Sta mislite o ovome da li bi mogli napraviti glasanje na BB ja mislim da spomenik netreba staviti pored tesle vec gdje su sad zastave ispred etf mada mislim da bi bila guzva moze neka montaza
Spomenik Pupinu pored Tesle
Vuk MIJATOVIĆ | 29. april 2013. 20:38 | Komentara: 0
Akcija Novosti: Spomenik velikom srpskom naučniku na platou ispred ETF. Novac će biti sakupljen na donatorskoj večeri Fondacije Mladena Selaka
MIHAJLO Pupin uskoro će zauzeti svoje mesto - uz bok Nikoli Tesli. Spomenik jednom od najpoznatijih srpskih naučnika u svetu biće podignut na platou ispred Elektrotehničkog fakulteta preko puta spomenika genijalnom izumitelju iz Smiljana.
Uz podršku "Novosti" za ovu ideju godinama se zalaže Srpska akademija nauka i umetnosti, fondacija Mladena Selaka, jednog od najbogatijih Srba u Americi, kao i Obrazovno-istraživačko društvo "Mihajlo Pupin". Grad je, kako nezvanično saznajemo, već dao svoj pristanak i preuzeo na sebe da završi sve procedure neophodne za postavljanje spomenika.
Novac za spomenik velikom naučniku biće sakupljen na donatorskoj večeri koju će organizovati Fondacija Mladena Selaka, a značajan deo sume obezbediće upravo Selak.
- Nadam se da ćemo do kraja godine imati Mihajla Pupina na platou ispred ETF - kaže Milan Božić, predsednik Selakove fondacije koja je osnovana po ugledu na Pupinov fond. - Imamo i idejno rešenje čiji je autor Miroljub Stamenković, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti. Stamenković je, između ostalog, autor spomenika Vuku Karadžiću u Brzoj Palanci, Kneginji Milici u Jagodini, Dvoglavog orla na Skuštini grada Beograda i brojnih skulptura koje su postavljene u Meksiku, Grčkoj, Sloveniji...
Božić kaže da je Pupinu, po značaju koji ima za nauku, mesto upravo pored Tesla.
DOBITNIK PULICEROVE NAGRADE
TALENAT Mihajla Pupina nije bio ograničen samo na nauku. Za svoju autobiografiju "Od pašnjaka do naučenjaka" nagrađen je Pulicerovom nagradom. Delovi ove knjige izučavani su u Americi u okviru obavezne lektire. Fondacija Mladena Selaka ponovo će štampati ovu knjigu i čitav tiraž podeliti učenicima škola u Srbiji.
- Mihajlo Pupin je sve ovo vreme pomalo u zapećku, posebno u odnosu na Teslu koji je prava medijska zvezda - objašnjava Božić. - Postavljanjem ovog obeležja to ćemo delimično ispraviti. Pupin ne samo da je bio veliki naučnik, izuzetno poznat i cenjen u Americi, već je bio i najveći borac za srpske interese sa one strane Atlantika. Do danas se nije pojavio niko ko je u Sjedinjenim Američkim Državama učinio više za Srbiju i njenu budućnost. Nikada nije štedeo ni imovinu ni uticaj kada je trebalo pomoći domovini. Kada su ga upozorili da previše rizikuje, bez razmišljanja je odgovorio: "Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja".
Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednik Obrazovno-istraživačkog društva "Mihajlo Pupin", kaže da je podizanje spomenika minimum zahvalnosti i poštovanja koje zaslužuje ovaj veliki čovek.
- Pupin je svojom naukom zadužio čitav svet, a svojim političkim delovanjem i dobročinstvom srpsko društvo - kaže Aleksandra Ninković. - Obrazovno-istraživačko društvo umrežilo je u zajedničkom naporu mnoge institucije koje nose Pupinovo ime, mnoge tehničke škole i fakultete u Srbiji koji žele da mladima u našoj zemlji upravo Mihajlo Pupin bude uzor. Podizanje spomenika je jedna od važnih tačaka i zato smo uložili mnogo napora da se to uradi na pravi način i na pravom mestu.
Pored postavljanja spomenika, ponovo je zaživela i ideja o otvaranju muzeja posvećenog delu čuvenog naučnika. Srpska akademija nauka i umetnosti još 2010. godine uputila je Vladi Srbije predlog da se osnuje takav muzej. U tom predlogu piše da je Pupin bio jedan od pet najvećih profesora elektrotehnike svih vremena i da je pripadao vrhu društvene elite SAD, a ipak do kraja života ostao veran tradiciji svog naroda.
Čuveni naučnik, rođen 1854. godine u Idvoru, najpoznatiji je po otkriću Pupinovih kalemova koji su omogućili prenošenje telefonskog signala na veliku udaljenost. Potpisao je najmanje 24 patenta koji su bili značajni za razvoj telefonije, telegrafije, elektrotehnike i rendgenologije. Lista njegovih zasluga prevazilazi okvire nauke. Veliki politički uticaj i naučni ugled koji je stekao u Sjedinjenim Državama iskoristio je da lobira za povoljnije razgraničenje posle Prvog svetskog rata za tek formiranu Kraljevinu SHS. Američkog predsednika Vudroa Vilsona uspeo je da ubedi da ne prizna, po tadašnju državu nepovoljan, Londonski ugovor između saveznika i Italije. Bio je i veliki dobrotvor. Osnivao je fondove za pomoć učenicima u staroj Srbiji i Makedoniji, pomagao đake u Idvoru, dodeljivao nagrade poljoprivrednicima a pri Narodno-istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu osnovao je zadužbinu iz čijih fondova su kupovana umetnička dela. Pomagao je okupljanje dobrovoljaca 1914. godine, u Americi je ličnim sredstvima garantovao isporuke hrane Srbiji i osnovao jednu od najstarijih iseljeničkih organizacija.
PRIJATELjSTVO I SUKOB SA TESLOM
ODNOS dvojice najpoznatijih američkih Srba - Nikole Tesle i Mihajla Pupina - bio je daleko od harmoničnog. Iako u početku prijatelji, brzo su se sukobili i razišli. Njihovi karakteri bili su nespojivi. Tesla je bio ekscentrik i asketa, Pupin omiljen u društvu, vešt u politici i spretan sa finansijama. Na samrtnoj postelji Pupin je ipak poželeo da još jednom vidi Teslu. "Kako si, moj stari dobri prijatelju?", obratio mu se Tesla 30 godina od njihovog prethodnog susreta. Pupin je na to samo zaplakao. Još neko vreme ostali su u razgovoru čiji sadržaj Tesla nikada nije otkrio. Bilo je to 1935. godine.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... ored-Tesle
)
