Šta je novo?
Od:
Filteri

Seča 500 stabala - drvored u Bulevaru Revolucije

Овај план је заиста скандалозан. Дрвореди платана красе главне авеније и булеваре великог броја градова Европе. Без њих Париз, Мадрид, Лисабон не би били то што јесу, а нама сметају?!!! По чему смо ми другачији? Некима се платани свиђају, некима не, али то сигурно није разлог за њихову сечу и анатемисање. Не верујем да су платани криви за алергијске реакције, постоји много више других биљака које то јесу (амброзија нпр.) а кад су у питању инсталације које њихово моћно корење угрожава, интересантно је запитати се како су онда сви други градови у Европи то решили а само ми то не умемо.
Платани дефинишу београдске улице и булеваре у којима се налазе. Стари, моћни дрвореди дају печат урбаној средини дајући јој ону неопходну патину. Београд не постоји од јуче... Немањина па чак и Краља Милана још увек изгледају смешно после реконструкције. Ти дрвореди не пружају неоходан хлад, естетски још увек нису постигли зрелост а о функцији задржавања честица прашине да и не говоримо. Ја живим у улици коју краси дрворед платана и прелепо је кад кроз прозор стана на трећем спрату видим зелену крошњу која вам лети пружа хлад, а увек пружа заштиту од буке и прашине.
Сматрам да је ово чисто економско питање. Неко ће лепо зарадити на овом послу а осим тога нашим службама ће при реконструкцији Булевара бити лакше да почупају све него да воде рачуна о дрвећу. Лакше је постављати цеви и каблове кад вам ништа не смета. Сведоци смо да се у Београду скоро увек тако ради. Ко год зида нову зграду на месту неке старе обавезно исече дрво које је постојало испред. Част изузецима...
На жалост многи не умеју и не желе да чувају оно што су наследили. То је јако тужно...
 
Clan naseg udruzenja je bio na nekom sastanku prosle nedelje,u pitanju je komisija//savetovaliste kako god oni to zvali gde zovu clanove nevladinih organizacija sa opstine Zvezdara i izlazu im svoje planove na koje se mogu dati primedbe i sugestije

.Receno je da ce platani biti seceni jer imaju veliko stablo i korenje a krosnje su prevelike pa se zato i seeku valjda svake godine grane kao sto i sami mozete videti sada.Obecano je da ce svako drvo biti zamenjeno novim koje ce imati manje stablo ali vece krosnju a i zelenilu ce biti lakse da ih odrzava.Drzimo ih za rec,i posto imamo coveka unutra koji je doktor biologije verujem da ce biti sve u redu i nece nam uvaliti kosku.
 
Atomic":1u2qmaq5 je napisao(la):
Платани дефинишу београдске улице и булеваре у којима се налазе. Стари, моћни дрвореди дају печат урбаној средини дајући јој ону неопходну патину. Beograd ne postoji od juce...
Kliknite za proširenje...
Za siroke beogradske bulevare nema boljeg izbora. Vrsta koja je otporna na susu, tolerantna prema gradskim uslovima i atraktivna u svako doba godine. Drvoredi platana daju fizionomiju i poseban sarm beogradskim ulicama. Kada se sade drvoredi, izmedju ostalog, mora se voditi racuna i o proporcijama. Nisko drvece izgleda smesno na sirokim ulicama. O tome se vodilo racuna jos pre osamdeset godina kada je izmedju ostalih nastao i drvored u kralja Aleksandra. Ne postoji vrsta koja ce ih adekvatno zameniti. "Agument' o ugrozavanju instalacija je nategnut. Cak i da stoji, postojece drvece se moze sukcesivno zamenjivati. Uostalom kako se to radi u Parizu i Rimu koji se svojih platana nisu odrekli.

Bulevar kralja Aleksandra na fotografiji Branibora Debeljkovica iz 1965

 
Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила Београд”
Нестају платани из Булевара краља Александра

Сеча најосетљивијег дрвореда у граду почеће за око месец дана. – Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак угроженог дрвореда

„Зеленило Београд” једно је од предузећа без кога се у граду не може урадити ниједан већи посао. Осим што брину о више од 2.500 хектара зелених површина, око 1 250 запослених ангажовано је и када пада снег, прете поплаве или се одржавају спортске манифестације. Ове године пред запосленима су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.

