Treba li ZAISTA da objašnjavam zašto sebično ponašanje nije dovoljan uslov za konstruktivne društvene rezultate? Sebično ponašenje po defaultu proizvodi samo haos. SISTEM odnosa je taj koji PONEKAD upregne sebične nagone da proizvode opštu korist. To bi bilo kao da čovek koji je prvi put video vatru u parnoj mašini misli da je osnovna priroda vatre "dobra" i "korisna". Parna mašina je ta koja IZDVAJA jednu korisnu karakteristriku vatre. PARNA MAŠINA je ta koja je dobra i korisna. Vatra je samo "elementarana sila" (antički "elementi" su ovde odgovarajući teorijski okvir). Ona nija ni DOBRA ni KORISNA sama po sebi. Ne možemo reći da je to njena osnovna priroda, tj temeljni kvalitet. Ona "po sebi", nije ništa. A šta je NAMA zavisi kako se upotrebi. Za destrukciju ili za korist.
Ovo je dobra analogija za Adama Smita i njegovu krajnje nategnutu i netačnu tvrdnju, da je izvor blagostanja u kapitalizmu to što svako gleda kako da NJEMU bude najbolje. Kad ne bi postojala "parna mašina" i jak čelični kotao da ograniče destruktivnost vatre, tj sebičnosti, ni vatra ni sebičnost bi ne bi proizveli ništa dobro po nas.
Iz ovoga se vidi gde je napravljena logička greška. Iz celine je uzet jedan potreban ali ne i dovoljan element, pa zatim greškom zanemarivanja proglašen osnovnim pokretačem društvene dobrobiti: sebičnost, tj sopstveni interes. Da li se za vatru može reći da je pokretač onoga što mi želimo da dobijemo od parne mašine, tj koristan rad? Ne, mada se tako kaže, zato što vatra čas posla može biti i destruktivna, a to ne želimo, pa SAMA za sebe ne može biti ni pokretač "dobra" (nema nužne kauzalnosti). Bolji izraz je sirovina ili energija za proizvodnju nečeg drugog, dakle konačnog proizvoda te "fabrike". Samo zahvaljujući parnoj mašini, vatra, uz sve ostalo, na kraju proizvodi koristan rad.
Ukratko, sebičnost može proizvesti društvenu korist samo ako postoji jak sistem pravila koji obezbeđuje fer tržište, jake regulacione institucije i bar neki opšti okvir radnih i etičkih tradicija raznih vrsta. Zbog toga je pogrešno reći da kapitalista čini dobro drugima "zbog sopstvenog interesa". On to (nekada, u uređenom sistemu) čini zato što MORA. Sistem odnosa ga tera na to. Adamova reč "interes" u ovom citatu je manipulativna i propagandna jer krije prisilu a ne slobodnu volju. I rob radi za gospodara "zbog sopstvenog interesa", pa niko ne kaže da je njegov interes izraz njegove slobodne volje koja dokazuje da je robovlasnički sistem prirodan izbor onda kad svako gleda da radi šta je lično njemu najbolje. Robovlasnici su podesili pravila tako da je robu u interesu da radi za gospodara. Isto tako su u starim i razvijenim kapitalističkim društvima pravila podešena tako da sebično ponašanje na uređenom tržištu često (mada ne uvek) proizvodi opštu korist. Ne zato što ona proizilazi iz sebičnosti kako Adam kaže, nego zato ta osoba u TAKVOM sistemu nema izbora.
Iz ovoga vidimo da je primarni pokretač svega SISTEM ODNOSA U DRUŠTVU (koji definiše šta će kome biti intereres), a NE sebičnost, i gledanje tobože ličnog interesa. Ukratko, od tih odnosa i obrazovnog nivoa društva zavisi šta će proizvesti težnja za maksimizacijom isključivo lične dobrobiti: haos ili napredak. A Adam Smit u ovom citatu površnom čitaocu sugeriše nešto sasvim drugo. Kom smo tipu države i kakvim odnosima mi trenutno bliži pogodite sami, pa onda možete pretpostaviti i verovatne posledice sebičnog ponašanja u NAŠEM slučaju (a ne u Američkom ili Engleskom).