Severna Tangenta, Most Zemun - Borča
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
Al se raspisaste o buci 
E pa da dodam i ja moje misljenje zasnovano na skromnom znanju o kretanju zvucnog talasa.
Buka sa mosta ce biti najizrazenija u ranim jutarnjim casovima (svitanje) jer u to vreme zvuk ima tendenciju povijanja na dole. U ostalom delu dana (i noci) zvuk ima tendenciju povijanja na gore (ka nebu) pa bi se uzevsi ovo u obzir, kao i cinjenice da je most skoro 3km uzvodno, ali i da je vec na visini, dalo ocekivati da nivo buke na keju bude na zanemarljivo niskom nivou.
Takodje, na zuminoj slici, kamion koji je parkiran nema motor iznad nivoa betonske barijere, vec je to samo maska. Najveca kolicina zvuka kod motornih vozila se inace oslobadja ka tlu, a posto je dole kolovoz, oivicen betonskim barijerama zvuk ce u startu biti usmeren u visinu.
Ono sto niko od vas nije spomenuo to je kvalitet asfaltne podloge, tacnije zavrsnog sloja, jer je u ukupnoj buci znacajno ucesce buka pneumatika pri kotrljanju po podlozi.
E pa da dodam i ja moje misljenje zasnovano na skromnom znanju o kretanju zvucnog talasa.
Buka sa mosta ce biti najizrazenija u ranim jutarnjim casovima (svitanje) jer u to vreme zvuk ima tendenciju povijanja na dole. U ostalom delu dana (i noci) zvuk ima tendenciju povijanja na gore (ka nebu) pa bi se uzevsi ovo u obzir, kao i cinjenice da je most skoro 3km uzvodno, ali i da je vec na visini, dalo ocekivati da nivo buke na keju bude na zanemarljivo niskom nivou.
Takodje, na zuminoj slici, kamion koji je parkiran nema motor iznad nivoa betonske barijere, vec je to samo maska. Najveca kolicina zvuka kod motornih vozila se inace oslobadja ka tlu, a posto je dole kolovoz, oivicen betonskim barijerama zvuk ce u startu biti usmeren u visinu.
Ono sto niko od vas nije spomenuo to je kvalitet asfaltne podloge, tacnije zavrsnog sloja, jer je u ukupnoj buci znacajno ucesce buka pneumatika pri kotrljanju po podlozi.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.164
- Pohvaljen
- 24.459
Pošto znamo koliko je vremena i poruka potrošeno na kumovanje mosta na Adi, da probam sa jednom analizom pravila koja se koriste kad se daju imena. Sad već imamo iskustva, pa možda ovako bude kraće.
Mislim da možete trajno da zaboravite na to da mostovi nose imena ljudi. To da se objekti zovu po ljudima je suprotno temeljnoj logici formiranja svakog jezika, a pogotovo našeg. Jezik "smatra" da je poželjno da reči, ako je to ikako moguće, još i OPISUJU pojavu ili objekat na koji se odnose, i zato je apstraktni kod ili šifra, tj kombinacija slova koja inače ništa ne znači sem što je naziv ili nečije ime, u principu nepoželjna. Reč je oznaka, simbol nečega, ali ju je teško zapamtiti ako je samo to. Fond osnovnih reči kojim ljudi barataju (tj apstraktnih kodova bez dodatnog opisnog značenja) ne može biti preterano veliki. Mozak pokušava da štedi sopstvene memorijske kapacitete gde god može, pa svuda traži strukturu i šablone. Stvari se zato ne pamte nepovezane, same za sebe, ako se to ikako može izbeći. Zbog toga se obično traži dodatno značenje nekog naziva. Kod nas se tako čak i ljudi zovu po nadimcima, a ne po pravim imenima, da bi se običnim objektima moglo dozvoliti da kao ime poseduju samo šifru bez smislene i stvarne asocijativne veze sa samim predmetom. I naša prezimena su ustvari nastala od nadimaka. Sva su ona prvobitno bila neki opis. Pa sad, kad su počela da se koriste kao običan kod, tj oznaka čoveka bez drugog značenja, narod uz ime i prezime opet koristi i stvara još i nadimak, jer je očigledno da su imena nekako suva i jalova ako ništa ne opisuju. Ako most u svesti mnogih ljudi nije STVARNO vezan za neko ime, onda to ime ne može stvarno opstati kao ime mosta.
Tu se krije i objašnjenje za naš jedini most čiji je naziv vezan za čoveka, "Brankov most". Ovaj most je u imaginaciji naroda stvarno POSTAO "Brankov most" verovatno zato što je Branko Ćopić skočio sa njega. Tu se slavi i pamti taj ČIN, on je ZATO "zaslužio" da most bude njegov, a Brankovo delo se slavi tek posredno. Vrednost njegove ličnosti (za svrhu imenovanja nečega) kao da je konačno potvrđana tek tim činom. Verovatno je glavni činilac bio utisak da je to bio romantični i hrabar gest jednog pravog pesnika koji svoje razočarenje novom državom i sopstvenim životom može dostojno izraziti samo na taj način. Neka vrsta, pomalo spomenika, a pomalo prkosa komunističkim vlastima. U Srbiji ima puno mesta nazvanih po devojkama koje su se tu utopile zbog nemoguće ljubavi. Mora biti nešto dostojno pamćenja i prepričavanja, dakle, "DOGAĐAJ na tom mestu" (značajan), ili možda "posebnost mesta" (dakle delimični opis objekta, tj bitna, izdvajajuća karakteristika). Postoji velika cena koja se mora platiti da bi narod prihvatio da vaše ime bude oznaka mesta, i apsolutno je neophodno da vi STVARNO budete u nekoj vezi sa tim mestom. Bez obzira kakav ste heroj, ako nemate veze sa objektom, on ne može nositi vaše ime kao svoju oznaku. Jer to je čitav razlog njenog postojanja, tj da označava taj objekat, a ne da slavi nekoga ako je on nepovezan sa samim objektom. Veze se ne uspostavljaju nasilno, dekretom.
Ova pravila tradicionalne kulture i logika formiranja jezika su tokom istorije stalno zloupotrebljavani od strane svih autoritarnih vlasti, pa su objektima davana imena koja vlast želi da narod pamti. U pitanju je obična propaganda, državni marketing u mediju jezika, dakle jedna vrsta nasilja koje se u njemu "prima" samo vrlo upornim i dugogodišnim ponavljanjem medija. Potrebno je da se rode i odrastu nove generacije koje od rođenja slušaju NAJVIŠE taj naziv za neki objekat.
Koja je onda razlika između imena ulica i imena mostova? Jer očigledno da su zvanična imena ulica najčešće prihvaćena, a imena mostova nisu. Ulica ima mnogo, a mostova malo. Broj puta koji moramo da ponovimo ime neke slučajne ulice je mali, a kod imena mosta veliki. Dakle ogroman broj ljudi ponavlja imena mostova, pa je stabilnost, inercija reči koje se puno koriste veoma velika u slučaju mosta, a veoma mala u slučaju ulice. A pošto narodna imena mostova u Beogradu još i opisuju sam most, to je dodatni faktor u njihovu korist, a protov zvaničnih imena.
Na kraju, može se zaključiti da je davanje imena zaslužnih ljudi mostovima, iako u svetu donekle prihvaćeno kao praksa, ustvari jedna vrsta državnog nasilja, forma propagande. Ili obrazovanja, što je u suštini isto. Pitanje je naravno samo da li je programiranje uma korisno ili ne. Jeste da ovo drugo formira čoveka kao pripadnika neke zajednice, ali gde je tačno granica između korisnog obrazovanja i metoda kontrole mase koja služi samo upravljačkom sloju je vrlo problematično pitanje. Meni se čini da su u Srpskoj tradiciji mostovi isuviše važan objekat da bi smo smeli da je u ovoj oblasti na silu menjamo. Iako naizgled nema štete od ovakvog čuvanja pamćenja na velike ljude, ipak je to neka vrsta zloupotrebe jezika, tj narušavanja njegovog spontanog i optimalnog razvoja, a to jeste šteta. Jezik nije oglasna tabla. Zbog toga nazivi mostova treba da slede SAMO opisane principe najveće jezičke koristi uz najmanje zamaranje u pamćenju suvišnih stvari. Dakle, u najmanjem jezičkom pakovanju mora da se ubaci i jednoznačnost oznake, i što bogatiji opis samog predmeta. Nečije ime nam u tome uopšte ne pomaže.
Mislim da možete trajno da zaboravite na to da mostovi nose imena ljudi. To da se objekti zovu po ljudima je suprotno temeljnoj logici formiranja svakog jezika, a pogotovo našeg. Jezik "smatra" da je poželjno da reči, ako je to ikako moguće, još i OPISUJU pojavu ili objekat na koji se odnose, i zato je apstraktni kod ili šifra, tj kombinacija slova koja inače ništa ne znači sem što je naziv ili nečije ime, u principu nepoželjna. Reč je oznaka, simbol nečega, ali ju je teško zapamtiti ako je samo to. Fond osnovnih reči kojim ljudi barataju (tj apstraktnih kodova bez dodatnog opisnog značenja) ne može biti preterano veliki. Mozak pokušava da štedi sopstvene memorijske kapacitete gde god može, pa svuda traži strukturu i šablone. Stvari se zato ne pamte nepovezane, same za sebe, ako se to ikako može izbeći. Zbog toga se obično traži dodatno značenje nekog naziva. Kod nas se tako čak i ljudi zovu po nadimcima, a ne po pravim imenima, da bi se običnim objektima moglo dozvoliti da kao ime poseduju samo šifru bez smislene i stvarne asocijativne veze sa samim predmetom. I naša prezimena su ustvari nastala od nadimaka. Sva su ona prvobitno bila neki opis. Pa sad, kad su počela da se koriste kao običan kod, tj oznaka čoveka bez drugog značenja, narod uz ime i prezime opet koristi i stvara još i nadimak, jer je očigledno da su imena nekako suva i jalova ako ništa ne opisuju. Ako most u svesti mnogih ljudi nije STVARNO vezan za neko ime, onda to ime ne može stvarno opstati kao ime mosta.
Tu se krije i objašnjenje za naš jedini most čiji je naziv vezan za čoveka, "Brankov most". Ovaj most je u imaginaciji naroda stvarno POSTAO "Brankov most" verovatno zato što je Branko Ćopić skočio sa njega. Tu se slavi i pamti taj ČIN, on je ZATO "zaslužio" da most bude njegov, a Brankovo delo se slavi tek posredno. Vrednost njegove ličnosti (za svrhu imenovanja nečega) kao da je konačno potvrđana tek tim činom. Verovatno je glavni činilac bio utisak da je to bio romantični i hrabar gest jednog pravog pesnika koji svoje razočarenje novom državom i sopstvenim životom može dostojno izraziti samo na taj način. Neka vrsta, pomalo spomenika, a pomalo prkosa komunističkim vlastima. U Srbiji ima puno mesta nazvanih po devojkama koje su se tu utopile zbog nemoguće ljubavi. Mora biti nešto dostojno pamćenja i prepričavanja, dakle, "DOGAĐAJ na tom mestu" (značajan), ili možda "posebnost mesta" (dakle delimični opis objekta, tj bitna, izdvajajuća karakteristika). Postoji velika cena koja se mora platiti da bi narod prihvatio da vaše ime bude oznaka mesta, i apsolutno je neophodno da vi STVARNO budete u nekoj vezi sa tim mestom. Bez obzira kakav ste heroj, ako nemate veze sa objektom, on ne može nositi vaše ime kao svoju oznaku. Jer to je čitav razlog njenog postojanja, tj da označava taj objekat, a ne da slavi nekoga ako je on nepovezan sa samim objektom. Veze se ne uspostavljaju nasilno, dekretom.
Ova pravila tradicionalne kulture i logika formiranja jezika su tokom istorije stalno zloupotrebljavani od strane svih autoritarnih vlasti, pa su objektima davana imena koja vlast želi da narod pamti. U pitanju je obična propaganda, državni marketing u mediju jezika, dakle jedna vrsta nasilja koje se u njemu "prima" samo vrlo upornim i dugogodišnim ponavljanjem medija. Potrebno je da se rode i odrastu nove generacije koje od rođenja slušaju NAJVIŠE taj naziv za neki objekat.
Koja je onda razlika između imena ulica i imena mostova? Jer očigledno da su zvanična imena ulica najčešće prihvaćena, a imena mostova nisu. Ulica ima mnogo, a mostova malo. Broj puta koji moramo da ponovimo ime neke slučajne ulice je mali, a kod imena mosta veliki. Dakle ogroman broj ljudi ponavlja imena mostova, pa je stabilnost, inercija reči koje se puno koriste veoma velika u slučaju mosta, a veoma mala u slučaju ulice. A pošto narodna imena mostova u Beogradu još i opisuju sam most, to je dodatni faktor u njihovu korist, a protov zvaničnih imena.
Na kraju, može se zaključiti da je davanje imena zaslužnih ljudi mostovima, iako u svetu donekle prihvaćeno kao praksa, ustvari jedna vrsta državnog nasilja, forma propagande. Ili obrazovanja, što je u suštini isto. Pitanje je naravno samo da li je programiranje uma korisno ili ne. Jeste da ovo drugo formira čoveka kao pripadnika neke zajednice, ali gde je tačno granica između korisnog obrazovanja i metoda kontrole mase koja služi samo upravljačkom sloju je vrlo problematično pitanje. Meni se čini da su u Srpskoj tradiciji mostovi isuviše važan objekat da bi smo smeli da je u ovoj oblasti na silu menjamo. Iako naizgled nema štete od ovakvog čuvanja pamćenja na velike ljude, ipak je to neka vrsta zloupotrebe jezika, tj narušavanja njegovog spontanog i optimalnog razvoja, a to jeste šteta. Jezik nije oglasna tabla. Zbog toga nazivi mostova treba da slede SAMO opisane principe najveće jezičke koristi uz najmanje zamaranje u pamćenju suvišnih stvari. Dakle, u najmanjem jezičkom pakovanju mora da se ubaci i jednoznačnost oznake, i što bogatiji opis samog predmeta. Nečije ime nam u tome uopšte ne pomaže.
Пупиново име није предложено од стране државе. Тако да није ни пропаганда ни програмирање, већ управо из народа.
Неки од вас се упиру да докажу да је природно да уместо имена човека, носи име народа, па још другог, далеког.
Име које је остало у народу свакако није то које неки од вас покушавају да промивишу.
На једно помињање „кинеског" јављају се неколико пута друга имена.
Када би бројали у медијима па и на форумима а и међу светом, далеко највише се користи управо тренутно званичан назив: Земун - Борча! То је како је Зума рекао уједно и назив који задовољава и ту форму описног, прецизно географски. Као такав унет је у већину наслова и разговора, па и у наслов ове теме...као и теме на другим местима, вестима... од стране форумаша, новинара, народа једном речју.
Наравно да ће његова функција бити увек оно што је у правом фокусу али и ово треба избистрити...
Назив који неки сугеришу, по мени је чак непристојан. Нарочито ако се зна да је већина учесника, градитеља на овом пројекту домаћа и да смо ми једини инвеститори и финансијери.
Да је поклон, па и да кажемо.
Неки од вас се упиру да докажу да је природно да уместо имена човека, носи име народа, па још другог, далеког.
Име које је остало у народу свакако није то које неки од вас покушавају да промивишу.
На једно помињање „кинеског" јављају се неколико пута друга имена.
Када би бројали у медијима па и на форумима а и међу светом, далеко највише се користи управо тренутно званичан назив: Земун - Борча! То је како је Зума рекао уједно и назив који задовољава и ту форму описног, прецизно географски. Као такав унет је у већину наслова и разговора, па и у наслов ове теме...као и теме на другим местима, вестима... од стране форумаша, новинара, народа једном речју.
Наравно да ће његова функција бити увек оно што је у правом фокусу али и ово треба избистрити...
Назив који неки сугеришу, по мени је чак непристојан. Нарочито ако се зна да је већина учесника, градитеља на овом пројекту домаћа и да смо ми једини инвеститори и финансијери.
Да је поклон, па и да кажемо.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
E ali ja imam nepogresiv osecaj kako god se most na kraju zvanicno zvao, da ga niko u obicnom narodu nece zvati po tom nazivu vec ce ostati u podsvesti svih 'Kineski'! Ljudi obicno pamte i sluze se kratkim i utemeljenim nazivima. Evo videcete, iako navijam kao i Borcanac da bude most Mihaila Pupina, dugo ce on u svim obicnim razgovorima ljudi biti 'kineski most' pa tek onda usput Pupinov ili kako god jer se kao 'kineski' od samog pocetka odomacio.
Гага
Professional
direktor":2kf9lf92 je napisao(la):
Тачно, мост има званично име "Мост пријатељства Народне Републике Кине и Републике Србије" и то име је дато још при постављању камена темељца за овај мост код оне ткз. лакат кривине у јулу 2010. године. Тада су БоТа и председник Сталног комитета Свекинеског народног конгреса Ву Бангуо поставили тај камен темељац.
http://wikimapia.org/16836473/sr/%D0%9A ... 1%81%D1%82
Представници "Земунске приче" и "Покрет напред Банат" су предали захтев Граду да се мосту додели име "Михајло Пупин", што лично и подржавам, мада ће опет, што кажу Небојша и Пантограф, а то сви и знамо, народ од миља и навике, мост звати "Кинески мост".
http://pokretnapred.com/2014/03/predaja ... -beograda/
Народски ће остати З/Б што је и сада далеко највише распрострањено.
Треба дати на гласање па нека буде на крају Пупинов како и доликује а и како је из народа и предложено
У праву је Игор да је највише кинеза било на мосту али је и ту довозио бетон неки локалац, чувар даноноћно, имали смо слике са крана на самом мосту од колеге Борча011 који је дао свој допринос неки ту (осим нама сликама :wink: ) изолација... не знам да ли ове ограде на крају, расвету, цевоводе, одводе, асфалт...
Да не заборавимо некога а посебно не наше.
И то је само за мост питање а осталих 20 километара фронта?
На жалост, политика нека је утицала да те деонице наших не делују импресивно, посебно због одлагања. Како су били кренули јасно је да без проблема могу да заврше у року. А још су каснили у старту са изласком на терен...
Сада је исто на делу тужна слика да на читавим деоницама од моста до ЗРпута и од моста до лакта, ствари иду преспоро. Да се по негде затекне до два човека на пар км трасе. На крају ме неће изненадити ни да пробију рок! Код Цара Душана месецима скоро без икаквог напретка, даље до лакта по мало насипање, у кукурузима 0 до петље преко Зрењанинца... али то је нека виша ствар.
Кинезима хвала на учешћу и коректности. Надам се да ће наша страна бити коректна при плаћању, да се извођачи испоштују и то је то молим. Ни купатило не зовем Мићиним, што је реновирао платио сам и частио и поштујем...ал` је моје
Треба дати на гласање па нека буде на крају Пупинов како и доликује а и како је из народа и предложено
У праву је Игор да је највише кинеза било на мосту али је и ту довозио бетон неки локалац, чувар даноноћно, имали смо слике са крана на самом мосту од колеге Борча011 који је дао свој допринос неки ту (осим нама сликама :wink: ) изолација... не знам да ли ове ограде на крају, расвету, цевоводе, одводе, асфалт...
Да не заборавимо некога а посебно не наше.
И то је само за мост питање а осталих 20 километара фронта?
На жалост, политика нека је утицала да те деонице наших не делују импресивно, посебно због одлагања. Како су били кренули јасно је да без проблема могу да заврше у року. А још су каснили у старту са изласком на терен...
Сада је исто на делу тужна слика да на читавим деоницама од моста до ЗРпута и од моста до лакта, ствари иду преспоро. Да се по негде затекне до два човека на пар км трасе. На крају ме неће изненадити ни да пробију рок! Код Цара Душана месецима скоро без икаквог напретка, даље до лакта по мало насипање, у кукурузима 0 до петље преко Зрењанинца... али то је нека виша ствар.
Кинезима хвала на учешћу и коректности. Надам се да ће наша страна бити коректна при плаћању, да се извођачи испоштују и то је то молим. Ни купатило не зовем Мићиним, што је реновирао платио сам и частио и поштујем...ал` је моје
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
utorak 5.08.2014. | 11:48
BG: Štrajk građevinaca, radovi stop
Izvor: Beta
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=884756
Beograd -- Oko 300 zaposlenih u beogradskom preduzeću "Ratko Mitrović - niskogradnja" počeli su štrajk na svim gradilištima na kojima su angažovani.
Radnici štrajkuju jer im poslodavac duguje zarade, saopštio je Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
Kako je agenciji Beta kazao poverenik Sindikalne organizacije "Ratko Mitrović - niskogradnja" Mile Čolić, radnici štrajkuju od juče na obilaznici kod Borče, odnosno pristupnim putevima za most Borča-Zemun, zatim na zemunskoj strani mosta, obilaznici oko Beograda na delu od Dobanovaca do Ostružnice i u ulici Vojvode Stepe koja se rekonstruiše.
On je naveo da radnici tog građevinskog preduzeća štrajkuju zbog neisplaćenih zarada za april, maj, jun i jul 2014. godine, neisplaćenih naknada za prevoz za februar, mart, april, maj, jun i jul 2014. godine i neisplaćenih razlika u zaradama za oktobar, novembar i decembar 2012.
Čolić je kazao da su radnici tog preduzeća skoro sve svoje zarade u 2012. i 2013. ostvarivali putem štrajka.
Prema njegovim rečima, poslodavac i vlasnik firme "MBA Miljković" za sada nije spreman za pregovore.
Čolić je kazao da će štrajk trajati dok se zahtevi radnika ne ispune, navodeći da je o celom slučaju obaveštena i ministarka građevinarstva, saobraćaja i urbanizma Zorana Mihajlović.
BG: Štrajk građevinaca, radovi stop
Izvor: Beta
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=884756
Beograd -- Oko 300 zaposlenih u beogradskom preduzeću "Ratko Mitrović - niskogradnja" počeli su štrajk na svim gradilištima na kojima su angažovani.
Radnici štrajkuju jer im poslodavac duguje zarade, saopštio je Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
Kako je agenciji Beta kazao poverenik Sindikalne organizacije "Ratko Mitrović - niskogradnja" Mile Čolić, radnici štrajkuju od juče na obilaznici kod Borče, odnosno pristupnim putevima za most Borča-Zemun, zatim na zemunskoj strani mosta, obilaznici oko Beograda na delu od Dobanovaca do Ostružnice i u ulici Vojvode Stepe koja se rekonstruiše.
On je naveo da radnici tog građevinskog preduzeća štrajkuju zbog neisplaćenih zarada za april, maj, jun i jul 2014. godine, neisplaćenih naknada za prevoz za februar, mart, april, maj, jun i jul 2014. godine i neisplaćenih razlika u zaradama za oktobar, novembar i decembar 2012.
Čolić je kazao da su radnici tog preduzeća skoro sve svoje zarade u 2012. i 2013. ostvarivali putem štrajka.
Prema njegovim rečima, poslodavac i vlasnik firme "MBA Miljković" za sada nije spreman za pregovore.
Čolić je kazao da će štrajk trajati dok se zahtevi radnika ne ispune, navodeći da je o celom slučaju obaveštena i ministarka građevinarstva, saobraćaja i urbanizma Zorana Mihajlović.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.164
- Pohvaljen
- 24.459
rasho62":3it7yiqp je napisao(la):
Brankov most nije bio zvanično ime pa možemo samo da nagađamo. Međutim, koliko sam u stanju da rekonstruišem celu priču, istorijat naziva ide otprilike ovako.
Kad je 1957. most napravljen, nazvan je "Most Bratstva i Jedinstva". Naravno, narod uopšte nije imao nameru da ga tako zove, pa mu je godinama privaćeno ime bilo jednostavno "Novi most". Kad je 1970. napravljena Gazela, nastao je problem, jer je tehnički posmatrano sada Gazela bila novi most, pa više nije bilo jasno na koji se most misli. Tako su se u opticaju počeli pojavljivati razni nazivi, pa da bi se izbegla zabuna, mnogi su počeli koristiti duži ali bar precizan izraz "Most kod Brankove ulice". Vremenom je to skraćeno na sadašnji naziv "Brankov most". Tako da originalni Branko jeste Branko Radičević, ali preciznije posmatrano, ustvari ne on, nego njegova ulica. "Branko" se dakle tada odnosilo na opis lokacije mosta, na obližnju Brankovu ulicu, a ne na samog čoveka. Međutim 26. marta 1984. se desilo nešto što je bilo apsolutni šok za tadašnje prilike. Branko Ćopić je izvršio samoubistvo skočivši sa mosta. On je bio nezaobilazni deo školske lektire ogromne većine, pa možda i svih u Jugoslaviji, a zbog svojih priča punih autentične životne radosti, istovremeno tužnih i veselih doživljaja običnih ljudi, u početku je bio apsolutni miljenik i partije i naroda. Kasnije se međutim razočarao u vlast, pa su se zbog nekih izrazito kritičkih knjiga komunisti i on razišli, dok je u narodu postao još omiljeniji, ako je to uopšte bilo moguće. Njegovo samoubistvo je bilo takav šok za sve, i imalo tako veliki značaj, da je došlo do spontanog, ali opšteprihvaćenog spajanja činjenica da se on ubio skokom sa mosta koji se ionako već zvao Brankov most, pa se od tada na dalje po popularnom mišljenju izraz "Brankov most" odnosi isključivo na Branka Ćopića. Tako je nastalo to ime, i tako će nesmunjivo i ostati.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.164
- Pohvaljen
- 24.459
Biće "Kineski" ili "Kinez" dok ne naprave još neki most, a onda tipujem na "Zemunski", "Zemunac" ili nešto slično. Samo se upitate šta je kod njega posebno. Ili malo detaljnije, izbor imena se manje više svodi na najupečatljiviju od sledeće tri karakteristike.
Šta ga razlikuje od svih drugih
Postoji li na njemu, ili vezano za njega, nešto što privlači pažnju (zanimljivo, značajno, skupo, neobično, priča ...)
Postoji li posebno dobar i kratak opis nekog njegovog aspekta ili načina korišćenja, nešto što odmah izaziva živu i bogatu sliku, bilo mosta bilo lokacije gde se nalazi.
Takođe, veoma se retko u često korišćenom imenu prihvata više od jedne reči. Ljudi ne žele da ih neko prisiljava da iz dana u dan kao papagaji ponavljaju dve reči ako samo jedna obavlja isti posao. Jezički rituali tog tipa nisu potrebni ni poželjni, pa kad mnogo njih mnogo puta mora da ponovi jedno te isto, to ili mora biti kratko, ili će brzo biti zamenjeno.
Spojiti ove dve pomalo suprotne grupe zahteva nije baš tako lako ako to treba da radi neka komisija, ali nije ni preterano teško ako pustite da neko vreme radi narodno stvaralaštvo.
Šta ga razlikuje od svih drugih
Postoji li na njemu, ili vezano za njega, nešto što privlači pažnju (zanimljivo, značajno, skupo, neobično, priča ...)
Postoji li posebno dobar i kratak opis nekog njegovog aspekta ili načina korišćenja, nešto što odmah izaziva živu i bogatu sliku, bilo mosta bilo lokacije gde se nalazi.
Takođe, veoma se retko u često korišćenom imenu prihvata više od jedne reči. Ljudi ne žele da ih neko prisiljava da iz dana u dan kao papagaji ponavljaju dve reči ako samo jedna obavlja isti posao. Jezički rituali tog tipa nisu potrebni ni poželjni, pa kad mnogo njih mnogo puta mora da ponovi jedno te isto, to ili mora biti kratko, ili će brzo biti zamenjeno.
Spojiti ove dve pomalo suprotne grupe zahteva nije baš tako lako ako to treba da radi neka komisija, ali nije ni preterano teško ako pustite da neko vreme radi narodno stvaralaštvo.
Mislim da od nekih naziva za most nema ništa i u narodu će ostati ili Kineski ili most Zemun-Borča.Ova dva naziva su se odomaćila i najčešće se spominju u nekoj komunikaciji među običnim svetom koliko sam ja primetio,a to se vrlo teško rekao bih nekako ne menja.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Ministarka Mihajlović: Spojen most Zemun-Borča, otvaranje krajem decembra
Tanjug | 06. 08. 2014. - 13:18h | Foto: N. Marković | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/485845 ... m-decembra
Konstrukcija mosta preko Dunava između Zemuna i Borče je spojena i most bi trebalo da bude otvoren krajem decembra ove godine, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
- Radovi idu planiranom dinamikom i Vlada Srbije očekuje da otvorimo ovaj most krajem decembra - rekla je Mihajlović novinarima, tokom obilaska gradilišta mosta zajedno sa kineskim amasadorom Li Mančangom.
Mihajlović je rekla da će u toku 2015. godine biti potpuno završene sve pristupne saobraćajnice u dužini od 21 kilometar.
Do kraja ove godine trebalo bi da bude završen most zajedno sa pristupnim saobraćajniacma od Novosadskog do Zrenjaniskog puta, a do septembra 2015. godine deo od Zrenjaninskog do Pančevačkog puta.
Mihajlović je rekla da je Ministarstvo građevinarstva maksimalno angažovano na realizaciji tog projekta i da je postavljanje mentora za taj most, kao i za druge deonice u izgradnji, dalo rezultate.
Ministarka je najavila da će vlada sa izvođačem, kineskom kompanijom "Čajna roud and bridž korporejšn", potpisati već sledeće nedelje Aneks 4 , koji predviđa isplatu dodatnih do 2, 5 miliona evra za već završene radove.
Ambasador Kine je rekao da je siguran da će izgradnja mosta biti realizovana na vreme pod rukovodstvom ove vlade, koju je ocenio kao "sposobnu, vrednu i efikasnu".
On je naglasio da je to samo prvi infrastrukturni objekat koji grade zajedno Kina i Srbija, i izrazio očekivanje da je to tek početak i da će ih biti još mnogo.
Radovi na mostu Zemun-Borča počeli su krajem oktobra 2011. godine.
Novi most preko Dunava će biti dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metara i visok 22,8 metara, sa ukupno šest kolovoznih traka i pešačko-biciklističkim stazama sa obe strane, a pristupne saobraćajnice biće dugačke 21,6 kilometara. Glavni raspon mosta je dugačak 362 metra.
Ukupna vrednost mosta sa pristupnim saobraćajnicama je oko 260 miliona dolara, a od tog iznosa 85 odsto kreditira kineska Eksim banka, dok preostalih 15 odsto obezbeđuju država Srbija i Grad Beograd.
Most gradi kineska kompanije "Čajna roud and bridž korporejšn" (China Road and Bridge Corporation).
Izgradnjom mosta Zemun-Borča, teretni saobraćaj koji ide iz Banata biće izmešten iz Beograda i taj most biće veza sa putnim koridorima 10 i 11.
To će biti drugi most na Dunavu u Beogradu, a urbanističkim planom predviđeno je da se u budućnosti u glavnom gradu izgradi još jedan most na Dunavu kod Vinče, kao i most preko Ade Huj
Tanjug | 06. 08. 2014. - 13:18h | Foto: N. Marković | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/485845 ... m-decembra
Konstrukcija mosta preko Dunava između Zemuna i Borče je spojena i most bi trebalo da bude otvoren krajem decembra ove godine, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
- Radovi idu planiranom dinamikom i Vlada Srbije očekuje da otvorimo ovaj most krajem decembra - rekla je Mihajlović novinarima, tokom obilaska gradilišta mosta zajedno sa kineskim amasadorom Li Mančangom.
Mihajlović je rekla da će u toku 2015. godine biti potpuno završene sve pristupne saobraćajnice u dužini od 21 kilometar.
Do kraja ove godine trebalo bi da bude završen most zajedno sa pristupnim saobraćajniacma od Novosadskog do Zrenjaniskog puta, a do septembra 2015. godine deo od Zrenjaninskog do Pančevačkog puta.
Mihajlović je rekla da je Ministarstvo građevinarstva maksimalno angažovano na realizaciji tog projekta i da je postavljanje mentora za taj most, kao i za druge deonice u izgradnji, dalo rezultate.
Ministarka je najavila da će vlada sa izvođačem, kineskom kompanijom "Čajna roud and bridž korporejšn", potpisati već sledeće nedelje Aneks 4 , koji predviđa isplatu dodatnih do 2, 5 miliona evra za već završene radove.
Ambasador Kine je rekao da je siguran da će izgradnja mosta biti realizovana na vreme pod rukovodstvom ove vlade, koju je ocenio kao "sposobnu, vrednu i efikasnu".
On je naglasio da je to samo prvi infrastrukturni objekat koji grade zajedno Kina i Srbija, i izrazio očekivanje da je to tek početak i da će ih biti još mnogo.
Radovi na mostu Zemun-Borča počeli su krajem oktobra 2011. godine.
Novi most preko Dunava će biti dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metara i visok 22,8 metara, sa ukupno šest kolovoznih traka i pešačko-biciklističkim stazama sa obe strane, a pristupne saobraćajnice biće dugačke 21,6 kilometara. Glavni raspon mosta je dugačak 362 metra.
Ukupna vrednost mosta sa pristupnim saobraćajnicama je oko 260 miliona dolara, a od tog iznosa 85 odsto kreditira kineska Eksim banka, dok preostalih 15 odsto obezbeđuju država Srbija i Grad Beograd.
Most gradi kineska kompanije "Čajna roud and bridž korporejšn" (China Road and Bridge Corporation).
Izgradnjom mosta Zemun-Borča, teretni saobraćaj koji ide iz Banata biće izmešten iz Beograda i taj most biće veza sa putnim koridorima 10 i 11.
To će biti drugi most na Dunavu u Beogradu, a urbanističkim planom predviđeno je da se u budućnosti u glavnom gradu izgradi još jedan most na Dunavu kod Vinče, kao i most preko Ade Huj
Od svih mostova koji nam slede, mislim da je sa najvecim prioritetom most preko ade od bloka 70 do petjle kod zarkova - nastavak unutrasnje obilaznice, a inace je taj most daleko bio bitniji od mosta preko ade, ali o tome ne vredi pricati vise. Cak znam da su jos pre 20-ak godina napravljeni nosaci vijadukta od petlje na zarkovu do same reke kroz sumu i tu je sve stalo.
mekbejn
Advanced
ja bih kao prvi prioritet sad postavio deo SMT-a od Ade Huje (bez mosta) do AP-a.
Cela Palilula i deo Zvezdare bi prodisali, jer su sada saobraćajna slepa creva
Cela Palilula i deo Zvezdare bi prodisali, jer su sada saobraćajna slepa creva