Еволуција градског простора
Као простор који није у старту дефинисан, Савски трг је током историје прешао огроман пут комплетне трансформације. Иако је још јако давно замишњен као велики кружни трг-парк са саобраћајем у кружном току, он никада није остварен из нама познатих низа разлога. Тако је и првобитно просторно уређење трга пратило његову коначну идеју па су оформљена два симетрична четврт круга као простори вртног уређења.
Нажалост, како смо као земља срљали из крузе у рат и из рата у кризу, те је практично код нас нон стоп било ванредно стање, Савски простор никада није успео да се оствари у првобитној замисли, јер су предуслови изискивали значајна средства која никада нисмо ни имали..... а град је растао и мењао се.
Већи град тражио је и јачу инфраструктуру за коју на Савском тргу није имало места. Модернизација је и почетак краја вртног уређења Савског трга.
Обратите пажњу на предходну фотографију. Да ли примећујете позицију трамвајских шина у односу на површине намењене друмском саобраћају? Обратите пажњу на шине у Немањиној које немају носеће стубове контактне мреже (јер је још био трамвај на коњски погон). Обратите пажњу на ширину саобраћајне површине на месту данашње окретнице.
Прво је страдао дрворед у Немањиној јер су стубови трамвајске контактне мреже захтевали већу ширину трамвајских баштица, а потом су и саобраћајне траке ширене и то је појело зелене површине дуж Немањине. Уместо дрвореда у Немањиној на половини испред болнице Св. Сава, данас је стајалиште градског превоза.
Касније је на Савском тргу била ластина окретница која је појела пола трга испред болнице, а она је измештена после изградње колектора и црпне станице која је изграђена испод Савског трга, и због које је страдао цео дрворед на десној половини.
На левој половини је због трамвајске окретнице посечен дрворед према зградама и пробијена 3. трака.
На следећој фотографији, објављеној у Београдској ревији 1974. године, видимо поменуту ластину станицу и простор који је она заузела. Такође видимо да црпна станица још није била изграђена. Оно што је најупадљивије, је распоред саобраћајних површина који је још увек исти као и пре рата. То значи да је данашње 4 траке у смеру Газеле некада служиле за двосмерни саобраћај 2+2, док се парк простирао до трамвјаских баштица. Касније су пробијене 3 траке на уштрп парковске површине и добили смо данашњи формат трга.
Према томе, предратно вртно уређење није систематски уништавано, него је простор доживео природну трансформацију, наравно, на горе. За вртни предратни формат више нема места, јер су пешачке површине трга смањене за барем 30%. Простор трга не само да је просторно смањен, већ је и његова намена промењена, фреквенција, саобраћај. Тај трг није ни налик предратном ни по једном параметру. То више није место за парк, нити има места, нити има смисла.
Тај простор и даље није дефинисан, што је за резултат имало трансформацију у плато, која је опет привремена. Док се саобраћај не доведе у кружни ток (а том циљу нисмо ни педаљ ближи него пре рата), дотле овај простор неће бити трг.
Међутим, по предлогу Имамо план, трг ипак можемо добити одмах и за мале паре. Саобраћај може бити уведен у кружни (јајасти) ток већ 2014 (по завршетку моста Земун-Борча). Пешачке површине се повећавају за минимум 60% и коначно можемо уредити простор у место где се људи имају због чега задржавати.