Pravi problem je što je ti tako uporno koristiš tipične sofizme kao što je ovaj. Nije problem saobraćaja ILI jedno ILI drugo, nego I jedno I drugo. I neplanska gradnja i velike zgrade uz previše uske ulice. To što neplanska gradnja pogoršava saobraćaj ne znači da sad taj problem treba da bude još gori. Prvi izvor teškoća je sasvim nepovezan sa drugim. Kakvog onda ima smisla potezati tako apsurdan i očigledno lažan argument namernog suprotstavljanja stvari koje nisu međusobno isključive?
Earthmoving je u pravu. Pre svega me nervira jasna politika otvorenog varanja i manipulacije građana Beograda koja se sad već otvoreno sprovodi, pa pokušavam da izdvojim primere na kojima se to jasno vidi. Ne zbog neke moje političko-partijske orjentacije koje nemam, nego zato što je to posebno opasno za budućnost grada. Primera ima puno ali je negde to očiglednije nego na drugim mestima. Ovo skraćenje parka je takav primer, ali ih ima još.
Prvo smo dobili projekat Beograda na vodi bez da je iko obasnio na osnovu kojih je to argumenata odlučeno da se mora promenti dugogodišnja gradska politika, koja je bila deo svih dosadašnjih planova, da se u starom delu grada NE ide na izrazito visoku i gustu gradnju. Dakle na nešto što je u potpunoj nesrazmeri i sa istorijskim ambijentom, i sa vizurama, i sa mogućnostima praktično kompletne infrastrukture. Počevši od saobraćaja pa nadalje. Ovde je sirina ulica još davno bila određena tako da bude u skladu sa prosečnim i maksimalnim indeksom izgrađenosti jednog starog grada. Vi ne možete sad da drastično povećate indeks izgrađenosti pošto je potpuno nemoguće proširiti osnovnu mrežu ulica. To je ludilo i pokušavati. I sad, umesto da se priča O TOME, o osnovnom problemu, u medijima i javnosti se ne priča baš ništa, a ovde se eventualno govori samo o tome da li su zgade "lepe" ili "moderne", a ne o suštini: Šta BNV i Skyline traže na desnoj obali Save, u Savskom amfiteatru?
Onda smo imali studiju o visokim objektima koja je definisala gde oni smeju da budu. Pa je ona jednostavno ukinuta. Opet, u javnosti potpuno bez obrazloženja i rasprave, a ovde uz argument da je imala puno mana. I sad, umesto da se ona zameni novom i boljom, pa ONDA gradi dalje, ona se potpuno ukida, bez bilo kakve namere da se ikada donese nova koja bi bar malo obuzdala sada već ničim ograničenu samovolju i korumpiranost sprege investitor - gradske vlasti. I opet se ovde ne raspravlja o tome, nego se mašta kako će se Beograd pretvoriti u Menhetn.
Pa onda imamo niz malih stvari poput ovog parka i saobraćaja koji će ovoliki Skyline da proizvede (šta će se desiti u Sarajevskoj ulici, pogotovo kad se doda i saobraćaj BNV-a?). Stf je u višegodišnjim i upornim pokušajima da na svaki način opravda visoku i gustu gradnju, tvrdio kako je ona korisna zato što se odlaskom u visinu oslobađa prizemni nivo. Međutim i BNV i Skuyline su veličanstveni dokazi šta se STVARNO dešava. Ništa se u prizemlju ne oslobađa, nego investitor ima veći profit tako što zauzme i što više prizemlja i ode što više u visinu. Dakle istovremeno jedno i drugo. A što se nas tiče, mi od toga imamo samo štetu, pošto em izgubimo javne prostore u prizemlju, em nam toliko veliki objekti i toliki novi ljudi opterećuju okolnu baznu infrastrukturu. Koju, usput, mi plaćamo, plus što je u starom gradu ona ionako loša i ima svoje granice.
I sad kao šlag na torti, pošto su od novih vlasti izvukli ogromni objekat koji Đilas nije hteo da im da (ili bar ne bez konkursa), oni, umesto da zbog dobijene visine oslobode prizemlje, zauzmu ga do kraja, pa onda izbetoniraju deo parka da bi nadoknadili površinu prizemlja koja im fali. I to se javno predstavi kao "besplatno uređivanja paraka". I opet imamo Stf-a u prvim redovima koji trijumfalno utvrđuje nešto što i nije bio problem, da je to "i dalje javni prostor". Pa jeste, ali je suština što je to i dalje formalno deo parka, a tu sada više NEMA zelenila koga je bilo, dok je Drinska ulica postala isključivo izlaz iz privatne garaže, a ne nešto što bi možda više koristilo većem broju ljudi, pošto je dalje javna ulica u vlasništvu grada (koju privatnik ne plaća, a ipak je samo on korsti). Ne mislite li da su ovo pitanja koja zalužiju malo širu i malo "javniju" raspravu od pukog saopštenja da nam je "besplatno uređen park"?
I stalno tako. Ovakve stvari se samo ponavljaju i Stf je uvek tu da ih "objasni". Ali nije to bitno, želeo sam samo da kažem da je moje insistiranje na parku bio pokušaj da na jednom jednostavnom i dovoljno jasnom primeru ukažem da pristup "investitor iznad svega, a javnost ćemo lako zavarati" postaje uobičajeno pravilo kako se radi.