Severna Tangenta, Most Zemun - Borča

[vladimir79]

@Veliki Vracar
Споменуо си пилон. Јерес. Бићеш спаљен на ломачи.

 

[relja]

........... i to sa 172m prolaza (a ako se odbiju izrazito spušteni krajevi luka onda jedva150m) pa nišanite brodari (treba uraditi zaista jake stubove jer će ih mlatiti samo tako..) Eto i Pančevac ima 5 jednakih polja sa po 160m širine a ovaj novi samo jedno za brodove, a ostala su za alase i veslače...

Pa Pančevac se nalazi u blizini Luke Beograd gde je plovilima potrebno više prostora za manevrisanje, bar ja tako kapiram. Negde sam imao crtež mosta sa koridorima ispod raspona, ne mogu sada da ga nađem, ali se sećam da plovidba nije dozvoljena ispod svakog od njih.
Plus, najviše incidenata je bilo sa loše privezanim baržama koje su se nalazile u blizini mosta i luke.

 

[nikola32]

Vizura sadašnjeg i budućeg mosta preko Dunava (nazire se privremeni ispred Knaufa)

Moj je utisak da je na ovoj lokaciji ipak bio primereniji arhitektonski omaž Mostu slobode u Novom Sadu nego ova kratkonoga Beška koja se gradi ovde...
Ipak je to gradski most i vidi se na slici da bi "legla" dva vitka pilona sa nešto kablova jednoredno ekonomično kroz sredinu i eto komotnog 350m raspona...I predivna vertikala koja daje ime i prezime čitavom tom prostoru. Drugim rečima oplemenjuje prostor, daje mu dušu...
A ovako vizuelno - palačinka, i to sa 172m prolaza (a ako se odbiju izrazito spušteni krajevi luka onda jedva150m) pa nišanite brodari (treba uraditi zaista jake stubove jer će ih mlatiti samo tako..) Eto i Pančevac ima 5 jednakih polja sa po 160m širine a ovaj novi samo jedno za brodove, a ostala su za alase i veslače...

Veliki plus! Isto razmisljam. Bio bi to lep most, stvarno bi oplemenio ceo kraj i Dunav na ulasku u Beograd

 

[vucko]

Ocigledno se pojavila nova stvar u Beogradu a zove se pilon fetis

Bez tih pilona na mostu i na ovom na adi bi dobili otprilike novca za most u Vinci.Ali dobro,vazno je da nam mostovi budu estetski naj naj.

Koliko vidim u Becu imaju isto mostove sa plovnim putem od 150-170 metara kao sto je i propisano.

 

[relja]

....a "stub" zvuči tako obično

 

[Veliki Vracar]

Bez tih pilona na mostu i na ovom na adi bi dobili otprilike novca za most u Vinci.Ali dobro,vazno je da nam mostovi budu estetski naj naj.

Vucko pretvaraš se u Vučića!

To što si napisao je čist SF ne drži vodu jer je neistina. Interesantno je da se često veruje politikantskim izjavama naših političarčića u jeku predizborne kampanje kao vrhunskim mudrostima, a opet reč najvećeg živog autoriteta u mostogradnji u nas i predsednika Akademije nauka se bagateliše kao trućanje izlapelog starčića koji još hoće iz ko zna kog razloga sve da nas navuče na tanak .. pilon!

A časna starina po ko zna koji put reče da savremena tehnologija u mostogradnji danas omogućuje podizanje mostova sa većim rasponima i kosim zategama i to po cenama koje se ne razlikuju više od 10-15% od cene onih sa istim profilom i potrebnim većim brojem stubova.
Dakle most u Vinči pride bi dobio samo uz pomoć deda Mraza ali ko zna možda se i on pojavi u ovoj lepoj bajci na Dunavu koju nam pričaš...

 

[Delija]

Постоји само један "главни" пловни коридор на Дунаву који је на том потезу ширине око 200м

Ето сад се намеће питање зашто је на најпрометнијој реци у Европи главни распон мањи од ширине самог пловног пута док је на далеко мањој и слабије прометној Сави распон ,ако занемаримо пилон, чак 7 пута шири од пловног пута?
.

 

[relja]

"Rekao Nikola Hajdin" - majka svih argumenata.