Дирекција за путеве и град најавили су да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра. Да ли то значи да ће дрворед, који је симбол улице, бити посечен од Вуковог споменика до Цветкове пијаце?

Да, планирамо да сва стабла у том делу булевара посечемо. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога. То је најосетљивији дрворед у граду, јер је стар. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али практично не бисмо ништа побољшали. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед Београда.

Да ли већ постоји план како би требало да изгледа нови дрворед?

У начелу постоје идеје, и радићемо у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у Улици краља Милана или Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница.

Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње када достигну свој пуни раст неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив, добиће се. Знам да ће бити негодовања Београђана. Мислим, ипак, да ће то бити добитак за град и грађане.

После дужег времена на реду је и обнова Пионирског парка...

Амбијентално окружење је сређено, део испред Старог двора и између Председништва и Скупштине града, тако да је остао само Пионирски парк. Он је заштићен и као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра. Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, чак су и средства издвојена за њега. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе. За Ташмајдан још чекамо да се реше имовинскоправни односи па да почнемо обнову.[...]

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Nestaju-platani-iz-Bulevara-kralja-Aleksandra.sr.html
 
I ako se ne razumem preterano u zelenilo dosta mi razumno zvuci ova izjava. Videcemo naravno u praksi kako ce to izgledati i sta ce posaditi.
 
bilo bi lepo kad bi osim tih velikih rekonstrukcija odradili i neke manje za koje sigurno ne treba puno love a znacile bi. npr. zelena povrsina ispred zgrade lole, mini park u takovskoj iznad raskrsnice sa 27. marta itd
 
Verujem da ce te jedino raditi kada sredjuju ulice pored kojih se nalaze inace ovako tesko.Vidim da ce biti ok sa ovim drvecem :gobb:
 
^ bulevar je u tom delu kod lole "sređen" ali parkić nisu dirali. možda jedino kad dohvate kumanovsku, što bi bilo lepo
 
Meni je žao što će ovi drvoredi nestati ali treba da razmotrimo i okolnosti. Prvo, niko nije lud da to radi iz dokonosti, verovatno moraju – što zbog nove regulacije, što zbog starosti stabala. S druge strane, neko je pravio poređenja sa "civilizovanim" gradovima, kako ih je nazvao 442doBGD, ali treba da znamo da Beograd ima veoma staro zelenilo i da je po tome specifičan u Evropi.

Nešto se mora, nažalost... Inače, ja sam negde pročitao da će se poseći 400, a zasaditi 500 novih stabala?
 
Ok, čovek je bar lepo rekao, stabla su stara (ne i bolesna), i zahtevna za održavanje.

Ipak, gre'ota.
 
Мени је много жао. Други саде, па једва чекају да стабла израсту, а ми их имамо дуж највећег булевара. А уместо да платане негујемо и подмлађујемо где треба, палимо моторну тестеру. Јер нисмо способни да их одржавамо.

Знајте само да ћемо морати да заборавимо онај осећај када усред лета шеташ Булеваром по дебелој хладовини.
 
Imam druga Somborca koji je poludeo kada su posekli bođoše u centru grada iz XVIII veka! Šta oni da kažu...
 
I dalje tvrdim da je ovo skandal, sramota, i način da neko namlati pare. Tj. nadam se da će bar neko da namlati pare... ne znam kako bih mogao da podnesem činjenicu da je u pitanju samo ljudska glupost.

Ovo drveće jeste nesrećno posađeno, ali pošto je sad već tu... ako treba da se obnavlja, to se radi postepeno, a ne odjednom. Šta činiti ukoliko se nove sadnice ne prime, ukoliko je loš sistem za navodnjavanje, loši klimatski uslovi, bla bla?

