, delo akademika Vladimira Jokanovića, iznad zapadne tribine stadiona „Partizan”
Foto Dragan Jevremović
Zablistala je ponovo bronzana bista kapitena Milutinca na beogradskom suncu, baš kao medalja u Montevideu 1930, kada je reprezentaciju Jugoslavije poveo do trećeg mesta na prvom Svetskom prvenstvu. Tek otkriveni spomenik dr Milutinu Ivkoviću juče je ponovo zavladao parkom kraj stadiona „Partizan”, a zvanični povratak ovog odličja privukao je ne samo potomke slavnog halfa, već i glumce, sportiste, predstavnike lokalne samouprave, školarce, brojne poštovaoce.
Ovako bi novinarska legenda „Politike” Borivoje Bora Jovanović, koji je izveštavao o uspesima Milutinčeve ekipe iz Urugvaja 1930, preneo atmosferu sa svečanog dočeka nove biste. Bronzani umetnički rad sa Ivkovićevim likom otkriven je, na obnovljenom pločniku, pokraj očišćene ploče sa njegovim imenom, uz melodije iz filma „Montevideo, bog te video”.
– Jedan od razloga što je naš list pokrenuo akciju podizanja biste Milutincu bio je bes koji smo osetili kada smo videli da je prvobitni spomenik polupan i odnet. Zdravo je za jedno društvo da se seća svojih najuspešnijih trenutaka – naglasio je Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike”.
– Milutinac je bio izuzetan čovek, kojeg su u životu vodile vrednosti poput saosećanja i solidarnosti. Ne mogu da zamislim koliko bi Srbija bila lepša i bolja kada bi se recimo trećina nas svakog dana rukovodila tim vrednostima. „Politika” je jedina u Jugoslaviji poslala novinara u Montevideo, a tradicija našeg lista je da poštuje svoju tradiciju – rekao je Bujošević.
Na činjenice iz Milutinčevog života podsetio je Savo Milošević, direktor svih fudbalskih selekcija.
– Rođen je 1. marta 1906. u Beogradu. Karijeru je počeo u SK „Jugoslaviji”, čiji je dres nosio 235 puta, a igrao je i u BASK-u i „Župi” iz Aleksandrovca. Za reprezentaciju je odigrao 39 utakmica. Koliko je mečeva igrano, to je kao kada bi neko u današnje vreme odigrao stotinak utakmica. Poslednji meč odigrao je 6. maja 1943, na obeležavanju 40 godina FK BASK – podsetio je Milošević.
Dragan Dinčić, predsednik GO Savski venac, naglasio je da je akcija fantastičan primer kako mediji i umetnost mogu da pomognu da jedan narod vrati sećanje na ono što je u njegovoj istoriji najlepše i najbolje.
Reditelj i producent filma „Montevideo, bog te video”, Dragan Bjelogrlić se prvi put pre četiri godine upoznao sa biografijama budućih junaka i one su bile toliko impozantne da su ličile na biografije likova iz svetske literature, poput dela Tolstoja, Balzaka, Stendala.
„Među njima se posebno izdvaja životopis Milutina Ivkovića. On je bio jedan od ljudi koji su ono vreme činili boljim nego što je ovo danas. Veliki fudbaler, kapiten, doktor, patriota, levičar, komunista, čovek čeličnih principa. Ljubav između njega i Eli Pops je sigurno jedna od najlepših ljubavnih priča sa ovih prostora – naveo je Bjelogrlić.
Akademik, vajar i maksilofacijalni hirurg profesor Vladimir Jokanović, autor biste, istakao je da su ga na stvaranje podstakli Milutinčevo lekarsko znanje, herojska smrt i sportski uspesi. „On je moralna vertikala naše istorije. Umro je onom smrću za koju Njegoš kaže: „kad mrijete, umrite junački”.
U ime Ivkovićevih potomaka zahvalnost je izrazila unuka Ela Đorđević.
„U ime moje majke Goce, Milutinčeve ćerke i njene sestre Mirjane, koja je preminula prošle godine u decembru, moje sestre Lade i ostale porodice zahvaljujem iz sveg srca što ste na divan način pomogli da se sačuva uspomena na našeg oca, dedu i pradedu. Zahvaljujem listu „Politika”.
------------------------
Direktan prenos postavljanja biste
Radio-televizija Srbije, koja je sa punom pažnjom propratila završnicu akcije „Vratimo spomenik Milutincu”, juče je u toku „Jutarnjeg programa” uživo prenosila postavljanje biste dr Milutina Ivkovića. Takvu počast i medijsku pažnju nacionalni javni servis nikada nije ukazao događaju ove vrste, a višemilionski auditorijum je imao privilegiju da obnovljeni spomenik vidi četiri sata pre zvaničnog otvaranja.
jlaki":308i2na7 je napisao(la):direktor":308i2na7 je napisao(la):За капитена се спрема обновљен и осветљен терен
Архитекте ЈКП „Погребне услуге” израдиле су Пројекат реконструкције и рестаурације меморијалне целине поред западне трибине стадиона „Партизан” посвећене др Милутину Ивковићу-Милутинцу, капитену фудбалске репрезентације Југославије на првом светском првенству у Монтевидеу. Тиме је почела и завршна фаза акције нашег листа „Вратимо споменик Милутинцу”, коју ово јавно предузеће здушно и конкретно подржава од самог почетка.
Пројекат обнове је израдио архитекта Дејан Анђелковић, у координацији са колегом Георгијем Крстановским. Како је истакнуто на јуче одржаној презентацији, обновљени плато испред постамента биће од две врсте гранитних плоча, димензија педесет пута педесет и десет пута десет центиметара.
– Овакво решење побољшава визуелни утисак, а уски каналићи између плоча омогућиће одвод кишнице и отопљеног снега. Тако ће се обезбедити трајност платоа, јер је управо вода виновник пропадања претходног – објаснио је Анђелковић.
Наспрам постојеће плоче са Милутинчевим именом, која ће бити уздигнута и угланцана, предвиђено је проширење за стуб расвете. На његовом врху ће бити два јака рефлектора, један усмерен ка бисти, други ка спомен-плочи. Ефектну расвету, за коју ће се побринути Управа за енергетику и ЈКП „Јавно осветљење” допуниће амбијенталне светиљке целом висином стуба.
– И сам стуб, висок три метра, конструисао сам специјално за ову меморијалну целину, сличног нема у Београду. Биће то не само светионик, већ и својеврсни обелиск, чиниће да споменик буде уочљив издалека – образложио је архитекта Анђелковић, уз напомену да се при изради пројекта обнове трудио да уважи ранија решења, уз нужне корекције.
Директор „Погребних услуга” Драган Балтовски нагласио је да је једна од најбитнијих промена сам прилаз споменику, а и ивичњаци поред степеница биће делимично обложени.
– Радови почињу после ускршњих празника. Планирамо да све буде окончано до 15. маја, како би све било спремно за постављање бисте коју је израдио вајар др Владимир Јокановић – најавио је Балтовски.
Акција нашег листа „Вратимо споменик Милутинцу” почела је 9. марта, серијом текстова о руинираној и графитима наруженој меморијалној целини из које је украдена биста др Милутина Ивковића. Идеју да се споменик обнови до 24. маја, на седамдесетогодишњицу од када су 1943. окупатори ухапсили и дан касније стрељали овог изузетног спортисту, хуманисту и патриоту, морално и материјално подржали су градска општина Савски венац, вајар др Владимир Јокановић, ЈКП „Погребне услуге, Управа за енергетику, ЈКП „Јавно осветљење”, екипа филма „Монтевидео, Бог те видео, бројни појединци и организације...
----------------------------------------------
Очишћене спомен-плоче
Спомен-плоче испод ложе стадиона „Партизан”, посвећене др Ивковићу и његовом клупском колеги Бошку Петровићу, који је погинуо као добровољац у Шпанском грађанском рату, ових дана очишћене су од графита. После опомене комуналног инспектора општине Савски венац, чишћење је организовала управа стадиона. У радионици ЈКП „Погребне услуге” управо се израђују нове спомен-плоче, јер је угравирани текст избледео, а и саме плоче су напукле.
Д. Ј. С.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... en.sr.html
Ovo je ružno i ako već javne institucije daju lovu za revitalizaciju te celine i njen izgled se menja, valjda treba da raspišu konkurs. Baš me sada interesuje i ko će biti izvođač radova.
Kao što sam rekao, plato je mediocre, a bista je ružna.
Juče je Studio B (navodno po prijavi gradjana) napravio reportažu o ižvrljanom spomeniku Knezu Mihailu, pa smo po momentalno morali da očistimo isti.
http://www.naslovi.net/2013-07-11/studio-b/grafiti-na-postamentu-spomenika-knezu-mihailu/6349766
Završen je uz pomoć naših prijatelja iz GČ
http://www.naslovi.net/2013-07-11/studio-b/grafiti-na-postamentu-spomenika-knezu-mihailu/6349766
Završen je uz pomoć naših prijatelja iz GČ
Spomenik Pupinu uz Teslin kod ETF
V. MIJATOVIĆ - M. KOVAČEVIĆ | 17. jul 2013. 21:30 | Komentara: 2
Akcija „Novosti”: Skupština grada usvaja odluku o podizanju spomenika velikom srpskom naučniku. Statuu finansira Fondacija Mladena Selaka, jednog od najbogatijih Srba u Americi
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
MIHAJLO Pupin definitivno će zauzeti svoje mesto kraj Nikole Tesle. Skupština grada Beograda na sledećoj sednici usvojiće odluku da se velikanu podigne spomenik na platou ispred zgrade Tehničkih fakulteta gde se već nalazi statua genija iz Smiljana.
Tako će najzad biti realizovana ideja za koju se, uz podršku "Novosti", godinama zalažu Srpska akademija nauka i umetnosti, Fondacija Mladena Selaka, jednog od najbogatijih Srba u Americi, kao i Obrazovno-istraživačko društvo "Mihajlo Pupin". Podizanje spomenika finansiraće Fondacija Mladena Selaka, a grad Beograd je na sebe preuzeo organizaciju.
- Fondacija Mladena Selaka obratila se gradu sa idejom da finansira podizanje biste jednom od najznačajnijih Srba u istoriji - kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta. - Ideju je podržala SANU, složili su se fakulteti i nije bilo razloga da se grad ne uključi. Pupin je svojim naučnim, političkim i humanitarnim radom svakako zaslužio spomenik u prestonici.
Autor idejnog rešenja za spomenik je Miroljub Stamenković, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti. Sledeći korak jeste da predlog za podizanje spomenika bude usvojen na sednici gradske Komisije za imenovanje ulica i trgova.
- Izložiću predlog članovima komisije i ne sumnjam da će dobiti podršku - kaže Slobodan Stanimirović, predsednik komisije. - Očekujem da će na narednoj sednici gradskog parlamenta biti usvojena odluka i da će Pupin konačno dobiti spomenik.
Svet je Pupina, rođenog 1854. godine u Idvoru, zapamtio pre svega po otkriću Pupinovih kalemova koji su omogućili prenošenje telefonskog signala na veliku udaljenost i još po desetinama patenata koji su ucrtali stazu kojom se kretao razvoj telefonije, elektrotehnike i rendgenologije. Bio je i talentovan pisac - za autobiografiju "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu.
Za Srbiju, lista njegovih zasluga izlazi iz okvira naučnog. Istoričari se slažu da u istoriji naše zemlje nije bilo većeg niti uspešnijeg lobiste u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dovoljno je samo reći da je ogroman naučni ugled i politički uticaj koji je stekao iskoristio da ubedi američkog predsednika Vudroa Vilsona da, posle Prvog svetskog rata, ne prizna Londonski ugovor između saveznika i Italije koji nije išao naruku tek formiranoj Kraljevini SHS.
Zahvaljujući intervenciji Pupina u sastav Srbije tada je ušao i deo Banata u kojem se nalazi i njegov rodni Idvor.
Pupin je bio i veliki dobrotvor. Pomagao je đacima u Idvoru, u staroj Srbiji i Makedoniji, poljoprivrednicima dodeljivao nagrade, a osnovao je i zadužbinu iz čijih fondova su kupovana umetnička dela za Narodno--istorijsko-umetnički muzej u Beogradu. Tokom Prvog svetskog rata pomagao je u okupljanju dobrovoljaca i ličnim sredstvima garantovao isporuke hrane Srbiji iz Amerike.
Izvor: Večernje novosti
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Jedna misterija je rešena, jedna zabluda opovrgnuta.
Skupltura sklonjena sa Kalemegdana se ne zove "Žena koja misli" - tako su je, pogrešno, imenovali kada je prvi privukla pažnju na SSC forumu.
Elem, skuptura Frana Kršinića nije uništena, čuvaju je u Narodnom muzeju i zove se "Molitva"
http://politikin-zabavnik.rs/pz/content ... ment-66977
Skupltura sklonjena sa Kalemegdana se ne zove "Žena koja misli" - tako su je, pogrešno, imenovali kada je prvi privukla pažnju na SSC forumu.
Elem, skuptura Frana Kršinića nije uništena, čuvaju je u Narodnom muzeju i zove se "Molitva"
http://politikin-zabavnik.rs/pz/content ... ment-66977
Poštovani gospodine Baukampf, koristim priliku da Vas pozdravim i da Vas zamolim da se preko Vas obratim forumu Politikin Zabavnik, jer mi moje znanje o upotrebi ovih savremenih sokoćala to ne dozvoljava.
Želim da izrazim svoje divljenje svim učesnicima i priređivačima ovog foruma na neverovatnom entuzijazmu i iskazanom znanju, kao i na prikazanom fantastičnom materijalu iz istorije Beograda.
Moj konkretan razlog obraćanja vezan je za temu nestalih spomenika sa Kalemegdana i želje JP Beogradska tvrđava da pokuša da ih pronađe i eventualno vrati. Gospodin Buk je citirao jednu moju izjavu za medije u vezi toga.
Upravo angažovanje učesnika vašeg cenjenog foruma, iznošenjem brojnih fotografija, je u velikoj meri pokrenulo stvar sa mrtve tačke.
Pokušaću da iznesem podatke za prvi spomenik, koji smo, na našu veliku radost, pronašli u depou Narodnog muzeja.
Skulptura " Molitva" vajara Frane Kršinića sa Korčule, poznatog i kao autora spomenika Nikoli Tesli ispred tehničkih fakulteta u Beogradu, ili čuvene skulpture druga Tita u Užicu, nalazila se na potezu koji se danas naziva "aleja Heroja".
Postavljena je po raspoloživim podacima 1930.
Prvi put je Kršinić izlaže 1923 u Novom Sadu. zatim je redovno na njegovim izložbama po zemlji, 1926 je izlaže u Švajcarskoj pa u Americi.
Iz perioda kada je obitavala na Kalemegdanu, poznate su samo dve porodične fotografije koje je upravo Forum Politikinog Zabavnika iznedrio. Ja sam ih prosledio Narodnom Muzeju i oni su vam na tome beskrajno zahvalni.
Postoji i insert iz filma "Nepokorena mladost", koji su takođe časni oci ovog foruma uočili, ali i mala fotografija, čini mi se gdina Jurišića iz vremena odmah nakon oslobođenja Beograda, gde je skulptura slikana srušena sa postolja.
Ona je nakon rata uklonjena, jedno vreme bila u depou, a potom našla svoje mesto u parku "Manjež", do početka 90-tih i rekonstrukcije parka, kada je odnesena u depo Narodnog muzeja, gde je i sada.
Velikom ljubaznošću direktorke muzeja gđe Bojane Borić Brešković i radnika muzeja,posebno gđe Vere Grujić imao sam priliku da vidim skulpturu i da je fotografišem. Ovim vam i premijerno fotografije prezentujem.
Ovakvih skulptura "Molitve" Kršinić je napravio više,samo su manjeg formata i naručivane su u Zagrebu i još par mesta kao nadgrobni spomenici. Originalni gipsani odlivak nalazi se u Zagrebu.
Ipak u vezi ove skulpture postoje još dve nejasnoće. I zato se obraćam forumu za pomoć.
Prvo nisam još pronašao bilo kakav pisani trag o samom činu postavljanja " Molitve " na Kalemegdan.
I drugo, kod istoričara postoji neka priča da je samo postavljenje "Molitve" vezano za sećanje na grofa Urliha Celjskog, zeta Đurđa Brankovića, koga je sin Jovana Hunjadija po jednoj verziji i ubio u Beogradu.
Bilo kakva informacija o ovome bila bi korisna. Veliki pozdrav za sve forumaše i Vas lično.
Milan Tlačinac, Vd direktora JP Beogradska tvrđava
Гага
Professional
Посебно ми је драго да је хангар Старог Аеродрома постао споменик културе. Неки су чак хтели и да га сруше !
Кад се сетим колико смо времена ту проводили као клинци........
петак, 09. авг 2013, 12:55 -> 13:26
Зграда СИВ-а споменик културе
Одлуком Владе Србијe споменицима културе проглашени зграда некадашњег Савезног извршног већа на Новом Београду, Музеј ваздухопловства код аeродрома "Никола Тесла" и хангар Старог аеродрома на Новом Београду.
Влада Србије одлучила је да зграда некадашњег Савезног извршног већа на Новом Београду, Музеј ваздухопловства у Београду и Хангар Старог аеродрома на Новом Београду постану споменици културе.
На седници Владе усвојен је Предлог закона о потврђивању споразума између влада Србије и Грузије о сарадњи у области туризма, као и Предлог закона о потврђивању споразума између Владе Србије и Кабинета министара Украјине о сарадњи у области туризма.
Влада је усвојила Акциони план за спровођење Стратегије контроле стрељачког и лаког оружја у Србији.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... 0%B5+.html
Кад се сетим колико смо времена ту проводили као клинци........
петак, 09. авг 2013, 12:55 -> 13:26
Зграда СИВ-а споменик културе
Одлуком Владе Србијe споменицима културе проглашени зграда некадашњег Савезног извршног већа на Новом Београду, Музеј ваздухопловства код аeродрома "Никола Тесла" и хангар Старог аеродрома на Новом Београду.
Влада Србије одлучила је да зграда некадашњег Савезног извршног већа на Новом Београду, Музеј ваздухопловства у Београду и Хангар Старог аеродрома на Новом Београду постану споменици културе.
На седници Владе усвојен је Предлог закона о потврђивању споразума између влада Србије и Грузије о сарадњи у области туризма, као и Предлог закона о потврђивању споразума између Владе Србије и Кабинета министара Украјине о сарадњи у области туризма.
Влада је усвојила Акциони план за спровођење Стратегије контроле стрељачког и лаког оружја у Србији.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... 0%B5+.html
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=743590
Društvo | subota 17.08.2013 | 10:20
72 godine od zločina na Terazijama
Izvor: Tanjug
Beograd -- Polaganjem venaca kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama danas će se obeležiti 72 godine od zločina nemačkih okupacionih snaga nad civilima.
Vence će položiti državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković, predstavnici Grada Beograda, udruženja i građani, saopštio je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Period Drugog svetskog rata obeležen je ne retko masovnim zločinima nad civilnim stanovništvom, a u nizu tragičnih događaja koji su se odigrali u tada okupiranoj Srbiji, po svojim efektima posebno se izdvaja zločin počinjen na beogradskom trgu Terazije 17. avgusta 1941. godine.
Toga dana, nemačke okupacione vlasti obesile su na stubove javne rasvete petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora.
U spomen na petoricu sugrađana tragično stradalih 17. avgusta, Grad Beograd je na Trgu Terazije, u neposrednoj blizini Igumanovljeve palate, 1983. godine postavio Spomenik obešenim rodoljubima, delo akademskog vajara Nikole Jankovića.
Spomenik je postavljen na mermernom postamentu, visine 400 santimetara, prečnika 80 santimetara, dok reljef prikazuje prizor vešanja petorice Beograđana.
U neposrednoj blizini spomenika je postavljena ploča sa epitafom - "Borcima za slobodu koje su fašistički okupatori obesili na Terazijama 17. avgusta 1941. godine - Jovanu Jankoviću, radniku, Ratku Jeviću, zemljoradniku, Velimiru Jovanoviću, zemljoradniku, Svetislavu Milinu, radniku, Miloradu Pokrajcu, učeniku. 1983. Građani Beograda".
Društvo | subota 17.08.2013 | 10:20
72 godine od zločina na Terazijama
Izvor: Tanjug
Beograd -- Polaganjem venaca kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama danas će se obeležiti 72 godine od zločina nemačkih okupacionih snaga nad civilima.
Vence će položiti državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković, predstavnici Grada Beograda, udruženja i građani, saopštio je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Period Drugog svetskog rata obeležen je ne retko masovnim zločinima nad civilnim stanovništvom, a u nizu tragičnih događaja koji su se odigrali u tada okupiranoj Srbiji, po svojim efektima posebno se izdvaja zločin počinjen na beogradskom trgu Terazije 17. avgusta 1941. godine.
Toga dana, nemačke okupacione vlasti obesile su na stubove javne rasvete petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora.
U spomen na petoricu sugrađana tragično stradalih 17. avgusta, Grad Beograd je na Trgu Terazije, u neposrednoj blizini Igumanovljeve palate, 1983. godine postavio Spomenik obešenim rodoljubima, delo akademskog vajara Nikole Jankovića.
Spomenik je postavljen na mermernom postamentu, visine 400 santimetara, prečnika 80 santimetara, dok reljef prikazuje prizor vešanja petorice Beograđana.
U neposrednoj blizini spomenika je postavljena ploča sa epitafom - "Borcima za slobodu koje su fašistički okupatori obesili na Terazijama 17. avgusta 1941. godine - Jovanu Jankoviću, radniku, Ratku Jeviću, zemljoradniku, Velimiru Jovanoviću, zemljoradniku, Svetislavu Milinu, radniku, Miloradu Pokrajcu, učeniku. 1983. Građani Beograda".
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Da li autor odredjuje visinu postamenta io može li se on promeniti ?
Meni bi mnogo učljiviji i lepši bio da je postament bar visine od metaripo
a i nekako bi tada ukupna visina spomenika i više pripadala toj istoriskoj priči
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.361
- Pohvaljen
- 47.060
B.Gaicu ,ko je ztrpao i unistio cesmu kralja aleksandra u licicijem potoku na dedinju postoji li sansa da se to sredi i vrati u predhodno stanje uskoro ili da ganjam vodovod ,zelenilo ,komunalne inspektore i kom policiju koja je tacno ulica u kojoj je cesma.
Spomenik je odlicno obnovljen primjetio sam radinke iz prevoza .
Spomenik je odlicno obnovljen primjetio sam radinke iz prevoza .
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.361
- Pohvaljen
- 47.060
Košutnjak: Ruinirano spomen-obeležje knezu Mihajlu
R. K. | 05. septembar 2013. 23:57 | Komentara: 1
Pokradeno i zapušteno spomen-obeležje knezu Mihailu Obrenoviću u Košutnjaku. Ograda od kovanog gvožđa nestala pre nekoliko meseci, žbunje i drveće natkriljuje plato
KRATAK kulturno-umetnički program, nova spomen-ploča pa se tako završilo obeleževanje 145 godina od ubistva kneza Mihaila Obrenovića u junu ove godine. Nova ploča nije uspela da pokrije godine zaborava i nečinjenja, pa je još jedno istorijsko mesto opet predato zapuštenosti.
Nekada je tu postojala i ogradica od kovanog gvožđa, teška do trideset kilograma, koju su najverovatnije sakupljači sekundarnih sirovina ukrali pre nekoliko meseci. Zarada im je verovatno bila mizerna, do 500 dinara, ali više ograda nikada nije obnovljena. Na platou osušena trava, ostaci venca, a okolno žbunje i drveće natkriljuju plato i nisu skoro "šišani".
Na samom betonskom obeležju i dalje stoje dva poveća, ali i izbledela grafita. Nedavno se i jedan zaljubljeni par potpisao, da overi svoju ljubav.
DONOSIO ZAKONE, VOLEO KULTURU
KNEZ Mihailo je ostavio velikog traga u javnom životu ondašnje Srbije. Osnovao je Narodno pozorište, ali i donosio zakone koji su po mnogo čemu ostali upamćeni kao preteča prava u Evropi. Pamte se i njegovi uspesi na polju diplomatije jer je od Turaka izborio gradove Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Mihailo Obrenović je sahranjen u Sabornoj crkvi, a u zahvalnost, srpski narod mu je na Trgu republike podigao spomenik.
- Bilo je tu i nekoliko klupa, evo ova na kojoj sedimo je skroz propala. Nema ovde niko da svrati osim šetača, biciklista ili jahača na konjima. Ove divne životinje, kao što se vidi, ovde obave nuždu i odu dalje - ispričali su nam ljudi koji su se odmarali. - Šteta je da se ne iskoristi ovaj prostor, mirno je mesto, za odmor i podsećanje.
Inače je povodom obeležavanja 145 godina od smrti kneza Mihaila Obrenovića, 10. juna otkrivena obnovljena spomen-ploča na kojoj je ubeležen datum ubistva, po novom i starom kalendaru. Takođe stoji kad i koliko godinana je knez Mihailo vladao.
- To je bio autentični spomenik na kome je isklesano kada je knez ubijen. Sada je tu nova ploča ali se izgubilo na verodostojnosti, prekrivanjem datuma. Istorija ne može da se prepravlja, ali može ograda koja je bila na mestu pogibije knjaza - rekao nam je Đorđe S. - Mislim da je vladalac zaslužio da se ovo mesto obeleži dostojnije, da se postavi rasveta i betonske stepenice koje ne bi bile provizorne. Nedavno su postavili nekakve drvene, pa sad neko može da se polomi na njima. Grehota je da neko ukrade gvožđe sa mesta gde je ubijen jedan od velikana Srbije
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... zu-Mihajlu
R. K. | 05. septembar 2013. 23:57 | Komentara: 1
Pokradeno i zapušteno spomen-obeležje knezu Mihailu Obrenoviću u Košutnjaku. Ograda od kovanog gvožđa nestala pre nekoliko meseci, žbunje i drveće natkriljuje plato
KRATAK kulturno-umetnički program, nova spomen-ploča pa se tako završilo obeleževanje 145 godina od ubistva kneza Mihaila Obrenovića u junu ove godine. Nova ploča nije uspela da pokrije godine zaborava i nečinjenja, pa je još jedno istorijsko mesto opet predato zapuštenosti.
Nekada je tu postojala i ogradica od kovanog gvožđa, teška do trideset kilograma, koju su najverovatnije sakupljači sekundarnih sirovina ukrali pre nekoliko meseci. Zarada im je verovatno bila mizerna, do 500 dinara, ali više ograda nikada nije obnovljena. Na platou osušena trava, ostaci venca, a okolno žbunje i drveće natkriljuju plato i nisu skoro "šišani".
Na samom betonskom obeležju i dalje stoje dva poveća, ali i izbledela grafita. Nedavno se i jedan zaljubljeni par potpisao, da overi svoju ljubav.
DONOSIO ZAKONE, VOLEO KULTURU
KNEZ Mihailo je ostavio velikog traga u javnom životu ondašnje Srbije. Osnovao je Narodno pozorište, ali i donosio zakone koji su po mnogo čemu ostali upamćeni kao preteča prava u Evropi. Pamte se i njegovi uspesi na polju diplomatije jer je od Turaka izborio gradove Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Mihailo Obrenović je sahranjen u Sabornoj crkvi, a u zahvalnost, srpski narod mu je na Trgu republike podigao spomenik.
- Bilo je tu i nekoliko klupa, evo ova na kojoj sedimo je skroz propala. Nema ovde niko da svrati osim šetača, biciklista ili jahača na konjima. Ove divne životinje, kao što se vidi, ovde obave nuždu i odu dalje - ispričali su nam ljudi koji su se odmarali. - Šteta je da se ne iskoristi ovaj prostor, mirno je mesto, za odmor i podsećanje.
Inače je povodom obeležavanja 145 godina od smrti kneza Mihaila Obrenovića, 10. juna otkrivena obnovljena spomen-ploča na kojoj je ubeležen datum ubistva, po novom i starom kalendaru. Takođe stoji kad i koliko godinana je knez Mihailo vladao.
- To je bio autentični spomenik na kome je isklesano kada je knez ubijen. Sada je tu nova ploča ali se izgubilo na verodostojnosti, prekrivanjem datuma. Istorija ne može da se prepravlja, ali može ograda koja je bila na mestu pogibije knjaza - rekao nam je Đorđe S. - Mislim da je vladalac zaslužio da se ovo mesto obeleži dostojnije, da se postavi rasveta i betonske stepenice koje ne bi bile provizorne. Nedavno su postavili nekakve drvene, pa sad neko može da se polomi na njima. Grehota je da neko ukrade gvožđe sa mesta gde je ubijen jedan od velikana Srbije
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... zu-Mihajlu
direktor":yn8bq68y je napisao(la):B.Gaicu ,ko je ztrpao i unistio cesmu kralja aleksandra u licicijem potoku na dedinju postoji li sansa da se to sredi i vrati u predhodno stanje uskoro ili da ganjam vodovod ,zelenilo ,komunalne inspektore i kom policiju koja je tacno ulica u kojoj je cesma.
Spomenik je odlicno obnovljen primjetio sam radinke iz prevoza .
Cesma se nalazi u ulici V.Vulovica sa leve strane kada se ide ka Miljakovcu. Mislim da nije zatrpana vec da je presecen podzemni tok sa koga se napajala vodom, mada ostavljam prostor da je trenutno stanje ipak drugacije.
Poteskocu predstavlja to sto je citava okolina cesme zarasla u siblje pa se ona vise i ne vidi sa ulice.
Za rad javnih cesmi, odnosno njihovu obnovu i funkcionisanje, zaduzena je Direkcija za vode Gradskog sekretarijata za stambene i komunalne poslove. Izuzetno mi je zao sto prilikom dostavljanja predloga opstine Savski venac za postavljanje novih cesmi i obnovu starih, nisam imao u vidu tu cesmu, vec sam zahtevao oporavak dve u Hajd parku (ka Bulevaru V.Putnika) i par novih (jedna vec postavljena u naselju S.Filipovica).
Razgovaracu sa gospodjom Antic koja upravlja tom direkcijom, da vidimo kakve su sanse da se nesto pokusa. Mislim da je legalna i nelegalna gradnja u Lisicijem potoku unistila podzemni tok.
Spomenik oslobodiocima u Ritopeku
Spomenik oslobodiocima u Ritopeku by dzonihsv, on Flickr
Na spomenu piše:
''Palim borcima Crvene armije, u borbi za oslobođenje Ritopeka i Beograda od 7 do 20.10.1944 godine. Zahvalni građani Ritopeka - 7.10.1952.''
Spomenik oslobodiocima u Ritopeku by dzonihsv, on Flickr
Na spomenu piše:
''Palim borcima Crvene armije, u borbi za oslobođenje Ritopeka i Beograda od 7 do 20.10.1944 godine. Zahvalni građani Ritopeka - 7.10.1952.''
ZvezdarkaVracaric
Intermediate
Пре два месеца, кад смо снимали прилог, све је још било ту.direktor":2cpqy9xl je napisao(la):Košutnjak: Ruinirano spomen-obeležje knezu Mihajlu
R. K. | 05. septembar 2013. 23:57 | Komentara: 1
Pokradeno i zapušteno spomen-obeležje knezu Mihailu Obrenoviću u Košutnjaku. Ograda od kovanog gvožđa nestala pre nekoliko meseci, žbunje i drveće natkriljuje plato
KRATAK kulturno-umetnički program, nova spomen-ploča pa se tako završilo obeleževanje 145 godina od ubistva kneza Mihaila Obrenovića u junu ove godine. Nova ploča nije uspela da pokrije godine zaborava i nečinjenja, pa je još jedno istorijsko mesto opet predato zapuštenosti.
Nekada je tu postojala i ogradica od kovanog gvožđa, teška do trideset kilograma, koju su najverovatnije sakupljači sekundarnih sirovina ukrali pre nekoliko meseci. Zarada im je verovatno bila mizerna, do 500 dinara, ali više ograda nikada nije obnovljena. Na platou osušena trava, ostaci venca, a okolno žbunje i drveće natkriljuju plato i nisu skoro "šišani".
Na samom betonskom obeležju i dalje stoje dva poveća, ali i izbledela grafita. Nedavno se i jedan zaljubljeni par potpisao, da overi svoju ljubav.
DONOSIO ZAKONE, VOLEO KULTURU
KNEZ Mihailo je ostavio velikog traga u javnom životu ondašnje Srbije. Osnovao je Narodno pozorište, ali i donosio zakone koji su po mnogo čemu ostali upamćeni kao preteča prava u Evropi. Pamte se i njegovi uspesi na polju diplomatije jer je od Turaka izborio gradove Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Mihailo Obrenović je sahranjen u Sabornoj crkvi, a u zahvalnost, srpski narod mu je na Trgu republike podigao spomenik.
- Bilo je tu i nekoliko klupa, evo ova na kojoj sedimo je skroz propala. Nema ovde niko da svrati osim šetača, biciklista ili jahača na konjima. Ove divne životinje, kao što se vidi, ovde obave nuždu i odu dalje - ispričali su nam ljudi koji su se odmarali. - Šteta je da se ne iskoristi ovaj prostor, mirno je mesto, za odmor i podsećanje.
Inače je povodom obeležavanja 145 godina od smrti kneza Mihaila Obrenovića, 10. juna otkrivena obnovljena spomen-ploča na kojoj je ubeležen datum ubistva, po novom i starom kalendaru. Takođe stoji kad i koliko godinana je knez Mihailo vladao.
- To je bio autentični spomenik na kome je isklesano kada je knez ubijen. Sada je tu nova ploča ali se izgubilo na verodostojnosti, prekrivanjem datuma. Istorija ne može da se prepravlja, ali može ograda koja je bila na mestu pogibije knjaza - rekao nam je Đorđe S. - Mislim da je vladalac zaslužio da se ovo mesto obeleži dostojnije, da se postavi rasveta i betonske stepenice koje ne bi bile provizorne. Nedavno su postavili nekakve drvene, pa sad neko može da se polomi na njima. Grehota je da neko ukrade gvožđe sa mesta gde je ubijen jedan od velikana Srbije
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... zu-Mihajlu
У "Политици" од суботе изишао је опширан чланак који такође обавештава о крађи, али говори и о нушићевско - апсурдној ситуацији у којој се не зна ко је надлежан.
Сви скидају одговорност са себе, почев од Завода за не знам шта, до општина.
Најбоље је што свака од наведених могућих (С. Венац, Чукарица, Раковица) тврди да то није на њеној територији.
Истовремено, на сајту Општине Раковица, у списку споменика, наведен је и овај.
Надлежни, значи, ни не знају шта им је све на њиховој територији...