 

[Veliki Vracar]

A s druge strane Jovin, Maletin, Vučić, Vucko, Relja...

 

[relja]

Ti sebe dopiši uz Hajdina, ako ti prija, mene nemoj stavljati u isti koš ni sa kim.

Meni je malo bljutavo nazivati "časnom starinom" nekoga ko ima 89 godina i prihvata treći mandat predsednika SANU u zemlji iz koje je mladi naučnici i inženjeri beže glavom bez obzira.

 

[mekbejn]

Ja ne znam čemu bi služilo tih 30 metara širine (200 - 170), odnosno šta to plovi Dunavom čemu je potrebno više od 170m?

 

[Veliki Vracar]

O Hajdinu govori njegovo delo nemam ga rašta ja braniti...

 

[stf]

Постоји само један "главни" пловни коридор на Дунаву који је на том потезу ширине око 200м

Ето сад се намеће питање зашто је на најпрометнијој реци у Европи главни распон мањи од ширине самог пловног пута док је на далеко мањој и слабије прометној Сави распон ,ако занемаримо пилон, чак 7 пута шири од пловног пута?
.

Ја бих као контрааргумент навео историјске чињенице београдских мостова. Исти аргумент бих употребио и при одбрани оба моста, Игле и Кинеза.

Ко није читао о БГ мостовима, могао је добити кратак курс на изложби у Кнезу........

Дакле, ако гледамо кроз историју, постоји континуалност у одлукама, какав се мост где гради. Хајде да видимо Савске мостове:

Стари железнички
Најстарији сачувани мост. Чиста индустрија, без имало естетике. То је било и логично, јер је у време своје изградње локација била тешка вукојебина. Он, сам по себи угрожава пловидбу, што због стубова, што због висине, те је одавно планиран за расход. Али, у време кад је грађен, пловила су била другачија па је мост био примерен.

Мост Краља Александра
За оно време, и једну аграрну државу, то је био велелепан мост. Потпуни еквивалент данашњој Игли. Једна сиротиња од државе гради мост са затегама, и стубовима на обали, да би пловни пут био слободан. Такође, мост се практично налазио у центру града, па је логично било да буде архитектонски драгуљ.

Стари Савски мост
Монтажни и привремен, скепали га Немци, да могу прећи Саву. Његов положај је такав, да данас више смета него што користи. Планом метроа из седамдесетих, планиран за уклањање. Његова привременост је резултирала стубовима у води.

Бранков мост
Мост свог времена. Иако најмање "атрактиван" он је беома вредан и представља драгуљ свог времена. Такође, нема стубове у води.

Газела
Велелепни мост, чудо свог времена, апсолутно непотребан у тим димензијама у том времену. Испоставило се да су тадашњи критичали појели оно што се не једе. Нема стубове у води.

Нови железнички
Још један мост, много скупљи и велелепнији него што је могао бити. Нема стубове у води.

Мост на Ади
Велелепни и рекордер. Нема стубове у води.

Као што видимо, индустријски чисто функционални мостови у Београду, одувек су грађени на периферији, док су ближе граду увек грађени мостови далеко изнад наших финансијских могућности. И сви су се исплатили. Сви данас бране те мостове. А сви ти мостови имају исту причу као и Мост на Ади. Такође, сви мостови на Сави, немају стубове у води. Ако су данашњи политичари нерационални, зашто су сви мостови на Сави, грађени за будућност, грађени без стубова у води?

Панчевац је такође грађен на далекој периферији, па је његова естетика такође примерена времену. Кинески мост прати исту причу. Мислим да се питање: Зашто мостови на важнијем пловном путу, Дунаву, имају стубове у води, а на далеко мање битном, на Сави, ми градимо мостове без стубова у води?, поставља помало популистички. Дунав је огроман, а великим пловилима је лакше маневрисати него на далеко ужој Сави. Много је лакше "набости" пролаз између стубова на Дунаву, него на Сави. Финансије су други разлог.

За сваки мост, постојали су жестоки критичари, и све их је историја демантовала у пракси. То ће бити и са данашњим критичарима Моста на Ади. То је чињеница. Мостови представљају једне од најзначајнијих грађевина, и приликом њиховог грађења, мора се гледати много дање у будућност, него што многи то могу.

