Da bi se mogle snimiti rupe na bočnim stranama stubova morao sam da pronađem neki vidikovac koji gleda na most pod nešto većim uglom, ali da ipak ne bude ne predaleko. Ovo je očigledno nečije privatno dvorište, srećom jedno od retkih bez ograde, pa moram da im se zahvalim što me nisu isterali.
Inače čitav ovaj kraj, od Zemunskog groblja pa uzvodno, je neotkriveni biser Beograda. Ovakav ambijent, još uvek prirodna vertikalna ivica koja se uzdiže direktno iz Dunava dok se pogled pruža kilometrima unaokolo, ne postoji na bilo kom drugom mestu u Beogradu. Ovde se vide čak i geološki slojevi davnog Panonskog mora! Moram da opet apelujem na bilo koga ko bi mogao da pomogne da se Zemunska opština najzad probudi iz zimskog sna i negde napravi mali javni park - vidikovac. A ako je moguće i stepenice do Dunava. Sad je pravi trenutak. Dok je kriza, dok narod nema para, a nekretnine nemaju cenu koju će imati kasnije. Sigurno bi našli jedan ili dva susedna placa gde bi ljudi ustupili zemljište opštini za odgovarajuću kompenzaciju ili čak i za nov i mnogo bolji stan od svoje trošne barake. Ako se to sad ne uradi, kasnije će biti nemoguće. Imanja na samoj ivici Dunavskog lesnog odeseka su isuviše dragocena da bi kasnije uopšte našli prodavca, a pogotovo negde iskopali i opravdali količinu para koju će on tražiti.
Ovde se vidi da su stvarno već napravili po dva kružna reza testerom oko oba stuba, očigledno mnogo pre nego što su planirali da počnu sa isecanjem viška betona oko ležišta. Iako linija reza izgleda tanka, to je izgleda dovoljno da se glavni raspon oslobodi...
... da bi se mogao betonirati centralni segment, koji trenutno izgleda ovako.
Opterećenje ...
Poređenje veličine glavnog raspona i jednog potiskivača šlepova.
Mesto za piknik.
Još 4 stuba pa smo na obali.
Skroz levo se nazire asfalt i jedno vozilo na njemu.
Leva obala Dunava.