Pozdravljam da će uvesti sistem za navodnjavanje (samo se pitam, da li je od atmosferskih voda ili od onih iz vodovoda, da li je kap-po-kap ili nešto treće?), ali za to stvarno nije potrebno seći 500 stabala. Najgore je što građani nemaju nikakav izbor koje vrste treba posaditi u Bulevaru, već se to čini pod tobože "stručnim" merilima koje nemaju nikakve veze sa iskustvom u ostatku sveta.

Zašto ne južna magnolija (magnolia grandiflora)??

Magnolia+Grandiflora+%28Southern+Magnolia%29.jpg


Lep hlad, a da podsetim, ovoj vrsti lišće ne opada, već je zeleno tokom cele godine, te je stoga mnogo jednostavnije za održavanje. Kada cveta, izgleda ovako:

Magnolia_tree_Austria.jpg
 
Da se podsetimo...

Jasen umesto kestena
POTPUNA rekonstrukcija Nemanjine ulice počeće u nedelju. Osim nove vodovodne, kanalizacione, toplovodne i telekomunikacione mreže, asfalta i tramvajskih šina, ovu ulicu će krasiti i novi drvored. Umesto divljih kestena, kada se završe grubi radovi, zasadiće se stabla jasena.
U Nemanjinoj je trenutno 111 sadnica. Tu je i 75 što zatvorenih, što praznih sadnih mesta. Radnici "Zelenila" planiraju da ih iskoriste sva, pa će novih sadnica biti ukupno 203.
- U Nemanjinoj su trenutno stabala različite starosti, visine i zdravlja - objašnjava Radovan Draškić, direktor "Zelenila". - Bila bi sigurno oštećena tokom radova i asfaltiranja. Ovako ćemo zasaditi nova stabla, ali razvijenija od onih koja su posađena u Ulici kralja Milana. Sva stabla će biti širine od šest do osam centimetara, a visine od oko dva metra. Biće ih 90 više nego što je sada.
Nova stabla jasena u Beograd će stići najverovatnije iz Mađarske. Uvoz je neophodan, jer kako kažu u "Zelenilu", u našoj zemlji je nemoguće naći toliko sadnica iste vrste i starosti na jednom mestu.
- Biće to potpuno zeleni jasen koji neće menjati boju - kaže Draškić. - Cenu još ne znamo, ali to neće biti preveliki izdatak. Prošle godine smo za čitav drvored potrošili 9.000 evra. Verujem da će sada biti neznatno skuplje, jer je reč o razvijenijim sadnicama.

ZAŠTITA
U NEMNjINU ulicu će se postaviti i nova sadna mesta. Sadnice će biti zaštićene od previše vode i mehaničkih povreda. Drva će se posatvljati isključivo u humus. Glavni razlog propadanja stabala, kažu u "Zelenilu", je upravo loša zaštita.

Izvor: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=80889



Izvađeni panjevi javora
Na mestu nekadašnjeg drvoreda na Terazijama uskoro će biti posađena četiri stabla jasena, upotpunjujući tako zelenu celinu u centralnoj gradskoj zoni

Četiri sasušena panja javora juče su uklonjena sa mesta na kojem se svojevremeno nalazio terazijski drvored. Time će, kako kažu u "Zelenilu", biti obezbeđena nova sadna mesta za mlade jasenove, kakvi od pre četiri godine krase potes duž ulica Kralja Milana i Terazija.
– Kada iskopavanje panjeva bude završeno, postavićemo betonske osnove koje će pridržavati mlade stabljike jasenova. Posle toga nanećemo humus i zemlju, a radovi će uskoro biti završeni – objasnila je Lilijana Grubić, direktorka sektora održavanja javnih i zelenih površina u "Zelenilu".

Osim jasenova i javorova, u prestoničkim drvoredima šepure se i stoletni platani, divlji kestenovi, lipe, leske, breze... Njegoševa je odnedavno ukrašena sa 39 stabala crvenog bagrema, a pre dva meseca posađene su, između ostalog, i crvene šljive u novobeogradskoj Ulici Jurija Gagarina.

– Od početka godine zasađene su 272 sadnice raznovrsnog drveća. Prigovori na kvalitet jasenova koji krase centralnu ulicu u gradu su bez ikakvog osnova. Već nekoliko puta orezivali smo njihove krošnje, koje se veoma brzo granaju, da bismo ojačali debla. Trenutno je vreme sadnje drveća, tako da radnici imaju pune ruke posla. Ovih dana popunjavamo prazna sadna mesta širom grada, pogotovo u onim delovima u kojima se drveće suši – dodaje direktorka.

Ova komunalna kuća ima obavezu da održava oko 67.000 drvorednih mesta u deset gradskih opština. Najstariji prestonički drvoredi, među kojima je najviše platana, nalaze se u delu omeđenom ulicama Cara Dušana, 27. marta, Džordža Vašingtona i Bulevara kralja Aleksandra. Iako drvoreda ima sve više, neka sadna mesta ipak nisu popunjena. U "Zelenilu" ističu da pojedina stabla moraju da budu uklonjena prvenstveno zbog starosti, kao što je to bio slučaj sa javorovima na Terazijama koji su predstavljali pretnju za prolaznike.

M. R. B.
[objavljeno: 08.02.2007.]

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/t19243.lt.html
 
U saopstenju G.Draskica niceg novog i kao i vecina takvih saopstenja namenjeno je nepismenima i polupismenima, odnosno takvima nas ocigledno smatraju. Prica o granama, snegovima, vetrovima i instalacijama treba da zadovolji prosecnog gradjanina. Da ne ulazim u besmislenost ovakvih argumenata, jer postoji nacin da se ovi problemi rese. Odgovor je prost, odrzavanje. A to i jeste jedan od poslova Gradskog Zelenila. Vec petnaestak godina traje besomucno orezivanje tih istih platana na potezu od Pasicevog trga do Vukovog spomenika. I pokazalo je odlicne rezultate. Krosnje su zdrave, guste i potrebno im je nekoliko godina da dostignu one dimenzije od pre sece.
Evo ih, letos





Vec osamdeset godina se tako radi, a stara i trula stabla su se sukcesivno sve to vreme zamenjivala.

G. Draskic samouvereno izjavljuje " Ambijentalno okruzenje je sredjeno, deo ispred starog Dvora i izmedju Predsednistva i Skupstine Grada, tako da je ostao samo Pionirski park."
Bicu dosadan pa cu ponoviti da samo polupismeni "strucnjaci" mogu da ovako RESE "ambijentalno okruzenje" jedne od najznacajnijih i najlepsih ambijentalnih celina u Beogradu i Srbiji.



Umesto da se bocna (najdekorativnija) fasada dvora oslobodii i ucini pristupacnom pogledima prolaznika, a zelenilo resi parterno ili kao sto je uradjeno ispred novog Dvora prekoputa sadnjom zimzelene magnolije

evo i nje



ostavljena su ova cetiri zakrzljala drveta neujednacenih krosnji. To nije zasmetalo ni Zelenilu, ni urbanistima, ni Zavodu za zastitu spomenika kulture. Prijatelji koji dolaze iz drugih gradova i inostranstva svaki put prokomentarisu ovo bizarno i groteskno urbanisticko-hortikulturno resenje.
Prilikom prve iduce setnje obratite paznju na korenje ovih stabala koje se pruza duz travnjaka.

Izvinjavam se na opsirnosti, ali mislim da su ovo vazne stvari. A i dobio sam inspiraciju :)
 
@jovanovm

Predlozio si i po mom misljenju najlepsi i najdekorativniji liscar uopste, zimzelenu magnoliju. Na tvojoj drugoj fotografiji je medjutim listopadna magnolija u cvetu. To su dve razlicite vrste.
A zimzelena magnolija nema premca, prodjite pored dvora u prolece kada je u cvetu(cetvrta fotografija u mom predhodnom komentaru) i pomirisite...



U Podgorici je u rekonstrusanoj Karadjordjevoj ulici posadjen drvored



Preuzeto sa SSC-a

Vrlo interesantna vrsta je i tulipanovac, neobicnog lista i cveta, menja boju lisca u jesen. Dozivljaj. Pokazao se dobro u nasim uslovima.