 

[spatiotecte]

Ma realno gledano, nista ne ugrozava plovidbu ni na Savi ni na Dunavu, ima apsolutno dovoljno mesta ispod svakog beogradskog mosta da se mimoidju brodovi tako da ne vidim cemu tolika polemika oko stubova u vodi ili premoscavanja bez stubova.

Dok ne vidim kolone ispod Beogradskih mostova nista vam ne verujem sta pricate!

 

[relja]

@STF
Mala ispravka:

Most kralja Aleksandra je imao stubove u plićaku Save koji su definisali naknadno uređenje obale.*
Oslonci Brankovog mosta se nalaze na mestima tih stubova.

Gazela - građena kao gradski most, političkom igrom postala deo auto puta, dakle greškom dobila na značaju zato što obilaznica nije završena (uvek treba gledati širu sliku). Takođe, ljudi koji su učestvovali u tom projektu kritikuju rešenje za Most preko Ade.

*Most na Adi - za razliku od Mosta kralja Aleksandra, njegovi oslonci su na suvom delu trenutno neuređene obale, koja će biti uređena i time smanjena sama širina Save. Jedno izmišljanje nepostojećeg problema i rekorda.

Ne znam, meni se Novi železnički nikada nije dopadao, baš mi je odudarao od mesta na kojem je podignut. Kasnije sam ga "svario" kada sam skapirao da je takak kakav je zbog položaja Prokopa, ali mi i dalje deluje kao konstrukcija preneta iz nekog rudnika ili rafinerije, a ne kao beogradski most.

Plovnom putu ne smetaju ni Ostružnički most, a ni Vidin-Kalafat, koji takođe imaju stubove u vodi.

Nemojmo se zanosti slavoljubivošću ili izmišljenim terminima kao npr "portfolio mostova".

 

[Delija]

Стф.Мост на Ади и није баш у центру града као што ни кинески мост није баш у Бољевцима.

 

[MilisaV]

Ma realno gledano, nista ne ugrozava plovidbu ni na Savi ni na Dunavu, ima apsolutno dovoljno mesta ispod svakog beogradskog mosta da se mimoidju brodovi tako da ne vidim cemu tolika polemika oko stubova u vodi ili premoscavanja bez stubova.

Dok ne vidim kolone ispod Beogradskih mostova nista vam ne verujem sta pricate!

nije baš tačno. moj dobar prijatelj je lađar i priča mi da se svaki put preznoji kad mora da prođe ispod starog železničkog mosta. problem je i u tome što kad ide nizvodno ne može da cilja pravo nego mora da plovi pod određenim uglom da bi prošao taj most.

 

[markobg]

Ко није читао о БГ мостовима, могао је добити кратак курс на изложби у Кнезу........


Стари железнички
Најстарији сачувани мост. Чиста индустрија, без имало естетике. То је било и логично, јер је у време своје изградње локација била тешка вукојебина. Он, сам по себи угрожава пловидбу, што због стубова, што због висине, те је одавно планиран за расход. Али, у време кад је грађен, пловила су била другачија па је мост био примерен.

Mnogi ne znaju ali ovde moram da te ispravim! Stari železnički most nije najstariji most u Beogradu! Samo njegovo mesto je najstariji prelaz i stubovi su stari ali sve ostalo nije. On je mnogo puta u svojoj istoriji rušen! Zapravo istorija železničkog prelaza preko Save kod Beograda je dosta komplikovana, posebno za vreme II sv. rata.

Predratni (drugi, pošto je prvi srušen u I sv. ratu) most je izgledao dosta drugačije, imao je ćelične lukove. Pošto je bio delimično oštećen početkom rata Nemci ga za vreme okupacije obnavljaju ali paralelno sa njim nizvodno (!!!) grade još jedan potpuno novi železnički most (njegovi ostatci su još vidljivi između Gazele i železničkog nasipa!!) jer su im trebala dva koloseka preko Save (sila je to bila, šta ćete)! Most je bio izgrađen na čeličnim šipovima a sama konstrukcija je zapravo deo konstrukcije današnjeg mosta (istina bio je nešto duži)! To je jedini put u istoriji, pre gradnje novog ž. mosta da je Beograd imao dva koloseka preko neke reke! Prilikom povlačenja Nemci dižu oba mosta u vazduh. Nove komunističke vlasti su u dosta komplikovanom procesu, koji je pratilo više nesreća i peripetija, na kraju odlučile da se konstrukcija tog nizvodnog "Nemačkog" mosta izvadi iz reke i u nešto izmenjenom obliku postavi na stare stubove prvog mosta. I tako je nastao današnji Stari železnički most. Još tada je smatran privremenim rešenjem ali kao što vidimo, sva privremena rešenja kod nas postanu trajna.

Najstariji sačuvani Beogradski most je Stari most, ili kako ga mnogi zovu Tramvajski, a tokom 50-tih i 60-tih su ga još zvali i Nemački. Ujedno je i jedini most u Beogradu (ne računajući one izgrađene posle II sv. rata) koji nikada nije bio srušen! Ironično i on je smatran privremenim... Ali...

 

[spatiotecte]

Samo da napomenem da taj stari savski most (ovaj zeleni za tramvaje) nije nemacki most kao sto vecina ljudi misli, vec je srpski.

Zapravo celicnu konstrukciju su srbi izgradili i bila je planirana da se postavi na neku drugu reku, ne na Savu.
Nemci kad su osvojili beograd su preuzeli tu konstrukciju i postavili je gde se i danas nalazi. Nisu oni tvorci idejnog resenja, vec su samo iskoristili postojecu konstrukciju.

Tako da taj naziv "nemacki most" svakako nije bas prikladan. A dosta ljudi ne voli taj most ili ga smatra ruznim samo zbog toga sto misle da su ga "svabe" izgradile.

 

[stf]

Стф.Мост на Ади и није баш у центру града као што ни кинески мост није баш у Бољевцима.

@STF
Mala ispravka:

Most kralja Aleksandra je imao stubove u plićaku Save koji su definisali naknadno uređenje obale.*
Oslonci Brankovog mosta se nalaze na mestima tih stubova.

Без љутње, али ово је већ ситничарење.

Gazela - građena kao gradski most, političkom igrom postala deo auto puta, dakle greškom dobila na značaju zato što obilaznica nije završena (uvek treba gledati širu sliku). Takođe, ljudi koji su učestvovali u tom projektu kritikuju rešenje za Most preko Ade.

Утолико горе. За један градски мост, у то време, то је била енормна свота новца, и наизглед непотребан пројекат. Градитељи Газеле су трпели истоветне критике које сада они упућују градитељима Игле. Нису у праву, као што ни њихови критичари, такође стручни, нису били у праву.

*Most na Adi - za razliku od Mosta kralja Aleksandra, njegovi oslonci su na suvom delu trenutno neuređene obale, koja će biti uređena i time smanjena sama širina Save. Jedno izmišljanje nepostojećeg problema i rekorda.

За колико? метар, два? опет ситничарење. Не знам у чему је проблем, сви нови мостови, који су грађени у БГ немају стубове у води. Па нису градитељи свих тих мостова то радили, ето онако, већ постоје разлози. Ајд да разумем да неки мост ремети тај "шаблон", па да та критика стоји, али .....

Ne znam, meni se Novi železnički nikada nije dopadao, baš mi je odudarao od mesta na kojem je podignut. Kasnije sam ga "svario" kada sam skapirao da je takak kakav je zbog položaja Prokopa, ali mi i dalje deluje kao konstrukcija preneta iz nekog rudnika ili rafinerije, a ne kao beogradski most.

Ни ја нисам његов љубитељ, али је чињеница да ни он, нема стубове у води.

Plovnom putu ne smetaju ni Ostružnički most, a ni Vidin-Kalafat, koji takođe imaju stubove u vodi.

Није баш адекватно поређење. Остружнички мост је на периферији, где је речни саобраћај много мањег интензитета, па нема разлога да се очува што шири пловни пут. Нема разних стоваришта, шљункара, чамаца, туристичких бродића, сплавова, једрилица, такси чамаца, брзалица......само понеки тегљач и покоји рибарски чамац.

Видин-Калафат је мост на Дунаву, такође на, ткз. "отвореном мору" (немам бољи израз). Он треба да се пореди са Кинезом, или Панчевачким, који такође имају стубове у води. Он није градски мост у градској зони пловног пута на уској реци.

Nemojmo se zanosti slavoljubivošću ili izmišljenim terminima kao npr "portfolio mostova".

Нема потребе да се било ко заноси. Чињенице су довољне.

Mnogi ne znaju ali ovde moram da te ispravim! Stari železnički most nije najstariji most u Beogradu!

Занхваљујем на исправци, а поготову на новим подацима. Научио сам нешто ново. + :kk:
Али, сам пост не демантује суштину на коју сам покушао да укажем.

И на крају:

nije baš tačno. moj dobar prijatelj je lađar i priča mi da se svaki put preznoji kad mora da prođe ispod starog železničkog mosta. problem je i u tome što kad ide nizvodno ne može da cilja pravo nego mora da plovi pod određenim uglom da bi prošao taj most.

Потврда са лица места да не говорим у празно, и да потреба да се избегну стубови у води није политичка фараонска побуда и иживљавање, већ потреба. Нико од нас не зна, какво је речно струјење Саве. Али зато барем можемо наслутити понешто у чињеници да сви нови БГ мостови преко Саве у ужем цетру града немају стубове у води. Мора да постоји разлог.

 

[drum1]

мој пост са мост на ади умп

Ма какав тунел-Као прво боље да се не изгради а као друго Београд ће пре добити метро него што ће се тај тунел изградити. У осталом очигледно је да су одустали од тунела и плановима УМП наставили на СМТ.

Надам се да неком неће пасти на памет да гради то лудило од УМП, за које може да се направе 2 линије метроа и које би донеле 10 пута већем решењу саобраћајних проблема у БГ-у.

СМТ и има смисла градити, и то баш тако да са БГ стране буде СМП, а НБГ стране буде УМП, јер је стари пројекат смт-а имао прекид на Сави те није имао смисла без изградње још једном моста или тунела, а мост ан том месту свакако није приоритет у Београду наредних 10 година.

баш тако и ја размишљам. иако јовин прича како је умп односно прстен за друмски саобраћај око града превазиђен концепт и како ће само да стимулише даљу вожњу 1човек-1ауто (ту се слажем с њим). мада није ни тај смп једноставан, далеко од тога...мислим да ће и он бити прескуп, мада оно што је добро је што неће имати петље, по мени и не треба, важно је да има зелени талас и да има 2-3 траке по смеру. ипак су данас најближе везе периферија београда све цик цак нешто. (тако је и смп код вма, што је реално бзвз).

са сдруге стране не видим како ће поједине деонице трасе смп да изведу. пре свега од трошарине до јерковића и од медака до преко ммл и миријева. ако сам добро схватио у миријеву су клизишта само тако?

 

[Delija]

Потврда са лица места да не говорим у празно, и да потреба да се избегну стубови у води није политичка фараонска побуда и иживљавање, већ потреба. Нико од нас не зна, какво је речно струјење Саве. Али зато барем можемо наслутити понешто у чињеници да сви нови БГ мостови преко Саве у ужем цетру града немају стубове у води. Мора да постоји разлог.

Једина реална потреба је та да распон не буде ужи од ширине пловног пута а висина за дату реку прописана. За веће бродове и барже река ван одређење ширине пловног пута једноставно не постоји.

Сви савски мостови и поготово ови без стубова у реци су грађени у друго време и нашим парама. Оволико преплаћивање естетике позајмљеним парама је ништа друго до лудачка и 100% ирационална мегаломанија која ће нас ускоро поклопити на најгори могући начин и подсетити нас да смо се "кур*или без покрића.

 

[stf]

Једина реална потреба је та да распон не буде ужи од ширине пловног пута а висина за дату реку прописана. За веће бродове и барже река ван одређење ширине пловног пута једноставно не постоји.

Заборавио си све остале учеснике у речном саобраћају. На сави не плове само барже и бродови, поготово не у близини Аде циганлије.

Сви савски мостови и поготово ови без стубова у реци су грађени у друго време и нашим парама. Оволико преплаћивање естетике позајмљеним парама је ништа друго до лудачка и 100% ирационална мегаломанија која ће нас ускоро поклопити на најгори могући начин и подсетити нас да смо се "кур*или без покрића.

Мислим да ово не стоји. Не познајем сваки случај детаљно, али не верујем да су Краљ Александар и Газела грађени без кредита. Бранков је ратна одштета. Једино Нови железнички је можда грађен искључиво од наших пара....можда.....

 

[Delija]

Осталим учесницима у речном саобраћају стубиви нису проблем.

 

[markobg]

Samo da napomenem da taj stari savski most (ovaj zeleni za tramvaje) nije nemacki most kao sto vecina ljudi misli, vec je srpski.

Zapravo celicnu konstrukciju su srbi izgradili i bila je planirana da se postavi na neku drugu reku, ne na Savu.
Nemci kad su osvojili beograd su preuzeli tu konstrukciju i postavili je gde se i danas nalazi. Nisu oni tvorci idejnog resenja, vec su samo iskoristili postojecu konstrukciju.

Tako da taj naziv "nemacki most" svakako nije bas prikladan. A dosta ljudi ne voli taj most ili ga smatra ruznim samo zbog toga sto misle da su ga "svabe" izgradile.

Naravno da je most spski, ali su ga ipak izgradile šbabe!

Pazi, samo deo konstrukcije mosta sa lukovima je bio ranije izgrađen i to je bilo namenjeno da premošćava Tisu kod Žablja. Ali pošto je Beograd ostao bez ijednog mosta okupatori odlučuju da ga privremeno (sic!) premeste ovde. Sve ostalo izgradili su Nemci, u potpunosti. Ništa, kao što rekoh, osim konstrukcije sa lukom nije ranije postojalo. Švabe su sve to izgradile u veoma kratkom roku 1942. i to za manje od 6 meseci. Nikakvi raniji planovi nisu postojali da na tom mestu bude most, zapravo i same Švabe su ga smatrale privremenim, dok se ne obnovi Most Kralja Aleksandra (Brankov)....

Inače njegov prvi naziv je bio "Princ Eugen" ali posleratni "Nemački" odnosno "Švapski most", kao što napisah, je danas potpuno nepoznat, malo ljudi danas uopšte zna da je most ikada tako zvan! Naziv je bio u upotrebi sve negde do druge polovine 60-tih, kada se gubi i kada ga zamenjuje naziv "Stari savski most". Do 60-tih je već bio dosta propao, obzirom da je dobrim delom bio izgrađen od drvenih greda, pa je nekoliko godina preko nejga bio zabranjen svaki saobraćaj osim pešačkog. Tek krajem 60-tih kada je prvi put rekonstruisan, a u to vreme se otprilike gubi to "nemačko" ime, je konstrukcija dobila današnji izgled. Tramvaji su preko njega pušteni 1984. i od tada ga mnogi zovu "Tramvajski". Zanimljivo da mnogi Beograđani pogrešno smatraju da je preko njega nekada prelazila železnica, što je, naravno, potpuno netačno!

Занхваљујем на исправци, а поготову на новим подацима. Научио сам нешто ново. + :kk:
Али, сам пост не демантује суштину на коју сам покушао да укажем.

Nije mi ni bio za cilj da ulazim u bilo šta drugo do samo da napravim mali OT i skrenem pažnju na većini potpuno nepoznatu istorijsku činjenicu o starom železničkom mostu. Nadam se da vam je zanimljivo.

Inače, konstrukcija pomenutog nizvodnog ž. mosta je imala 6 delova, dok je za gradnju današnjeg, kao što znamo i vidimo, iskorišćeno 4 jer su dve bile potpuno unuštene u savezničkom bombardovanju 1944. i nisu se mogle iskoristiti. Zato je most ovako neprirodno kratak, predratni most koji je bio na tom mestu je bio duži. Nije ovako ni građen zbog nekih tadašnjih standarda i sl. već prosto zbog činjenice da se na njegovoj gradnji maksimalno štedelo, a nije se ni vodilo računa jer to je "privremeni most"... Zanimljivo da su u to vreme planirali još jeftiniju varijantu, baš poput te nizvodne, dakle bez pravih stubova već samo na čeličnim šipovima! Ali što zbog neznanja i neiskustva tadašnjih posleratnih inženjera što zbog jedne velike nesreće prilikom gradnje odabrano je postojeće rešenje.

Ako se neko pita gde su ti ostatci tog drugog paralelnog mosta evo ovde se sve lepo vidi, posebno koliko su tadašnji ž. mostovi bili duži od današnjeg: