Savski trg

[JohnnyLee]

neven_k » 25 Јул 2019, 18:16[/url]":jjmdb119]ne znam sta je to fenomenalno na ovom planu. Novi Beograd koji se kao kancer rasirio po starom gradu. Danas bi nam grad bio najveca vukoje*******. da se ovako nesto izgradilo.

боље изгледа овакав Савски амфитеатар и Савски трг, него овакве зградурине које сада граде. мада, када боље размислим, какве су остале зграде, Виста је још и ок

 

[Drakche]

SA manje vise, ali je resenje za terazijsku terasu lose. Izgleda kao da je zeleni venac i pola savamale poruseno.
Dopada mi se ideja za terazijski tunel koji pocinje kod trga Nikole Pasica.

 

[Kailan]

Мислим да је људима више симпатично на цртежу предлог широког булевара и зелене артерије која повезује стари и нови део града него конкретно зграде налик новобеоградским

Оно што је мени интересантно, а што ми није ни пало на памет пре ових његових солитера у том делу, је могућност да се у самом срцу Савског Амфитеатра изгради кластер од 4-5 небодера а остатак претвори у централни парк. Слично као са кулама на Ушћу (само без тржног центра и више зеленила). Не би драстично заклањало поглед на град, сами би имали феноменалан поглед, имали би исти број квадрата као неке предлагана решења са ниским зградама у затвореним блоковима а и били би фокална тачка сваког погледа на Београд што и јесте нека пракса при изградњи кластера небодера у градовима. Као говорник у центру стварног амфитеатра. Гајим неку наду да се тако нешто изгради на Новобеоградској страни уместо оног кретенског плана

Мада је мени и даље "Имамо план" омиљено решење ал ајд'

 

[Drakche]

I meni se popada ta ideja sa parkom, imalo bi mesta i za jedno jezerce koje bi se zvalo "bara venecija" itd. ali znamo svi da ovakav kapitalizam zeli da eksploatise nesetni kvadratni metar prostora zbog zarade, ako ih neko u tome ne zaustavi.

 

[oplatnatehnika]

Планира ли се сеча ових стабала на тргу, платана и кестења који су преживели чак и претходно реновирање трга? Она два платана имају преко 30 метара. Ово јадно дрвеће што су импортовали из аутокеда посађену по линији до завршне станице аутобуса (601) су за 10 година порасла у обиму свега неколико сантиметара, а крошња ни за хлад...
Ако ће већ да саде ново дрвеће, нека купе овормљене саднице веће старости или нека пресаде постојеће тако да не морамо да чекамо пензију да доживимо пуну лепоту тог зеленила.

 

[Vračarac]

Spomenik velikom zupanu Stefanu Nemanji bice svecano postavljen tj otkriven na Sretenje sledece godine prilikom proslave dana drzavnosti.

 

[Пантограф]

Jer taj praznik (ustavnosti, ukidanja feudalizma, Srpske revolucije), dabome, ima veze sa simbolikom Srednjeg veka, taman koliko i zgrada Železničke stanice.

 

[Зимогроз]

@Пантограф и marone

Закаснело хвала на цртежима! Нисам овако замишљао то решење, јер сам све време био убеђен да је подразумевло и мост Немањина-БЗЂ. Искрено, као лаик, контам да би било од користи да постоје оба (нови или проширени Стари савски и тај кроз центар Савског амфитеатра), али откуд знам, постоје ваљда разлози што Јовин то није тако замислио. А ионако је сада могућност моста Немањина-БЗЂ непостојећа.
А и замимљива ми је Јовинова идеја за Савски амфитеатар. По мом личном укусу далеко прихватљивије и хуманије него садашњи БГ на води, иако бих ја радије од целе целине направио искључиво парковску површину. И за станове, и за пословне зграде, а и за јавне установе постоји прегршт неискоришћених локација у свим деловима Београда, овде је пропуштена шанса за широк зелени појас који би се надовезивао на оне са новобеоградске стране и јужније од СА (ок, постоји ова нова променада, али то ми је некако незадовољавајућа алтернатива).

 

[Прле]

Drakche » Пет Јул 26, 2019 1:09 pm[/url]":349zwnht]
Ovo je tacno :laugh: Crtez jeste prelep, ali je ideja malo dosadna, da se blago izrazim.

Управо тако. Боље да имамо досадан Београд са довољном количином мостова и инфраструктуре него један мост на Ади који је коштао бар три моста са једнаком функцијом. Колико ће још коштати одржавање, не смем ни да помислим.

 

[razgradjevinar]

odrzavanje mosta na adi, placenog tri milijarde bitkoina za koje smo mogli da podignemo 300 jarbola, razvucemo gondolu od zemuna do avale a metro od lipovice do simanovaca, trenutno ne kosta nista posto se most ne odrzava.

kad pocene da se odrzava odrzavanje mosta po kvadratu kostace koliko kosta odrzavanje kvadratnog metra zelenila na gradilistu bnv-a.

edit: ali bar tri mosta sa po tri trake za automobile i dve sa sinama, malo je prle, mogli bi vi bar deset da napravite samo da resite ovaj problem sa pesackom pasarelom kod beton hale

 

[Igor]

Vratimo se temi

 

[razgradjevinar]

glede savskog trga...mene licno ne zanima parterno resenje ovoga nazovi trga sve dok se okolina ne uljudi makar toliko da zalici na centar nekog poveceg grada. moj subjektivni dozivljaj nekog prostora ne zavisi toliko od toga da li stojim na mermeru ili u blatu koliko su mi bitni okolni objekti i ambijent koji stvaraju. ono sto osetim kada se nadjem na dnu nemanjine ulice je mesavine blage jeze, dosta tuge i prilicno gadjenja i to se nece promeniti pukim poplocavanjem, mrdanjem sina i postavljanjem spomenika, naprotiv. imamo primer na trgu republike koliko se sada staklenac vise nakazno istice nego pre ove rekonstrukcije (za koju sem sto je sramotno spora nemam vecih zamerki), problem je sto na savskom trgu necemo imati jedan gadni staklenac i lepo pozoriste, muzej i renovirane hotele nego cemo imati obrnutu situaciju, mozda jednu pristojnu zgadu i ostatak zreo za dinamit. da ne pricam o neresenim saobracanim koridorima i upitnom buducom ulogom u gradskom funkcionisanju, tj hoce li savski trg vremenom prerasti u novi tranzitni centar ala autokomanda (u svoj svojoj gadosti) ili ala slavija (bice nesto od nje jednog dana)

 

[spatiotecte]

Razgradjevinar, nadam se da ne misliš da su zgrade koje formiraju polukrug oko železničke stanice za dinamit?

 

[Дошљак]

Онај ћошак са баракама преко пута поште јесте. А онај други ћошак са оном недовршеном зградом неког хотела што има рекламе и графите мора бити довршен да би цео трг био у складу.

 

[dr.c]

Poštovani,

Predlažem najodgovornijima za kulturu zemlje da se hitno, putem javnog konkursa, planira, projektuje i izgradi novi i adekvatni Muzej Save Šumanovića u centru Beograda, zbog neadekvatnosti mesta i prostora Galerije Šumanovića u Šidu.

Pozivam javnost i forumaše da podrže taj predlog, kao i da daju svoje ideje za najbolje mesto za taj muzej.
Ako nema izgleda za finansiranje novog muzeja u centru, predlažem adaptaciju bivše Železničke stanice na Savskom trgu.
Poslao sam poruku koja se nalazi pod temom "Muzeji grada Beograda" (strana 28 pri dnu) ovog foruma, pa molim da tamo komentarišete.
viewtopic.php?f=3&t=87&p=643605#p643605

Detaljnije objašnjenje predloga je ispod.
Hvala na razumevanju.
Dr C

--------
Nedavno mi je bilo veliko zadovoljstvo saznati za izložbu "Šidski pejaži Save Šumanovića" - tog našeg tragičnog Van Goga - u Domu Vojske u Beogradu. Istovremeno mi je bila velika žalost saznati da tih 27 remek dela srpskog slikarstva većinu vremena čami u skladištu neodgovarajuće i "zabačene" šidske galerije, daleko od očiju javnosti. Kao i većina ostalih od ukupno oko 150 takvih pejzaža, i većina ostalih od ukupno 417 slika i crteža, koje ta galerija ima.

Sposobna zemlja ne stavlja svoje najveće kulturno blago u skladište, u neodgovarajuću i neprivlačnu zgradu, u gradiću izvan glavnih tokova stanovnika i turista. Sposobna zemlja stavlja svoje najveće kulturno blago na stalnu izložbu, u privlačnoj zgradi, na najfrekventnijem i najreprezentativnijem mestu u zemlji. To je obično sam centar ili najlepše mesto u najvećem ili najznačajnijem gradu.

Naprimer, Muzej Van Goga nije u njegovoj rodnoj kući, sa 50 slika na izložbi i 550 u skladištu, u njegovom rodnom gradu Zundertu, od 20 hiljada ljudi, za koga niko nije čuo. Muzej Van Goga je u centru Amsterdama, najznačajnijeg grada Holandije, u zgradama koje su projektovali najbolji arhitekti zemlje i sveta (Rietveld i Kurokawa). Kao rezultat takve mudrosti, Muzej Van Goga je najposećeniji Muzej u Holandiji i najposećenije mesto u Amsterdamu. To je osnova kulturne svesti i umetničkog ponosa te zemlje, kao i njen glavni turistički magnet, "koka koja nosi zlatna jaja".

Srbija pametno promoviše Teslu kao svetskog naučno-tehničkog genija. Srbija bi trebala promovisati Šumanovića kao svetskog umetničkog genija. Jer kvaliteta, i ugodnost oku i duši, njegovih slika, u poredjenju sa slavnim svetskim modernistima, to zaslužuje.

Usput, smatram da bi izgradnja Muzeja Šumanovića u centru Beograda, gde dolazi najveći broj stranih turista, više doprinela širenju istine o monstruoznosti ustaškog režima, nego pohvalna izgradnja muzeja u relativno zabačenom i malo posećenom području Jasenovca ili Donje Gradine. Pokažete ljudima svu lepotu koju je stvorio Šumanović, i onda im kažete da nije imao vremena stvoriti mnogo više jer su ga ubile fašiste ustaše u 46-toj godini, samo zato što nije bio njihove nacionalnosti.

Zato predlažem najodgovornijima za kulturu zemlje Srbije da se hitno, putem javnog konkursa, planira, projektuje i izgradi novi i adekvatni Muzej Save Šumanovića u Beogradu, na najfrekventnijem i najreprezentativnijem mestu, a gde bi bila stalno izložena većina Savinih slika.

Moje prve ideje za takvo mesto su:
- podnožje Kalemegdana
- park Ušće (gde su odgovorni našli mesto za novi veliki tržni centar i neboder, pa valjda mogu i za muzej)
- preko puta Hrama Sv. SAVE, ispred Meterološke opservatorije (gde se sad nalazi električna stanica ?? koja ruži izgled čitavog kraja).

Ukoliko sada nema novca za dobru novu zgradu muzeja, predlažem da se u Muzej SAVE Šumanovića adaptira zgrada bivše Železničke stanice na SAVskom trgu.

 

[Хаеул]

Жалосна је истина да се највећи део српског културног и уметничког блага чува у неодговарајућим условима и далеко од очију јавности. Од депоа Народне библиотеке, до већине музеја у самој престоници, и остатку Србије. Већина београдских музеја нема ни адекватан изложбени простор, а камоли депое. То, дакле, само по себи није довољно оправдање да се дела нашег великог уметника одузму Шиду и преселе у Београд, где би већини нас била доступнија.

Такође, имам проблем с идејом да се све што вреди треба пребацити у Београд, а још више са употребом туриста као "аргумента" у контексту дебате о нашој кутлтурној, језичкој или каквој другој политици.

Ипак, допада ми се сама идеја отварање музеја посвећеног Сави Шумановићу у нашој престоници, или бар једне просторије посвећене њему у оквирима Народног музеја, ако то не подразумева затварање галерије у Шиду.

 

[dr.c]

Nije mi uopšte jasno zašto to što sam napisao nije za Vas, g. Haeul, "opravdanje da se Šumanovićeve slike presele u (novi Muzej Šumanovića u) Beograd", već za stotine nezbrinutih slika predlažete sobu u Narodnom Muzeju. Narodni Muzej, kad sam tamo bio zadnji put, već ima nekoliko Šumanovića, dovoljno da ispuni sobu.

Ovde se ne radi o "većini domaćeg kulturno-umetničkog" blaga, čiju nebrigu Vi vidite kao opravdanje da se tako ne brine i o Šumanoviću.
Ovde se radi o samom vrednosnom vrhu tog blaga. Šumanović je najveća moderna srpska umetnička zvezda i najveći potencijal da bude svetska zvezda. Ukratko, Šumanović je najvredniji, pa je zato prioritet. Kad se krene sa brigom o najvrednijem, doći će na red i oni ostali. Ako se ne zbrine najvredniji, nikad neće ni ostali!

Kakva to sila drži stotine remek dela u skladištu u Šidu, osim inercije i nebrige (ne)odgovornih?
Kakvo je tu drugo opravdanje za selenje Vama potrebno?
Kakvo bi drugo opravdanje trebalo nego to da ih u Šidu skoro niko ne vidi, a da bi ih u centru Beograda gledali desetine ili stotine hiljada?
Kao što sam ilustrovao primerom strategijskog smeštanja muzeja i kolekcije Van Goga - u centru Amsterdama, gde godišnje dolaze milioni, dok bi ih u Van Gogovom rodnom Zundert-u gledali stotine, kao Savine, nažalost, sada u Šidu.
Kako to da se Holandjani nisu bojali toga da svoje najveće blago stave u centar svoj najvećeg grada, da bude najpristupačnije narodu i turistima?
Da li knjige služe da se čitaju ili stoje u skladištu? Da li slike služe da se gledaju ili stoje u skladištu?
Da li je kratkovidna politička korektnost, kojoj je najvažnije da se spreči jačanje glavnog grada a da se promoviše mini-provincijalizam, dovoljno opravdanje da najveće umetničko blago zemlje ostavimo "Bogu iza ledja" i iza zatvorenih vrata, kao da ga nemamo?

Da niste možda Vi zaposleni galerije u Šidu, pa se bojite gubljenja posla?
Ako je tako, pročitajte moju poruku na temi "Beogradski muzeji", gde se kaže da je deo mog predloga da u Šidu ostane ono što sada imaju kao stalnu postavku i o čemu mogu brinuti.

Molim pojasnite - da li Vi, g. Haeul, smatrate da je bolje da stotine najvrednijih remek dela srpskog slikarstva stoje u skladištu galerije u Šidu gde ih narod ne vidi, ili da se presele u Beograd gde će ih mase videti? Jer u jednu sobu u Narodnom muzeju ne staju.
I zašto je po Vama bolje da ih skoro niko od turista ne vidi, jer su u Šidu, gde ni naš narod ni strani turisti ne idu?

Ipak, prvi deo Vaše zadnje rečenice pokazuje da ste razumeli moju opširnu argumentaciju i da u osnovi podržavate (to jest dopada Vam se) moj predlog za Muzej Šumanovića u Beogradu. Zato, posle sve ove verbalne pucnjave, ipak:
Veliko hvala.

 

[Хаеул]

dr.c » 30 Јул 2019 21:45[/url]":3ev6dtlb]Nije mi uopšte jasno zašto to što sam napisao nije za Vas, g. Haeul, "opravdanje da se Šumanovićeve slike presele u Beograd", već za 417 slika predlažete sobu u Narodnom Muzeju. (Narodni Muzej, kad sam tamo bio zadnji put, već ima nekoliko Šumanovića, dovoljno da ispuni sobu.)
Pa kakva to sila drži stotine remek dela u skladištu u Šidu, osim inercije i nebrige (ne)odgovornih?
Kakvo je tu drugo opravdanje za selenje Vama potrebno?

Како то може бити оправдање, када Београд није у стању да понуди ништа боље? Јесте ли Ви свесни да је Народни музеј, усред Београда, годинама био затворен? Јесте ли свесни да Народна библиотека чува милионе књига - њихов тачан број није познат, јер још од 80-их није обављен попис - у депоима у којима нема ни вентилације, ни осветљења, ни противпожарних мера? Да ли сте свесни да већина музеја у Београду нема довољно изложбеног простора, и да је већина њихових колекција у депоима, од којих је добар део неуслован?

Kakvo bi drugo opravdanje trebalo nego to da ih u Šidu skoro niko ne vidi, a da bi ih u centru Beograda gledali desetine ili stotine hiljada?

Знате, истом логиком се може послужити и Пекиг, Токио, Москва, Лондон, Париз.. Зашто да се Мирослављево јеванђење чува у Београду, кад би га у Москви гледале десетине и стотине хиљада више људи? Зашто да се остаци Акропоља чувају у Атини, кад би се могли тако лепо пренети у Британски музеј и тамо спојити с претходно украденим скулптурама? Колико би туристима било лакше да га виде тамо, уместо да се вентрају ан оно вражје брдо под пакленим зрацима грчког сунца?

Знате ли да је, деценију и кусур уназад, у јеку антисрпске хистерије, било покушаја отуђења Шломове колекције Народног музеја, управо на основу тврње да се она чува у "лошим условима" и да би, негде друго, више људи имало приступ њој?

Kao što sam ilustrovao primerom strategijskog smeštanja muzeja i kolekcije Van Goga - u centru Amsterdama, gde godišnje dolaze milioni, dok bi ih u Van Gogovom rodnom Zundert-u gledali stotine, kao Savine, nažalost, sada u Šidu.
Kako to da se Holandjani nisu bojali toga da svoje najveće blago stave u centar svoj najvećeg grada, da bude najpristupačnije narodu i turistima?

Не приметите никакву разлику између тих примера? Родни град Ван Гога није власник ни једне Ван Гогове слике. С друге стране, мајка Саве Шумановића је завештала 417 слика свог сина, колико је имала у свом поседу, управо општини Шид. Да ли Вам је сад јасно зашто је галерија баш у Шиду, а не у "српском Амстердаму"?

Da li knjige služe da se čitaju ili stoje u skladištu? Da li slike služe da se gledaju ili stoje u

Ако је све што желите то да слике не стоје у складишту, за које, без икаквих доказа, тврдите да је "неусловно", зашто се онда просто не залажете за то да се изгради већа галерија у самом Шиду?

Дакле, не кроститие то што се део колекције чува у складишту, исто онако као што се и највећи део колекција свих озбиљнијих музеја чува у складиштима, као аргумент за преношење колекције у Београд.

Da li je kratkovidna politička korektnost, kojoj je najvažnije da se spreči jačanje glavnog grada a da se promoviše mini-provincijalizam, dovoljno opravdanje da najveće umetničko blago zemlje ostavimo "Bogu iza ledja" i iza zatvorenih vrata, kao da ga nemamo?

Не видим ни један једини пример такве политичке коректности на делу.

Da niste možda Vi zaposleni te galerije u Šidu, pa se bojite gubljenja posla?
Ako je tako, pročitajte moju poruku na temi "Beogradski muzeji", gde se kaže da je deo mog predloga da u Šidu ostane ono što sada imaju kao stalnu postavku i o čemu mogu brinuti.

Не спуштајте се на тај ниво.

Molim pojasnite - zašto vi, g. Haeul, smatrate da je bolje da 417 remek dela srpskog slikarstva stoji u skladištu galerije u Šidu gde ih narod ne vidi, nego da se presele u Beograd gde će ih mase videti?

Где у Београду? Свесни сте, ваљда, да у Београду нема ни складишта које би их могло примити, а камоли музеја који помињете? А, ако ћемо право, мало је вероватно да ће га икада бити.

И, ако боље прочитате мој коментар, приметићете да се у основи слажем с Вашом идејом, под условом да галерија у Шиду неће бити угашена, и да слике неће просто бити пресељене из шудског у неко београдско складиште. Оно с чим се не слажем је имплицитна тврдња да све што вреди треба да буде у Београду, и то зато што ће га тамо више туриста видети. Шта је онда остатак Србије - београдска колонија? Ваљда и Шиђани имају право на мало културе? Оставимо им бар део колекције.

I zašto je po Vama boje da ih skoro niko od turista ne vidi, jer su u Šidu, gde ni domaći ni turisti ne idu?

Туристи ме не занимају. Размишљајмо о сопственим потребама.

dr.c » 30 Јул 2019 21:45[/url]":3ev6dtlb]
Ipak, prvi deo Vaše zadnje rečenice pokazuje da ste razumeli moju opširnu argumentaciju i da u osnovi podržavate (to jest dopada Vam se) moj predlog za Muzej Šumanovića u Beogradu. Zato, posle sve ove verbalne pucnjave, ipak:
Veliko hvala.

Разумео сам је, и слажем се да у Београду треба изградити музеј посвећен лику и делу великог Саве Шумановића. Ипак, неки од "аргумената" које користите у прилог томе нису валидни, или су, у најмању руку, проблематични.

 

[Myah]

Meni najviše bode oči ovaj deo:
"podnožje Kalemegdana"
Podnožje Kalemegdana, kao i ostatak tvrđave, je zaštićena oblast koja je i dalje nedovoljno arheološki istražena, i graditi bilo kakav objekat tamo je ravno kriminalu (mislim to i za Gondolu, pa i za ovo).

"park Ušće (gde su odgovorni našli mesto za novi veliki tržni centar i neboder, pa valjda mogu i za muzej)"
Ovo je jako nebulozno, s obzirom na to da se kule i TC Ušće ne nalaze u parku. Pritom, kula Ušće je izgrađena 1964. godine kao CK, ne malopre. To što su TC i Ušće 2 dodati ne menja ništa pošto je blok već bio izgrađen, i opet, ne nalazi se u okviru parka. Od muzejske četvrti u parku se davno odustalo, i zaista mislim da tom parku ne fali još zgrada

"preko puta Hrama Sv. SAVE, ispred Meterološke opservatorije (gde se sad nalazi električna stanica ?? koja ruži izgled čitavog kraja)."
Ispred Meteorološke opservatorije se ne nalazi električna stanica, nego aparati za merenje vremenskih prilika koji su u funkciji, a i koriste se kao deo izložbe opservatorije za manifestacije kao što je Noć muzeja. A i da tu nema stanice za merenje, ne vidim odakle vam ideja da park Milutina Milankovića pretvarate u zgradu.

U ostalom, ne vidim odakle vam ideja da bilo kakav park pretvarate u objekat, pa makar bio i muzej. Ima toliko praznih parcela po Beogradu, kao i parcela koje su predviđene za rušenje i prenamenu, da stvarno nema potrebe da lepite muzej Save Šumanovića za postojeće reprezentative delove grada kao što su Kalemegdan ili hram, kao da se bojite da Sava Šumanović nije dovoljan sam po sebi da privuče publiku, nego treba da ga kalemite postojećim atrakcijama. (Ako muzej uopšte treba graditi u Beogradu, a ne u Šidu).

 

[dr.c]

Koliko razumem Vašu protiv-argumentaciju, g. Haeul, Vaš glavni argument je da je majka Šumanovića zaveštala 417 slika opštini Šid, a ne vladi Srbije.
Vidite, mislim da bi se ta majka, kao i Sava, sada "okretala u grobu", ako bi znala da se većina tih slika čuva u mraku skladišta, gde ih niko ne vidi, praktično su sahranjene kao i Sava i njegova majka.

Razloge zašto se zalažem za novi Muzej u Beogradu, a ne u Šidu, sam opširno objasnio u svojoj orginalnoj poruci - izloženost mnogo, mnogo većem broju stanovnika Srbije (jer pola Srbije ili živi u Beogradu ili može u danu stići do njega i nazad), i domaćih i stranih turista (koji Vas ne zanimaju).

Pitate me: "Gde u Beogradu, kad tamo nema ni skladišta koje bi moglo primiti slike, a kamoli muzeja, za koga je malo verovatno da će ga ikada biti".
Izgubili ste iz vida da moj predlog nije bio preselenje u neki postojeći muzej u Beogradu, već izgradnja novog muzeja, ili bar adaptacija zgrade kao što je bivša glavna Železnička stanica.
Ako se sledi pesimistička logika, koja pobija argumentaciju iako se slaže sa predlogom, onda muzeja Šumanovića u Beogradu verovatno neće biti.
Ako se sledi moja optimistička logika i većina argumentacije, onda je više moguće da hoće.

Svrha moje prve poruke nije bila poziv forumašima da pišu pesimističke komentare kako muzeja neće biti, i prave svadju oko moje argumentacije, već da se jave ako žele da podrže moj predlog.
Ali, pošto Vi podržavate moj predlog, mislim da trebamo zanemariti neproduktivna razmimoilaženja u argumentaciji, i fokusirati se na ostvarenje ideje.

Za početak, imate li Vi, g. Haeul, predlog za mesto novog Muzeja Šumanović u Beogradu (Šumanoviću za ljubav optimistički pretpostavljajući da će se naći i volja i novac da se uskoro izgradi) , ili preferencu izmedju 4 predloga koje sam izneo?

 

[dr.c]

Poštovani G. Myah,

Slažem se sa Vašim komentarima da nije ni potrebno ni dobro zamišljati neki novi muzej u postojećim glavnim parkovima. Nisam geometar, mislio sam na područje oko mesta koje sam naveo. Napisah da su to prve ideje, a došle su jednostavno iz brošure jedne strane turističke agencije, koja nudi obilazak Beograda - Kalemegdan, hram S. Save i Ušće. Što mi ukaže da su to najfrekventnija i najreprezentativnija mesta u gradu, znači najpoželjnija za predloženi muzej.

Ipak, svakako bi bilo najbolje da novi Muzej bude u lepom okruženju, jer privlačnost zgrade pola dolazi od privlačnosti okruženja i pozadine.
Ne mislim da su gradjevinska pravila dana od Boga - doneli su ih ljudi te ih ljudi mogu i promeniti.
Naprimer, u jednom od glavnih i najvećih pariskih parkova nije smelo ništa da se gradi po propisima. Onda su francuski parlament i pariska gradska skupština doneli odluku da se može graditi muzej Foundation Vuitton, po projektu F. Gehry-ja, jer je to "u nacionalnom interesu".
Ukratko, sve se može kad se hoće, i ako je sa vrednim razlogom.
Ja verujem odlučnim vizionarima.

Iz moje opširne argumentacije u prvoj poruci je jasno zašto smatram da Muzej treba graditi u centru Beograda, a ne u Šidu, izvan glavnih tokova stanovnika i turista.
Svrha moje prve poruke, kako piše u njenom početku, je bio poziv forumašima da daju predloge za mesta potencijalnom novom Muzeju Šumanoviću u Beogradu. Još nisam pročitao nijedan, a Vi kažete da ima toliko pogodnih mesta. Pa, molim, napišite konkretno gde.
Koje god mesto predložite, uvek će se javiti mnogo njih kojima to, iz raznih razloga (lične koristi) ne odgovara, i baš ih briga za "nacionalne interese" i sahranjivanje nacionalnog kulturno-umetničkog blaga.

Takodje, niko nije komentarisao ideju adaptacije Železničke stanice, iako to spada u ovu temu Savskog trga, a svi ostali generalni komentari su trebali biti stavljeni u temu Muzeji Beograda.

 

[dr.c]

direktor » Uto Jul 23, 2019 11:07 am[/url]":3v9jgw7t]Mogli bi na sredinu da dodaju jos tri etaze da izjednace

(O ekonomskom fakultetu i dogradnji u sredini). Ne mogu, a da ne zatvore prozore (tojest ukinu prirodnu svetlo i provetravanje sobama) na zgradi iza.

 

[Хаеул]

Да сад не бисмо дужили (уморан сам), укратко ћу:

1. У начелу подржавам Вашу идеју. Сава Шумановић припада самом врху српског сликарства, и апсолутно заслужује исти третман у Србији који један Ван Гог има у Холандији. Такође, за разлику од већине других великана наше ликовне уметности, главнина Шумановићевог сачуваног опуса налази се у рукама државе - и то у оквиру једне колекције.

2. Сава Шумановић је жртва усташког геноцида. То је, не само разлог више зашто он заслужује музеј, већ и нешто што свесно треба искористити, како би се, на један суптилан начин, посетиоцима музеја - како домаћим, тако и страним - обелоданила дуго прећуткивана чињеница да је српски народ, у 20. веку, био жртва једно правог геноцида.

3. Оно што ми је засметало није сама идеја, већ размишљање типа, "шта ће то тамо неком Шиду", јер то лако може прерасти у, "шта ће то некој тамо Србији". То само није валидан аргумент, иако стоји да би у Београду Шумановићева дела била доступна далеко већем броју људи.

4. Главнива сачуваних дела Саве Шумановића је у власништву општине Шид. Жеља његове мајке, Персида, која је ту колекцију и завештала граду, била је да се његова дела чувају управо у Шиду. То само није нужно препрека реализовању Ваше идеје, али свакако значи да бар један мањи део колекције треба да буде изложен и Шиду, а бар једном у десет година, и Шумановићева најважнија дела треба да се врате у граду.

5. Када сам поменуо "собу" у оквиру Народног музеја, нисам мислио на нешто слично ономе што већ постоји, већ неку врсту музеја у музеју, и то чисто из разлога што већина наших музеја, укљујући и Народни музеј (о Историјском музеју је сувишно уопште говорити), кубури с изложбеним простором. Уместо да се планира проширење Народног музеја (нова зграда на месту стакленца, рецимо), говори се о неким гондолама и филхармонијама. Филхармонија и опера свакако заслужују своју зграду, али у тренутку када и најважнијим музејима у српској престоници недостаје простора, када српске жртве геноцида немају ништа слично ономе што жртве Холокауста имају у Јерусалиму, и када највећи део колекције Народне библиотека чека нову 1941. (не претерујем, верујте), зграда филхармоније је луксуз, а годнола - глупост која се граничи са злочином.

Шта је поента тачке 5? То да је, можда, проширење Народног музеја, које би подразумевало изградњу нове зграде за потребе излагања целокупне уметничке колекције (може и обратно - уметничка колекција у старом здању, историјска и археолошка збирка у новој), боља опција од изградње новог музеја посвећеног искључиво Шумановићу. Мислим да то има више смисла, узевши у обзир наше скромне могућности, а ту је и чињеница да би Шумановићева дела имала приступ већој публици у саставу Народног музеја, него неке засебне установе.

 

[dr.c]

Poštovani G. Haeul,

U skladu sa onim što pisah u prvoj poruci na temi Muzeji Beograda, složio bih se da je stavljanje velikog broja Šumanovićevih slika u novo proširenje Narodnog Muzeja u Beogradu daleko bolje nego njihovo ostavljanje u skladištu u Šidu. Ne znam da li ste mislili da to novo proširenje bude uz postojeći Narodni Muzej, gde ne vidim mnogo dobrog mesta, ili na nekom drugom mestu.
Medjutim, mislim da je još daleko bolje da Savine slike dobiju svoj sopstveni, tojest Šumanovićev muzej u centru Beograda.

Glavni razlog je psihološki. Naime, da bismo od Šumanovića stvorili svetsku slikarsku zvezdu, kako se slažemo da zaslužuje, onda se to mnogo efikasnije izvodi kada on ima "svoju kuću" na kojoj piše "Muzej Šumanović", nego da je njegovo delo "utopljeno" u višu instituciju sa drugim, u zajedničkoj kući Narodnog Muzeja, makar i u posebnom delu.

To je stvar postizanja identiteta umetnika kroz njegovu posebnu kuću. Veliki deo privlačnosti Van Goga je to što ima sopstveni muzej.
Noviji primer je muzej Klea. Graditelji muzeja su zaključili da sistem gde jedan umetnik ima svoj muzej, samo za sebe, kao neki bogataš, ima veću privlačnost i posećenost. Taj koncept ima Galerija u Šidu, i čvrsto verujem da ga treba zadržati i sa budućim Šumanovićevim Muzejem u Beogradu.

Usput, zaboravih komentarisati o Meterološkoj Opservatoriji u parku M. Milankovića, spomenutim kao nedodirljivim u komentaru g. Myah. Zar je to danas povoljno mesto za opservatoriju, preko puta hrama S. Save, u najstrožem centru grada?
Meni se čini da nije i da je treba izmestiti na povoljnije mesto. Pretpostavljam da zaposleni žele moderniju zgradu. To tu zgradu čini drugim potencijalnim kandidatom za adaptaciju u Muzej Šumanovića na reprezentativnom mestu, posle predloga za adaptaciju bivše glavne Železničke stanice.

 

[Хаеул]

Проширење Народног музеја, не саме зграде. Конкретно, говорим о изградњи нове зграде, или уотреби неке од постојећих (има ли неко преглоге адекватних постојећих зграда?).

Најлепше би било да је за те потребе употребљена локација Хотела Мариот, јер би две зграде било могуће повезати пролазом. С обзиром да то више није могуће, нова зграда се може подићи на блоку на коме је Стакленац.

Стоји да би засебан музеј боље одиграо улогу о којој говорите, али проширење Народног музеја је - уз изградњу нових депоа за Народну библиотеку - прироитет у мојим очима. Сматрам да би, у овом тренутку, када многа дела из колекције Народног музеја није могуће изложити, и кад низ других институција културе муку мучи с простором, засебан музеј Саве Шумановића представљао луксуз.

Зато, проширимо Народни музеј и изложимо Шумановићеву колекцију у њему, а кад услови дозволе, изградимо засебан музеј.

Кад смо већ код идеја, волео бих кад би се једног дана остварила замисао изградње новог музеја посвећеног Тесли и другим нашим научницима, у склопу једног ширег комплекса у коме би свој дом пронашли и Центар за промоцију науке, и раини научни музеји који немају свој изложбени простор.