DOSTA VISE TOG JASENA SVUGDE I NA SVAKOM MESTU! :bash:

Toliko od mene za veceras
 
Potpuno tacno. Ali mislim da su se zeznuli sa magnolijom (koja je donirana, inace... glupost, sadnica je 150-200din u Sumarskom fakultetu... ), jer to drvo zna bas bas veliko da poraste...

EDIT: Izvinjavam se, po cvetu i velicini mi se cinilo da je u pitanju grandiflora, cak sam takve sorte vidjao cesto po SAD... ali sad vidim da nema lisca. Logicno.
 
Помињале су се маце и поредиле топола и платан...То су различите биљке...тополе избацују оне беле маце због којих долази до алергијских реакција...Мој отац је алергичан и када почну маце, пошто је близу Саве, почне кијање, слинављење...шта већ још...Испред зграде су платани много виши од четвороспратница који праве невероватан хлад на терену испод...захваљујући тим платанима цело моје друштво, када смо били клинци је имало привилегију да током целог лета и на 40 степени цео дан игра мали фудбал у ДЕБЕЛОМ ХЛАДУ!!! Платан прави као бомбисе, како смо као клинци то звали, може се видети на сликама и ништа што би ветар могао да понесе високо...

Градском зеленилу је проблем што имају доста посла са њима...они би најрадије брезе садили или тако неко дрвеће које у принципу и нема потребе одржавати...Ми само морали да орезујемо сами дрвеће које нам је сметало на терену...попне се неко од нас и неком малом и тупом тестером пола дана гуди грану од 40цм у пречнику...бабе се деру да нам није то деда оставио и да не смемо то да радимо, да ће да зову полицију...ми их замолимо да то одмах учине и да нам не причају да ће то да ураде у смислу пас који лаје не уједа...наставимо да сечемо, наравно нико не долази, падне балван од гране дугачак више од десетак метара по сред шеталишта...нико осим зеленила не може да га мрдне и они убрзо дођу за разлику од варијанти када их зовемо да орежу дрвеће...:D
Данашње клинце нпр боли Кукуруз да се веру по гранама и секу...јер ако не могу фудбал да играју од ниских грана оду и играју ЦОУНТЕР СТРИКЕ или шта је већ сада на тржишту...:D

Нисам претерани љубитељ платана, обожавам кад сам у храстовој или церовој шуми кад скокнем до села, обожавам зимзелено дрвеће, али сам одрастао играјући фудбал у хладу платана и правећи кућице на дрвету, па кад би неко дошао да ми посече ове огромне платане испред зграде, мислим да бих дигао цео блок на њих...:D Претпостављам да је тако и онима који живе у близини или свакодневно пролазе тим делом Булевара, поготово што све само не ботаника овде води главну реч!!!

Булевар је матора улица и као и већина маторих улица у граду испод ње има бетонских тунела за инсталацију које ови варвари руше и постављају инсталацију у шљунак, наравно да корен платана смета инсталацијама које ће варвари да пребаце у шљунак и мислим да је у томе једна од главних квака!!! ;)

Ево и слика платана са неког сајта...

platanklonolistnypaczek.jpg

platanklonolistnywiosna.jpg

platanklonolistnyowoc3.jpg

platanklonolistnyview4.jpg

platanklonolistnyzima5.jpg
 
Voleo bih da postoji mogućnost da se preinači ova odluka o rekonstrukciji. Znate li kome bismo mogli da pišemo? Direktno gradskom zelenilu?
 
Ja cu sutra znati ko je nadlezan ako me neko ne preduhitri.
 
Seča starih platana zbog rekonstrukcije šina »

20. Januar. 2010 | 09:29, Izvor : Studio B, Komentari: 2

Zbog rekonstrukcije tramvajskih šina i njihovog postavljanja na sredinu Bulevara kralja Aleksandra, na delu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, simbol tog dela grada, čuveni platani, moraće da se poseku.


U GSP-u i Zelenilu kažu da je rekonstrukcija tramvajskih šina važan projekat koji će omogućiti brži saobraćaj, manju buku i potpuno nov drvored kakav Bulevar i zaslužuje.

http://studiob.rs/info/vest.php?id=46938
 
Dakle, ovo stvarno prevršuje svaku meru. Juče sam ih gledao na Studiju B, dakle to su mongoloidne osobe nepostojećeg koeficijenta inteligencije (osim da se ćorne neki dinar) koji ne mogu da slože jednu prostu rečenicu, upotrebljavaju maksimum tri padeža, a akcentuacija im je u potpunosti nerazumljiva.
Pa p**** im materina, dokle?!
Mislim, jedan tako jadan izgovor koji svaku noramalnu osobu tera da se zapita da li je kompletni imbecil kada neko pokušava da mu ozbiljno proda priču za "novi drvored", "evropski", "koji Beograd zaslužuje"... Bolje recite da su taj drvored komunisti posadili i da je zato ogavan i grozan i mora da se sruši, ipak bi lakše prošlo.
Lepo su mogli da kažu da šurak od majčine sestre direktora ima firmu koja uvozi sadnice iz Mađarske i treba mu posao, jer u Srbiji ne postoji toliki broj istih sadnica (kao za Nemanjinu) pa moraju da se kupuju od negde drugde, uz proviziju naravno. Da budu iskreni, mislim da bi ipak bilo malko bolje.
 
Слажем се да је сеча платана у најмању руку сумњива, и да на основу до сад познатог, имамо добре основе да будемо врло скептични, и плашимо се какав ће коначни резултат читаве ове авантуре бити.

Али, не могу се никако сложити да је архитектура на Булевару медиокритетска.

Ово јесте заправо за неку другу тему, али, просто, мислим да то треба рећи.

А, кад, и ако посеку то јадно и недужно дрвеће, барем ћемо, у првих пар деценија боље сагледати те фасаде. :rolleyes: :shok:
 
Evo situacije,frisko sa sastanka naseg udruzenja za zastitu zvezdarske sume.Treba se pisati sekretarijatu za zastitu zivotne sredine i JKP Zelenilu(mada zelenio nam nije vec oko pola godine odgovorilo za dopise).Inace u zelenilu radi oko 1300 ljudi a niko ne zna sta rade :bash:

Za neki dan cemo posaviti tekstove o sumi pa bi ste mogli nesto organizovati ako uspete jer mi ne mozemo i ovo organizovati jer smo u guzvi preko glave.

Inace za oko 2 nedelje cu prebrojati svo drvece da bih bio uveren da u najgorem slucaju zasade isti broj drveca.Komsija koji je doktor Biologije je napomenuo da nove sadnice tesko mogu da se prime usled zagadjenja a i posipanja rizom i soli zimi jer to stetno deluje na drvece.

On ce na radnoj komisiji opstine zvezdara za ekologiju postaviti pitanja koje ce drvece biti posadjeno.

Nazalost izgleda da platani moraju biti iseceni zbog korenja,cele instalacije se rade u Bulevaru a i prave nova parking mesta(Citajte zakidace trotoar kao kod dela bulevara kod Tasmajdana).
 
Обнова Пионирског парка и дрвореда у Булевару краља Александра

Ове године пред ЈКП „Зеленило – Београд” су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.

– Планирамо да посечемо сва стабла у делу булевара од Вуковог споменика до Цветкове пијаце. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога, а први је тај да је дрворед због старости најосетљивији у граду. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар, стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала, сигурно ће се оштетити и корење, што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век, па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али се практично не би ништа побољшало. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед – каже Драшкић.

Садња нових стабала радиће се у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у улици Краља Милана или у Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница. Стручњаци са Шумарског факултета сматрају да је овај дрворед требало посећи и раније. Платани су нападнути патогеним гљивама које изазивају централну трулеж стабала, која онда представљају опасност за грађане и њихову имовину.

– Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње у свом свој пуном расту неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив. Можда ће бити негодовања Београђана, али на дуже стазе ипак мислим да ће то бити добитак за град и грађане – рекао је Драшкић.

Говорећи о обнови Пионирског парка, директор „Зеленила” подсетио је да је тај простор заштићен као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра.

– Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, већ су и средства издвојена. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе – казао је Радован Драшкић.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1374739
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh